Хрватски језички пуризам и српски парадокси

РУСКИ АМБАСАДОР У УН ВАСИЛИЈ НЕБЕНЗЈА: НЕЋЕМО ДОЗВОЛИТИ ДА СЕ ПОНОВИ СЦЕНАРИО СА МИНСКИМ СПОРАЗУМИМА И ДА ДОЂЕ ДО ЗАМРЗАВАЊА ФРОНТА КАКО БИ РЕЖИМ ЗЕЛЕНСКОГ ЗАЛЕЧИО РАНЕ

РТ БАЛКАН: ГЛАСАЊЕ У УН О ЗАХТЕВУ ЗА УКИДАЊЕ АМЕРИЧКОГ ЕМБАРГА ПРОТИВ КУБЕ - ЕВО КАКО ИЗГЛЕДА ПРАВА ИЗОЛАЦИЈА!

НАСЛОВНЕ СТРАНЕ СРПСКЕ ШТАМПЕ 1. НОВЕМБРА 2024.

ЕМИР КУСТУРИЦА И ЊЕГОВ ПРАВНИ ЗАСТУПНИК ЗДЕНКО ТОМАНОВИЋ ПОДНЕЛИ КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ ПРОТИВ ЖЕЉКА МИТРОВИЋА И ПОКРЕТА „КОПАЋЕМО“

БЕОГРАД: ОДРЖАН ПРОТЕСТ ПРОТИВ УКЛАЊАЊА СТАРОГ САВСКОГ МОСТА - "БОРБА ТРАЈЕ, МОСТ ОСТАЈЕ"

УНИЦЕФ: НАЈМАЊЕ ЈЕДНО ДЕТЕ ПОГИНУЛО У ЛИБАНУ СВАКОГ ДАНА ОВОГ МЕСЕЦА И НАЈМАЊЕ ПО ДЕСЕТ РАЊАВАНО

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ ПРОТИВ „РУСИФИКАЦИЈЕ“ НОЋИ ВЕШТИЦА: ТАКВА ЗАМЕНА ВРЕДНОСТИ И ФАЛСИФИКОВАЊЕ НАЦИОНАЛНЕ ИСТОРИЈЕ ЈЕСТЕ СВОЈЕВРСНИ ИЗАЗОВ ПРАВИМ ВРЕДНОСТИМА РУСКОГ СВЕТА

САД: ВЛАДА СРБИЈЕ ПРЕКРШИЛА ОБАВЕЗЕ ИЗ ДИЈАЛОГА СА ПРИШТИНОМ УСВАЈАЊЕМ ПРЕДЛОГА ЗАКОНА О ОРГАНИЗАЦИЈИ И НАДЛЕЖНОСТИ ПРАВОСУДНИХ ОРГАНА У ПРОЦЕСУИРАЊУ КРИВИЧНИХ ДЕЛА ПОЧИЊЕНИХ НА КОСОВУ

ВУК ЦВИЈИЋ: СМЕЊЕН СУДИЈА МИЛИМИР ЛУКИЋ ЧИЈЕ ЈЕ СКЛАЊАЊЕ ДОГОВАРАНО ПРЕКО СКАЈ АПЛИКАЦИЈЕ

ГРУЗИЈА: НАКОН ПОНОВНОГ ПРЕБРОЈАВАЊА, ЦИК ПОТВРДИО ПОБЕДУ ВЛАДАЈУЋЕ СТРАНКЕ "ГРУЗИЈСКИ САН", КОЈА ЈЕ ДОБИЛА 53,92 ОДСТО ГЛАСОВА И У НОВОМ САЗИВУ ПАРЛАМЕНТА ИМАЋЕ АПСОЛУТНУ ВЕЋИНУ ОД 88 МАНДАТА. ОПОЗИЦИЈА ОСВОЈИЛА 62 МАНДАТА

БЕЊАМИН НЕТАЊАХУ ИЗАСЛАНИЦИМА САД: ПРИМИРЈЕ С ХЕЗБОЛАХОМ МОРА ГАРАНТОВАТИ БЕЗБЕДНОСТ ИЗРАЕЛА

БРОЈ ПОГИНУЛИХ У ПОПЛАВАМА У ШПАНИЈИ ПОРАСТАО НА 155. ПЕДРО САНЧЕС: НАЈВАЖНИЈЕ СПАСИТИ ШТО ВИШЕ ЖИВОТА

петак, 01. новембар 2024.

Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)

Претходни бројеви

Пронађите НСПМ на

Твитеру

Нове књиге

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Хрватски језички пуризам и српски парадокси

Kоментари (222) COMMENTS_ARE_CLOSED

Одличан чланак. Исмевање Хрвата што заправо чувају наш језик, иначе честа појава код нас, одаје колико понекада знамо да будемо глупи.

Препоруке:

E sve ti je mestu osim onog prvog da su "Hrvati kajkavci", posto je jedini pravi Hrvatski jezik Cakavski a pismo Glagoljica.

Cakavskim je napisana celokupna Hrvatska srednjovekovna knjizevnost i do pre 120 godina bio je najrasprostranjeniji jezik kod Hrvata.

Danasnji Hrvati govore 3 jezika stokavski (srpski), kajkavski (slovenacki) i cakavski (hrvatski) jedino sto ih oni nazivaju dijalektima (iako se radi o 3 medjusobno nerazumljiva jezika) a kao knjizevni su uzeli i promenili srpski - "stokavski" da bi u hrvati preveli sve katolike stokavce.

Препоруке:

Скоро па одличан текст.
За комплетно заокружење теме (за оне који би да мисле) препоручујем да се са нета скине књига Милослава Самарџића "Тајне Вукове реформе".

Препоруке:

- одличан текст. Браво за Аутора.

- одавно тврдим да Хрвати воде одличну језичку политику, а ми се - к`о будале - подсмевамо њиховома "зракопловима" и "брзојавима". Све нам је погрешно. А главни кривци су - српски лингвисти (сви редом Херцеговци? - што "стара" што "нова" Херцеговина...)

- дакле: истакао би` три кључна проблема савремене Србистике. Три крупне глупости.

1) - двоазбучје. Довољно смо о томе рекли. Има неких помака, али - јадно и бедно. И опет ће нам помоћи - Хрвати?! Ено Дачић дречи како није фер што Хрвати враћају сву преписку коју им наша Влада пошаље на ћирилици.

2) - непродуктивност (по српски: јаловост) српског језика. Стари проблем, још је Вук Караџић био против творбе нових речи. Па му је тако сметао и "водопад" - инсистирао је на "слапу." И томе слично.

3) - вештачка "нова акцентуација". Некакви хиперборејски акценти (лабоРАторија? - теРИторија? - каТЕгорија?) - управо катастрофално. Хрвати не померају акценте.

Препоруке:

Zlo i naopako, kakvo nepoznavanje materije i struke! Hrvati ne čuvaju ništa srpsko pa ni jezik. Novokovanice hrvatske ne mogu biti dio leksičkog fonda srpskog jezika. Germanske sintaksičke konstrukcije takođe (infinitiv umjesto prezenta sa predlogom da i sl), fonetska degradacija fonema č, ć, dž, đ takođe.
Slažem se da je reforma pod Vukom (ne Vukova nego Kopitareva) ukinula i proterala ogroman deo reči iz oblasti duhovne sfere, npr. religije, filozofije, nauke i sl., no to ne znači da je upotreba reči čiji je koren latinski ili grčki kao zamene napravila od Hrvata veće čuvare srpskog jezičkog nasleđa.

Препоруке:

Хрвати радије користе немачке уместо турских туђица из неочекиваног разлога што су били у Немачкој држави док је већина Срба била у Турској.. иначе у мојој прапостојбини неочекивано бирамо италијанизме уместо германизама и турцизама јер смо били под МЛецима. не кажу ни са(ха)т ни час него ура. То је так чудно и необјашиво.. иначе већина светских лингвиста српски језик дефинише као комбинација словенског и латинског.. тако, баш чудно што тежимо латинсизмима

Препоруке:

"Вук Караџић био против творбе нових речи. Па му је тако сметао и "водопад" - инсистирао је на "слапу."

ију тај Вук је баш зликовац

Препоруке:

"Slažem se da je reforma pod Vukom (ne Vukova nego Kopitareva) ukinula i proterala ogroman deo reči iz oblasti duhovne sfere, npr. religije, filozofije, nauke i sl."

а ко спречава српске филозофе и научнике да, као што су писци још од Његоша већ урадили (а ТО пише у делу Мешпе Селимовића за и против ВУка) да врате филозофске појмове у српски језик.. па већина појмова у немачкој филозофији су лични неологизми филозофа - сваки има свој појмовно категоријални апаратт. МИслим да је далеко већи проблем шпто ми уопште немамо филозофе, али ОК и за то је ВУк крив ... крив је и што играмо лош фудбал јер је био ћопав

Препоруке:

ipak...:

Zlo i naopako, kakvo nepoznavanje materije i struke!

- најпрво за ћирилицу. Зашто ово ниси написао српским писмом?

Hrvati ne čuvaju ništa srpsko pa ni jezik. Novokovanice hrvatske ne mogu biti dio leksičkog fonda srpskog jezika.

- чувају, него шта. Чувају стару акцентуацију - нису имали Ивана Клајна да им укине дуге нагласке на средњим слоговима. Па говоре нормално (териТОрија), а не извештачено (теРИторија) као наши ТВ-водитељи. Који, јадници, само спроводе директиву Одбора за стандардизацију српског језика. А директива је - катастрофа.

- и производе нове речи, па шта опстане - опстаће. А Срби постају к`о ~~Цигани~~ Роми ("пиравело Миле плишано шешири" - тако гласи једна "ромска"...) - и не покушавају да направе нову реч. Ено клинци у Српској увелико користе нову хрватску кованицу: мобител. Ја користим испразницу (уместо флоскуле) - баш ми се свиђа.

Препоруке:

Поздрав г-ђици Кордић.

Препоруке:

сер јошка:

"Вук Караџић био против творбе нових речи. Па му је тако сметао и "водопад" - инсистирао је на "слапу."

ију тај Вук је баш зликовац

- ма није био зликовац, али је у тој ствари грешио. Био је оштро против творбе нових речи - кованица. Уосталом, надам се да користиш "водопад" у свакодневном говору? Значи, не поштујеш Вука? Иначе морао би да кажеш: Нијагарини слапови. И никако "друкше".

- а има и Нијагариних водопада, и Кркиних слапова. Сва срећа те нисмо послушали Вука.

- поука: па није Вук Библија. Он је, рецимо, писао "у Боци" (Которској) а данас се говори: у Боки.

Препоруке:

Два вука Века, што рече неко! Шалу на страну, то што је `роми Вук, козар и вагабунд, како га је звала Кнегиња Љубица, урадио са српским језиком и какве је то последице имало по српску будућност, не може се ни са чиме упоредити (библијска најезда скакаваца, термити, цунами, Турци, Монголи, све је мање штетно од Вукове реформе). Замислите идеју да језик неписмених чобана и сељака прогласите књижевним језиком! И шта је то све антиципирало! Ту је корен презира штп прост свет презире интелектуалце и изједначава се са њима, то је омогућило да свако ко се не потписује прстом постане назови интелектуалац, што је за последицу имало појаву оног што се зове олош елита, која, као и сваки коров гуши корисне биљке. Вуковом реформом су једним потезом одсечени векови какве-такве српске духовности у немогућим условима турске окупације и борбе против националне и верске асимилације. Уз то, отворено је говорио да је један од циљева реформе спречавање русификације!

Препоруке:

Хрвати би носили и гаће преко главе само да би доказали да су "посебни" и да су они народ који је "родио и створио сам себе" изван свих народа у европи.

Нација чији су једини "успеси" убијање и протеривање Срба заједно са Аустроугарском,нацистичком немачком и неонацистичком европском унијом, морају да измисле бар нешто да су "посебни"

Не верујем да "чиграсто велепамтило" сајта НСПМ има довоњно места да се наброје сви језички идиотизми у новохрватском "језику" а сви они који мисле као хрвати и дају им за "право" нека се укрцају у "увртњак" и право у усташију (ако знају шта је "увртњак")

Препоруке:

Кроатизација, германизација и еуропеизација му нису сметале, будући да је био швапски шпијун, и за ту делатност веома добро плаћен. А главни сарадник и покровитељ му је био, гле чуда, Словенац Јернеј Копитар (о словеначкој србољубивости мислим да се више нема шта рећи),Аустријски чиновник са врло прецизним задужењима везаним за Србе и њихов језик. Захваљујући тако успешно спреченој русификацији, данас имамо појаву стравичне србофобије и русофобије у квазиинтелектуалним олош псеудоелитама, којима је Вукова реформа омогућила да се описмене, уместо да часно и поштено чувају овце и раде слични послове које данас у земљи Србији нема ко да ради.

А што се тиче Хрвата, поред свега што је већ безброј пута речено о њима и на овом и на другим местима, за њихов однос према сопственој нацији, језику (био њихов или не), културном наслеђу (било њихово или не), могу да имам само најдубље поштовање! Они нису били те среће да имају усрећитеље и реформаторе попут `ромог Вука!

Препоруке:

Ја сам се трудио да суграђанима докажем да је "зарез" једнако српска реч као и "запета", а да Карађорђе није имао артиљерију. Имао је топништво. Тако сам постао издајник.

Препоруке:

сер јошка:

... иначе већина светских лингвиста српски језик дефинише као комбинација словенског и латинског...

- иди бегај?! - па ти нам откриваш нову стварност?

- ево, присећам се латинизама у мом локалном - матерњм дијалекту, оном Чемерничком, и налазим само три примера:

- ората, оратиш (говор, говориш);
- црга (прекривач за кревет, нешто тањи и грубљи од ћилима - кажу да долази од латинског: царга - покривач преко рамена);
-синап (коров у житу, sinapis alba, од њега се прави сенф)

- ето толико. Вероватно су ови латинизми дошли преко Цинцара. Врло су ретки - што је доказ да смо у време Рима живели ван Граница ("Limes"-а) Царства. Иначе би били романизовани к`о Дачани.

- дакле, то што си лупио као "комбинација словенског и латинског" - потпуно је тачно, али за савремени Румунски. Који је пун словенских речи ("живина"? - звер!) а има латинизовану граматику.

- за Српски? - никако.

Препоруке:

Hrvati ne čuvaju već kradu srpski jezik, istoriju i teritoriju.

Препоруке:

"Карађорђе није имао артиљерију. Имао је топништво."

a војска кнежевине и краљевине Србије - усташке одреде - рецимо Расински усташки одред у ком је служио историчар Милојевић

иначе занимљиво је да је радио Загреб својвермено користио турцизам реч са(ха)т а радио Београд час, иако су сви у Србији рачунали време у сатима

после је дошла задња ура

Препоруке:

Нимбус:

Ја сам се трудио да суграђанима докажем да је "зарез" једнако српска реч као и "запета", а да Карађорђе није имао артиљерију. Имао је топништво. Тако сам постао издајник

- још ако зуцнеш да су се Херцеговачки устаници ("Невесињска пушка") својевремено називали: усташ, усташи - онда си га угасио...

Препоруке:

Ma daj, Hrvati iz kompleksa menjaju reči samo kako bi se razlikovali, i služe za sprdnju. Zrnozob? Ja tu vidim samo kompleks posebnosti.

Препоруке:

@ipak:

Hrvati ne čuvaju već kradu srpski jezik, istoriju i teritoriju.

- шта краду? - териТОрију? - али чувају нагласак. Да је по Ивану Клајну (и Ради Стијовић) крали би нам теРИторију.

- а ти њима крадеш латиницу. Па смо егал.

Препоруке:

У савременој ери- чистотом језика највише се баве медији, логично, најпре телевизије. На жалост, ту је превагнуо бизнис и псеудо-естетика, па је битно то како ТВ водитељ изгледа, а не како говори језик којим се служи.
Употреба "варваризама" је до неке мере неопходна, јер је све више појмова који немају адекватно значење у српском језику. Но, претеривање наших ТВ лица је до те мере да је некад и комично.
Осим тога, мало који медиј има лектора, а ако и има- није довољно стручан за свој посао; у бизнису је битан профит, а не језик.
Прошла су времена Јонашеве и Мијушковића.
Акценти, које помиње дон Корозио, још су већи проблем; књижевним српским говори све мањи број Срба, а све је више веома образованих, који имају катастрофално лош и неправилан изговор, са тако непријатним афектацијама, да је то непријатно слушати.
За много тога аутор је у праву, у пркос неким претеривањима. Текст добро погађа суштину проблема, честитке.

