"Еквалити траст": Најбогатијих 50 породица у Великој Британији има више богатства него најсиромашнијих 50 одсто популације у земљи, односно више од укупне имовине 34 милиона људи

 Најбогатијих 50 породица у Великој Британији има више богатства него најсиромашнијих 50 одсто популације у земљи, дакле више од укупне имовине 34 милиона људи, показала је најновија анализа организације Еквалити траст.

Број британских милијардера је порастао са 15 у 1990. години на 165 у 2024. години, што такође указује на значајан дисбаланс у дистрибуцији богатства, преноси Гардијан. 

Анализа показује да је просечно богатство милијардера порасло за више од 1.000 одсто у последње три деценије, док су истовремено друштвене неједнакости погоршане. 

Организација Еквалити траст то назива "вампирским карактером" екстремног богатства које, према њиховом мишљењу, "подрива здравље и добробит нације". 

"Два најбогатија милијардера данас поседују више богатства него цела листа милијардера из 1990. године заједно", истиче се у извештају.

Велики део акумулираног богатства потиче из наслеђа, финансијских спекулација и власништва над некретнинама, што су према мишљењу Еквалити траста сектори који доприносе разарању заједница и еколошкој деградацији, тако да никако не доприноси циљевима као што су зелена транзиција, децентрализација богатства или решавање стамбене кризе.

"Екстремно богатство је егзистенцијално питање. Ако желимо да преживимо као друштво, морамо да из темеља променимо економске структуре и препознамо штетност саме појаве милијардера", наводи извршна директорка Еквалити траста, Прија Сани-Николас.

Сличан став дели и Џулија Дејвис из организације Патриотски милионери Велике Британије (Патриотиц Millionaires УК), која посебно критикује наратив да милијардери стварају радна места.

"У пракси они уништавају радна места, јер како консолидују моћ, мале и средње фирме једноставно нестају", упозорава Дејвис.

Економиста са лондонског Кингс колеџа Бенџамин Типет израчунао је да би порез од два одсто на богатство најимућнијих током последњих 30 година генерисао 155 милијарди фунти, што би кроз инвестирање данас вредело око 325 милијарди фунти, односно донело више од 11.000 фунти по домаћинству у Британији.

Политичка економисткиња организације Њу економикс фаундејшн Фернанда Балата предлаже концепт "линије екстремног богатства", односно тачке у којој концентрација богатства почиње да узрокује неоправдану друштвену штету.

Тај оквир, сматра Балата, треба да буде основа за нову пореску и фискалну политику у Британији, додаје лондонски лист.

(Политика)