| Хроника | |
Ђорђе Вукадиновић: До јуна није могуће створити ни минималне услове за иоле демократске изборе, чак и када би било стварне политичке воље - које очигледно нема |
|
| среда, 22. април 2026. | |
|
Европска комесарка за проширење Марта Кос, нагласила је да Србија мора да испуни низ стриктних критеријума како би наставила да користи средства из Плана раста за Западни Балкан. Наши саговорници, међутим, сматрају да је актуелна власт неспособна и неспремна за системске друштвене промене које изискује испуњење ових захтева, јер би то значило почетак краја њиховог начина владања. Пре свега, Кос је истакла да је од суштинске важности да Србија у потпуности усклади своје правосудне законе са препорукама Венецијанске комисије, чиме би се осигурала стварна независност судства од политичког утицаја. Поред тога, комесарка је навела да се од власти у Србији захтева обустава примене свих оних законских решења која су у супротности са европским стандардима и која подривају владавину права. Када је реч о демократским процесима, Кос је јасно ставила до знања да исплата транши директно зависи од одржавања слободних и поштених избора, као и од престанка репресије над грађанским активистима и учесницима протеста. Посебан акценат стављен је на слободу медија, где се од режима захтева темељна реформа Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) како би се овом телу вратила професионалност и независност. Коначно, комесарка је подсетила да Србија мора показати континуиран и мерљив напредак у усклађивању своје спољне политике са одлукама Европске уније, што се првенствено односи на увођење рестриктивних мера против Русије. Будући да Србија значајно касни са реформама чија је имплементација била предвиђена за 2024. годину, у јуну 2026. истиче крајњи рок који је Европска комисија предвидела за испуњење заосталих обавеза. Поставља се питање – постоји ли политичка воља и реалне могућности да актуелни режим испуни ове захтеве до јуна? Новинар Недим Сејдиновић каже за Данас да режим свакако неће бити расположен да испуни ове захтеве, јер је “медијски мрак”, уз репресивни апарат и организовани криминал, један од његових кључних стубова. – Вероватно ће поново покушати нешто да фингира, да купује време, да изводи своје већ познате „керефеке“, али је јако важно да медијска заједница, репрезентативна удружења новинара и медија, не учествују у још једној режимској фарси. Знају за јадац, одавно већ – поручује наш саговорник. Одрећи ће се Вучић и много већих новаца од ових који треба да нам уследе из Плана раста, само да би сачувао власт. – Он и његови сарадници обезбеђени за пет-шест генерација унапред, а свакако их не интересује како ће се ова врста санкција одразити на грађане – закључује Сејдиновић. Аналитичар Ђорђе Вукадиновић каже да је озбиљна дилема да ли ова власт уопште може да испуни те услове било када. Он додаје да што се тиче рока до јуна, јасно је да је то немогуће чак и да постоји воља, што оцењује као врло дискутабилно, а камоли да се испуне на неки суштински начин који би резултирао озбиљним променама.
– Ови захтеви су врло разумни и заиста јесу предуслов да имамо колико-толико слободне и прихватљиве изборе. Не треба имати илузије да би услови могли да буду савршени, али ово је неопходно да би се избори барем донекле разликовали од сцена које смо гледали на овим локалним, али и претходних година – оцењује. Он истиче да су у овом тренутку неопходни и време и воља, а да ако се размишља о испуњењу услова до јуна, очигледно је да нема ни једног ни другог, без обзира на то што ће режим због европских фондова покушати да “макар симулира ту добру вољу”. Међутим, Вукадиновић напомиње да ни уз ту претпостављену вољу, ствари попут сређивања бирачког списка и слободе медија се не могу испунити за месец или два, нити са неколико гостовања појединих опозиционих лидера на јавном сервису и телевизијама са националном фреквенцијом. Према његовим речима, међутим, уколико би Брисел и Марта Кос заиста желели да произведу промене, “а не само да добију алиби пред својим бирачима и Европским парламентом”, морали би да инсистирају на суштинском спровођењу услова који се тичу владавине права и слободе медија.
