Драган Ђилас: Вучићева прича како смо грешком у УН гласали за резолуцију, а требало је да будемо уздржани, вређа интелигенцију. Вучић има озбиљан проблем да изговори истину, то је већ поремећај

 Запад и Европа не треба да подржавају ни власт ни опозицију, већ основне вредности на којима почива ЕУ - то значи да аутократама не правите дилове зато што њихове компаније или личности имају од тога економску корист, рекао је у интервјуу за Демостат Драган Ђилас, председник ССП-а.

Док траје побуна народа предвођена студентима, блокаде, демонстрације, штрајкови – нема никаквог смисла да заседа Скупштина Србије и Странка слободе и правде (ССП) не види у овом тренутку ни један разлог да учествује на седници коју је председница Скупштине Ана Брнабић заказала за 4. март, навео је Драган Ђилас у подкасту “Пола сата Демостата”.

Он на констатацију и питање водитеља Зорана Пановића, програмског директора Демостата, како као лидер највеће опозиционе странке види тренутну ситуацију у опозицији након прилично мучног растурања коалиције Србија против насиља, која је пре тога имала врло солидан изборни резултат, настала нека врста пат-позиције у којој неповерење у званичну опозицију, ни кроз садашњи велики народни покрет против Вучића, није формулисало неку нову опозицију – објашњава да разлог лежи у више фактора.

 „Србија тек неколико деценија има вишепартијски систем. То је млада демократија која је 2012. прегажена и сада смо у једном аутократском режиму који врло интензивно ради на цепању опозиције. Убеђују се грађани да је она лоша, издајничка, да смо сви исти, јер бирачима Српске напредне странке (СНС) не смета што су у тој партији људи који гласају за Вучића, а раније су га најстрашније нападали. Бирачи опозиције су много критичнији, више знају, што показују сва истраживања, као и оно које је Демостат радио. У тој причи имате врло негативан став јавности о опозицији која је и сама томе допринела. Али, понекад имам утисак да се у земљи у којој ништа није идеално, од опозиције очекује да буде идеална“, наводи Ђилас.

На опаску водитеља да се Вучић увек пасионирано трудио да понизи опозицију када је фрагментира, али да он не може да јој забрани да се уједини и постане реална алтернатива која може да га угрози – саговорник одговара да се у Србији толико ствари дешава али да ми страшно брзо заборављамо.

Студенти јесу заузели добар став да Вучић није надлежан и неће са њим да причају. Али, први пут је то рекла опозиција када је била седница о литијуму. Он је хтео да дође, али ми смо као сазивачи са 84 потписа рекли да није надлежан. Врло често је опозиција много јединственија него што изгледа и мислим да је заиста добро када сарађујемо, али људи морају да схвате да нисмо сви исти

„Ја сам се у политику вратио 2018. и тада смо направили Савез за Србију. Ушао је велики део опозиције која је касније била и у Србија против насиља, чак су и Двери биле део тога. Тада смо сви осим Не давимо Београд потписали Договор са народом, заједно смо бојкотовали изборе 2020. а 2023. смо изашли у овом формату. И сад се састајемо, разматрамо разне ствари. Иако немамо исти став о поновљеним београдским изборима, око много других тема се слажемо. Али, много тога се не признаје опозицији. Студенти јесу заузели добар став да Вучић није надлежан и неће са њим да причају. Али, први пут је то рекла опозиција када је била седница о литијуму. Он је хтео да дође, али ми смо као сазивачи са 84 потписа рекли да није надлежан. Врло често је опозиција много јединственија него што изгледа и мислим да је заиста добро када сарађујемо, али људи морају да схвате да нисмо сви исти“, истиче Ђилас.

Потврђује да је парламентарна опозиција подржала студентске захтеве, да траже прелазну владу, а не желе да учествују на изборима у моделу како их Вучић организује, иако тај заједнички став још није уобличен у документ.

Подсећа да су осим седнице о литијуму, тражили и да парламент расправља о Косову и Метохији, али упркос законској обавези Ана Брнабић ту седницу није заказала.

Такође је опозиција поднела и уставну жалбу због седнице на којој је, према њиховом мишљењу, извршен државни удар.

Наглашава да има много ствари где су показали јединство, па иако није лако да се различите странке споје, показали су неки ниво одговорности.

„Пре студентских протеста од децембра, демонстрације су реално биле опозиционе, ми смо их организовали, али смо и показали велику зрелост када смо се склонили у страну“, каже саговорник Демостата.

