Санда Рашковић Ивић: Ако режим мисли да ће сузавцем и пендрецима успоставити одвијање наставе, грдно се вара

 „Интервенција огромног броја полицијаца испред новосадског Факултета за физичку културу (ДИФ-а) представља показну вежбу за остале факултете. Али, ако режим мисли да ће сузавцем и пендрецима успоставити одвијање наставе, грдно се вара. Може се само рећи да је власт, прекомерном употребом силе, поново омашила циљ и само подигла решеност студената и придружених грађана да истрају у побуни против режима који је добио обрисе диктатуре“, каже у разговору за Данас Санда Рашковић Ивић, универзитетска професорка у пензији.

**Полицијска интервенција показна вежна за остале факултете

*Како гледате на то што је декан ДИФ-а, Патрик Дрид позвао полицју да интервенише против његових студената?

Јадно је и недостојно што је декан ДИФ у Новом Саду позвао жандармерију и интервентну јединицу полиције која је кренула са пребијањем студената да га уведу на радно место и пробију студентску блокаду. Чак и да је пробију и декан уђе у кабинет, не знам коме ће он сутра предавати, можда „полицајцима који желе да уче“. Студенти нису овце да ће послушно, након данашње агресије сутра сести у клупе.

**Исповест пацијента у ординацији

*Има ли ова полицијска бруталност подлогу у недавно изреченој председниковој реченици да размишља како да врати свим људима који су „толико зла, како каже, нанели њему и његовој породици? Да ли је ово баш то враћање?

Та Вучићева изјава треба све да нас брине. Пре свега, таква изјава значи претњу, а с друге стране њу не би смео да каже јавно један државник. Она више личи на исповест пацијента у ординацији. И то брине.

*Може ли се власт одржати педреком и сузавцем?

Власт која се одржава пендреком и сузавцем се препоручила за тоталну пропаст. Историја ће јој судити, али уверена сам да ће грађани Србије пре тога имати реч. И они који не знају шта да мисле у овом тренутку, само ће им се казати. Нормалним људима сузавац и пендрек, ма колико сејали страх, сеју и инат. Насилништво режима не импонује ником нормалном и честитом.

**Без избора се ништа неће решити

*Садашње понашање власти, чини се да говори да председник Вучић и није имао намере да испунити захтеве студентата? Заправо видите ли крај ове кризе која траје пуних пет месеци?

Јасно је да Вучић не може да испуни студентске захтеве, јер би ланац одговорности, ако би се честито истражио, обухватио многе перјанице СНС и он сам би требало да се изјашњава. Овај режим не може успоставити владавину права и решење лежи у промени. Без избора који би били под (релативно) фер условима ништа не може да се ни промени, нити реши.

**Вучић компромис доживљава као издају

*Значи ли то да кад је Вучић у питању нема компромиса?

Компромис је могућ код људи који виде у неким догађајима и ситуацијама властиту одговорност, било да је она лична, или се ради о одговорности групе коју представља. Вучић је уроњен у механизам пројекције, дакле кривци су други, а он и његови су прогоњени. У таквим случајевима не види се никаква потреба, нити могућност компромиса. Сваку критику прихвата као напад и противнике сматра непријатељима. Идентификује себе с државом, па сваки компромис ваљда доживљава као издају и пораз.

И да ли под тим његовим „инатом “ треба посматрати и то што већ дуже време испред парламента Србије стоје разапети шатори у којима седе неки љути људи ?

Шатори су одраз незрелости. Државник на блокаду не сме да одговори блокадом. Студенти блокирају факултете, а Вучић доведе „студенте који желе да уче“,од којих су многи „ћаци“. Студенти блокирају РТС, а он помоћу тог љутог света који ради на дневницу блокира центар града. Такво понашање је на нивоу незрелог детета, а никако државника. Овације и аплауз који добија од њих храни његов рањени нарцизам.

**Победа оловком на изборима ми се чини могућа

*Да ли је Србија данас ближе ванредним парламентарним изборима и да ли је то оно право решење за излазак из ове петомесечне кризе?

Једино решење су избори, али под другачијим условима. Бирачки списак, ослобађање медија и превенција принуде људи да гласају за режим је нешто што је услов свих услова. Организација контроле избора на сваком бирачком месту, за коју је потребно 15000 људи је неопходна, али и лако изводива, јер то је мање од 5 одсто људи који су били присутни на великом скупу 15.марта.

Режим чека инциденте, тучу и крв, да би увео ванредно стање. Не треба му то дати. Победа оловком на изборима ми се чини могућа.

*Председник, ипак, тврди да сада нема времена да размишља о ванредним изборима које траже поједини студенти у блокади?

