Истраживачка платформа „Прати новац“: Рио Тинто уложио значајне напоре у лобирање у Берлину пре потписивања споразума са српском владом

Како би прогурала контроверзни рударски пројекат у Србији, мултинационална компанија Рио Тинто изгледа је уложила значајне напоре у лобирање у Берлину, пише истраживачка платформа Прати новац (Фоллоw тхе Монеy) позивајући се на још необјављене одговоре немачке владе.

У одговорима на питања посланичке групе партије Левице (Дие Линке), немачка влада је 21. маја открила да је Рио Тинто имао шест контаката са немачким званичницима пре потписивања споразума са српском владом који би требало да отвори пут за експлоатацију литијума у долини Јадра.

Неки од тих контаката одвијали су се уживо, а други путем видео-позива или телефона, наводи се у тексту под насловом "Празна обећања за литијум".

Споразум о литијуму са српском страном потписао је 19. јула прошле године у Београду европски комесар Марош Шефчович у присуству тадашњег немачког канцелара Олафа Шолца и представника аутомобилских компанија Мерцедес и Стелантис, подсећа се.Према необјављеним одговорима, Шолц је лично примио генералног директора Рио Тинта Јакоба Стаусхолма у Берлину у септембру 2023. Канцелар се такође састао са српским председником Александром Вучићем у јуну 2022. и разговарао с њим телефоном о литијумском споразуму у мају 2024.

Пројекат у долини Јадра има за циљ обезбеђивање литијума за производњу батерија за електрична возила, али је истовремено изазвао критике због ризика које носи по подземне воде. Ипак, садашња председница немачке странке Зелени, Франциска Брантнер, играла је важну улогу у припремама за церемонију потписивања у Београду, наводи се у тексту.

Као парламентарна државна секретарка у Министарству привреде које су тада водили Зелени, учествовала је на пет састанака у вези са литијумском иницијативом, показују новооткривени одговори владе.

Не само да је била присутна на две дискусије са директором Рио Тинта, већ је имала и три састанка са Вучићем - у септембру 2022, фебруару 2023. и фебруару 2024.

Председник Србије је на конференцији за медије 19. јула у Београду лично похвалио политичарку из Зелених због њеног "посвећеног рада".

Брантнер није одговорила на постављена питања. У августу прошле године изјавила је да литијум у Србији треба да се експлоатише "искључиво коришћењем метода који не штете животној средини".

Шарлот Нојхаузер, посланица немачке Левице, сада ју је оптужила да је заправо "нудила само празне речи како би умирила зелену савест".

Међу критичарима споразума ЕУ и Србије налазе се и стручњаци немачке Фондације Хајнрих Бел, која је блиска странци Зелени. Такође, утицајни владин тинк-тенк који финансира немачка држава, Фондација за науку и политику (Стифтунг Wиссенсцхафт унд Политик – СWП), недавно је упозорио на ризике повезане са литијумским споразумом.

"С обзиром на вишегодишње назадовање у владавини права и ограничен напредак у преговорима о приступању Србије ЕУ, Унија мора задржати могућност да повуче подршку за пројекат Јадар", написали су тројица аутора СWП извештаја у марту, закључује се у тексту на истраживачкој платформи Прати новац.

(Бета)