Суштина је како до правих избора

На питање шта је суштинска, програмска разлика између ССП-а и Демократске странке, Покрета слободних грађана или Србија центар, Ђилас наглашава да нема неке драстичне разлике.

„Ми најбоље сарађујемо са странком Србија центар Здравка Поноша, Демократска странка је на европском нивоу у групацији социјалдемократа као и ми. Ми се више разликујемо у неким техничким стварима и вероватно у људима који су различити, али постоји висок степен сарадње. Понекад се у нашем друштву прави слика као да уопште не причамо. То није тачно, ево сада, пошто су Мирослав Алексић и његова странка су доста говорили о ЕXПО-у, ми припремамо један папир који треба да потпишу све опозиционе странке“, објашњава Ђилас.

Артикулација је опет кључна. Ако Вучић формира покрет за народ и државу, какав ће бити организациони модел опозиције – било је следеће питање водитеља.

„Мислим да то што Вучић назива покретом већ постоји јер су сви они већ под његовом капом, не само странке које су на његовој коалиционој листи него и СПС, који га слепо слуша, ту је Вулин, Шешељ, странка Расима Љајића, ПУПС – више не може ни да се похвата ко све. Одговор јесте јачање опозиционе сарадње. Али, у односу на оно што се догађа у нашем друштву, доста је приче о опозицији и странкама између којих не постоје велике разлике и које су први пут заједно изашле на изборе пре само годину у три месеца. Други део политичког спектра који себе назива више националним, више на десној страни, никада се није договорио, изашли су одвојено. Мислим да ће се у будућности правити разне опције и договори, али суштина је како доћи до правих избора“, наглашава председник ССП-а.

На питање да ли је могуће да ако Вучић заиста направи покрет за народ и државу, по аутоматизму свако ко није у њему, припада овом другом покрету, он каже да се сви који нису део те приче, етикетирају као непријатељи, издајници, криминалци, лопови.

„То се слуша сваки дан, о мени највише али и о другим. Тако смо приказани у бар 60 одсто становништва које не добија информацију из професионалних медија, већ искључиво из оних које режим контролише и где Вучић иде из емисије у емисију. Само на националним телевизијама био је прошле године 352 пута. Онда није чудно кад чујете: онај Ђилас хтео да убије председника, ставио му експлозив у гуму, жена која каже да би ме заклала као крмачу од 300 кила“, навео је он.

Кад се хапси боранија

На питање да ли мисли како је сусрет са Вучићем 11. априла 2022. године, који је оставио контроверзан утисак и изазвао критике опозиционе јавности, била грешка и да ли би се поново срео ако би то допринело спуштању тензија у Србији, Ђилас објашњава да је у политици најважнија одговорност.

Прича нам како смо грешком у УН гласали за резолуцију, требало је да будемо уздржани али он је био уморан па то није видео. Разумем да медији морају све да покрију, али то већ вређа интелигенцију

Каже да се видео са председником државе тражећи нове београдске изборе и суштинску ствар, да престане вербално убијање људи, да се отвори дијалог, медији, смање тензије.

 „Мислим да се превише обраћа пажња на то шта прича председник. Он има озбиљан проблем да изговори истину, то је већ поремећај. Може да изговори шта год хоће, и онда ми сви коментаришемо. Прича нам како смо грешком у УН гласали за резолуцију, требало је да будемо уздржани али он је био уморан па то није видео. Разумем да медији морају све да покрију, али то већ вређа интелигенцију. Не би требало да обраћамо пажњу на то шта Вучић прича, јер је сваки дан другачије, али он доноси одлуке, одлучује о нашим животима, зато коментаришемо. На том састанку је обећао да ћемо ући у процес демократизације, подсетио сам га да у другом мандату треба нешто да остави иза себе, а не разрушену и подељену земљу“, каже Ђилас који не види разлог да се поново сретне са председником Србије јер не испуњава оно што обећа.

Да ли је дијалог у Србији постао бесмислен, да ли се може употребити реч преговори и да ли политичку динамику у Србији дају студенти и Вучић, док је опозиција на неки начин по страни, било је следеће питање.

„Политичку динамику у овом тренутку даје народ, не Вучић. Он више нема контролу. Објашњава људима да раде нормално основне и средње школе, а не раде. Наставници и учитељи су највећи хероји, сами су рекли да мора нешто у овој земљи да се мења. Не раде универзитети, адвокати, а истовремено слушамо невероватне ствари, судију Уставног суда који кажу да тужиоци хапсе кад им политичари кажу. И то најнормалније изговори. Живимо у земљи у којој, зато што је Вучић рекао да је ушла милијарда долара, упадају у невладине организације које су пратиле изборе као Црта, без које ништа од доказа не би имали“, истиче председник ССП.