Препоруке:

ščloplpošplo

Препоруке:

Непосредна последица језичке реформе Вука Стеф. Караџића јесте та да су из српског књижевног језика избачени многи славенизми и русизми, а убачени многи турцизми. Али рупа која је остала након избацивања славенизам и русизама била је толика да су је поствуковци морали надоместити интернационализмима. Хрвати никада нису прошли ту трауму, па су негативне последице Вукове језичке реформе избегли.

Vukova reforma srpskog Recnika je nesto najgore sto smo mogli ocekivati: doslo nam od beckog Kopitara i osvetoljubivog Milosa Obrenovica prognanog u Bec. Vuk nas je odvojio od jedinstva sa nasim srednjevekovnim jezikom pre Turaka, i najsjajnijom izvornom srpskom kulturom. Ali kome to objasnjavati ovde u Srbiji: nije nas moga odbraniti ni Matica Srpska od Obrenoviceve odluke da Vuk reformise "becki" Srbiju (eto imamo danas Vucica sto bi isto zeleo: da menja svest, tj., kulturu Srba)

Препоруке:

Slavomir Srpski, Vuk K.-cobanin i grobar srpske jezicne tradicije:

Vukova reforma srpskog Recnika je nesto najgore sto smo mogli ocekivati:

- ма остави се Вука, човек је урадио што је могао - и урадио је велику ствар - а оно што евентуално није добро урадио - ко нам брани да поправљамо?

- а-пропо новочетничких (Милослав Самарџић? - ех...) теорија завере о "Вуку, бечком шпијуну" - још мали па исти Тито, тај Вук? - није тачно да је Вук хтео да нас удаљи од Руса. Или: ако је то тачно - још је тачније да је Гарашаниново "Начертаније" антируски програм. Писан под непосредним вођењем Франтишека Зака и Адама Чарторијског.

- нас је од Руса много више удаљио сам избор дијалекта (новохерцеговачког) - а то ипак нико не релативизује? Имам сијасет доказа да је јужносрпски много ближи руском. И? - и - ништа. Неће Јужноморавски никад постати основ стандардног језика. Па зато не ламентирам без-везе...

Препоруке:

Рђосаве,ово последнје је у потпуности тачно.
Да је изабран јужноморавски за стандард, поред практичности,имало би још једну последицу,удалјило би нас од хрвата а приближило не само русима, већ и македонцима.
Нажалост,тако је како је.

п.с.Него ево ја на ваш наговор ћирилицом, а ви ништа.Макар да ме наведете за пример другима.Поздрав

Препоруке:

Ево и ћирилице, да се духови смире. Али и латиница је била српско писмо, бар оног дела покатоличених Срба, прво у Дубровнику и Котору, а касније и у унутрашњости Србије, где су биле трговачке - латинске колоније. Прокупље нпр. још дан данас има такозвану латинску цркву из тог времена. Али, то и није битно за нашу причу. Чињеница је да је Вук учинио страним књижевно, филозофско и верско наслеђе српског рода српском православном потомству тако што је језик пука уздигао на ниво књижевнога и службенога и научнога и филозофскога језика. Ко то данас осим школованих филолога може да прочита Дечанску хрисовуљу? Да не могу то можда Хрвати пошто су чувари српског наслеђа? Ајте молим вас! Или повељу Кулина бана! Или даровницу неком манстиру краља Милутина? Врхбрезнички рукопис?! Сигурно Хрвати као чувари српскога језика?!
Њима је Вук био потребан да огромну већину Срба католика преведу у Хрвате. Вештачка нација иште вештачки језик, а данашњи савремени хрватски структурно разара српски језик.

Препоруке:

Dzaba pisanije g.Djordjevicu...dzaba.Sve je to tacno.Slazem se u potpunosti sa tekstom.Na zalost samo ce vas optuziti za "mracnjastvo", za "retrogradni misaoni sklop" za "srpski sovinizam" itd.Naci cete se na udaru bespostedne kritike sa svih strana i to bas od strane samih Srba.Srbima toj anacionalnoj odnosno antinacionalnoj evrofilnoj kosmopolitskoj rulji jednostavno to ne dopire do svesti.Srbi sta vise uopste i nemaju nacionalnu svest.Srbi uopste nisu narod nekmoli nacija.Srbi su prednarod.Pogledajte recimo pojavu tog rigidnog lokal patriotizma u Srba i sklonost ka zavicajnom odnosno regionalnom opredeljivanju koje maltene poprima oblike nacionalnog tj etnickog opredeljivanja.Pa tako imate Srbijance, Crnogorce, Hercegovce, Bosance, Vojvodjane, Kosovce (iako sto je malo poznato Srbe sa Kosmeta po ostatku Srbije nazivaju "Kosovari" sto je svojevrsni pokazatelj srpske hronicne psihopatologije jer ih tako ne nazivaju cak ni Siptari na Kosmetu), Krajisnike, Sumadince itd.

Препоруке:

Одувек сам био склон да у српски речник одмах прихватимо
све што хрвати ставе у свој!

Препоруке:

Nas srbe je jugoslavija previse kostala. Od te 1918. proslo je bezmalo 100 godina i jos uvek trpimo posledice i placamo ceh i sto je jos veca tragedija nikako da izvucemo pouke.
Mucimo istu muku kao rusi sa poljacima ili danas ukrajincima.
Inace u tekstu mi se izuzetno dopao primer županija-parohija. To dosta govori i o nacionalnoj samosvesti unutar SPC. Ili zasto handball zovemo rukomet a football ne zovemo nogomet? Zato sto mi nemamo ni akademiju nauka niti bilo kakvu znacajniju instituciju zasnovanu na srpskim temeljima. Tamo jos uvek sede jugonostalgicari koji nikako da se snadju u novim okolnostima kada jugoslavije vese nema

Препоруке:

среда, 04 фебруар 2015 13:30
Рђосав
Нимбус:
Ја сам се трудио да суграђанима докажем да је "зарез" једнако српска реч као и "запета", а да Карађорђе није имао артиљерију. Имао је топништво. Тако сам постао издајник
- још ако зуцнеш да су се Херцеговачки устаници ("Невесињска пушка") својевремено називали: усташ, усташи - онда си га угасио...

Познато ми је. Но, редакцији захваљујем на помоћи, те сам добио прилачан број позитивних даштања.
Нисам сигуран да би исто било да је мој коментар презентован у свој пуноћи, а тиче се србскога значења хрватских новокованица "њежник" олити "милоклиз".

Препоруке:

Од "пуристичких" и искључивих Хрвата гори су само такви Срби - мада их, срећом, нема превише! То су најпрво они који ни по коју цену неће да користе лепе српске речи ако су у претежној употреби у Хрватској(класичан пример:"хлеб - крух"). Што рече горе Рђосав, или већ ко, Карађорђе је имао и артилерију, и артиљерију, и топништво. Треба паметно бити и "интернационалац" и "пуриста". Има ли ишта слађе и "српскије" од турцизма "бре"? Да, чини ми се да се Хрвати, својим "пуризмом", "зафарбавају у ћошак" - да се користим и "интернационалном конструкцијом". Ко год је читао Андрића ("српског Хрвата") и Крлежу, зна шта сам хтео рећи. Сервус свим коментаторима!

Препоруке:

И, изеде ме жива радозналост, како се у "новохрватском" каже пубертетлија? :-)

среда, 04 фебруар 2015 Slavomir Srpski
Vukova reforma srpskog Recnika je nesto najgore sto smo mogli ocekivati:

Не треба да прође 200 година као у случају Вука К. да бисмо знали да је нешто најгоре што се САДА може радити - писати српски латиницом. То може већ сада да зна, а ништа лакше него писати ћирилицом.

Па, зашто онда не користите српско писмо, већ се као Вук тада поводите за страним утицајима? Хоће ли Вам унуци опростити, као што Ви не праштате Вуку његове грешке?

Препоруке:

Нема боље језичке, нациоалне и територијалне политике јединства Срба од избора ћирилице као јединог писма српског језика!
То сви српски непријатељи знају и уништавају ћирилицу где год могу и сваком приликом. Само се Србима могло десити да им не признају језик с писмом у Хашком трибуналу, или, још много горе, на Космету.

Али, џаба Србима. Чак и неки љути родољуби нису тога свесни. Јер, тако је много наших љутих родољуба необразовано, и, сем плитког родољубља, не знају скоро ништа.

Препоруке:

Ovu gospodu što omalovažavaju Vuka i njegov rad savetujem da uzmu pero u ruku, štap na rame i na štapu zavežljaj sa hranom pa kroz srpske krajeve da slušaju pišu i popravljaju Vuka.
Ako im se ne sviđa govedarski i svinjarski jezik, već stari jezik sa dvorova, neka rade, pišu i bore se za njega kao što se Vuk borio za ovaj prethodni. Ništa se ne može stvoriti na divanu sedeći i sve duvan pušeći.
Rđosav (a ružna imena post mu ljubim) ima najbolje komentare. Nisam iz Hercegovine, ali treba otići u Nevesinje i čuti lepotu i melodičnost tog govora.
Vuk ipak nije pogrešio.

Препоруке:

Ginter Zibert:

- ма наводим, како не наводим ("но не постизавам", што рече онај калфа: "ти ме дете ич не *ебаваш?" - "*ебавам, газдо, но не постизавам")- ево - јавно поздрављам Вашу ћирилицу - макар и невешту: последнје, удалјило - ех што су ти навике, удри Q кад `оћеш Љ, и удри W кад `оћеш Њ - али добро је и овако, свака ћирилица је боља од најбоље латинице...

Препоруке:

Исто важи за фиоку (ладица), тигањ (тава), шаргарепу (мрква), зејтин (уље) итд. Претензије текстова ове врсте требају да буду у складу са нивоом знања аутора.

Реформа Вука Караџића створила језик који данас користе и Срби, и Хрвати. Књижевни језик који смо користили пре Вукове реформе био је без стандарда и препун славенизама и русизама, без дефинисаних значења, који су нам били једнако страни, и нису могли заменити већину потоњих интернационализама. Турцизми се највише налазе у речима простије природе, па је природно да је постепеном употребом језика за писање о простијим стварима - што је Вукова реформа омогућила - дошло до употребе већег броја турцизама. То је последица промене у демографији писаца, а не Вуковог пропуста.

Јасно је да Хрвати теже ка пуризму, али то је само привидан пуризам. Већина њихових кованица је чешког порекла, или последица директног превода страних речи, обучених у словенско рухо. Такве кованице у језик уносе дух страног језика.

Препоруке:

Poznata je stara hrvatska manija da strane reči zamenjuju “hrvatskim”. Pri tom su ne samo stvarali nakaradne reči, kojih ne samo da u narodu nema, nego su narodu potpuno tuđe, već su i smisao stranih reči izokretali. Tako na primer oni skoro jedini za univerzitet kažu “sveučilište”, a to je greška i besmislica. Reč univerzitet je ispočetka označavala “univerzitas”, tj. zajednicu docenata i studenata, nastavnika i đaka, što je u korporativnoj i esnafskoj zajednici imalo javno-pravni značaj. Hrvati su mislili da to znači ukupnost znanja. Ceo svet kaže telegram, oni brzojav. Mesto taksa kažu pristojba, mesto marka govorili su biljega itd. Naročito su u svojoj “slobodnoj” i “nezavisnoj” državi bili počeli “purifikaciju” reči i to purificiranje od srpskoga ali i inostranoga, internacionalnoga izražavanja. Tako su radio nazvali bili krugoval, propagandu promidžba itd.

Препоруке:

Дакле, српски језик који се говори у Хрватској јесте дозлабога накарадан, натегнут, извештачен, управо смешан у наизмишљаним сложеницама чијем се ковању приступило не из пуританизма- већ из жеље да се направи разлика према српском језику. Прочитајте неке од писаца београдског стила( нпр. Слободана Јовановића) па реците да ли је њиховом српском језику сметала и понека туђица. С опроштењем, али ја ћу ипак радије рећи радио него круговал, па макар то била по хиљаду пута словенска реч( уосталом и велики број словенских речи има заједничко порекло са осталим индоевропским језицима у санскриту). Језик није херметички затворен систем, и трпи утицаје са стране и утицаје протека времена.

Izvanredne vijesti...danas je preminuo predsjednik Tudjman...
Da se malo nasalimo.

Препоруке:

Решење је у прихватању туђица само кад је неопходно, творби где је могуће, и употребо домаћих речи где већ
постоје. Решење није у вештачком 'пуризму' хрватског кова.

Препоруке:

Srpska sklonost ka antipurizmu nije nikakva indikacija nekakvog "snažnog" srpskog "antinacionalizma". Srpski antipurizam posljedica je srpkog imperijalizma koji tuđe želi asimilirati i podvesti pod svoje, posrbiti, srbizirati... Problem je nastao u tretmanu Albanaca. Albanski jezik srbija nije mogla progutati, albanski narod srpska država nije mogla asimilirati, srpki rasizam nije mogao poništiti taj vitalan narod moćne duhovnosti koja je zadivljujućom snagom anulirala sve anticivilizacijske pokušaje srpske države predvođene srpskim "elitama"...

Препоруке:

Прво ми треба да поштујемо своје огњиште, а не да гледамо у туђе двориште, у њихову срамоту.
Прочитајте текст Андреја Фајгеља http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=5&idnovost=48766 и два наша опречна погледа на српско писмо.

Препоруке:

Ђорђевићу, како сте могли да напишете да је један од парадокса да "су кајкавски Хрвати 30-их година XIX века за свој књижевни језик узели штокавски, тј. српски језик"? Којим језиком су писали Мажуранићи?

Нећете ваљда да тврдите да су хрватски писци пре Вука -- коа пто рекох Мажуранићи, онда Димитрија Деметер, Иван Кукуљевић-Кацински (у 19. веку), Андрија Качић Миошић, или Матија Антун Релковић (у 18. век), и многи раније, били "Срби католици" јер су писали су чистим МАТЕРЊИМ штокваским језиком?!? И како је то онда постао "српски" књижевни језик кад га Срби нису увели до 1868?

Препоруке:

Пуно питања на крају чланка:

"А шта је са нама Србима? Имамо ли ми језичку политику? Какву улогу језику придајемо у изградњи нашег националног идентитета?"

Одговор се крије у самом чланку:
пуризам, парадокси, реформа, фактички, форма, лингвистика, директно, фреквенција, индикатор, генератор, генерисати, опсесивно, номинално, примарно, идентитет, ...

Зашто није написано:
чистунство, противуречност, преображај, чињенички, облик, језикословље, непосредно, учестаност, показатељ, рађач/стваралац/..., стварати, опседнутост/обузетост, само по имену/назови, првенствено, народна самосвојност

Толико о туђицама.

Препоруке:

Nismo mi ukrali srpski jezik jer je štokavski hrvatski kao i srpski. Srbima je krivo što se služe hrvatskom gajicom pa bi željeli pokazati da je i druga strana nešto prisvojila. Ćorav posao, susjedi!

U tekstu ima podosta netočnosti, što ne čudi jer autor ipak nije Hrvat. Mi jesmo govorili zemljopis, ali se predmet po novomu zove geografija. I nema krugovala, to je autor nešto pobrkao. Puristi jesmo, ali borimo se za slavenstvo koje Srbi odbacuju upotrebom grčkih i turskih riječi.

A forumaš koji spominje “teritoriju” griješi jer je hrvatski izraz “teritorij”. Naglasak pada
na “ri” – teRItorij.

Препоруке:

Nismo mi ukrali srpski jezik jer je štokavski hrvatski kao i srpski.

Da vi ste imali kajkavce, čakavce i štokavce. Malo morgen što bi neko rekao. Pa, ste imali štokavce; ekavce, ijekavce i ikavce. Malo morgen što bi ja rekao!

Niste vi imali ništa, a i to što mislite da imate nije više ništa, upropastili ste mu finu strukturu i napravili već papazjaniju. Fonetika vam je frlj, frlj, morfologija nakaradna, sintaksa germanizovana. Dijalektologija štokavskih govora osakaćena jer je neprirodno izdvojena iz celine. Ortoepska i ortografska forma nepodudarne. Pa šta koji moj vi ima da pričate o tome da je srpski jezik isti kao hrvatski. Nije i nikad više sa srećom neće biti isti. Ajde čisti se na neki ustaški sajt, ovde si nepotreban, suvišan...

