Срна: Због убиства 636 Срба још 2006. године поднет извештај против 16 Бошњака, међу њима и Насер Орић

Центар јавне безбедности (ЦЈБ) Бијељина још 2006. године поднео је извештај о злочинима над Србима у општинама Сребреница, Братунац, Милићи, Власеница, Шековићи и Зворник, а међу лицима која су вршила злочине наведен је и Насер Орић.

Тачно 9. фебруара 2006. године Тужилаштву БиХ у Сарајеву и Окружном тужилаштву Бијељина поднесен је Извештај о извршеном кривичном делу против 16 лица бошњачке националности због постојања основа сумње да су од 1992. до 1995. године у овим општинама учествовали у убиствима 636 Срба.

Од тог броја, 101 је жена, 15 дјеце и 97 старих, болесних и изнемоглих лица, потврђено је Срни у МУП-у Републике Српске.

Срна незванично сазнаје да је Извештај поднесен против Насера Орића, Зулфе Турсуновића, Неџада Бектића, Мирсада Дудића, Смаје Манџића, Ахме Тихића, Хакије Мехољића, Емира Халиловића, Сафета Омеровића, Хусе Салиховића, Ибре Јакубовића, Фикрета Шечића, Веказа Хусића, Веиза Бјелића, Кемала Мехмедовића и Адема Костјеревца.

Сви они терете се да су учинили кривична дела геноцида, злочина против човјечности, ратног злочина против цивилног становништва, ратног злочина против ратних заробљеника, ратног злочина против рањеника и болесника и уништавање културних, историјских и религијских споменика.

Орић је у то време обављао функцију команданта Општинског штаба Територијалне одбране /ТО/ Сребреница и команданта такозваних здружених оружаних снага субрегије Сребреница.

Турсуновић, Бектић, Дудић, Манџић и Тихић били су командантни бригада и чланови Штаба командног кадра оружаних снага Сребреница, док је Мехољић био начелник СЈБ Сребреница. Остали осумњичени били су припадници такозваних оружаних снага Територијалне одбране Сребреница.

Према Извјештају МУП-а Српске, сви осумњичени, заједно са другим старешинама и јединицама оружаних снага Сребреница, такозване Армије БиХ и СЈБ Сребреница, као чланови и учесници удруженог злочиначког подухвата, имали су циљ да убију што више Срба, жена, дјеце, стараца и да их протерају са њихових вековних огњишта.

Провођење овог удруженог злочиначког подухвата у периоду од априла 1992. до јула 1995. године резултурало је убиствима, на веома свиреп и подмукао начин /из ватреног оружја у потиљак, клањем, одсијецањем дијелова тијела, паљењем, силовањима, убиствима из засједа/, више од 3.000 мушкараца, жена и дјеце - Срба из сребреничке енклаве, док их је протерано око 15.000.

Кршећи правила међународног хуманитарног права за време оружаног сукоба у БиХ, та лица су, у оквиру оружаних снага такозване Армије БиХ субрегије Сребреница, планирала, организовала, припремала, покренула, наредила и учествовала у извршењу наведених кривичних дјела над српским становништвом.

У МУП-у Српске Срни је потврђено да је 25. октобра прошле године Тужилаштво БиХ обавестило МУП Српске да је комплетна документација садржана у Извештају у фази анализе, и да ће у наредном периоду бити предузимане одређене мере и радње у сврху документовања и прикупљања доказног материјала.

Радећи на истраживању и документовању кривичних дела против човечности и вредности, заштићених међународним правом, почињених у протеклом грађанском рату у БиХ, МУП Српске, ЦЈБ Бијељина и СЈБ Зворник у сарадњи са полицијским станицама Сребреница, Братунац, Милићи, Шековићи и Власеница, предузео је низ оперативно-тактичких мјера и радњи у предметима где су учињени поменути ратни злочини.

На подручју Сребренице злочини су почињени у граду и околним селима Гниона, Гостиљ, Виогор, засеоци Васиљевићи, Баре, Ровићи и Ковачица, као и селима Осредак, Сјемово, Ораховица, Чумавићи, Међе, засеоци Црни Врх и Карно, те у селима Радошевићи, Опарци, Бојна, Обади, Залазје, Црквине, Ратковићи, засеоци Дучићи, Брађевина и Магудовићи, Крњићи, Брежани и Подравање.

На подручју насељеног места Скелани, припадници такозване Армије БиХ под Орићевом командом починиле су злочине над Србима у селима Костолмци, Ћосићи, Жабоквица, Калиманићи, засеоци Кушићи, Двизовићи, Савићи, Поповићи, Росуље, Височник, Стајчићи, Прибидол и Араповићи.

На подручју Милића злочини над српским живљем почињени су у селима Метаљка, Ванџићи, Рупово Брдо и на површинском копу рудника Боксита "Браћан", док су Срби у Братунцу страдали у селима: Станатовићи, Магашићи, Јежестица, Бјеловац, Сикирић, Лозница, Загони, Пајићи, Хранча, Факовићи и Кравица.

Бошњачке фаланге починиле су злочине над Србима и на подручју општина Шековићи, и то у селима Коријен и Калабаче, и Власеница - у селима Рогосија, Шадићи и Цикотска Ријека, те на подручју општине Зворник - у селима Горња и Доња Каменица, Ново Село и Дрињача.

Истражујући ратне злочине над Србима на подручју Сребренице и Братунца, полицијски службеници ЦЈБ Бијељина поступали су по 26 наредби Окружног тужилаштва Бијељина.

Тужилаштво Србије за ратне злочине води истрагу против ратног команданта такозване Армије БиХ Насера Орића, Хакије Мехољића и још тројице Бошњака због сумње да су на Петровдан 1992. године у местима Залазје и Доњи Поточари убили девет српских цивила.

