Нова Железара Зеница гаси производњу челика, угрожено 11.000 радних места

 Нова Железара Зеница почиње припреме за обуставу интегралне производње челика која ће почети 22. априла, гашењем погона Агломерације и Високе пећи, док ће наредног дана бити обустављен и рад Челичане, чиме ће интегрална производња челика бити окончана, најављено је из ове фабрике, јављају медији у Босни и Херцеговини.

У саопштењу се наводи да ће се све активности спроводити "у складу са унапред припремљеним термин-планом, уз максималне мере заштите запосленика, имовине и околине".

"Управа подсећа да се захтев за заштиту домаће производње челика води већ шест месеци, уз учешће и позитивна мишљења надлежних институција са свих нивоа власти. Упркос томе, савет министара БиХ је у марту у два наврата одбило предложену уредбу, док су након тога изостале било какве конкретне реакције или одговори на упућене иницијативе и позиве", истиче управа Железаре.

Указујући на "изражену неконкурентност на тржишту", управа наглашава да "компанија више не може улазити у додатне финансијске губитке", и закључује да је "наставак интегралне производње неодржив и да је њено гашење постало неминовно"

Указујући на "изражену неконкурентност на тржишту", управа наглашава да "компанија више не може улазити у додатне финансијске губитке", и закључује да је "наставак интегралне производње неодржив и да је њено гашење постало неминовно".

Истичу да се фабрика не затвара, али да не искључују могућност смањења броја запослених, наводећи да ће компанија "учинити све напоре да осигура нови модел пословања, уз очување радних места у складу са финансијском ситуацијом и законским ограничењима".

Како је раније речено, уколико Железара обустави рад, доводи се у питање 11.000 радних места, јер од њиховог рада зависи и обим посла у оба ентитета - железница и у Републици Српској и у Федереацији БиХ, али и 500 других фирми.

Зеничка Железара је основана 1892. године током аустро-угарске владавине и њено покретање је дало печат индустријском и урбаном развоју града.

Пре почетка Другог светског рата железара постаје највеће предузеће у тадашњој Краљевини Југославији, са више од 4.000 радника. У време Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) била је и једно од највећих предузећа у целој Европи.

(Фонет)