Одговарајући на питаје да ли му је председник при сусрету помињао обојену револуцију за коју тврди да траје од 2018., Ђилас каже да није помињао ништа од тога. Додаје да је тешко живети у земљи у којој је тешко правити било каву смислену анализу политичких дешавања.

„Ја сада разговарам са вама, а сутра може да се испостави како је ово мој последњи интервју пре неког хапшења. Кад слушате њихове политичаре и Вучића, пошто су ухапсили неку њихову боранију која краде ситне паре, сад ће да хапсе опозицију. Мислим да је у кладионицама квота на мене јако ниска, доста сам велики фаворит. Живимо у земљи у којој председник три месеца најављује хапшење људи, што значи да пре није хтео да се бори против корупције, а сада хоће“, наглашава Ђилас.

Бурна реакција на алерготест

Он једину могућност за промену изборних услова види у посредовању људи из Европског парламента и ЕУ, који су једном то већ покушали ало са лошом екипом што није било успешно.

На питање како очекује, пошто је Вучић развио добре односе са другим западним земљама, да Запад подржи опозицију ако ће она ако победи да поништи неке од договора са садашњим властима, каже да слободно треба рећи да је председник корумпирао неке западне земље и политичаре.

 „Србији јесте место у Европи зато што се тамо најбоље живи и зато што смо део европског континента. Немамо где другде. Али ни политичари на Западу нису много бољи од наших, нити је нужно да се прихвати све што говоре људи изабрани на њиховим изборима. Мислим да Запад и Европа не треба да подржавају ни власт ни опозицију, већ основне вредности на којима почива ЕУ. То значи да аутократама не правите дилове зато што њихове компаније или личности имају од тога економску корист. То није идеализам. Прихватам да свака од земаља има неки интерес. И Србија треба да има свој, а не председника који тргује и шта год му неко тражи, он завуче руку у државни џеп и да. Французима треба аеродром у Београду – намести се тендер, узме се посао у коме се улаже мало а заради пуно. Немцима треба литијум – тачно је да он уништава све живо, али Србија је далеко па то нема везе. Ако се сви на тај начин понашају, на крају ће заиграти мечка и пред њиховим вратима“, наводи саговорник Демостата.

На питање да ли ССП има неки модел прелазне владе, што је један од захтева опозиције на који би Вучићев политички алерготест, да постоји, имао бурну реакцију, Ђилас каже да нису излазили са конкретном идејом јер не виде начин како би се до тога дошло.

Власт пре тога мора да схвати да је друштво у кризи а не да прича бајке како је све феноменално, казао је он. У сваком случају, сматра да у таквој влади не треба да буду политичари, јер има довољно стручних људи који могу да омогуће земљи промену услова и нормалне изборе.

Он у том контексту није желео да дефинише ПроГлас, јер мисли да то они сами морају да учине, али сматра да је добро кад људи који су у животи већ нешто постигли изађу у јавност и кажу своје ставове о стању друштва, државе, перспективама и како то може да се мења на боље.

 „Мислим да је њихова улога позитивна. Иако кажу да немају политичке амбиције, сваки човек у овој земљи, па и они имају право да се тиме баве. У ПроГласу заиста има људи са озбиљним знањем и каријером и у областима у којима су стручни могу да дају велики допринос. Оно о чему сви причамо је та промена“, истиче Ђилас и делимично потврђује да у српском јавном простору има доста антиполитике и антипартизма што није добро за друштво које жели да се политички реконструише.

Тврди да је суштински проблем земље то што је 2012. године заћутао један део интелектуалне елите која би требало да усмерава друштво, критикује власт; плашили су се да ће ако кажу коју негативну реч, изаћи на насловним странама таблоида као криминалци, педофили, убице…

„Један део се, нажалост, продао, па смо остали без тог коректива који усмерава друштво на праву страну. Не би требало да икоме смета када професори универзитета, људи који имају нека знања или су у бизнису нешто урадили, дођу и кажу нешто о ономе што се дешава. Али, сваки пут кад неко изговори нешто против Вучића, оптуже га да је Ђиласов. Ако се удруже у неку неформалну групу, која има више од три члана, прогласе га за особу која руши Вучића, хоће на изборе, узима гласове. Тако се људи гурају у опозицију“, навео је.