Вучић одједном нема времена да размишља о расписивању избора, јер му сва истраживања показују страховит пад подршке и њему и СНС. Једна од ствари за коју је председник надлежан је управо расписивање избора. То би требало да зна „најбољи студент права свих времена“.

**Изборни услови мора да се промене, а ОЕБС да проговори на време

*Може ли се уопште и говорити о новим изборима, под старим изборним условима уз поновну могућност крађе избора?

Изборни услови треба да се промене и ту треба притискати Вучића и његов режим. Прелазна влада или влада експерата мора опет да дође у Скупштину где режим има комотну већину и сигурно би било великих опструкција и то не само у Скупштини, већ и по дубини по министарствима и институцијама.

Време је да ОЕБС проговори на време, а не да утврђује крађу 5 месеци после избора у својим извештајима. Време је да и Брисел каже коју о промени изборних услова путем ослобађања медија и устројавања институција. Пре 10 година отворена су поглавља 23 и 24 која управо о томе говоре. Време је да се на њима поради.

Није немогуће, а није чак ни тешко. То је и тест за Брисел. Да ли желе да се у земљи кандидату поштују и успоставе демократске вредности или ће бранити колонијални интерес и човека који ће им испоручити литијум и тако показати да је ЕП под корпоративном присилом Рио Тинта.

**Поздрављам политичку артикулацију студентског протеста

*Пленум студената новосадског Факултета техничких наука изгласао је да студенти у блокади траже расписивање ванредних парламентарних избора у Србији, а наговешавају и формирање студентске листе. Да ли је за вас то изненађење  и како на то гледате?

Поздрављам политичку артикулацију студентског протеста. Другачије, побуна би била „ларпурлартизам“, дакле сама себи сврха без крајњег циља. Јасно је свима да Вучић нити може, нити хоће да испуни захтеве студената у побуни. Поред студената имамо заједно с њима и побуњене грађене, а имамо и опозицију.

*Некако се чини да су студенти осим дистанцу према власти, заузели и према опозицији?

Није добро да се прави еквидистанца према власти и према опозицији. Опозиција је прва блокирала тужилаштво у Новом Саду након пада надстрешнице, а да не говоримо да трпе шиканирање и систематско провлачење кроз блато пуних 13 година. Мислим да је пример Косијерића добар.

Опозиција цела, боље речено, опозиција која то јесте , и левица и десница треба да изађу на једној листи. Студентска листа на којој ће бити и њихови професори је јако добар предлог. Треба можда и размислити о јединственој листи, али то заиста остављам актерима да одлуче. Само напомињем да познајем професоре који су стали уз студенте од првог дана, били на свим протестима широм Србије, а чланови су опозиционих странака. Не треба се према њима понашато као према окуженима.

**Хероји данашњице су студенти

* Колико су и да ли су студенти пешачењима, вожњом бицикла, трчећи успели да промене свест грађана и у руралним средианама и да ли су они заиста хероји данашњице?

Нема дилеме, студенти су хероји данашњице! Немогуће је не волети ту децу која су пешке обилазила Србију и у удаљеним руралним срединама, где многи гледају тв уз помоћ антене, пронели глас шта се то у Србији догађа. Придодала бих им и студенте бициклисте који су и нашој дијаспори, али и Европљанима пронели глас из прве руке. Сада имамо и тркаче до Брисела који такође проносе једно друго лице Србије као и бициклисти и студенти који су пешачили Србијом. Довитљивост, духовитост и посвећеност ове деце изазива дивљење, али и понос на помисао какву ми то дивну децу имамо поред себе.

*Неки од хероја ових дана сведочили су да носе трауме због гажења, малтретирања, ударања. Хоће ли то оставти неке дубље последице по њих, или  као што се каже мадост све лечи?

Гажење, малтретирање, хапшење, проглашавање шпијунима и државним непријатељима сигурно изазива физичке и психичке трауме. Али, с обзиром да им их је наносио овај режим, волела бих да то третирају као „ордење“. Они су показали храброст, а страна која им је наудила слабост и кукавичлук. Младост к срцу узима превише, али сама по себи зацељује и лечи.

*И ви сами у истоименој књизи, у којј се бавите суочавање са сопственим губицима и траумама пишете да „Живот иде даље“. Колико је било тешко сести и све то написати и оголити осећања пред читаоцима?

Идеју за писање књиге сам добила од госпође Дубравке Вујановић из „Вукотић Медија“. Писање није било лако, али је била својеврсна катарза. Иако пишем о губицима, моја књига није књига о очају, већ књига о љубави која нема крај. Она слави живот, јер живот је сила која носи даље, увек даље. И данас кад видим ове младе људе како корачају Србијом у њиховим лепим и паметним лицима ја видим лице мог сина Јована који би сигурно био с њима, и преплави ме милина.

(Данас)