Политико: Републикански стратег који је водио политичку кампању Доналда Трампа 2024. помаже главној албанској опозиционој странци на челу са Салијем Беришом да се врати на власт

Републикански стратег који је водио политичко ускрснуће Доналда Трампа 2024. помаже главној албанској опозиционој странци да се поврати на власт, пише Политико.

Трампов саветник за кампању и републикански изборни гуру Крис ЛаСивита сада подржава конзервативну Демократску партију Албаније, чији се лидер Сали Бериша, након оптужби за корупцију, нада сопственом политичком повратку на недељним националним изборима са високим улозима.

Уз подршку ЛаЦивите, Бериша покушава да свргне Едија Раму, сликара који је постао социјалиста тешка категорија који држи „под контролом“ Албанију више од две деценије, прво као градоначелник Тиране, а затим као премијер.

Победа Сали Берише значила би крај 12-годишње владавине социјалиста Едија Раме, за коју су међународни посматрачи оценили да је била обележена растућим преузимањем државе од стране једне партије.

Али би, такође, значила долазак политичке снаге која се отворено усклађује са агендом Доналда Трампа у региону који се дуго сматра стратешки рањивим на утицај Русије и Кине.

„Током последње две године, Крис ЛаСивита саветовао је две важне политичке личности у две различите земље, то су Доналд Трамп и Сали Бериша“, изјавио је портпарол Демократске партије Алфред Лела за Политико.

Према Лели, њих двојица имају „невероватно сличне профиле. Били су прогоњени од стране естаблишмента – и домаћег и међународног – на мети правосудних система својих земаља, и представљени као опасни аутсајдери које треба по сваку цену уклонити из политике“.

ЛаСивита: Са успешном демократијом и правим пријатељством са Америком, можемо поново учинити Албанију великом

На догађају почетком ове године, ЛаСивита је рекао: „Са успешном демократијом и правим пријатељством са Америком, можемо поново учинити Албанију великом“, упућујући палац према публици. Политицо је поставио низ питања ЛаСивити о његовом раду у Албанији за Беришу, али није било одговора.

Бериша, који сада има 80 година, широм света се сматра оцем албанске демократије због своје улоге у протестном покрету који је 1992. године оборио последњи комунистички режим у Европи, као и због тога што је постао први демократски изабрани председник земље.

Међутим, администрација Џоа Бајдена га је 2021. године ставила на мету због наводне корупције, што је покренуло три године хаоса у Албанској Демократској партији, током којих је Бериша био искључен из парламентарне групе и на крају стављен у кућни притвор пред истрагу о корупцији – пре него што му је суд коначно вратио контролу над партијом 2024. године.

Иако анкете сугеришу да би владајућа Социјалистичка партија могла освојити око 48 процената гласова, док демократе заостају за најмање 10 процентних поена, увођење гласања дијаспоре први пут и ниска поузданост анкета могли би довести до изненађења. Партија која освоји парламентарну већину формира нову владу и бира премијера.

Ово би представљало запањујуће политичко враћање Берише, човека који је неко време деловао као политички мртав и заборављен.

Америчка црна листа

До 2021. године, Бериша је био председник, обављао два мандата као премијер, и углавном се повукао, допуштајући новој генерацији да води Демократску партију.

Тада је уследио шок са стране: САД су га прогласиле, заједно са његовом ћерком и сином, персонама нон грата, а тадашњи секретар државе Ентони Блинкен навео је „значајну корупцију“ као разлог због којег им је забрањен улазак у земљу.

Бајденова администрација је саопштила да је Бериша био умешан у „неправилно коришћење јавних средстава и ометање јавних процеса у своју корист и да би обогатио своје политичке савезнике и чланове породице на штету поверења албанског народа у њихове владине институције и јавне званичнике“.

„Господин Бериша је захтевао чињенице и доказе, као и неколико америчких конгресмена, али секретар Блинкен никада није пружио ниједан доказ“, рекао је Лела, када је упитан о овој одлуци.