Резистентни на ударе

На питање колико је ССП резистентан на “ударе” који се дешавају јер Вучић очигледно пажљиво прати како се не би формирала алтернатива јакој, великој странци, Ђилас каже да то није важно осим у случају када из партије оду неки људи који носе активност, именом и презименом, препознатљивошћу.

„Али, стално читамо бесмислице, попут оне приче о Народној странци, ФБИ и Мирославу Алексићу, коју пласира Блиц. Наравно да власт то ради. Суштина је да Вучић спречава да се направи било која страначка организација која прети да оствари двоцифрен резултат. А кад имате двоцифрену политичку странку и коалицију која је прешла 20 одсто, онда то почиње да ради. Србија против насиља је на изборима у којима је степен крађе био најмање 5% на нивоу земље, дошла на 23,6 одсто. Да крађа није било толика и то само на дан избора, не рачунајући припреме које се обаве пре, достигли би 27 или 28 процената. А без обзира на Вучићеве приче, ми живимо у земљи која је подељена“, истиче Ђилас.

Потврђује да постоји још један феномен, параноја која је прилично присутна и у опозиционој сцени.

„Нико ником не верује и то се, каже, не дешава случајно. Власт на томе ради 12 година. У време кад теорије завере најбоље успевају у целом свету, оне и код нас дају резултате. Понекад каже да има утисак како се у јавности прича да људи из опозиције, кад се виде на улици, окрену главу једни од других, само што се не побију. А то није тачно, јер сер састају, око неких ствари договоре, око неких не, али је у борби за изборне услове, за промену система, цела опозиција јединствена“, навео је.

На питање како реагује на паролу: Да Вучић оде, а да се Ђилас не врати, с обзиром на то да је медијски сатанизован, са безброј насловних страна или негативних текстова, саговорник Демостата каже да нема где да се врати, јер је давно провео тек девет месеци у Влади, а људи га памте као градоначелника Београда, том врстом политике се бавио.

Први човек престонице постао је са 36 одсто гласова добијених на листи коју је предводио, Вучић је тада освојио 26 процента што је један од разлога за толике нападе.

На подсећање да је и сам био лидер студентских протеста 1992. године, у демонстрацијама које се не наводе често а биле су исто масовне и претходиле су Видовданском сабору али у корелацији са странкама опозиције, Ђилас каже да се и тада нису много мешали. Странке су имале свој сабор на коме је један од студената прочитао њихове захтеве.

„И ми смо тада желели да се одвојимо од странака. Зато сад не могу да дајем савете студентима јер се и мени у то време дизала коса на глави од идеје да ми неки политичари кажу шта треба да радим. То је нормално. Као што је нормално то што неко ко сада има 20 и нешто година, не зна како је изгледала претходна власт“, истиче он.

Ко је кога “поцепао”

Из тог периода остао је запамћен Ђиласов интервју, емитован на тадашњој Телевизији Београд, садашњем РТС-у, а који је одмах после другог дневника, у ударном термину, водио тада млади новинар Ратко Дмитровић. Данас је, каже водитељ, тешко замислити такав разговор на РТС-у.

 „Био сам први отворени критичар Милошевића који је добио 45 минута на РТС-у. Нико, ни Ђинђић ни Драшковић није имао ту могућност. Ми смо тада упутили писмо Милораду Вучелићу (тада директору РТС-а) позвали га да се врати на факултет и пронађе своју савест. На то је одлучено да некога од нас позову у студио и да га “поцепају”. Сећам се, Дмитровић је имао папир не са подсетником, него са ознакама АБВГД… То је значило ако ја одговорим овако, он треба да пита то. Све време је био збуњен јер се моји одговори нису налазили међу опцијама са папира. Кад смо изашли са те емисије, покојни Симо Гајин му је рекао: Ала те прегазио овај студент, убио те. Студенти су слали телеграме саучешћа РТС-у. Био сам први човек који је најнормалније говорио оно што смо покушавали да спречимо: да земља долази под санкције, да су ратови катастрофа, да ћемо их изгубити, да ће народ да изгине, да нешто мора да се мења, да Милошевић мора да оде. Из тог протеста који има везе са опозицијом, су стигли нови избори у Србији са промењеним изборним законом и округлим столом власти и опозиције“, наводи Ђилас.

Додаје и да је касније те 1992. као студент ишао код Милошевића да тражи његову оставку, као што је 2022. као старији човек, отишао да Вучићу каже како мора да мења ствари, да ћемо отићи опет у катастрофу.

Нажалост, нити је Милошевић послушао студенте, нити Вучић њега, закључује Драган Ђилас.

(Демостат-Н1)