Савремени свет

Русија девети спољнотрговински партнер Кине

Штампа
Бранко Жујовић   
среда, 28. јануар 2015.

У Кини су објављени најсвежији подаци о спољнотрговинској размени те земље, односно њеног континенталног дела, без острва Тајван и специјалних аутономних региона Хонгконг и Макао. Геополитичка структура кинеске спољнотрговинске размене за Србију је занимљива, с обзиром на јачање привредне сарадње са овом земљом, али и гласовима који се могу чути унутар српског друштва на тему светских, па и европских, односно евроазијских привредних и политичких интеграција.

Европска унија и САД засад неприкосновени

Према званичним кинеским подацима, највећи спољнотрговински партнер Кине прошле године била је Европска унија, која је са Пекингом остварила размену вредну 615,14 милијарди америчких долара, уз раст од 9,9 одсто у односу на претходну годину.
Други спољнотрговински партнер матичног дела Кине биле су САД. Пекинг и Вашингтон разменили су робе и услуге вредне 555,12 милијарди долара, уз раст од 6,6 одсто.

Трећи спољнотрговински партнер Пекинга биле су земље АСЕАН-а (Заједница држава југоисточне Азије) са прометом од 480,39 милијарди долара (раст размене од 8,3 одсто).

Русија је прошле године била девети по величини спољнотрговински партнер Пекинга, са разменом вредном 95,28 милиајрди долара (раст од 6,8 одсто). Русија је прошле године претекла Бразил, који је пао на десето место, остваривши размену са матичним делом Кине вредну 86,58 милијарди долара.

Размена са Хонгконгом премашила 376 милијарди долара

Врло значајни трговински партнери матичног дела Кине су њен Специјални административни регион Хонгконг и острво Тајван. Са Хонгконгом матични део Кине прошле године остварио је размену вредну 376,09 милијарди долара (раст од 6,2 одсто), док је размена са Тајваном достигла 198,31 милијарду долара. Хонгконг је на четвртом, а Тајван на седмом месту ове листе.

Традиционално, значајни спољнотрговински партнери Пекинга су и Јапан (пето место, 312,44 милијарде), Јужна Кореја (шесто место, 290,49 милијарди) и Аустралија (осмо место, 136,9 милијарди).

БДП достигао 10,4 билиона долара

Кинеска привреда прошле године забележила је раст од 7,4 одсто, што је било у складу саочекивањима.

Кинески бруто домаћи производ достигао је вредност од 63,65 билиона јуана, односно 10,4 билиона америчких долара. Индустријска производња забележила је раст од 8,3 одсто, што је за 9,7 одсто мање него 2013. године. Инвестиције у основна средства порасле су за 15,7, док је малопродаја порасла за 12 одсто, на 26,24 билиона јуана.

Према речима Маа Ђантанга, првог човека Националног бироа за статистику, кинеска економија одржала је стабилност у оквиру онога што је у Пекингу названо „новом нормалом“, са позитивним трендовима стабилног раста, оптимизоване структуре, унапређеног квалитета и побољшаног друштвеног благостања.

Кинези отварају нове зоне слободне трговине

Током марта ове године у Кини ће бити отворене три нове зоне слободне трговине. Реч је о зонама у Тјенђину, Фуђену и Гуангдонгу, које су већ добиле одобрене за рад од кинеске владе.

У исто време, зона слободне трговине у Шангају биће проширена на три тамошња технолошка парка, међу којима је и „Луђацуеј фајненшал стрит".

Директор кинеског Туристичког бироа Ли Ђинзао изјавио је да ће Кина током следеће три године у област туризма уложити три билиона јуана (490 милијарди долара).

Ове инвестиције требало би да привуку друге инвеститоре, који би, према проценама, могли да уложе додатних 15 билиона јуана (2.400 милијарди долара).

Према Лијевим речима, туризам ће играти све већу улогу у потрошњи и извозу, односно биће један од главних покретача развоја кинеске привреде.

Директне инвестиције у туризам прошле године износиле су око 65 милијарди јуана.

Успорење није нужно лоша вест

Аналитичари у Кини, међутим, истичу да успорење раста кинеског БДП-а није нужно лоша вест. Успорење привредног раста требало би, по њима, посматрати као почетак привредне транзиције, која ће се наставити наредних година, подразумевајући даље јачање кинеске економије и њене конкурентности.

То дакако не значи да Пекинг одустаје од великих инфраструктурних пројеката, који кинеску економију снажно гурају напред. У Кини је пре неколико дана саопштено да ће се план изградње железнице за возове великих брзина испод Бохајског залива вероватно наћи у 13. петогодишњем економском плану који обухвата период од 2016. до краја 2020. године. Нова пруга повезала би градове Даљен у провинцији Љаонинг и Пенглај, односно Јантај у провинцији Шандунг.

Осим тога, градске власти Пекинга најавиле су пре који дан да ће и званично затражити дозволу за изградњу раније најављене пруге за возове великих брзина која ће овај град спојити са Москвом.

Вредност пројекта је, како је наведено, 250 милијарди долара. Време путовања железницом од Пекинга до Москве било би тако скраћено са шест на два дана, а укупна дужина пруге, која би требало да прође кроз Казахстан, износи око седам хиљада километара.

Подсетимо, раније је најављена и могућност да кинеска страна учествујеу изградњи пруге од Москве до Казања, за брзине возова до 400 километара на час, а Русија је важан партнер Кини и процесу изградње економског појаса дуж Пута свиле.

Проблеме у Пекингу не избегавају

Сви ови резултати и амбициозни планови, међутим, не значе да се кинеска привреда не суочава са озбиљним изазовима. Према најавама Џанга Џивеја, водећег кинеског економисте при "Дојче банци", Кина би ове године могла да се суочи са првим случајем неизвршења финансијских обавеза на локалном нивоу. 

Кинеска провинција Шандунг донела је, наиме, уредбу по којој неће спашавати полагањем кауције локалне владе у случају доцње дугова.

Џанг Џивеј је додао да је централна влада послала важан сигнал регулисања финансијских обавеза локалних власти, али да су обавезедовеле до високих финансијских трошкова и ниске ефикасности у прикупљању капитала.  

„Дојче банка" предвидела је могућност опадања фискалних прихода у Кини ове године за два одсто, што би био први пад те врсте од реформе пореског система 1994. године.

Ако би новац користила и ефикасније улагала приватна предузећа, Кина би имала више простора за одржавање стопе раста БДП-а од 7 или 8 одсто, а притом би избегла лоше дугове, нагласио је Џанг Џивеј.

Осим тога, Кинеска централна банка подржаће кредитне пласмане пословних банака са ограниченим јемством, са 269,5 милијарди јуана (43,99 милијарди америчких долара), уз додатних 50 милијарди јуана, уочи Кинеске нове године, због флуктуација у областиликвидностикоје се јавлјају у том периоду.

Према саопштењу Народне банке Кине, поменута средства биће одобрена на три месеца, уз каматну стопу од 3,5 одсто.

Ли Кећенг у Давосу о „новој нормали“

Кинески премијер Ли Кећенг у Давосу је изјавио да нјегова земља у овој години намерава да издржи све силазне притиске и остане стратешки усредсређена. Како кинеска привреда буде улазила у „нову нормалу", промене њеног темпа раста, од брзог ка умерено брзом до брзом расту, одражаваће дубину њене прилагођености светској економији и усклађеност са законима економије. 

Према његовим речима, Кина треба ваљано да користи јавни сектор и тржиште, придајући у потпуности значај и традиционалним и новим моторима своје привреде. 

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]