Албанија је изузетно про-америчка земља, и имати историјског лидера главне опозиционе групе стављеног на америчку црну листу је за многе Албанце готово као политичка смртна пресуда за ту странку.

У причу улази гуру који је помогао Трампу да се врати у Белу кућу након успешне кампање 2024. године, у којој је неконвенционални републиканац победио у свих седам кључних држава широм САД-а.

„ЛаСивита је јавно изјавио да га статус Берише није одвратио, већ инспирисао. Придружио се тешкој кампањи, за странку која покушава да се поврати након што је била гурнута на ивицу политичког уништења“, рекао је Лела.

Бериша – кардиолог по струци, који комбинује интелектуални површински изглед са страственом, борбеном политиком – рекао је да је домаћа истрага о корупцији, у којој су оптужбе подигнуте након што је стављен на америчку црну листу и стављен у кућни притвор, политички мотивисан напад.

Покренуо је протестни покрет, са демонстрантима који су палили гуме испред градске скупштине у Тирани, спаљивали столице парламента и палили лутке лидера владајуће странке.

Ограничен на свој стан у центру Тиране, Бериша је подигао микрофон до осмог спрата зграде у којој живи и обраћао се масама кроз прозор, правећи редовне наступе док није био пуштен из кућног притвора у новембру 2024. године.

Сви се удварају Трампу

Рама, који је на власти од 2013. године, напорно је радио на томе да освоји Запад – од тога да се појављивао на састанцима у Бриселу у тренеркама и патикама, до тога да је према задртим европским бирократама поступао као према краљевима на блиставим конференцијама које је организовао у Тирани.

Харизматичан и често намерно претенциозан, трудио се да постане западни фаворит међу Албанцима.

И он је ангажовао високо профилисане западњачке саветнике, запошљавајући стратега Лабуристичке странке Алистера Кемпбела 2012. године, како би му помогао да изради стратегију која је резултирала убедљивом победом на изборима 2013. године. Бивши британски премијер Тони Блер такође је касније био укључен у саветовање Раме.

А демократе нису једине које удварају Трамповом унутрашњем кругу.

У интервјуу у априлу, Рама је рекао за Блумберг да сматра да је Трамп „добар за све“, изјавивши да је „Бог спасио Трампа“ након покушаја атентата током кампање у јулу 2024. године, „не само да би учинио Америку поново великом већ и да би пробудио Европу и натерао је да се тргне и стане на своје ноге“.

Рама је такође предао један од најпрофитабилнијих развојних пројеката у савременој историји земље Трамповом зету, Џареду Кушнеру, укључујући 99-годишњи закуп острва Сазан – напуштене бивше војне шпијунске базе на блиставој јужној обали Албаније – и земљиште на делти реке Вјоса.

Амбиције за чланство у ЕУ

Напети политички сукоби између Беришиних демократа и Раминих социјалиста ризикују да ометају амбиције Албаније за чланство у ЕУ, што је најважније питање за бираче.

„Њихов конфронтациони приступ је оно што је спречило земљу да напредује до свог пуног потенцијала и да се укључи на пут интеграције у ЕУ“, рекла је Валбона Зенели, сарадница Атлантик савета.

„Потребна нам је нова генерација лидера и странака, и прекид са гласањем за партијског лидера уместо за политичке платформе и политике“, наставила је она.

За разлику од већине својих балканских суседа, који се и даље баве нерешивим споровима који потичу из ратова који су настали распадом Југославије 1990-их, Албанија се суочава са малом или никаквом регионалном или међународном опозицијом да постане чланица ЕУ и углавном је деловала као фактор стабилизације у региону.

Тренутно се сматра предводником на путу ка чланству у ЕУ, заједно са својим северним суседом Црном Гором, при чему је Рама обећао да ће осигурати приступање до 2030. године као део своје понуде бирачима за изборе у недељу.

„Ово је оно што ме највише брине након избора јесте да ли ће подела у земљи и даље успоравати напредак реформи и иницијатива које би коначно могле да је извуку из овог деценијског посткомунистичког транзиционог процеса“, рекла је Зенели.

(Данас)