Дирекција за координацију полицијских тела БиХ добила је захтев Интерпола Београд за проверу Насера Орића, Нурије Хусића, Хакије Мехољића, Амира Мехмедовића и Смаје Манџића ради расписивања међународне потернице због ратног злочина против цивилног становништва.

(Срна)

Огорчени посетом Орића и Манџића

СРЕБРЕНИЦА - БРАТУНАЦ - Удружења породица страдалих огорчена чињеницом да је Бакир Изетбеговић примио Насера Орића и Смају Манџића. Јединствени су у оцени да је ово шамар правди и заједничком животу у БиХ. Злочини над Србима још нерешени.

Породице жртава у Сребреници и Братунцу огорчене су чињеницом да је члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић примио ратног команданта тзв. Армије РБиХ из Сребренице Насера Орића и Смају Манџића, након што је Тужилаштво за ратне злочине Србије потврдило да је отворило истрагу за ратне злочине.

Српска удружења и њихови чланови сматрају да је то „ругање“ српским жртвама, јер примити у кабинет заједничких институција оне који су у најмању руку осумњичени да су починили свирепе злочине над српским становништвом у Подрињу и против којих постоје бројни докази и сведочења, је шамар у лице правди и заједничком животу у БиХ.

Радо Цвјетиновић је изгубио сестру Раду на Залазју, на Петровдан 1992. године. Тужилаштво Србије Орића и саборце терети управо због тих злочина.

- Ово је жалосно. Сви ти БиХ лидери су учествовали у распламсавању рата и сви они добро знају какви су се овде злочини десили. Примати сад осумњичене за злочине, доприноси још већем раздору међу људима у овој земљи. Такви потези не воде ка помирењу. Овим је потресен српски народ у Подрињу - прича Цвјетиновић.

У нападу на Залазје којим је командовао Орић 12. јула 1992, према сведочењу преживелих, убијено је 37 мештана, а село је запаљено. Сведоци су изјавили да су, осим Орића, нападом командовали и Зулфо Турсуновић и Манџић који је био командант бригаде Поточари АРБиХ.

Према речима сведока, у полицијску станицу у Сребреници живи су одведени мештани Слободан Илић, Драгомир Вујадиновић, Петко и Бранко Симић, Миладин Тубић, Иван Цвјетиновић, Момчило Ракић, Милисав Илић и Марко Јеремић. Сви су касније убијени на најбруталније начине. Сведок Велисав Весић изјавио је раније да су међу предводницима у масакрирању Срба у Залазју били Амир Мехмедовић, звани Геза, и полицајац из Братунца Нурија Хусић, звани Сенахид.

Радојка Филиповић, председник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Братунац, каже да ништа друго није ни очекивала од бошњачких лидера. Овим чином су Србима с леве обале Дрине дали, каже, аргумент више да БиХ не доживљавају као своју државу.

- Породице наше огранизације се осећају, пре свега, огорчено, не могу да верују да су представници власти Босне и Херцеговине примили бошњачка удружења са осумњиченима који се терете да су починили злочине над нашим породицама. То је порука да је БиХ држава једног народа, односно Бошњака - додала је Филиповићева.

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Братунац упутила је отворено писмо председавајућем Савету министара БиХ Вјекославу Беванди, министру правде БиХ Бариши Чолаку, Високом представнику у БиХ Валентину Инцку, као и институцијама Републике Српске у коме обавештавају да се у фиокама Тужилаштва БиХ налази шест предмета ратних злочина над Србима и да је прошло 17 година од тих злочина, а да се одговорни и даље не процесуирају.

- Питамо се колико дуго још треба да чекамо да истина угледа светлост дана и да правда за српске жртве покуца на наша врата - стоји у отвореном писму.

Пошто је Дирекција за координацију полицијских тела БиХ примила захтев Интерпола Београд за проверу пет особа из БиХ због расписивања међународне потернице за ратни злочин против цивилног становништва, члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић састао се с представницима бошњачких удружења и ратним командантима Сребренице, а састанку су присуствовали и министар спољних послова БиХ Златко Лагумџија и министар безбедности Фахрудин Радончић.

ДОДИК: БОШЊАЧКИ ФУНКЦИОНЕРИ БРАНЕ ЗЛОЧИНЕ

Председник РС Милорад Додик рекао је у петак да бошњачки функционери Бакир Изетбеговић, Златко Лагумџија и Фахрудин Радончић бране злочине који су почињени над Србима у Подрињу, што је доказ да је БиХ коју они граде немогућа.

Додик је најавио да ће наредних дана сазвати све носиоце одговорних функција у Српској и БиХ и предложити мере којима ће се онемогућити доношење било каквих нових закона на нивоу БиХ, посебно оних који се односе на Суд и Тужилаштво, јер их не поштују бошњачки политичари.

„Тражићу да то постане пракса свих представника Републике Српске у заједничким органима“, рекао је Додик.

Коментаришући захтев СДС да се српски представници у Савету министара БиХ не појављују на седницама док се не реши ситуација у вези са Орићем, Додик је рекао да је таква мера адекватна.

„Изетбеговић, Лагумџија и Радончић могу се ујединити само онда када је реч о одбрани злочина над Србима. Ово понашање Изетбеговића, Лагумџије и Радончића и еуфоричност коју покушавају да створе у бошњачком народу, као и промоција сваког ко је починио злочине над Србима као јунака, говори да нико не би требало да нас задржава у истој земљи са таквим људима и политикама“, рекао је Додик новинарима у Бањалуци.

(Вечерње новости)