Препоруке:

@Ipak -- ви Хрватима читате лекције да им језик није сређен?!? А овај "српски" јесте? Хрватски стандард је много доследнији од овог назови "српског" који постоји у ни мање ни више него четири стандардне форме. Хрвати се бар брину око језика, а Срби ништа.

Наравно, кад немате боље аргументе онда свакога можете онако Шешељевски да терате, а и пишете хрватским писмом (које ли ироније -- видим, и ви сте насели на фалсификат). Честитам!

Препоруке:

Sa zadovoljstvom sam procitao ovu prefinjenu jezicku analizu Vladislava Djordjevica.

Jezik zivi svoj zivot i nesputano se menja, siri, raste, obogacuje . . . Svako ko danas ode u Rijeku, Zajecar, Podgoricu, Banja Luku, Zagreb, Novi Sad, Split, odmah ce videti da ga svi razumeju i da on sve njih hazume.

Zato sto svi govore nasim - jugoslavenskim jezikom.

Препоруке:

@Hrvoje

...srpki rasizam nije mogao poništiti taj vitalan narod moćne duhovnosti koja je zadivljujućom snagom anulirala sve anticivilizacijske pokušaje srpske države predvođene srpskim "elitama"

А, ХА, ХА, ХА, ха, ха, ха.... Е, јеси шаљивџија, Хрвоје, делијо, лафчино, Соколе!

Препоруке:

Какво је стање код нас?
Таково да ми дојде да земим околотрбушнипанталодржац и се бесим!

Препоруке:

@ катана

Наведи неке лингвисте( а да нису из Хрватске) који сматрају штокавски( пре Илирског покрета) језиком којим говоре Хрвати? Па да видимо.

Ако и пише латиницом, не пише " хрватском" латиницом већ интернационалном латиницом коју је за потребе српског језика прилагодио Немац Гај, преузевши знакове из чешког језика.

Препоруке:

Још уз слово ђ дато од Ђуре Даничића, " изум" Немца Гаја једино су lj, nj и dž, ако додамо да је Гај у својој реформи само ишао стопама Вука Караџића, шта остаде " хрватско" у " хрватској" латиници?

Препоруке:

Možete da se ljutite koliko hoćete. Činjenice govore drugačije. Srbi u svom nasleđu imaju i taj katolički srpski korpus koji je recimo sve do početka 20. veka itekako bio svestan svojih korena. Raguzistika kao veliki rukavac srbistike davno je argumentovala srpsko biće stare dubrovačke književnosti pisane na štokavskom narečju srpskoga jezika. Uostalom najznačajniji naučnici koji su se ovim bavili bili su Dubrovčani i baš Srbi katolici. Nije ni Andrić tek tako neznaveno sebe video kao deo srpskog etničkog i duhovnog korpusa.
Što je vaša ustašoidna svest u večitom pokušaju da sve katoličko predstavi hrvatskim to je već vaš kompleks, pre nego problem, jer problema nema tamo gde su činjenice jasne i dokazive. Šta reći na to da je nadbiskup barski u svojoj tituli nosio i odrednicu "primas srpski". Dakle, štokavica jednako Srbi. Štokavci Hrvati jednako Srbi katolici. To ne možete da promenite nikad, iako su konvertiti uvek u pokušaju dokazivanja. Uostalom što vas interesuju srpske teme?

Препоруке:

@к врагу!

да земим околотрбушнипанталодржац и се бесим!"

Боље седите на двокотурни зраком напухани затрчуљак и провозајте се мало, ради рекреације.

Препоруке:

Što se tiče argumentacije, evo i argumenata:
1. Za razliku od Srba vi imate problema sa izgovorom određenih fonema koje imaju najčistiju formu upravo u štokavskim govorima: č, ć, đ, dž.
2. Jednačenje suglasnika po mestu tvorbe i po zvučnosti nijedan vaš pravopis nije uspio da ispegla na terenu. To je smešno slušati.
3. Tvorba novokovanica bi bila u redu kad bi se rukovodila semantičko-dinstinktivnim i ekonomskim lingvističkim principima, ovako služi za sprdnju i viceve, jer je najgori odraz pučke etimologije.
4. ortografska i ortopepska forma ne prate jedna drugu, ne usuđujete se ni jednu stranu, pogotovo nemačku reč prevesti na hrvatski, pa vam abeceda ima ne znate ni sami koliko slova i znakova, a navodno imate fonetski pravopis u skladu sa maksimom "piši kao što govoriš".

Препоруке:

5. Pričate o štokavštini, a jezik vam se sveo na germanske infinitivne konstrukcije tipa: "Idem pisati, jesti, krasti" itd. umjesto stare slovenske štokavske konstrukcije prezent plus veznik da: Idem da jedem, itd.
6. Pogledajte kakav vam je krnji sistem glagolskih vremena. Vi ne znate za živi imperfekat i aorist.
7. Govorite o štokavici a odričete se ćirilice i lomite ćirilične table, ne znajući da su svi najstariji spomenici štokavski pisani ćirilicom.

Stoga da vas zamolim tog licemerstva je zaista previše. Imate svoj jezik, imenovali ste ga po svojoj naciji, nek vam je sa srećom. I nek vam je srećan standard koji imate. I sve nek vam bude onako kako želite, ali ne govorite da imamo isti jezik, jer to prosto nije tačno, nije izraz vaše dobre namere, niti želje za očuvanjem srpskoga jezika.

Препоруке:

А шта ћемо са мисицама, моделисицама, списатељицама и другим новотаријама које нам из Хр долазе? Јесу ли и то славенизми? Мени се кожа јежи када чиам данашњу штампу.

Иначе одличан текст. То сам и лично закључио, да Хрвати много више користе сопствене и словенске од интернационалних или страних речи. Ту сте сто посто у праву!!!

Препоруке:

germanske infinitivne konstrukcije tipa: "Idem pisati, jesti, krasti" itd. umjesto stare slovenske štokavske konstrukcije prezent plus veznik da: Idem da jedem, itd.

Не бих да кварим расправу али ово ме већ дуго копка. Како знамо да је то преузето од германа а не обрнуто. Може ли нешто подробније? Неки пример из српске или хрватске средњовековне кљижевности, епске поезије или слично? Нисам сигуран да се некад оволико "дадакало" као данас. Не тврдим ништа, питам.

Препоруке:

Живораде, у неосрпском новоговору не каже се "списатељице", већ "пишкиње"... Благо си га нама, кукала нам мајка!

Препоруке:

Текст је доста лош... Пре свега аутор на самом почетку није дефинисао на шта мисли кад каже хрватски језик...

Препоруке:

успут...@Ipak:

germanske infinitivne konstrukcije tipa: "Idem pisati, jesti, krasti" itd. umjesto stare slovenske štokavske konstrukcije prezent plus veznik da: Idem da jedem, itd.

Не бих да кварим расправу али ово ме већ дуго копка. Како знамо да је то преузето од германа а не обрнуто. Може ли нешто подробније?

- дозволите да се укључим (сасвим аматерски) - мени се чини да су овакве конструкције и у Руском?! Ни Руси не "дадачу".

- "дадакање" је карактеристично за нас Моравце, а западни Срби много више користе инфинитиве. Којих, уосталом, у староштокавским говорима (призренско-тимочким) више и нема. Зато се примери глагола - у расправама о дијалектима - за "ове моје" говоре наводе у - првом лицу једнине презента!

- дакле: нема инфинитива у јужносрпским, македонски и бугарским говорима. А Бога ми нема ни "код Радашина", то је косовско-ресавски, тај омањи "средњи" дијалект између староштокавских и новохерцеговачких говора.

Препоруке:

катана:

... хрватски писци пре Вука ...Мажуранићи, ... Димитрија Деметер, ... Андрија Качић Миошић, или Матија Антун Релковић ...

- катана, уз све уважавање, ови Хрвати које наводиш као доказ хрватске штокавштине - нису ти никакав доказ. Ил` припадају дубровачкој књижевности, или су православног порекла:

Деметер потиче из трговачке породице грчког порекла (неки извори наводе и цинцарско и влашко порекло)...

- или су из крајева на које се проширио источнохерцеговачки дијалект - који, ако ниси знао, покрива и Славонију!

- дзирни ти мали на ову карту, бићеш "изненагјен" (надам се не и "уврегјен"):

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%85%D0%B5%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82#mediaviewer/File:Dijalekti-%C5%A0tokavskog-nare%C4%8Dja.svg

- ерго: теза да су сви штокавци Срби није Шешељева, него Вука Караџића ("Срби сви и свуда")

Препоруке:

"не каже се "списатељице", већ "пишкиње"

нетачно, списатељица је архиварка (која брине о документима- списима), а пишкиња је она која мокри, женски писац је писачица

Препоруке:

"Srbima je krivo što se služe hrvatskom gajicomЊ

Ň i iz slovačkog Ľ koja su kasnije zamenjena sa NJ i LJ.
Po ugledu na poljsku latinicu je uveo i glas za slovo Ǧ koje je kasnije zamenjeno u DŽ.
Češko slovo Ť Gaj je na početku zamenio sa TJ,
a kasnije se umesto toga koristilo Ć.

Umesto češkog Ď između DJ i GJ, 1892. godine zamenjuje se za slovo Đ

дакле, srbskijem pismom: Ǧаba, niko ne piše Ťirilicom, svi su ŇaŇe
e moji Ďetići

Препоруке:

1
Ево шта каже Иван Кукуљевић Сакцински у Хрватском сабору 2.5.1843. године:
-Mi svoj jezik čuvamo još uviek samo za družinu i za naše kmete! - u obćinski život i u poslove uveli smo u onih još barbarskih vremena, kad na cielom svietu jedni jezik latinski za izobražen i izdjelan držao se jest, taj jezik; u družtveni život i u familiju našu uvukao se je s vremenom jezik njemački i promienio prirođenu našu narav i način mišljenja otacah naših, u Primorju pako učinio je to jezik talijanski. - Šta smo mi postigli po tom, nego to, da smo se odtuđili samim sebi, da smo se odciepili od susjedne jednorodne braće svoje, i da mnogi od naroda našega ni ne znadu od kojega su naroda i koji puci po rodu, po krvi i po jeziku spadaju k nama!!!

Као што се види и он зна да припада српском роду.

Препоруке:

2
Дакле, Ивану Кукуљевићу је потпуно јасно да су Хрвати пореклом Срби, и то лепо каже, као што је то 300 година раније говорио Иван Томко Мрнавић. Зато Кукуљевић велича Александра Србљанина и цара Душана, јер је знао да је цар Душан у свом грбовнику имао и грб Хрватске као провинције коју штити (видети Фојчники грбовник).

А Иван Томко каже да је у Ватиканској библиотеци нашао да је цар Јустинијан, који је основао Пећ, и подигао Ају Софију, био Србин, па му је триста година касније он неких назови Хрвата, хисторичара, организовано "научно судилиште". Као, они знају боље од Томка, ко су били преци Ивана Томка. Смејурија од историје.

Значи, све је познато, само је питање ко има храбрости да се држи истине уместо сопствених обмана и лажи.

Препоруке:

Nije tebi lako.Mozes li da zamislis koliko si bedan kad su cak i siptari za tebe superiorni.Razjedaju te kompleksi.

Препоруке:

Одличан текст, дословце истинит. Само морам искоментарисати једно - неко је овде рекао да је "свеучилиште" реч која је добијена у хрватским језичким лабораторијама, што није истина и срамота је тако нешто тврдити. Свеучилиште је стара српска реч која се користила за "универзитет" све до победе Вукове реформе. Ако не верујете, узмите и читајте, примерице, Лукијана Мушицког или, пак, Новине Сербске.

Препоруке:

Остају нека питања. Да ли има старијих извора писаних овим "источним" и "јужним" наречјима? Колико су та наречја стара (оваква каква су сад) и на који начин су се разликовала од "западних" и "северних" пре 400-500 година?

Препоруке:

среда, 04 фебруар 2015 15:27
Deprimirani srpski rodoljub

...Srbima toj anacionalnoj odnosno antinacionalnoj evrofilnoj kosmopolitskoj rulji jednostavno to ne dopire do svesti.Srbi sta vise uopste i nemaju nacionalnu svest.Srbi uopste nisu narod nekmoli nacija.Srbi su prednarod.

то је по мом уверењу зато, јер од Мајског преврата немамо своју елиту, већ србофобну страну-а која је на страни Хрвата (само до коначног уништења Срба) !!!

зато, промптно у савез са Русијом, Евроазијом, ОДКБ, БРИКС,... !!!!

Препоруке:

Трипут браво за чланак - не зато што је беспрекоран, већ што је у основној мисли тачан. О детаљима се може спорити.
Коментари су, без обзира на све, такође много смисленији но иначе, кад су језичке теме у питању.

Елем, Вукова реформа је била потребна, али је у неким стварима засекла предубоко и донела лоше последице. Вукова кривица за то није већа од кривице његових противника и оних који су се (често неоправдано) називали његовим следбеницима.Најпогубнија последица реформе је цепање српског језика по дијалекатским шавовима, чији плод су ови савремени "новојезици".

Хрвати са својом језичком политиком јесу и чувари, и кваритељи српског језика. Лично се трудим да се користим добрим решењима до којих су дошли својим "пуризмом", који се у Србији чита као виц или псовка, и да заобиђем она лоша. Ми у Србији често нисмо свесни да су неки изрази, већ широко раширени у нас, плод тог хрватског пуризма, као нпр. реч водитељ (до 50-их је то у Србији био "конферансје") или склопка.

Препоруке:

Лоше последице Вукове реформе нису непоправљиве. Они које заиста искрено занима овај проблем српског језика, а не празно брбљање на ту тему, препоручујем да, за почетак, погледају на нету интервју блаженопочившег владике Будимског Данила (Крстића), дат у манастиру Жича пре 15-ак година, и потраже књигу српског језикослова Радмила Маројевића "Нови рат за српски језик и правопис" (овај аутор је озлоглашен због свог политичког ангажмана, али на дату тему нема боље и стручније образложеног рада).

У најкраћем: многи љути српски "ћириличари" уопште немају свест о томе да је писмо којим се сада служимо сакато, неодговарајуће за развитак српског језика ништа мање од озлоглашене латинице, тзв. "гајевице". Да бисмо кренули напред, неопходно је учинити "корак назад", те српској ћирилици вратити најмање два слова:

Ѣ ѣ (двогласник/дифтонг "јат") - чиме се у писму брише бесмислена подела на (и)јекавицу, икавицу и екавицу, које су постале темељ за производњу нових "језика";

(следи завршетак)

Препоруке:

Ovaj Ipak nalupetao se kao nitko.

Umislio je da sam izjednačavao srpski i hrvatski jezik, a to nema veze s vezom.

Osim toga, štokavski može biti samo hrvatski.

Srbi imaju štakavski.

Препоруке:

Ъ ъ (полугласник "јер") - чиме се омогућава правилно писање и укључивање у књижевни језик многих речи источносрбијанских и косовских наречја, као и неколицине речи стандардног, књижевног језика, а такође неких туђица, првенствено енглеских; ово слово је иначе Вук имао у својој азбуци, али су га из ње избацили његови "следбеници").

Такође треба размислити о враћању још два слова:

Ѕ ѕ ("зјело") - из истих разлога као и Ъ ъ; из неких разлога већ га имамо на српској ћириличној тастатури, и

Щ щ ("шта") - ради правилног писања неких дијалекатских израза Југозападне Србије, Црне Горе и Херцеговине, као и ради правилног преношења неких руских речи; враћање овог слова Маројевић је у својој књизи предложио још 90-их, али су се на крају његовом препоруком послужили "монтенегрини" у сасвим супротне сврхе.

Оваквом корекцијом српске ћирилице просечном Србину би његови стари књижевни језици постали много ближи, а многе поделе око којих се сад ломе копља постале једноставно смешне.

Препоруке:

U prvom postu ste napisali:

„Nismo mi ukrali srpski jezik jer je štokavski hrvatski kao i srpski. Srbima je krivo što se služe hrvatskom gajicom pa bi željeli pokazati da je i druga strana nešto prisvojila. Ćorav posao, susjedi! „

a u drugom:

„Ovaj Ipak nalupetao se kao nitko.
Umislio je da sam izjednačavao srpski i hrvatski jezik, a to nema veze s vezom.
Osim toga, štokavski može biti samo hrvatski.
Srbi imaju štakavski.“

Vidi se ko lupeta, no i to su nam više nego poznati vaši maniri. Ali na sreću Jugoslavija je mrtva, "nije vino pošto pređe bješe", a bogami ni sve drugo.

