На данашњи дан 1855. рођен српски писац Стеван Сремац; 1881. рођена српска књижевница Милица Јанковић; 1883. рођен мексички сликар Хосе Клементе Ороско

На данашњи дан 1855. године рођен је српски писац Стеван Сремац, члан Српске краљевске академије, један од најистакнутијих реалиста у српској књижевности. Гимназију и историјско-филолошке студије завршио је у Београду, где га је, из родне Сенте, довео ујак Јован Ђорђевић, такође познати писац. Био је добровољац у ослободилачки ратовима Србије 1876-78 Већи део живота провео је као средњошколски професор по провинцијским местима Србије. Писао је духовите приповетке најчешће из живота провинције у којима је описивао нарави и специфичне људске типове, неретко утемељене на реалним догађајима. Под насловом "Из књига староставних" објавио је поетизоване приповетке из прошлости Срба. Остала дела: драме "Ивкова слава", "Зона Замфирова", романи "Поп Ћира и поп Спира", "Вукадин", политичка сатира "Лимунација на селу".

Данас је субота 23. новембар 2024.

1221 - Рођен је кастиљански краљ Алфонсо X Учени, утемељивач законодавства, покровитељ науке и занатства. Током владавине, Кастиљом и Леоном од 1252. до смрти 1284. двор у Толеду је претворио у својеврстан центар и уточиште за бројне учене људе, укључујући и Јевреје, Маваре (Арапе). Његовим залагањем преведени су Свето писмо, Талмуд и Куран и написан је низ значајних дела: "Краљевски закон", "Астролошка знања", "Минералогија", а 1270. је започето писање "Велике и опште историје". Заузео је 1262. луку Кадис на обали Атлантског океана, окончавши петовековну маварску окупацију града.

1831 - Штрајк лионских ткача прерастао је у оружани устанак. После дводневних борби, ткачи и други радници заузели су Лион и изабрали привремену владу, али је почетком децембра у град ушла војска и поново успоставила поредак. Њихови захтеви су одбачени. Била је то прва масовна побуна те врсте у постреволуционарној Француској.

1853 - Умро је српски лекар и културни радник Јован Стејић. Студирао је у Пешти и Бечу и потом био лекар у Шапцу, Крагујевцу и Ваљеву. Био је начелник санитета, секретар Државног савета. У филозофским списима рационалист и противник верског фанатизма. Аутор је и једне критике Вуковог превода "Новог завета".

1876 - Рођен је шпански композитор и пијаниста Мануел де Фаља, чија су дела синтеза андалужанске народне музике и француског импресионизма. Настојао је да ослободи шпанску музику вековног италијанског утицаја. У Француској је компоновао популарна дела "Ноћи у шпанским вртовима" и "Седам шпанских народних песама", а по повратку у отаџбину изведени су балети "Љубав чаробница" и "Тророги шешир". Разочаран диктатуром генерала Франциска Франка, успостављеној у Шпанији после грађанског рата, 1939. је отишао у Аргентину у којој је остао до смрти 1946.

1881 - Рођена је српска књижевница Милица Јанковић. Сликарску школу завршила је у Београду а усавршавала се у Минхену. Радила је као наставник цртања. Као последица тешке болести, већи део живота провела је везана за постељу. Дела: збирке приповедака "Исповести", "Незнани јунаци", романи "Пре среће", "Плава госпођа".

1883 - Рођен је мексички сликар Хосе Клементе Ороско. Сматран је највећим сликаром мурала у 20. веку и декорисао је многе грађевине широм Мексика и САД. Инспирисао се индијанским и старомексичким мотивима.

1887 - Рођен је амерички филмски глумац енглеског порекла Вилијам Хенри Прат, познат као Борис Карлоф. Глумио је у првим хорор филмовима и четири деценије је био нека врста заштитног знака тог жанра. Филмови: "Закон подземља", "Луди геније", "Франкештајн", "Лице са ожиљком", "Изгубљена патрола", "Мумија", "Маска Фу Манчуа", "Стара мрачна кућа", "Чудотворац", "Црна мачка", "Франкештајнова невеста", "Ходајућа смрт", "Франкештајнов син", "Терор", "Мете".

1890 - Велико војводство Луксембург осамосталило се од Холандије.

1896 - Рођен је чехословачки лидер Клемент Готвалд, председник Чехословачке од 1948. до смрти 1953. Генерални секретар Комунистичке партије Чехословачке постао је 1929. а 1935. изабран је за једног од секретара Коминтерне. По повратку у земљу из Москве после Другог светског рата 1945. постао је заменик председника владе, убрзо и шеф владе. После оставке Едуарда Бенеша постао је председник Чехословачке.