– Медијске слободе су минимални предуслов за одржавање слободних избора, а то се не сме свести само на причу о попуни Савета РЕМ-а, јер је то нешто што власт може ‘на брзину’ да одради. Суштинска промена у медијској сфери, на нивоу политичког дијалога и у функционисању институција захтева елементарни рок од минимум 6 до 9 месеци, како те промене не би биле само козметичке и фасадне. Зато је све ово до јуна апсолутно немогуће – закључује Вукадиновић. Адвокат Никола Лакић оцењује да Србија никада није имала независно и самостално правосуђе, додајући да је увек извршна власт вршила утицај како на суд, тако и на тужилаштво, напомињући да такозвани „Мрдићеви закони” управо служе томе да тужилаштво буде контролисано од стране извршне власти и појединаца из самог тужилаштва који су одани Александру Вучићу. – Управо Европска унија инсистира на поштовању стандарда који би морали бити такви да Србија има самостално и независно правосуђе, те да оно постане одвојено од извршне власти и њеног утицаја. Сасвим је нормална чињеница да ЕУ инсистира на поштовању одређених стандарда које земља кандидат, у овом случају Србија, мора да испуни како би постала чланица ЕУ или користила њене фондове – каже наш саговорник. Према његовим речима, актуелни режим у Скупштини може да изгласа све, истичући да није проблем у томе да ли у Скупштини могу да промене законе како би законодавство ускладили са стандардима ЕУ, већ је главно питање да ли Александар Вучић то жели да уради. – Са независним и самосталним правосуђем, његови министри, председници општина и сви блиски сарадници могли би да се нађу на удару тужилаштва, као што је то и до сада био случај у теорији, али би у крајњем исходу могли бити и осуђени за тешка кривична дела – поручује Лакић. Он подсећа да се још увек чека званичан став Венецијанске комисије у вези са законима који се тичу тужилаштва. Међутим, напомиње да и без тог писаног става, сасвим је јасно да су тзв. „Мрдићеви закони”, које је, како каже, у суштини осмислио Александар Вучић, док је Мрдић само формално био предлагач, такви да угрожавају самосталност тужилаштва. Лакић истиче да би за Србију било боље да исте није ни усвајала или да донесе нове законе којима би се све вратило у пређашње стање. – Независност судства угрожена је деловањем Александра Вучића и његових сарадника. Ипак, ту Уставом прокламовану независност може да гарантује само судство тако што би се одупрело притисцима извршне власти и што би судије, кроз удружења, браниле своју струку. Сматрам да је то у овом тренутку веома тешко јер је, као и тужилаштво, и судство дубоко политизовано и стављено под контролу једне особе – закључује. Адвокат Виктор Гостиљац оцењује да је изјава европске комесарке први је знак да је ЕУ јасно препознала стање Србије као кандидата за чланство у Унији, оцењујући да је та изјава је на линији тежњи већине грађана. Он додаје да је јасно да актуелни режим не може више да очува своју “паралелну стварност” у којој је Србија жртва неправедне бриселске администрације. – Оно што је такође јасно је да се власт постепено помера са своје европске позиције и да ће ускоро кандидовати редефинисање државних циљева као тему. То ће ићи у правцу одустајања од европског пута јер ‘не делимо исте вредности’ и наставак лутања између Европе и замишљених далеких савезника на истоку. То је пут у Милошевићеву Србију где ова власт по свом сентименту и припада – објашњава Гостиљац за Данас. Према његовим речима, тужно је да захтев за независним правосуђем, поштеним изборима и слободним медијима мора да стиже као “пацка”, а не као унутрашња потреба било које власти. Он додаје да ће актуелни режим можда формално, покајнички, наћи начин да те Мрдићеве законе стави ван снаге, али суштински она није способна да оствари истинско демократско друштво. – Њима је сва мотивација у власти, а не у стварању система који је уподобљен са европским стандардима. Оно што нама мора бити јасно јесте да нам европске вредности неће донети Венецијанска комисија, уколико их ми сами овде не створимо. То је она битка коју сада води студентски покрет – стварање аутохтоне политичке воље и одлуке за стварањем правне и слободне државе која ће сама обликовати наше друштво, а онда ће Европа доћи и сама у Србију. ‘Ништа није јаче од идеје чије је време дошло’, неко је давно рекао. У супротном, изолација је неминовна – закључује Гостиљац. (Данас) |