Препоруке:

@ Загор

Не знам шта је писао Маројевић о одбрани језика, али што се тиче одбране ћирилице, осрамотио се као и остали "велики" лингвисти. Говорио је исто што и његове колеге двоазбучњаци :"Требамо чувати ћирилицу, али не на рачун латинице!" И тако каже један русиста!
Боже, тешко теби са нама, какви смо !Односно, какви уче српску омладину !

Препоруке:

Ја конфузнијег текта о језичким проблемима одавно нијесам прочитао. Аутор је претпостављам студент Више Доконе, који ради магистарски из лингвистичког ... ,овај и авај, језикословља!?

Па Хрвати од тог силног "пуризма", не знају по падежима промијене њихову пуристичку "кроатистику", мада сумњам да ће Гјоргјевић разумјети шта сам написао!

Знате они су, овај, знате: "пуристи"!?

А ми смо, овај: интернационалисти! :о))

То што је званично по цензусу пола Србије неписмено, кога брига, кад је и елита неписмена! :о))

По Гјоргјевићу је "текст" битнији (или значајнији) од "контекста"? Важно је да нека булумента измисли своју РИЈЕЧ!? Само нам аутор није навео у ком селу је то случај???

А да! Ако је пола Хрвата, или већ ХРВАЋАНА, српског ПО(д)ријекла, али већ погрешне исповијести, ко је онда коме шта узео?! :о))

Штааа: "Српски парадокси"???

Шта је "српско", а шта је "парадокс"? ;о))

Гјоргјевићу, књигу у шаке!

Препоруке:

Наведи неке лингвисте( а да нису из Хрватске) који сматрају штокавски( пре Илирског покрета) језиком којим говоре Хрвати? Па да видимо -- хм

Шалите се? Ове српске лингвисте? Штокавци су свој јеизк звали "словинским" (словенским) или "нашким". Њим православни Срби НИСУ писали. Њим су писали само католици, али себе нису звали Србима.

Ви данас не би разумели језик којим су писали Срби, и кад би сте били у стању да га читате. Али језик којим су писали Хрвати штокавци у 17. и 18. као да је писан јуче, па сад сами одлучите ко је први писао тим "српским" језиком, али не заборваите да је он био и јесте и матерњи језик оних који себе никада нису сматрали Србима. То је и Вука доста збуњиовало.

Препоруке:

Ако и пише латиницом, не пише " хрватском" латиницом већ интернационалном латиницом коју је за потребе српског језика прилагодио Немац Гај, преузевши знакове из чешког језика. -- хм

Није само из чешког него и пољског и словачког. Није он ту абедецу урадио за Србе него за Хрвате. То што је после мењао, мењао је и Вук. Вуков последњи речник (1852) има тврди знак Ъ који је Вук употребаљавао до своје смрти у речима као хръкати, умръо итд. Вукова прва ранија азбука и речник није имала слово Х, па га је после увео, итд. Поред тога писао је "његовијем" умесот његовим. Писао је Хрвацки и љуцки. Српска ћирлица пре и после Вука има румунско слоцо Џ. То је не прави "румунском".

Као што Вук своју ћирлицу није наменио Хрватима тако ни Гај није наменио своју латиницју Србима, па Вука бније хрватско писмо нити је Гајева српско. У том поледњем Речнику лепо стоји да је ћирилица српска а Гајева латиница хрватска.

Препоруке:

Наведите српске католичке писце пре друге половине 19. века.

Дубровчани себе никада нису звали ни Србима ни Хрватима.

Оно мало "Срба" католика (око 1.100 душа у граду од преко 20.000 становника) из Дубрвбника концем 19. века је била про-југословенска полтичка партија вођена од чистог Хрвата -- Меда Пуцића. Нестали су одмах по ставрању Југославијне то јест Краљ. СХС. Никакве корене нису имали у Српству, сем ретких изузетака. Врендо је псоменути и да су се сви њихови потомци у првој Југосаавији прогласили Хрватима.

Иво Анбдрић се пола свог живота изјашњавао као Хрват. Долази из мешане породице и на сутијама у Пољској је упиосан као Хрват.

Препоруке:

- катана, уз све уважавање, ови Хрвати које наводиш као доказ хрватске штокавштине - нису ти никакав доказ. Ил` припадају дубровачкој књижевности, или су православног порекла -- Рђосав

Нису ни праволсавног порекла нити припадају дубровачкој књижевности. Штокавски је био језик неписменог народа који је живео у племенско мешаним подручјима западног Балкана. Тај је језик, који није био ни номриран ни кодификован, био и јесте подједнако матерњи језик и православног и католичког становништва. Ти католици себе никада нису звали Србима све до друге половине 19. века, па и онда онда у поражавајуће малом броју случајева. Према томе, говорити о штокавском као искључиво "српском" је својеврсна будалаштина.

Препоруке:

- ерго: теза да су сви штокавци Срби није Шешељева, него Вука Караџића ("Срби сви и свуда")-- Рђосав

Нетачно, то је била идеја погрешне и превазиђене "науке" Јозефа Шафарика која се допала Копитару и коју је онда предложио Вуку, јер Хрватима није било до неког језичког уједињења а бечком двору јесте.

Препоруке:

da smo se odtuđili samim sebi, da smo se odciepili od susjedne jednorodne braće svoje -- Ivan Kukujević Sakcinski

@1984

Кукуљрвић Сакциски мисли на хрватску браћу под Турцима који су наставили да пишу штокавким језиком. Кукљевићеје био великим поборник штокавског наречја. Зато је и биуо једна од подписника Бечког књижевног договора (1850), јер је Вук био спреман да Србима уведе народни језик као што су већ Хрвати писали. Хрвати су тај договор видлеи коа спремност срна да се приоближе хрватском језику. Зато Димитрiја Деметер, такође потисник, пише мало после тог договора:

"Budimo zadovoljni time da nam je u novie vrieme za rukom pošlo književni jezik onih koji se danas za Serblje drže, s jezikom onih koji se Hrvatima nazivaju, tako izjednačiti, da nije među jednima i drugima izvan pismenah u bitnosti baš nikakove razlike"

Препоруке:

Jedini komentar na sve ovo je onaj Dj.Balasevica: " Srbi govore iskrivljenom verzijom hrvatskog jezika"!

Препоруке:

Иво Анбдрић се пола свог живота изјашњавао као Хрват. Долази из мешане породице и на сутијама у Пољској је упиосан као Хрват.

Крај шездесетих година, СФРЈ. Један мој рођак из Книна уписује се у једну београдску гимназију и на питање о националности одговара "Србин". На то му службеник каже "То не може. Ти си рођен у Хрватској" и упише га као Хрвата.

Препоруке:

Vi mešate žabe i babe. Mešate pismo i mešate narečje. Svi srednjevekovni ćirilični spomenici, počev od Povelje Kulina bana pa preko svih drugih, raznih jevanđelja, darovnica, hrisovulja, ugovora, žitija i slično pisani su na štokavskom. Od Hrvata ako je tada već i bilo traga ostali su samo latinski zapisi naravno na latinici. No vi očito namerno pravite spletke i služite se manipulacijama. To može da prođe kod ljudi koji ne poznaju istoriju srpskoga jezika. U najstarijim zabeleženim pesmama kao što je Ribanje i ribarsko prigovaranje Petra Hektorovića (1487-1572) zabeleženi su stihovi koji dokazuju pripadnost jezika narodu srpskom, odnosno kako u pesmi kažu sarpskog:
"...Recimo po jednu, za vrime minuti,
Bugaršćinu srednu i za trud ne čuti,
Da sarpskim načinom, moj druže primili,
Kako meu družinom vasda smo činili;..."

Препоруке:

I dalje da navedem deo u kojem se Hektorović obraća:

"Počtovanomu gospodinu
Mikši Pelegrinoviću, vlastelinu hvarskomu,
kančiliru zadarskomu"

i završava svoje delo i pismo rečima:

"U Starom Hvaru na dvadeset dan miseca oktobra, sedmoga godišća od spasen'ja varhu tisuća pet sat i pedeset.
Petre Hektorović
istomu gospodinu Mikši Pelegrinoviću
Evo ti šalju, kripostni i naredni gospodine Mikša, oni sarbski način (ovdi zdolu upisan) kojim je Paskoj i Nikola svaki po sebi bugaršćicu bugario i tokoje način od one pisni I kliče devojka, koju su obadva zajedno pripivali."

Prema tome gospodine sve je rečeno, sve se zna. Ne bih s vama više polemisao jer vaša polemika nije argumentovana, zlonamerna je i štetna.

Препоруке:

Катана> "Дубровчани себе никада нису звали ни Србима ни Хрватима."

Какве су ово будалаштине!

Катана брани Србе? ;о))

-----------------------

Како су нестали Срби римокатолици

http://www.vaseljenska.com/misljenja/kako-su-nestali-srbi-rimokatolici/

О етнографији Далмације - Х. Бидерман 1893:

http://www.scribd.com/doc/18452012/HI-Bidermann-Etnografija-Dalmacije-1893g

Препоруке:

Rdjosave,zemljace,osvetla obraz Juga.

Препоруке:

Ево овдје нема ниједног јединог Хрвата, а тобоже писали људи хрватским језиком:

Препоруке:

Tekst je jezgrovit i uglavnom tačan, ali se i tu, kao i u mnogim drugim tekstovima o istoj stvari, potkrala jedna krupna greška, koju naši lingvisti i nelingvisti često prave. Hrvati nisu kajkavci nego čakavci. Svi kajkavci su izvorno Slovenci. Zagorje nije hrvatsko, valjda zato i mora nositi prilepak s narodnim imenom. Južnoslovenskim čakavcima su najbliži zapadnoslovenski čokavci - Slovaci.

Препоруке:

@НЕМАЊА ВИДИЋ

Колико ми је познато, Маројевић је то рекао у смислу да се латинице не треба одрећи сасвим, него је оставити као научно средство, као део традиције једног дела српског народа (првенствено у Дубровнику и приморју). И у томе је потпуно у праву. Само се лудаци одричу своје културне баштине. Срби су народ-граничар, међа двеју култура, Истока и Запада, то је наш историјски усуд, и тај крст ваља умети носити.

Маројевићу, Милошу Ковачевићу и осталим њиховим колегама из покрета за обнову србистике припада непролазна заслуга што су спречили остваривање сумануте идеје београдских језикослова, на челу с покојним Павлом Ивићем, о препуштању јекавице Хрватима и увођењу екавице као јединог званичног "српског" језика у Републици Српској средином 90-их. То је неупоредиво више но све што су икад учинила разна "ћирилична" удружења са својом јаловом "борбом" за "очување ћирилице". Слабо аргументованом галамом се низашта не може изборити.

Препоруке:

Proslog Oktobra, prilikom moje posljednje posjete Srbiji, u novinama primijetim naslov "STENDAP, FANTAZIJA I TATU". Valjda ovo prvo od engleske rijeci "stand up (comedy)", fantazija (vec "stara" srpska rijec) i moja omiljena - TATU (od engleske rijeci tatoo). Sta reci, danasnji stanovnici Srbije su izgleda postali jedna totalno degradirana amorfna masa, potpuno izmucena uzasnim kompleksom nize vrijednosti.

Препоруке:

Андрић није био рођен у Хрватској него Босни под аустријском окупацијом. По вашој причи он је требало да буде уписан као "Босанац"! Ипак, он се у Кракову уписао као Хрват.

http://www.croatianhistory.net/gif/andri.jpg

Такође у Загребу се својручно деклариоса да говори хрватски.

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c3/Ivo_andric_prijavnica.jpg

Иначе, у бившој СФРЈ, после Устава 1974. републичка "држављанства" су се третирала као одвојена. Ако сте били из Хрватске онда сте били хрватски "држављанин" а не "Хрват" по националности, и зато сте све докменте (као пасош и томе слично) морали да вадите из Хрватске без обзира где сте живели.

Препоруке:

@IpakНе чуди ме да нудите Хекторовића као једини!) пример и "доказ", јер друге немате. На жалост и тај једини пример је једна врста обмане којим су многи, из добрих и лоших намера, обмањивали српски народ ставрајући митове које данас, на жалостм, Срби прихватају коа истину.Не треба монго труда ни памети да се овакви митови "провале" ако се суд доноси у контексту а не селективним цитатима.За оне који нисu упознати, Хекторивић описује тродневни пут на лађи од Хвара до Шолте на којој му друштво праве два рибара који певају популарне баладе (бугараштице). Једна од њих је о Краљевићу Марку и његовом брату Андријашу на тему братоубиства -- дакле, сасвим анационлано.Природно је, да је балада спевана на "српски начин" јер је -- српска!. Зато пише да су певалли "на српски начин". То не занчи да су рибари говорили српски. Срби певају енглеске песме на енглески начин, али не говоре енглески. Иначе, Хекторовић пише чакавски, па би и по Вукоовом моделу био Хрват.

Препоруке:

Sta reci, danasnji stanovnici Srbije su izgleda postali jedna totalno degradirana amorfna masa, potpuno izmucena uzasnim kompleksom nize vrijednosti.Да, и зато негју митове као бег од стварносити, уместо да се врате својим коенима и совјој кулутрној и књижевној баштини која је 99% на ћирилици и на језику који везе нема са дубровачко-херцгеговачким дијалектом.

Препоруке:

Какве су ово будалаштине!

Катана брани Србе? ;о)) -- Претрушин

Заиста сте "импресивни". Иначе, ја браним истину. Срби немају ништа да добију митовима и фалсификатима.

Препоруке:

И то од човека који пише хрвтаском латиницом?

Кажете Повеља Кулина бана је на штокавском, па и бугаркси и руски су сштокавски. Наравно, Повеља Кулина бана нијем писана новоштокавским.

Да сте Повењу прочитали у ориигнлау онд ане би тако нешто јавно писали јер се смао брукате незнањем.

Успут, ова Повеља нема оригинала па је смаомпо себи неверодостјна као документ. Написана је у Дубропвнику у три копије у раном 19. веку на захтев бечког двора. Једну копија је у Ст. Петерсбургу, једна у Београду а једна у Бечу.

Иста ствар са многим другим документима -- све су то копије, од копија. Иначе Срби у Србији нису пислаи тим јеизком, нити том ћирилицом. Приметите да Кулин Дубрвочанима поручује чување "исте вјере" (католичке).

Препоруке:

Па Хрвати од тог силног "пуризма", не знају по падежима промијене њихову пуристичку "кроатистику" -- Петрушин

Прочитајте Вукове књиге па се уверите да је Вук писао (и предпостављам говорио) како Хрвати говоре. Да је Вуков говор био "природан" Србима (огромоној већиони Срба -- екаваца), данас би сви Срби говорили и писали као Вук, што наравно нје случај. У Србији се одмах одустало од Бечког књижевног договора који тражи један озговор (ијекавски), јер им је стран.

Препоруке:

@Katana
Ево и теби неколико поздрава од браће ти Хрвата, ваљда престанеш да просипаш будалаштине:

Људевит Гај (1846): „Ta npr. sav sviet zna i priznaje da smo mi književnost ilirsku podigli; nu nama još iz daleka nije na um palo ikada tvrditi da to nije srpski već ilirski jezik; pače se ponosimo i hvalimo Bogu velikomu što mi Hrvati s braćom Srbljima sada jedan književni jezik imamo...
Шиме Љубић, хрватски повјесничар: „Današnji Hrvati, kojih nema mnogo, na Gajev poziv odlučno odstupiše od svoga (jezika) pomiešanog poriekla... te su ozbiljno proprimili takozvane srbske načine i oblike jezične... do ciela u učenju i u javnom životu“.
Мушкатовић, у писму Људевиту Гају, 13. вељаче 1864: „...naši ljudi, koji danas vladaju, boje se zlu našemu od Srbaljah, i misle, ako znanost i logika zahtievaju da uzmemo pravopis koji je u Srbaljah, da će tim srpstvo obhrvati hrvatstvo."

Препоруке:

@Katana
Владислав Вежић (1885): „Hrvati, kako rekoh, uvedoše i sami jezik štokavski, akoprem ih je to stalo i stoji neizmjernog truda, jer im je od svagdanjega domaćega govora dosti daleko“.

