Нова економија: После БиХ, Србија друга држава у Европи по броју кладионица и коцкарница по глави становника. Држава 2024. само на основу накнаде за приређивање игара на срећу зарадила 177 милиона евра

Србија је друга држава у Европи по броју кладионица и коцкарница по глави становника, па остварује огромне приходе, само на основу накнаде за приређивање игара на срећу, у буџет се 2024. године слило више од 177 милиона евра, пренела је данас Нова економија.

У Србији тренутно ради 2.921 кладионица, што је три пута више кладионица по глави становника него у Италији, пет пута више него у Великој Британији или шест пута више него у Шпанији.

Једина држава са више кладионица по глави становника од Србије је Босна и Херцеговина.

Кладионице у Србији подлежу вишеструким врстама накнада, пре свега плаћају се посебне накнаде за организовање игара на срећу, порез на добитке које остварују играчи, као и кроз класичне порезе попут пореза на добит предузећа, ПДВ-а, пореза на зараду запослених…

Према подацима Управе за игре на срећу, кладионице и други приређивачи игара на срећу су само током 2024. године уплатили више од 20 милијарди динара у буџет Србије кроз различите облике намета. Овај износ обухвата накнаде за организовање клађења, електронског и клађења на аутоматима…

Износ накнаде за посебне игре на срећу у коцкарницама био је око 368,4 милиона динара, за игре на срећу на аутоматима око 8,2 милијарди динара, а за клађење приближно 3,4 милијарде динара.

Такође, кладионице које приређују електронско клађење уплатиле су у државни буџет прошле године 6,4 милијарди динара.

На крају, приходи од накнада за приређивање наградних игара износили су око 200 милиона динара, а од класичних игара на срећу око 2,2 милијарде.

Укупни јавни приходи од игара на срећу, износили су, како су објавили медији почетком године, око 320 милиона евра.

Годину дана раније, 2023. кладионице су у републички буџет уплатиле више од 17,7 милијарди динара (151,3 милиона евра) само од накнада за приређивање игара на срећу.

Захваљујући изменама Закона о играма на срећу које су усвојене крајем прошле године, накнаде које кладионице морају да плаћају држави драстично су увећане, па се за слот-машине уместо порез од десет одсто плаћа 15 одсто на основицу коју чини разлика између укупно уплаћеног новца и укупно додељених добитака играчима.

Што се тиче клађења, накнада износи 15 одсто од основице коју и у овом случају чини разлика између укупно остварене вредности улога и укупне добити коју су играчи остварили.

Код онлајн клађења, месечна накнада износи 15 одсто од разлике укупно остварене вредности улога и укупно остварене вредности добитака играча. На електронске игре на срећу које се преносе уживо или имају одложен пренос, у којима играчи играју против приређивача (примера ради рулет), накнада износи 25 одсто.

Што се тиче накнада које се плаћају за приређивање игара у самим објектима, приликом измена закона уведена је јединствена стопа од 25 одсто за све врсте игара, а у зависности од игре, разликују се основице на које се ова стопа примењује.

Поред приређивача игара на срећу, држава опорезује и добитнике по стопи од 20 одсто. Играчи су дужни да плаћају порез на све добитке, веће од 143.872 динара.

Како је наведено, о заступљености кладионица најбоље говори то што се на појединим местима могу видети ови објекти један до другог, иако Закон о играма на срећу прописује да размак између две кладионце или коцкарнице мора да буде бар 100 метара, пренела је Нова економија.

(Бета)