1933 - Рођен је пољски композитор Кжиштоф Пендерецки, представник авангардне музике. Дела: оркестарска - "Еманације", "Тужбалица за жртве Хирошиме", "Мука по Луки", опере - "Ђаво из Лудена", "Краљ Иби".

1940 - Влада румунског диктатора Јона Антонескуа приступила је Тројном пакту.

1945 - Умро је српски сликар Љубомир Ивановић, пионир српске графике. После студија на Државној академији у Минхену, био је професор Уметничке школе у Београду. У српском сликарству развио је цртеж од помоћне сликарске дисциплине до самосталног уметничког дела. Његови изванредни реалистички цртежи, с мотивима из разних крајева наше земље имају, уз уметничку, и изузетну документарну вредност. Израдио је две мапе линореза: "Стари Париз" и "Из наших крајева" и три албума цртежа оловком: "Из Јужне Србије", "Предели Шумадије и Јужне Србије" и "Југословенски предели".

1961 - Доминиканска Република променила је назив главног града Сиудад Трухиљо у Санто Доминго.

1971 - Кина је постала стална чланица Савета безбедности Уједињених нација.

1976 - Умро је француски писац и политичар Андре Малро, учесник Кинеске револуције, Шпанског грађанског рата и припадник Покрета отпора у окупираној Француској. У влади генерала Шарла Де Гола постао је 1959. министар информација и културе, али је поднео оставку после студентских демонстрација 1968. У духу уметности анализирао је проблематику савременог света. Дела: "Краљевски пут", "Нада", "Алтенбуршки ораси", "Антимемоари", "Искушење Запада", "Освајач", "Људска судбина", "Имагинарни музеј", "Оглед о Гоји", "Метаморфоза богова".

1978 - Циклон је усмртио најмање 1.000 особа на источној обали Шри Ланке.

1980 - У јужном италијанском граду Еболи у земљотресу је погинуло 2.735 лица.

1983 - Совјетски Савез је напустио разговоре о ограничењу наоружања у Женеви у знак протеста због размештања америчких крстарећих ракета у Европи.

1994 - Велика количина уранијума погодног за израду атомског оружја, из Казахстана је, с циљем обезбеђења, пребачена у САД.

1995 - Умро је француски филмски режисер Луј Мал. Његова филмска остварења одисала су наглашеним интелектуализмом. Филмови: "Лифт за губилиште", "Љубавници", "Заза у Метроу", "Приватан живот", "Вива Марија", "Калкута", "Лаком Лисјен", "Црни месец", "Атлантик сити".

1996 - Отети етиопски авион "Боинг 767", са 163 путника и 12 чланова посаде, пао је у море близу Коморских острва пошто је остао без горива. У несрећи је погинуло 125 особа.

1997 - Умро је Иван Ђурић, српски историчар/византолог и политичар. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Био је професор на катедри за Историју Византије и сарадник Византолошког института Српске академије наука и уметности, као и гостујући професор у Француској, да би се раних деведесетих посветио политици. Дела: "Сумрак Византије" (проширен докторат под називом "Време Јована VIII Палеолога"), сарадник заједничком делу "Оксфордски речник Византије".

2003 - Председник Грузије Едуард Шеварнадзе поднео је оставку, као последица масовних демонстрација његових политичких противника.

2006 - У Багдаду су најмање 202 особе убијене, а 250 је рањено у серији напада, приликом експлозија 3 аутомобила бомбе, напада бомбаша самоубица, као и у минобацачке ватре.

2006 - Умро је француски глумац Филип Ноаре. У својој 55-годишњој каријери снимио је 125 филмова и освојио је два пута француску филмску награду - Цезар, за најбољег глумца, 1976. и 1990. за улоге у филмовима "Стара пушка" у коме је играо са Роми Шнајдер и "Живот и ништа друго".

2007 - Умро је Владимир Крјучков, последњи челник КГБ-а (Комитет државне безбедности Совјетског Савеза). Крјучков, генерал Совјетског Савеза, педесетих и шездесетих радио је у дипломатији, а од 1967. налазио се у КГБ-у. У августу 1991. као припадник Државног комитета за ванредно стање, учествовао је у покушају државног удара, с циљем очувања совјетске државе. Сви припадници Комитета су ухапшени а Јељцин их је амнестирао 1994. До последњег дана Крјучков је тврдио да ће САД настојати да територијално разбију и Русију.

(РТВ)