Милан Марјановић: „Gajevi Iliri primili su štokavsko narečje i trudili su se da ga nauče ukoliko ga nisu znali. (Oni su prihvatili za osnov Vukov rad i narodnu poeziju...)“

Станко Враз (1843): „Po pravu (jeziku) to dakle ide ime jedino Harvate čakavce tj. onu granu južnoslavensku, što treba u svom govoru ča mesto šta ili kaj, a ti Hrvati stanuju od starine u Primorju, po većoj strani primorskih varoših, Zadarskom okružju i po otocih primorskih i dalmatinskih“.

Фрањо Францев (1907): „Narod se zove horvat, harvat, hrvat i jezik horvacki, harvacki, hrvacki. Ali pisani jezik, štokavski, mora se razlikovati od kajkavskog. Ako se govori štokavski, kažu da se govori gospocki ili vlaški, a kajkavski, po prosto, prostački, bogečki“.

Препоруке:

Одличан чланак. Није срамота признати грешку и угледати се на некога ко ради нешто боље од тебе. Шта више, то што се ми углавном спрдамо са Хрватима, највише ће се обити нама самима о главу.

А док о овоме расправљамо, језик нам се даље уништава, што избацивањем ћирилице из употребе, што непотребним усвајањем страних речи (добијем осип кад чујем "акција" за снижење!).

А што се тиче Вука, све више сам убеђен да је његова реформа била наручена однекуда, нпр. из Аустрије. Први корак: Срби пишу ћириличним словима, али писмом које је у духу заправо латиница (практично, само други фонт). Други корак: одбацује се прелазно полу-ћирилично писмо у корист праве латинице (ово чега смо сведоци данас!). Исто је урађено у Румунији (прво прелазни мешани алфабет, па латиница).

Оно што је посебно сумњиво је да је Вукова реформа дигнута на ниво догме, а он на ниво недодирљивог ауторитета, тако да никад никоме не падне на памет да ту идеју преиспита.

Препоруке:

Čestitke Katani!

Ja već godinama pokušavam (neuspješno) susjedima Srbima dokazati da im mi Hrvati nismo ukrali jezik.

No njegovi komentari trebali bi začepiti usta manipulatorima svih fela.

Препоруке:

@ Загор

Људи су и онда имали различита мишљења, као и данас. Ево цитирам из Релковићеве књиге (прво издање 1762) коју у ориигналу можете наћи овде па се смаи уверите

http://dk.nsk.hr/stara_knjiga/NSK_SK_ID20/

А ја ћу само цитирати неколико стихова новим рпавописом, па сами одлучите којим је то језиком он писао.

"Jabukam se zato lome grane, jere voćke daju izabrane. Tako i teb', Slavonijo moja, ukide se sva lipota tvoja, jer dušmanin gledat ne mogaše plodne zemlje, plemenite paše.Srim bo njima trun u oko biše, zato njega i nenavidiše,ter sad ovaj, sad onaj navali, dok ga cilo k zemlji ne obali."

Атанасије Стојковић, Србин, Сремац, коцнем 18. века, пише ово. Који вам је ближи? Хрватски или српски?

Најмудрије дело јест воспитат чјада, Но от куду веш'а радост нами пада? И шћастије света и собствена радост, И премјеша овог чрезвичајна важност, За благоје врееме о том мислит ишће. Научи ти Сина да он позна Бога...

Слично али није исто.

Препоруке:

@катана
Овде уопште није реч о различитим мишљењима, већ о мишљењима ауторитета, а то није исто. Нарочито сам набројао мишљења само неких хрватских језикослова (на које се Хрвати иначе радо позивају, али само кад им то иде у прилог), на челу с Људевитом Гајом. Могао бих до ујутру наводити мишљења и страних лингвиста, међу њима и отворених презиратеља Срба - тек бисте онда испали смешни.

Да бисте уопште могли имати неко своје мишљење и судили о питањима хрватског, српског или којег год словенског језика, морали бисте имати барем неку представу о старословенском и цсл. језику. Ви једноставно не знате о чему говорите, а то доказује и Релковићева књига на коју сте ме упутили, мислећи да ће она доказати Ваше маштарије (узгред хвала на повезници, његову поемицу ћу свакако прочитати).

Елем, стихови које наведосте написани су најчистијим српским језиком, икавског наречја. У наставку ћу Вам те исте стихове написати правописом који поништава све "међујезичне" разлике.

Препоруке:

"Јабукам се зато ломе гране, јере воћке дају изабране. Тако и теб', Славонијо моја, укиде се сва лѣпота твоја, јер душманин гледат не могаше плодне земље племените паше. Срѣм бо њима трун у око бѣше, зато њега и ненавидѣше, тѣр сад овај, сад онај навали, док га цѣло к земљи не обали".

На овај начин, све речи у којима се јавља знак ѣ говорници читају како су у кући научили: екавци ће читати Срем, икавци Срим, ијекавци Сри(ј)ем. Тако је и било док дифтонг јат Вуковом реформом није вештачки почео да се записује као Е, И, (И)ЈЕ, а из Л и Н означава слитним танким јер - и ником није падало на памет да на основу једне безазлене дијалекатске разлике измишља непостојеће "језике".

Хрвати су једноставно књижевни језик добили на поклон, као што су на поклон добили и државу. Како су прихватили српски штокавски, могли су за књижевни језик узети латински или мађарски (неки Хрвати се за то и залагаху). Ту ништа не помаже накнадно својатање туђе баштине.

Препоруке:

Да, заборавих:
Атанасије Стојковић је писао на словеносрпском - то је био српски књижевни језик пре Вукове реформе, кад је за основу књижевног језика узет простонародни српски језик. И? Да су се Срби одлучили да словеносрпски остане, Хрвати би га морали учити, као што су морали учити простонародни српски језик - њима су оба била подједнако туђи. Србима су и један и други, и српскословенски, старословенски пре њих своји. Реч је о једној непрекинутој прејемствености, упркос свим српским робовањима.

Рељковић, узгред, није једини већ u XVIII веку писао српским народним језиком; пре и боље од њега то је чинио и Гаврил Стефановић Венцловић, на пример - да не помињемо дубровачке писце.

Препоруке:

Svaka čast, mislio sam i ja da odgovorim ovim konvertitima, ali ste vi to uradili besprekorno.

Pozdrav i svako dobro.

Препоруке:

germanske infinitivne konstrukcije tipa: "Idem pisati, jesti, krasti" itd. umjesto stare slovenske štokavske konstrukcije prezent plus veznik da: Idem da jedem, itd.

Ако је начело "инфинитив по сваку цену" очигледно претеривање, једнако је погрешно и дакање у свим приликама. Још увек важећи српски стандард, рецимо, налаже да се будуће време гради помоћу инфинитива, а не склопом да+презент.
Тако се, дакле, у презенту (за означавање намере, хтења, жеље итд.) користи речца да у вези са садашњим временом глагола.

Не сачува ли се овај дуализам, изгубиће се, примера ради, и разлика међу исказима:

1. Ти не смеш ићи тамо. (препорука, упозорење)
2. Ти не смеш да идеш тамо. (опис стања)

Ово се, нажалост, у нас често превиђа.

Препоруке:

@Загор
Ваши примери су у нјабољем случају смешни, а у најогрем обмањиви. Ви цитирате јеног Словеца (Станко Враз), који је из мешане словеначко-хрватске породице, и који је по струци био песник из Цервоца и својеврсни поборник раног романтичарског Илирског покрета. Не ради се ту о никаквом мишљењу ауторитета већ идеологије раног Илирског прокета, а то је да су сви штокавци Илири, један народ, једно племе, од којих су неки постали "шизматици" (расклоници). Наведите какаве је он доказе нудио за своје мишљење "ауторитета"?

Друга два ауторитета које цитирате су били хрватски "граматичари" (хрватски филолози који су прихватили Вуков фонолошки правопис) концем 19. века и који су однели победу над Гајевим етимолошким правописом. И то је једино -- фонолопшки правопис -- што су Хрвати у систематски прихватили од Срба. Најбоље су познати хрватски граматичари И. Броз и Т. Маретић.

Иначе за "ауториет" као што сте ви, требало би да знате да се нешто даје на дар, а не на поклон.х

Препоруке:

@Загор

За "ауторитета", како себе овде рекламирате, чуди ме да сте у стању да напишете овако нешто:

Елем, стихови које наведосте написани су најчистијим српским језиком, икавског наречја

По чему је то "најчистији српски језик"? Мислите да то није био матернњи језик Релковића и милиона других који себе никада нису ни звали ни сматрали Србима? И где је тај језик "изворно" настао да је само српски?

Срби тим језиком нису писали озбиљну прозу јер су имали богат сопствени књижевни језик, за разлику од Хрвата који су за озбиљну прозу морали да пишу или немачки или латински, па су писали народним наречјима.

Да већина Хрвата није говорила штокавки нема те силе на свету која би им наметнула тај језик као књижевни -- и говорни! Вук није успео Србима екавцима да наметне ни ијекавски изговор, а још би неуспешнији био покушај наметања торлачког свим Србима. И то није моје мишљење, већ "мишљење ауторитета" великог хрватског вуковца Т. Маретића.

Препоруке:

@Загор

Да су се Срби одлучили да словеносрпски остане, Хрвати би га морали учити, као што су морали учити простонародни српски језик - њима су оба била подједнако туђи

Хрвати су увели штокавски херцогвачко-дубвровачког наречја као књижевну норму у школе и у новине 1836. године, јер је већина Хрвата говорила тим наречјем (Т. Маретић), а Срби су званично писали славеносрпским до 1868. Зашто онда, по вашој логици, Хрвати нису 1836. увели славеносрпски?!? Успех Вукове реформе те године нипочему није био исвестан, већ напортив, скоро безнадежан (законски је забрењен у Србији).

Са "ауторитетима" као што сте ви, није ни чудо да је српски језик на самрти, јер са таквим језикостаратељима нема му још много живота. Уздајте се у науку а не у митологију, боље речи митоманију, па ће ствари одмах почети да иду много боље за српски језик. Овако се самао брукате.

Препоруке:

@Загор

и ником није падало на памет да на основу једне безазлене дијалекатске разлике измишља непостојеће 'језике'

Тиме је Вук испунио налог Копитара, да се "шизматички" Срби "отуђе од русоманије" и "мртвог језика" (Копитарево писмо 1815), и приближе Хрватима.

Славеносрпски нико није могао ни да својата ни да преименује. Сем Вука, и неколицине његових поборника, нико учен у Србији у то доба није сматрао те разлике безазленим, већ ужасавајућим!

А што се славеноспрски није писао фонетски (или како би Вук писао "фонецки") па шта, нико данас на свету скоро не пише фонетски (из добрих разлога). Ако Срби могу да науче да пишу енглески, француски, немачки, руски итд. онда би сигурно савладали и славеноспрски правопис, који је чувао српски културолошки континуитет -- што је много важније за очување народа.

Препоруке:

@Загор
И ево још ваших "бисера"

Атанасије Стојковић је писао на словеносрпском

Језик се звао славяносербскiй, или по данашњем "простонародном" славеносрпски. Вук никде не каже Словени него само и једино Славени, а за ћириличку азбуку каже да је Славенска.

Србима су и један и други, и српскословенски, старословенски пре њих своји. Реч је о једној непрекинутој прејемствености, упркос свим српским робовањима

Данас 99.99% Срба није у стању ни да (про)чита ни да разуме шта су Срби пислаи пре 150 година и раније, и зато не доживљавају ништа старије од Вука као своје. Напротив, многи, ако не и већина доживљава ову ћирилицу као "превазићену", "старомодну", "сељачку" и "музејску", с којом "не могу" у Европу!

За губитак културолошког континуитетеа захвалите Вуку.

Препоруке:

@катана
Ох, испричавам се, потпуно заборавих да је у хрватској знаности пребројавање туђих крвних зрнаца незаобилазан извор чудесних знанствених откровења (дабоме, у строго одређеним приликама). Ето, ни мученом Андрићу није вредело ништа што се због таквих сакалуда написмено у завештању изјаснио као Србин и српски писац - знанственици боље од њега знају ко је он.Као што ономад хрватски дужносници до неба завапише како председник Србије "својата" Буњевце поклањајући деци ћириличне уџбенике, премда сами Буњевци о томе појма немају.

Него, ако је Враз - "први хрватски професионални књижевник" полусловенац, шта ћемо са Гајем, који нема ни капи хрватске крви (Шваба/Француз)? Уосталом, какве везе у овим стварима има нечија национална припадност? Писац припада оној књижевности чијим језиком пише! То правило важи у читавом свету.

Пре него продужим, за Вас један мали извадак из Матичиног речника гледе вашег знања: поклон 1.оно што се даје бесплатно,оно што је поклоњено, дар.

Препоруке:

За оне који не знају Вук је умро пре 150 година (тачније 1864.) Смете да користите речи какве год хоћете, религијске и филозофске појмове, не може вам Вук ништа, мртав је.

Препоруке:

@Загор

Да бисте уопште могли имати неко своје мишљење и судили о питањима хрватског, српског или којег год словенског језика, морали бисте имати барем неку представу о старословенском и цсл. језику

Научити неколико старих слова не даје способност да разумете како су се ставри развијале по питању језика. За то вам треба историјска документација, која вама очигледно мањка.

Иначе мени је старословнески познат не само из литургије него из разноразних других извора, па ме ваше набацивање јатом не импресионира, али се слажем да је то слово требало да остане део азбуке да би правопис био јединствен.

Успут, црк. словермси корити инфинитиве. "Да" се употребљава у дугачијем смислу -- н.п. да будетъ воля Твоя.

Препоруке:

@Ipak

Svaka čast, mislio sam i ja da odgovorim ovim konvertitima

Част њему јер Загор бар пише српски српским писмом, а ви бестидно србујете хрватским.

Иначе, разлика у мишљењу, особито ако је основана на чињенициама, не предпоставља "конвертирање", сем у шупљим главама поборника једноумља и "службене истине".

Препоруке:

@катана

По чему је то "најчистији српски језик"?

Па, драги Катана(ц), гадно сте се зезнули што сте ме упутили на Рељковићеву књигу, зато што је његов случај типичан пример хрватског присвајања српске културне баштине и историјских личности. Прича о њему ми је одавно позната из једне књиге, али нисам знао где наћи његов спев да се у њу додатно уверим својим очима. Ви сте ми у томе и нехотице помогли, на чему Вам још једном захваљујем. Идемо редом.

Као прво: Матија Антун Рељковић се никад није изјашњавао као Хрват. Језик којим је говорио називао је, по покрајини у којој је рођен (што је иначе манир Срба у граничним крајевима, где је национално осећање код становништва под притисцима католичанства почињало беледети) - славонским, који он (као и тзв. далматински) оштро разликује од хрватског језика. Па који му је то славонски језик? Рељковић на то сам одговара баш у књизи на коју сте ме упутили, већ на почетку другог поглавља поеме.

Препоруке:

@DŠ

Čestitke Katani! Ja već godinama pokušavam (neuspješno) susjedima Srbima dokazati da im mi Hrvati nismo ukrali jezik. No njegovi komentari trebali bi začepiti usta manipulatorima svih fela

Таквих буздована имате и ви Хрвати на својој страни који тврде да су им Срби "покрали" језик. Не би било лоше кад би се неко побринуо и њима да запуши уста -- чињеницама.

На жалост, Срби су вам однедавно покрали абецеду па је сад својатају као "млађе српско" писмо. И та заблуда иде све до највиших српских филолога који су насели на фалсификате о "Вуковој" латиници коју је, кажу, Гај примио од Вука! Жалосна је данашња српска наука. Ниједна катедра на свету је не узима озбиљно. Брука једна.

Препоруке:

E svakakvih gluposti sam mogao da zamislim da mogu da mi se dogode, ali da se sa jednim nedelju dana preganjam o istoriji i čistoti srpskoga jezika nisam mogao ni da sanjam. S vama da se raspravljam argumentima, ipak, nemam nameru, jer vi prosto argumente ne priznajete, ali da gledam kako pišete očite besmislice opet ne mogu. Šta onda?
Hajde, pošto ste dokoni, a vidim da jeste, odgovorite, ne radi mene, nego radi onih koji ovo čitaju, na nekoliko pitanja:
1. Koji je to bio službeni, književni, crkveni (ili nazovite ga kako god hoćete) jezik Hrvata tokom postojanja vaše srednjevekovne države i koje to imate spomenike iz tog doba?
2. Kad ste se odrekli slovenskog pisma i koji su to vaši najznačajniji spomenici nastali na glagoljici i ćirilici? Molim samo da se ne pozivate na onih nekoliko redova baščanskih.
3. Na kojem jeziku i kojem pismu su sačuvana dela splitskih, šibenskih i zadarskih pisaca? Pošto Dubrovčani i Hektorović pripadaju srpskoj književnosti, njih preskočite.

Препоруке:

Sledeći set pitanja:
1. Zašto se vi služite ekavicom ako ste Hrvat?
2. Zašto niko od hrvatskih lingvista nikad nije pokrenuo pitanje da se za hrvatski službeni i književni jezik proglasi neki od kajkavskih ili čakavskih dijalekata, nego baš ovaj štokavski koji koriste i Srbi. Tako biste jednim potezom uspeli da se udaljite od barbara zar ne?
3. Koje to kulturno blago imate na nekom od ovih narečja, ako izuzmemo Balade Petrice Kerempuha?
4. Zašto je Krleža najproganjaniji pisac u današnjoj Hrvatskoj?

Препоруке:

@катана
За остале читаоце ево опет повезнице, страница А5, почетак II главе: http://dk.nsk.hr/stara_knjiga/NSK_SK_ID20/

Шта је, дакле, славонски језик? Рељковић цитира типична размишљања својих земљака...

Јер Славонац не да своје дице,
да се иду учити А, B, C,
него има обичај оваки:
кад му рекнеш, одговори сваки:
„Ни мој отац није знао штити,
ал је мого мало боље пити;
наши стари нису писат знали,
ал су боље нег ми сад стајали“.

...Па на њих прекорно одговара:

О Славонче! ти се врло вараш,
којигод ми тако одговараш.
Наши стари јесу књигу знали,
сербски штили, а сербски писали;
ал ви сада никако нећете
нег за немар свакоја мећете...

Треба ли овоме нешто додати? О да, итекако треба! Нека читаоци обрате пажњу на реч Наши, коју подвукох масним словима. Следи извод из књиге Велише Раичевића Псуњског "Хрвати у светлу историјске истине", коју је аутор за време друге Југославије објавио анонимно, из разумљивих разлога.

Препоруке:

@катана
Зашто "разумљивих разлога"? Зато што су због те књиге многи страдали, па и платили главом, почев од штампара.

Елем, Псуњски поводом Рељковићевог "Сатира" пише:

"Пишући „Сатир“, Рељковић је своје претке, па самим тим и себе сматрао Србима, јер је на многим местима о Србима написао: „Наши стари“. Кад је требало објавити рукопис, духовни Загреб је већ тада било захватило језуитско слепило. Зато је, пре него је рукопис дат штампарији,на њему извршено фалсификовање. О томе се може свако уверити. „Сатир“ је, наиме, писан љубичастим полубледим мастилом, по свој прилици раствором од мастиљаве писаљке, док је његово фалсификовање вршено тамним и евидентно је на први поглед, да је доцнијег датума. Фалсификатор и поред уложеног имитаторског труда није успео. Једно од тако фалсификованих места у „Сатиру“ фотографисано је. На том месту Рељковић одговара некоме, ко је казао да Славонци нису били писмени па каже:
„Наши стари јесу књигу знали,
Српски штили, а српски писали."

Препоруке:

Ово испод је мој превод писма барског надбискупа, примаша Србије, из 1633. са италијанског језика, које Кашић наводи у својој Апологији:

„По налогу високопоштованог господина Фрања Инголија, савјетника Свете конгрегације за ширење вјера, прочитао сам (одабрани) Нови завјет, на славенском језику, врло поштованог оца Бартоломеја Кашића, богослова Дружбе Исусове, за који превод (одабран међу старима) свједочим да је заједнички, прикладан и лак за разумијевање провинција дубровачке посебно, Херцеговине, Босне и Србије (пише: et Serviae commune), те сматрам достојним да се преда на штампање. У којих, итд.

Издато у Риму, дана 17. марта 1633.

Петар, барски надбискуп, примаш Србије

+ Мјесто печата“

================

пс. Katano, ako treba naslikaћемо ово горе да и ти разумијеш!

Препоруке:

@катана
"Фалсификат је чак на трећој репродукцији јасан и види се недовршено редирање слова „Н", преко кога је написано „В"." - закључује Псуњски.

Наравно, реч Ваши остала је у дигиталној иначици књиге, на коју нас наш Катана упућује. А колико је Псуњски био у праву, најбоље сведочи фотографија рукописа, коју можете погледати овде (преправљена реч у рукопису налази се мало испод половине листа): http://govori.tripod.com/Satir_rukopis.jpg

Толико о науци и националности Матије Антуна Рељковића.

Препоруке:

Коа што се види из писма надбискупа барског - примаша Србије, и Кашићевог закључка, српски народни говор је исти као босански, дубровачки и херцеговачки, док обојица изостављају да ту помену и хрватско наречје, већ Кашић помиње илирско. Ово је око 300 година послије писања Истарског развода, па би било логично да обојица помену прво хрватско наречје као изворно и основно.

Да напоменемо и то да Кашић у својој Апологији наводи „хрват+ски“ свега ТРИ ПУТА, док „Илир+ски“ скоро 100 пута. „Далматин+ски“ 86 пута, Славен+ски“ 59 пута, „Срб+ски“ 12 пута.

Хрватски превод Кашићеве Апологије уместо "илирског, "славенског" и "далматинског" свуда замјењује (преводи се) "хрватским".

Е то није "пуризам", него језички фашизам!

Исто је са већином превода са латинског: "Илири" и Далматинци су преко ноћи постали "Хрвати".

Препоруке:

Ево шта Катанчић* каже за Хрвате:

"Хрвати живе западно од линије повучене од Драве, па кроз Мославину, до утока ријеке Цетине у Далмацији; а на том простору живјели су одувијек њихови потомци (Чакавци), који ту и данас још живе."

А мало ниже у тексту каже како сви Срби говоре језиком илирским језиком("Serblii... universi dialecto Illyrice usi")!!!!

ИЛИРСКИМ, Катано!

Повежи са овим горе из Кашићеве Апологије!!!

--------------------

*(„Linea ab Dravo per Moslavinam ducta ad
Czetinae fluminis Dalmatiae exortum. Regionem ab hac linea in occasum patentem coluere Savienses, et horum posteri Croatae usque hodie colunt".

„Specimen Philologiae", etc. 24)

Препоруке:

Да већина Хрвата није говорила штокавски нема те силе на свету која би им наметнула тај језик као књижевни -- и говорни!

Не би били ни први ни последњи народ на свету који је то учинио. "Tvrdnja da je stoljećima prije 19. st. »jezik franjevaca« bio standardni jezik nije točna jer, kao prvo, taj jezik nije obuhvaćao kajkavsko područje, a kao drugo, tim jezikom su pisali franjevci, što znači da se u neštokavskim regijama radilo o sociolektu jer se njime služio samo jedan sloj društva a ne čitavo stanovništvo, npr. čakavsko stanovništvo se nije služilo njime bez obzira na to što je neki franjevac čakavac znao štokavski. Standardni jezik je postao moguć tek s uvođenjem obaveznog školovanja za široke mase jer jedino obaveznim školovanjem se moglo obične ljude kojima je materinski čakavski ili kajkavski navesti da svi nauče i nadregionalni jezik." (Сњежана Кордић, Језик и национализам, стр. 71-72, подвлачења моја).

Препоруке:

@катана
Дo XIX века једноставно није било штокавских Хрвата. Католичка вера све до друге половине тог века није била никаква препрека да се неко сматра Србином; она јесте учинила да народно осећање код многих Срба избледи, ослаби, па су себе често радије називали по покрајинама у којима су живели - Босанцима, Далматинцима, славонцима итд. - али никада Хрватима: наведите ми један једини пример. Тек од друге половине XIX в. почиње масовно похрваћивање српских католика. Но, због садашњег опредељења потомака нико нема права да исто подмеће њиховим прецима.

А гледе вашег поповања о словеносрпском - изражавам се у духу савременог језика, и тај назив није погрешан. Са друге стране, изговорити славјаносербски је по српско(словенско)м погрешно, то је новија појава, настала под утицајем рускословенског језика. На српскословенском назив тог језика се правилно изговара: славеносрбски.

Препоруке:

@катана

Данас 99.99% Срба није у стању ни да (про)чита ни да разуме шта су Срби писали пре 150 година и раније, и зато не доживљавају ништа старије од Вука као своје. Напротив, многи, ако не и већина доживљава ову ћирилицу као "превазићену", "старомодну", "сељачку" и "музејску", с којом "не могу" у Европу!

То је плод неке врсте савременог конвертитства и чисте лењости. Људи су у суштини данас необразованији него пре 200 година. Образованост се меша с културом, знање с информисаношћу. Савремено образовање производи фах-идиоте, горде на своју "стручност", што их чини и тупљим и некултурнијим од дедова, живућим на древним традицијама, док су им потомци навучени на сапунице и плитку забаву. Народ увек опонаша своју елиту. Кад се она окрене правим вредностима, и народ ће итекако разумети све за шта је сад "слеп". У Русији видимо почетак таквог процеса.

Мислим да је паметном доста. Имам посла, па прекидам причу. Бар се око јата сложисмо - мало ли је на ову оскудицу?!

Препоруке:

Академик Павле Ивић је у Вечерњим новостима (11.04.1994) у тексту "Вук је погријешио" написао:

“Novi zajednički književni jezik (ijekavski) uspěšno je ujedinio katolike u hrvatsku naciju i, baš zato što je bio na vukovskim osnovama i kao takav bliži prosěčnom srpskom narodnom govoru nego hrvatskom, poboljšao je političke šanse Hrvata u predělima gdě su se njihovi interesi ukrštali sa srpskim, pored ostalog u Bosni i u Dubrovniku. Uz to je usvajanje književnog jezika bliskog Srbima u Hrvatskoj otklonilo opasnost da oni na podlozi jezičke posebnosti izgrade svoju kulturnu autonomiju. Tako je stvorena čudna asimetrija, na štetu Srba: ijekavski književni jezik kod Hrvata, muslimana, i u zapadnoj grani srpskog naroda, i ekavica kod ostalih Srba. To je dalo povoda da hrvatski nacionalisti, među njima i neki od najistaknutijih hrvatskih lingvista, počnu govoriti kako je ijekavica hrvatska, a ekavica srpska, svojatajući time sve one koji se služe ijekavskim književnim izgovorom"

Препоруке:

Pridjev hrvatski u dubrovačkih i dalmatinskih pjesnika.

Prema članku: Rafo Bogišić, Narodonosni pridjev u djelima hrvatskih renesansnih pjesnika, Jezik, 5/33, Zagreb, 1986., str. 130.. 136.

Korčulanski pjesnik Ivan Vidal piše da «narod Hrvata vapije i viče», a za Dubrovnik kaže: «Svuda ga je puna slava, svud on slove, hrvatskih ter kruna gradov se svih zove. Dubrovčanina Nalješkovića naziva «hrvatskoga diko i slavo jezika".

Hvaranin Petar Hektorović kad je čuo da je Nalješković bolestan, pjeva: Molim te togaj rad, nemoj svi Hrvatida na te plaču sad hotjej ga parjati.

Dubrovčanin Mavro Vetranović za Hvaranina Hektorovića kaže da je slavan u razlikim državama, a navlaš kud jezik harvatski prohodi. Njegova vila hvali i slavi Dubrovnik: Još da znate po svijetu svak pravi, da ste sve Dalmate natekli u slavi; ne samo Dalmate, gospodo pridraga,
nego još sve Hrvate skupivši jednaga.

Препоруке:

Petar Zoranić ima vilu Hrvaticu kojoj u usta stavlja ka po običaju hrvackom gizdavo dali počteno narešena biše.

Dominkol Zlatarić svoj prijevod Sofoklove Elektre posvećuje knezu Jurju Zrinskomu s nadom da će mu biti ugodno čitati stare Grke koji vam u vaš hrvacki jezik govore.

Zlatarić kaže da je odlučio učiniti Hrvatku Grkinju Elektru Sofoklovu. kao Hanibal Lucić koji je Ovidijevu pjesmu iz latinske odiće svukši u našu harvacku priobukal.

Marko Marulić svoju Juditu pjeva u versih harvackih.

U djelu Petra Zoranića Planine vila Hrvatica tuguje: Ah nepomnjo i nehaju jezika hrvackoga.

Zar treba većih dokaza da su se Dalmatinci i Dubrovčani ne samo osjećali Hrvatima nego su to i javno isticali!

Препоруке:

Sat, 05/07/2008 - 20:28 — Lala-ns

Volim Vuka ali istina mi je draža (a taj Remetić me u tome neće poremetiti). Hrvati su imalai (i danas imaju) puno veće šarenilo regionalnih jezika od nas, među kojima je i štokavski (ijekavski), pa i sam hercegovački govor koji je Vuk promovisao kao književni. U razdoblju od 1600 do početka 19. veka Hrvati su imali 16 gramatika štokavskog govora. Najzad, Hrvati nisu koristili staroslovenski, pa im reforma nije bila ni potrebna već je samo trebalo da se odluče koji će od svojih brojnih govora (istarsko-primorski, dalmatinsko-ikavski, herceg-bosanski štokavski, primorsko-goranski, istarski čakavski, slavonsko-šokački ikavski, zagorsko-kajkavski i dr) promovisati u književni. Na svim navedenim govorima postoji bogata književna i druga zaostavština. Sa Srbima su se, u duhu ilirizma, dogovorili da to bude štokavski. Zašto ih sada zbog toga zezaju... Moja malenkost u tome neće da učestvuje.

Препоруке:

05.01.2012. u 23:52h Hroboatos je napisao/la:

Shvatite već jednom: nas Hrvate NE ZANIMAJU vaši kompleksi. Hrvatska štokavsko-jekavska baština stara je 700 godina, i do Vuka Karadžića i Njegoša ijekavskom štokavicom pisali su isključivo Hrvati, od 1380-1400 (Vatikanski hrvatski molitvenik) do Stullijeva rječnika iz 1810. Preko 95% svega na štokavici, i to jekavskoj, hrvatsko je- iznimka je nešto adžamijske poezije Muslimana na arabici. Zato Srbi i prevode Gundulića na ekavski srpski 1827., i Šenou na ekavski srpski 1892.

Препоруке:

"Vitezoviću nije strano ni istrgnuti citat iz originalnog konteksta i uklopiti ga u svoju
idejnu koncepciju. Vitezović to radi svjesno, uvijek imajući na umu cilj koji stoji pred
njim: dati Oživljenoj Hrvatskoj i u njoj iznesenoj idejnoj koncepciji što čvršći temelj.
Bilo bi ilustrativno navesti nekoliko primjera. Kad prenosi Lučićev citat “Stjepana,
kneza Bosne, postavio je Bodin” Vitezović ga preinačuje u “Stjepan knez tj, ‘comes’
Bosne, bio je postavljen od hrvatskog kralja Bodina.” Vidimo, dakle, da je Vitezović
potpuno arbitrarno unio pridjev “hrvatski”, želeći “prisvojiti” kralja Bodina. Ili pak kad
citira Konstantina Porfirogeneta, Vitezović piše: “Nazivaju se pak Paganima jer nisu
primili krštenje u doba kad su svi Sklavi bili pokršteni” iako je originalni tekst glasio:
“Nazivaju se pak Paganima jer nisu primili krštenje u doba kad su svi Servi bili pokršteni”.
Vitezović ovaj put izvrće tekst želeći pokazati da su Neretvani također Slaveni (tj.
Hrvati)" З. Блажевић

Препоруке:

Ево шта каже хрватски историчар Рудолф Хорват о томе када је Бечки двор одлучио да Хрватима наметне српски штокавски језик ијекавског (херцеговачког) наречја.

"То је испрвце било врло тешко многим хрватским писцима, јер су познавали само кајкавштину, у школи учили латински језик, а у обитељи говорили већином њемачки. Многи Илирци почну марљиво учити штокавско нарјечје."

А хрватски историчар и теолог Шиме Љубић пише овако средином 19. вијека:

"Данашњи Хрвати, којих нема много, на Гајев позив одлучно одступише од свог (језика) помиешаног пориекла ... те су озбиљно попримили такозване србске начине и облике језичне... до циела у учењу и у јавном животу."

Питање над питањима: Ако је штокавско наречје стварно хрватско откуда та СИЛНА потреба да се "ПУРИСТИЧКИМ" новоговором измишља и са СЕДАМ контрадикторних граматика мијења?!

Ета маљенка болесно - Не? :о))

пс. "Свијетом иде, свуђе кавгу тражи, ђе је кавге, да се онђе нађе ..."

Препоруке:

@ipak (1)

1. Код Хрвата црквени језик је био цкрвенословенски писан глагољицом.

2. Хрватска црква се никада није одрекла глагољичког словенског писма.

3. Многа дела сплитских, шибенских и задарских писаца писана је чакавским, или мешавном чакавско-штокавског. Ни Хеторовић ни Дубровчани се не не зову
Србима (изузетак су "србокатлици" који су "изникли" концем 19. века као 5% становништва Дубровника чији потмоци се врло брзо вратише у хрватски корпус).

4. Нисам Хрват. Него, какав сте ви Србин а пишете туђим писмом?

5. Хрвати су увели штокавски у школе и новине као службени стандард 1836. Срби 1868. Хрвати су узели штокавски јер већина говори штокавски.

Препоруке:

@Ipak

6. Питајте Вука зашто је радио против српских интереса па је приближио српски књижевни језик хрватском.

7. Које књижевно благо имају Срби на простонародном штокавском јеизку пре Вукове реформе (1868)? Један изузетак -- Јован Стерија Поповић, али он се ипак противио Вуковој реформи.

8. Српски књижевни језик је био славеносрпски а не дубровачко-херцогвачко наречје којим су писали Хрвати и Вук.

9. Везе немам зашто је Крлежа најпрогнанији писац у данашњој Хрватској. Уопште ме не интересује.

Лични савет: оставите се Хрвата. Србима не требају Хрвати нити њихова абецеда да би Срби решили проблем сопственог језика и писма.

Препоруке:

@Загор (1)

Матија Антун Рељковић се никад није изјашњавао као Хрват. Језик којим је говорио називао је, по покрајини у којој је рођен (што је иначе манир Срба у граничним крајевима

Па и даје то тачно (а није, јер неки Срби себе зову Војвођанима, Шумадинцима, итд дакле по покрајини а не по нацинланости), Славоници, Даламтнци, итд. себе никада не кажу да су Срби.

Цитирате Велишу Раичевића Псуњског који беше аматер-историчар и није никакав ауторитет, па ви њим овде мажете очи неупознаитма.

Као прво, дигиталана књига Релковића је оригинална копија штампана 1762. у Лајпцигу. У њој наравно пише "Ваши" а не "Наши".

Друго, ваша дигитална слика наводно оригиналног рукописа не спомиње извор те слике и какава је њена аутентичност. Препдодтављам да се оригинал чува у Лајпцигу. Твридте ли да је Раичевић њу видео сопственим очима?

Препоруке:

@Загор (2)

Треће и много важније, све треба ставити у контекст како би се боље разумело. Ако погледате ко говори (Сатир), онда "Ваши" има више смисла (јер говори Славонцу) него "Наши" (јер Сатир сигнуро себе није сматрао Србином)!

Четврто, народ који се доселио у Славонију долази из Даламције преко Босне, где се писало босанчицом, чија слова су калућери звали "српска" јер су личила на српску ћирилицу, па зато Сатир каже да се "Ваши" стари знали су читати и писати 'српски'" (босанчицом). Иначе, католички калуђери у Босни су писали босанчицом све до 19. века.

Препоруке:

Катана: "Хрватска црква се никада није одрекла глагољичког словенског писма"

Хрватска црква, италијанска црква, шпанска црква, ...!?

А католици??? :о))

У ствари толико знаш о свему чега год се дохватиш!

Одмори мало, можда нешто овдје и научиш!

Препоруке:

Катана: "Које књижевно благо имају Срби на простонародном штокавском јеизку пре Вукове реформе (1868)? Један изузетак -- Јован Стерија Поповић, али он се ипак противио Вуковој реформи."

Ни за Венцловића нијеси чуо?

А хоћеш да се расправљаш!?

Чобане, чобане, из Јамерике, књигу у шаке! :о))

Препоруке:

Који то још хришћански народ осим Хрвата има два назива и говорно и правописно за једног свеца: Светог Ђорђа/Ђурђа (Свети Јурај)?

Јура на чакавском је Ђура/Ђорђе на штокавском? Јурај је Ђурађ, Јурјевић је Ђурђевић или Ђорђевић.

Коју историјску личност имају Хрвати да се зове или презива на Ђ?

Није Јурај Бранковић, него је код Срба Ђурађ Бранковић! Није Јурјевдан, него је Ђурђевдан!

Ни сам Људевит Гај не зна шта да ради са тим гласом и словом /Ђ/.

Зашто, неписмени катана?:о))

Венцловић пише то ћирилично Ђ скоро 200 година прије Броза који га уводи у хрватаски?

Зашто ако су Хрвати штокавци?

Која то презимена постоје на /ђ/ код Хрвата а да нијесу (били) католички Срби? Јурај Франкопани није Ђура/ђ? Зашто, ако су наши Ђурађ Бранковић и Ђурађ Црнојевић?

Зато се својатају Црногорци као "Црвени Хрвати", јер им је прича без нас ШУПЉА! :о))

Ето, жалосно је да ни аутор текста Гјоргјевић (сиц) није тога свјестан, него пише у "хрватском пуризму"!

Препоруке:

треба имати о ово на уму катано: кроз читаву балканску историју предјели данашње Хрватске су се називали тродјелно: „Хрватска, Далмација и Славонија“, гдје је се под „Хрватском“ јасно био дефинисан предио кајкаваца и чакаваца.

Да не помињемо ту и Дубровник, који је био независан град-република и имао свој статут, у коме је по паду Немањића, било детаљно дефинисана трговина робљем из унутрашњости? Робовима, а исти „хрватски“ народ, катано? А службени им био латински?

Успут, можда не би било лоше да погледаш карту данашње Хрватске, па нам објасниш, који се још народ простире и шири у облику бумеранга?

Једино неки ПИЈАНИ? :о))

Па-па, катано!

Препоруке:

Људевит Гај пише у свом листу Огласзу (1834.):

Z-najvishejshem Dopuschenyem szv. Czeszarzko-Kralyevzkoga Velichanztva FRANYE I. izhajale budu vu Zagrebu zpochetkom leta doiduchega 1835. Narodne na dve poszebne ztrani razdelyene NOVINE HORVATZKE pod napiszom ‘Danicza Horvatzka, Slavonzka y Dalmatinzka’. - Perva ztran, iliti tak zvane ‘Novine Horvatzke’ zadersavale budu vsze najnovezshe politichke dogodyaje, to jeszt vszekulike znamenite premembe vzeh szveta orszagov vu obchinzkomvu oszebnom pako vsza oszebujna pripechenya y naredyenya domacha, iliti najnovejshe dogodyaje trojjednoga Kralyeztva Dalmatinzkoga, Horvatzkoga y Slavonzkoga“ y ova ztran iziđe z-razumlyivem raztolmachenyem vszeh ztranzkeh rechih dvakrat na t jeden, vszakiput na pol arkusha“ - druga pako ztranizta najmre DANICZA Horvatzka, Slavonzka y Dalmatinzka je(n)denput vu tjednu Novinam Horvatzkem na pol arkusha zoszeb prikoplyena-zadersavala bude ne szamo vu Horvatzkom, nego y vu drugeh Ilirzkeh narechjah...

Препоруке:

...vnogoverstnetak na lahku zabavu y razveszelenye, kak na primerno razszvechenye y vugodno, ter hasznovito podvuchanye zpadajuche ztvari. Navlaztito pako zpomenka vredna znanya od nashega Naroda Szlovenzkoga vu obchinzkom“ od nyegve ztarine y dogodyajev, od nyegoveh piszem y knjig, zjednum rechjum vsza ona, koja Horvatom y nyihovoj Ilirskoj Bratji od ztarodavnoga y vezdaschnyega ztalisha vszeh Szlovenskeh pukov zezvedeti y znati potrebno je.

...

„Oszebito pako tersziti sze hochemo, viteske y znamenite na peldu y naszleduvanje sluzeche ztvari drugeh razszvetlane y vuchene Europe Narodov, - najmre vendar dugovanva na domache y zvanzko gozpodarztvo zpadajucha zpominyati.“

(Oglasz, listopad 1834. - Dor. Liudevit Gay)

Препоруке:

Није случајно што су тзв. мали језици преосетљиви на употребу туђица. Има ту комплекса (мислим да је то код Хрвата главно, а не пуризам), има и страхова... Велики народи, и велики језици одувек су лакше позајмљивали. Руси, на пример, без комплекса, сасвим нормално користе француску реч етаж да означе спрат, и татарску могила, гроб.(Није то проблем, већ када се на билбордима у Москви појављују речи као кока-кола и МекДоналдс, зато што су оне више него речи.) Мислим да дискусију о језику, ма како била занимљива, не треба компликовати. Језик треба и волети и поштовати, стандардизовати, неговати као живо биће, јер он то и јесте, обогаћивати, што више користити, и увек имати у виду да ће нас он надживети, и још неко време сведочити о нама, као народу.

Препоруке:

1. u Dubrovniku od 1500. do 1800. nijedan pisac svoj jezik ne zove srpskim, praktički svi ga zovu slovinskim, a oko trećina (Vetranović, Mikalja, Zlatarić, Sasin, Stulli, Bruerović, Palmotić, Vidali, Nalješković,..) hrvatskim, izjednačujući pojmove hrvatski i slovinski. Sam je Vatroslav Jagić rekao 1864. da je Dubrovčanima pojam "srpski" za jezik bio stran kao "maćedonski". Otkud to da nijedan, ali baš nijedan od kojih 50-70 pisaca koji pisahu u ta tri stoljeća ne zove svoj jezik srpskim ? Točno je da postoje dokumenti u kojima se taj jezik zove "lingua seruiana"- ima ih oko 10-20- no te dokumente pišu stranci, Talijani i ostali, i taj se izraz pojavljuje samo na latinskom i katkad na talijanskom. I nijedanput na "slovinskom".

Препоруке:

2. glede Vuka- pa sam je Vuk rekao da je "hercegovački" "Horvatskij jezik" (predgovor 2Srpskoj pesnarici"). Rekao je da će u pripremi za Srpski rječnik 1818. koristiti 2/3 "šokačke" rječnike (Mikalja, Delabella, Belostenec, Jambrešić,..), a da će tek 1/3 biti "pravo srpska". Riječ "predgovor" je kajkavska i Vuk ju je uzeo iz pretežito kajkavskih rječnika Belostenca i Jambrešića.

3. kakva je to genijalna urota vukovaca ? To su hrvatski filolozi koji su 1880-ih i 1890-ih redizajnirali hrvatski po Karadžićevomu modelu, i to jedino dijelom u pravopisu. Sve prije je pisano jezikom zagrebačke škole (Šenoa, Kumičić, Ante Kovačić,..) koji je isti kao ovaj sada, samo u pravopis za dugi jat piše -ie- (liepo diete), a ne -ije- (lijepo dijete), te nema jednačenja u nizu primjera (težko, obćina, sladko, izkoristiti,..). Vukovci su bili očarani folklornim jezikom, pa su od Karadžića-kao najfolklorista u jeziku- preuzeli neka pravopisna pravila, a neka nisu (pisat ću, odčepiti, podatci, strjelica

Препоруке:

Uostalom vas jezik je nastao od hrvatsko-dubrovacko-hercegovackog i kada vam ga je neuki karazdic (nisu ga cak ni u beogradsku gimnaziju htjeli primiti) donio iz beca ( u becu ga je vrbovao ministar za propagandu na balkanu jernej kopitar s ciljem da srbe priblizi austriji,a odvoji od rusije... vuka su u srbiji naravno napadali da uvodi "novotarije" jer su srbi do tada pricali kao sto se i danas vrse liturgije u hramovima i cije rijeci danas 80% srba ne razumije. vuk je mudro obilazeci dalmaciju uzimao ono sto on kao neuki seljak nije imao pa je tako od kacica i drugih pisaca krao pjesme,price i sl... inace 200 god prije vuka hrvati su imali detaljnu gramatiku hrvatskoga jezika koje je napisao isusovac sa otoka raba bartul kasic ,kao i brojne druge knjige .

evo kako bartul kasic 1662 god prevodi bibliju na hrvatski jezik daleko prije vuka i njegovih krivotvorina.. B. Kašić, Pjesan od pjesni Salamunovijeh:Pjesma 4, 1-16 Koliko si lijepa, prijateljice moja, koliko si lijepa!

Препоруке:

Oči tvoje od golubica bez onega što se unutarnje taji.
Vlasi tvoji kakono stada od koza, koje su uzišle s gore Galaade. Zubi tvoji
kakono stada od ostriježenijeh koje su uzišle iz okupala sve sa dvojemi :plodijemi; i neplodna nije meju njimi.
Kakono tračac čerljeni usne tvoje: i besjeden'je tvoje slatko.
Kakono razlomak od šipka, tako lica tvoja, bez onega što se unutarnje taji.
Kakono turan Davidov vrat tvoj, koji je sazdan s branami: tisuće štita vise s njega, sve oružje od jacijeh.
Dvi dojke tvoje kakono dva šteneta od košute, blizanca koja se pasu u lijerijeh.
Dokle sviće dan i prignu se sjena, pojći ću na goru od mire i na glavicu od tamijana.
Sva si lijepa, prijateljice moja, i ockvarnosti nije u tebi.
Dođi s Libana, vjerenico moja, dođi s Libana, dođi: biti ćeš moja okrunjena s verha od Amana i s verha od Sanira i Hermona, s ložišta od lava, s gora od risova.
Ranila si srce moje u jednomu od očiju tvojijeh i u jednoj kosi od vrata tvoga.

Препоруке:

@Петрушин (1)

Ни за Венцловића нијеси чуо?

Да, без његовог Ђ не знам, шта би Срби радили. А о његовим турцизмима -- како би се без њих Срби споразумевали!? Које је то "благо" и дика српске књижевнеости!

Кроз читаву балканску историју предјели данашње Хрватске су се називали тродјелно: 'Хрватска, Далмација и Славонија', гдје је се под 'Хрватском' јасно био дефинисан предио кајкаваца и чакаваца

Какве везе има то са данашњим стањем у српском јеизку? Мислите да ваше празна преписивања и прекрајања историје може било шта да уради за спрккси језик и писмо? Какаве везе имају Хрвати са тим? Или можда само тражите дежурног "кривца" што Срби масовно преузимају хрватске речи и јрватску азбуку?

Препоруке:

@Петрушин (2)

Ја би вама искрено посаветовао да се бавите садашњицом и да се, ако вам је стало, бавите очувањем српског језика и писма. Оставите се Хрвата, они са српским језичким питањем (више) немају никакве везе. Чували они чистоту новоштокавског језика или не, то је неважно. Важно је да Срби нормирају језик као сви народи Европе, који у себи садржи сопствену културну баштиону а не свачију другу.

Препоруке:

Није случајно што су тзв. мали језици преосетљиви на употребу туђица. Има ту комплекса (мислим да је то код Хрвата главно, а не пуризам), има и страхова.. -- Преланин

Има ту истине, али Хрвати бар негују језик а Срби не, па траже неког дежурног кривца кака би оправдали сопствени нехај.

Препоруке:

Rekao je da će u pripremi za Srpski rječnik 1818. koristiti 2/3 "šokačke" rječnike (Mikalja, Delabella, Belostenec, Jambrešić,..), a da će tek 1/3 biti "pravo srpska". Riječ "predgovor" je kajkavska i Vuk ju je uzeo iz pretežito kajkavskih rječnika Belostenca i Jambrešića. -- DŠ

То је јасно свакоме ко је читао Копитареве преписке са Вуком, али изгледа да су Срби алегрични на такве ствари, па радије пишу митолгоије о Вуку. Колико данас Срба зна да је Вук реч "предговор" узео из кајкавског и да се дотад употребљавало предисловије?

Препоруке:

vuka su u srbiji naravno napadali da uvodi "novotarije" jer su srbi do tada pricali kao sto se i danas vrse liturgije u hramovima i cije rijeci danas 80% srba ne razumije -- DŠ

Тачно је да су то биле новотарије, али није тачно да је славеноспрски језик био језик литургије чије речи данас не разуме 80% Срба. Службени језик литругије је цкрвенословенски руске редакције.

У Вуково доба, српски књижевни језик (славеносрпски) је био грађански језик школованих Срба, на основи народног језика. Отворите старије српске књиге или новине па, ако сте у стању да их читате, уверите се да је итекако разумљив. Од простонародног језика разликовао у томе што је апстрактне и техничке изразе којих није било у народном језику и који су нешколованом свету биле неразумљиве, као што је данашњеи нешклолованом свету неразумљив овај српско-енглески језик, препун туђица.

Само су црквена лица писала црквенословенским језиком и словима.

Препоруке:

@катана

Цитирате Велишу Раичевића Псуњског који беше аматер-историчари није никакав ауторитет, па ви њим овде мажете очи неупознаитма

И? То је разлог да се његови докази одбаце без икакве провере? За Вас никакву тежину нема чињеница да је марта 1944. немачки Гестапо упао у штампарију и запленио све примерке књиге, а да су комунисти крајем исте године штампара Антуна Рота убили као сарадника окупатора?! Да су сви откривени поседници књиге завршавали на Голом отоку?! Да је НБС први примерак исте добила тек 1981? Да је, на захтев загребачког Гласа концила штампање књиге у САД забранио лично председник Џорџ Буш старији, као тобоже "антикатоличанску"?! По Вама је морално допустиво да се Псуњски, са таквом судбином, назива "никаквим ауторитетом" - без икаквог покушаја да се његово дело преиспита? Друго, Псуњски је још увек само препостављени, највероватнији аутор; осим њега, као могући аутори помињу се још нека, врло звучна научна имена.

Препоруке:

@катана
Даље. Ако ћемо о контексту, ваљда је из њега белодано видно да Сатир представља ауторов "алтер его"? Ваљда би нешто требало да значи чињеница да се српски језик макар на овом месту код Рељковића повезује са Славонцима, док такво повезивање са хрватским нећете наћи нигде у читавом његовом опусу? Напротив, он "славонски" језик свуда читко и јасно разликује од хрватског, исто као и од "далматинског", пољског или немачког језика. Тако и у својој "Новој славонској и нимачкој граматици" Рељковић на самом почетку појмове из списка у "славонски језик умјешаних" турских и других страних речи тумачи парњацима из "хорватског, далматинског, пемског, пољског и нимачког" језика. Све то нимало не смета хрватским језикословима да ово његово дело упорно и бестидно називају "хрватском граматиком"! То не смета ни "обавештеном" Катани који од свих тражи строго "научне доказе", а сам ни за какве доказе нити мари, нити их сам пружа. Такав је то "истинољубац".

Препоруке:

S obzirom da tvrdim i dalje da je štokavština vezana za Srbe i da je od Hrvata smišljeno preuzeta, a da su se Hrvati radi svog prozelitizma odrekli izvornog svog jezika čakavskoga, koji čak i nije naročito blizak srpskom jeziku u odnosu na druge slovenske jezike, daću odgovor na pitanja koja sam postavio ranije:
1. Koji je to bio službeni, književni, crkveni (ili nazovite ga kako god hoćete) jezik Hrvata tokom postojanja vaše srednjevekovne države i koje to imate spomenike iz tog doba?
2. Kad ste se odrekli slovenskog pisma i koji su to vaši najznačajniji spomenici nastali na glagoljici i ćirilici? Molim samo da se ne pozivate na onih nekoliko redova baščanskih.
3. Na kojem jeziku i kojem pismu su sačuvana dela splitskih, šibenskih i zadarskih pisaca? Pošto Dubrovčani i Hektorović pripadaju srpskoj književnosti, njih preskočite.

Препоруке:

Na ova pitanja kao odgovore dajem zvanične izvode iz tekstova hrvatskih lingvista:

„Glagoljica je staroslavensko pismo nastalo sredinom 9. stoljeća koje se u hrvatskim krajevima zadržalo sve do 19. stoljeća. Već početkom 16. stoljeća sve je više potiskuje latinica.

"Najstariji su hrvatski tekstovi pisani svojevrsnom mješavinom hrvatske inačice crkvenoslavenskog jezika i arhaične čakavštine te isključivo glagoljicom."

"Početci hrvatske pismenosti već od 11. stoljeća vezani su za čakavštinu kojom su napisana mnoga djela rane (srednjovjekovne) hrvatske pismenosti i književnosti: natpisi i ploče (Valunska ploča, Bašćanska ploča, Plominski natpis), pravna djela (Istarski razvod), lekcionari (Zadarski lekcionar, Bernardinov lekcionar), zbornici - Kolunićev zbornik, dijelom Petrinićev."

Препоруке:

"Od 15. stoljeća na čakavskom književnom jeziku stvarali su mnogi hrvatski književnici (Marko Marulić, Petar Hektorović, Hanibal Lucić, Mikša Pelegrinović, Petar Zoranić, Juraj Baraković, Brne Karnarutić, Džore Držić i drugi)."

"Izvan granica Republike Hrvatske čakavskih govora ima najviše u Austriji, manje u Mađarskoj i Slovačkoj(gradišćanskohrvatski govori). Mađarski čakavci su uglavnom grupirani u Gradišću, no postoje sela u mađarskom dijelu Baranje, sjeverno od gorja Mečeka, u kojima mjesni Hrvati govore čakavicom. Ta sela su ujedno i najistočnija mjesta gdje se govori čakavicom, a najistočnije je selo Hajmaš [3]. Ti Hrvati su podrijetlom iz otočačkog i ogulinskog kraja. Pored Hajmaša, čakavskim narječjem Hrvati govore i u Bikali i Magoču [4][5] [6]. I zajednica moliških Hrvata ima veze sa čakavštinom."

Препоруке:

"Čakavski (s primjesom engleskog rječnika) još govore hrvatski iseljenici u Americi, najviše u udrugama naših ribara oko gradova New Orleans, Vancouver, San Pedrou Kaliforniji, itd.“

Dakle, gde god ima Hrvata a da nisu u dodiru sa Srbima ili to nisu bili u prošlosti, govori se čakavski.

Slažem se sa katanom da treba ostaviti hrvatski jezik Hrvatima, a voditi računa o našem.
Ipak, istine i budućih generacija radi ne treba dozvoliti da prozelitizam suprotne strane prisvaja naše kulturno,istorijsko i književno nasleđe.
Latinicom pišem jer smatram da je deo naše kulturne baštine podjednako kao i ćirilsko pismo u svim svojim varijantama.Uostalom Barski rodoslov je nezaobilazni deo našeg nasleđa, ravnopravno sa svim ćirilskim spomenicima.
Više se neću uključivati u raspravu po ovom pitanju.
Pozdrav za sve koji su u polemici učestvovali.

Препоруке:

@Загор (2)

Видим да сте и ово порвшно разрадили. Иако у провом издању Релковић потписује Посвету речима "У Лукачеву Шамцу код Саве, на 2.јануара 1767", Релковић иначе без изузетака употребљава хрватска имена месеци (на пример "Данас је тридесети сичња"). Није ми познат ниједна српски писац који је месеце звао словенеским именима.

Друго, Релковић је као и остали Хрвати, а за разлику од српских писаца истог или блиског раздобља (на пример Венцловић, Караџић, итд), био за чистоту народог језика -- особито од турцизама и прпеоручује да се "штиоци" (читаоци) у том погледу угледају на речник Фауста Вранчића Шибенчанина штампаног 1595.

Релковићеве језичке форме (словосложност = ортографија) су туђе српском. Он такође употребљава израз "слово" за буквицу, или писмен. Иначе, у словенском јеизку и у српском до Вука, израз слово = реч, а не писмен или буквица. Одатле и име за речник (словарь, или буквар) и фраза "Држати слово о језику".

Препоруке:

@катана
Сваким новим постом потврђујете ко је овде површан. Као прво, словенска имена месеци користили су и користе и крајишки Срби (ако се сећате, то је онај народ који је истребљен и протеран с трећине хрватске територије). Хрвати су штошта у језику преузели од тих Срба, који су избегли турско ропство, па су и језик сачували боље. То је много вероватније него обрнуто, јер не само што су Срби били бројнији (Хрвати су још средином XIX века били најмањи словенски народ после Лужичких Срба и њихов број процењиван је на неких 800.000), него се и творба речи код њих разликовала. Хрвати су, наиме, били екавци(!), чему сведочи и Рељковићева граматика. Ево неких хрватских речи тамо наведених: свећњак, стена, свећница, сусед. Хрвати су, дакле, јекавицу и икавицу примили од Срба, она им није урођена, већ је научена. Творба речи им је, са друге стране, ближа словеначкој (опет Рељковић): салец, кепенек, ланец, оцет.

Препоруке:

@катана
Додајте овоме још неке осонине чакавског говора - и добићете хрватски језик. Остало је напабирчено, што од Словенаца, и још више од Срба. То су потврђивали и језикослови после Рељковића, и сви савремени што се држе строго науке.

Даље. Ви Венцловића очито мешате са Лукијаном Мушицким. Мушицки је направио слово Ђ, а Венцловић је неупоредиво значајнији песник од Рељковића, живео је једно покољење пре њега, и изражавао се чистије него он.

Најзад, буквица и др. речи што их спомињете су такође српске; у сваком језику има синонима, застарелих речи итд. Исто језичке форме: "словосложност" итсл. није туђа српском, зато што је грађена по цсл./српскословенском обрасцу. Црквенословенски (макар и руске редакције, ту су разлике безначајне) је још жив језик, на њему се пишу службе светитељима, користи га макар и мали број Срба. ЦСЛ је високи стил српског језика; нека решења цсл. језика последњих година улазе и у књижевни језик, и тога ће бити све више

Препоруке:

@Ipak (1)

Na ova pitanja kao odgovore dajem zvanične izvode iz tekstova hrvatskih lingvista

Којих лингвиста? Бавите се науком али на ненаучни начин. Велика је разлика који су то лингвисти и када су то писали, јер се наука о језику и о другим стварима везаних за језик и лингивистички и -- много важније -- политички мењао у полседњих 200 година.

Ви говоирте о чакавском као неком неразумном јеизку. Ако разумете Хекторовића онда самим себи скачете у уста јер је његово делописано -- чакавски! Дубровачки језик у себи има чакавског. Радило се о наречјима а не нормираним језицима, па је било доста прелзних и мешаних облика, као што у Србији има прелазних обилка са новоштокавског на торлачнко наречје.

Ваш проблем је што се водите националистичком идеологијом а не науком.

Препоруке:

@Ipak (2)

Онда пишете ово, што показује да само слепо преписујете:

"Čakavski (s primjesom engleskog rječnika) još govore hrvatski iseljenici u Americi, najviše u udrugama naših ribara oko gradova New Orleans, Vancouver, San Pedrou Kaliforniji, itd.“

Знате зашто говоре се примесом чакавског? Зато што је хрватског исељавање долазило махом са приморја, и острва, и то не само у стране земље већ све до околине Загреба и реке Саве, па чак и Мађарске, јер је земља у тим пределима била сиромашна и неплодна. До 16. века чакавски је био службени јеизк у Хрватској, а чакавско говорно подрулчје се простирало све до Саве и у словеначке делове.

Данас међу Србима у Америци најчешће виђате досељенике који коговре ијекавским изговорм јер су дошли из ратом опустошених предела Босне и Крајине. По вашој логици неко би требало да закључи да су прави Срби ијекавци! Неваља вам таква наука.

Препоруке:

@Загор

Ви натсављате да се брукате овде пред светом.

"Венцловић је у ствари од шест знакова, колико ће касније Вук унети у своју нову азбуку, употребљавао већ три: џ, ћ и ђ а његово ћ и ђ разликовали су се по томе што је ред на горњој водоравној црти код ћ заврнут на горе а код ђ на доле:

Извор: Пројекат Ратско
http://www.rastko.rs/knjizevnost/pavic/barok/barok_biobibl.html

Препоруке:

@Ipak (3)

Latinicom pišem jer smatram da je deo naše kulturne baštine podjednako kao i ćirilsko pismo u svim svojim varijantama

Очигледно и ту грешите и то големо. Латиница није подједнако део српске књижевне баштине. Вековна српска литература је предоминантно на ћирлици. Према томе, говорити о некој рваниоправности је смешно, наивно и неорбазовано.

Латиница је у српски присилно уведена од Новосадског договора (1954). Дотад, на основу другог и последњег Вуковог Рјечника (1852) латиница којом пишете као наводно равноправним "српским" писмом -- је хрватско писмо.

Дакле, и сам Вук је две године после Бечког књижевног договора дао до занња да је једино српско писмо -- ћирилица, а да је Гајева латиница хрватско.

Рјечних можете наћи на Дигиталној Народној библиотеци Србије, страна 2.

http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/S-II-0473

Препоруке:

@Ipak

Uostalom Barski rodoslov je nezaobilazni deo našeg nasleđa, ravnopravno sa svim ćirilskim spomenicima

Невероватно! Словенски оригинал Родослова је изгубљен и постоји само у латинском преводу! Шта онда прави то дело "незаобилазним наслеђем са свим (sic) ћириличким споменицима?!? Одкуд ви знате којим је писмом писао аутор у XII веку? Највероватније би га написао или ћирилицом или глагољицом, па није јасно како то вама "оправдава" неку "равноправну" употребу хрвтаског писма у српском јеизку?

Успут тај Росдослов изједначава Германе са Словенима (!), а Хрватску подељену на Белу и Црвену од истрте до Драча(!) а Србију ставља у позадину (загорје или tranmontana), у Рашку и северну Босну!

Иначе, овај документ има равано нула историјске вредности.

Препоруке:

@Загор

Исто језичке форме: 'словосложност' итсл. није туђа српском, зато што је грађена по цсл./српскословенском обрасцу. Црквенословенски (макар и руске редакције, ту су разлике безначајне) је још жив језик, на њему се пишу службе светитељима, користи га макар и мали број Срба. ЦСЛ је високи стил српског језика; нека решења цсл. језика последњих година улазе и у књижевни језик, и тога ће бити све више

У томе смо сагласни, сем што би у духу српског израз словослагање било "природније" и не би значило ортографију већ -- кованице.

Проблем је да су код Хрвата многе те словенске речи искаврене у значењу, јер им је ЦСЛ стран, али су на жалост ретроградно закве ушле у данашњи српски језик.

Иначе ЦСЛ јесте највиши стил српксог књижевног језика као што је сваки литургијски језик, јер обилиује апстракцијама. ЦСЛ једном речју (н. п. оваплотившагосја) изражава појам који данас треба подужу сложену реченицу да би се објаснио.

Препоруке:

@катана
Не видим зашто је брука нешто не знати. Венцловића знам првенствено као песника, његовим језикословним радом се просто нисам бавио. Међутим, факат је да сам потпуно у праву гледе чистоте његовог језика (док му Ви спочитавате мноштво турцизама), и да је Вук слово Ђ у азбуку увео на предлог Мушицког. Дакле, омашка коју направих није суштинска.

Ако се слажемо да је Хрватима цсл. језик стран, да су им многе словенске речи искварене у значењу, онда падају у воду сви разлози за наш спор. Логично произилази да су и језик што га називају хрватским узели од Срба, будући да је ЦСЛ умногоме изграђен првенствено на темељу српског језика (у време Ћирила и Методија Срби су чинили значајан део становништва околине Солуна и Пелопонеза, што посредно потврђује и ова карта - из Британије - Европе у доба Крала Великог: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/f/f2/The_Public_Schools_Historical_Atlas,_edited_by_C._Colbeck,_published_by_Longmans,_Green,_and_Co._1905.jpg).

Препоруке:

Хрвати у свом присвајању српског језика и баштине једноставно наступају с агресивном дреком, без ваљаних доказа и не презајући од најгрубљих кривотворења. Њихову нечисту савест потврђују и тако "наивне" ствари попут недавног ломљења ћириличних табли у Вуковару и дреке у хрв. Сабору поводом књиге београдске професорке о историји дубровачке књижевности, коју нису ни прочитали - довољно је било да се такав наслов у Србији уопште појави. А у дубровачкој књижевности хрватства и хрватског духа једва да има у траговима. Што се мене лично тиче, ако неко полаже пуно право да дубровачку културну баштину подели са Србима, онда су то Италијани. Хрватска "наука" се у своје лажи заплела ко пиле у кучине, тако да се њеним острашћеним и расистичким писанијем не вреди ни бавити - у толикој мери је све то непоуздано и неозбиљно. Ни данас, кад смо пали ниже но икад, нећете наћи примера тако дивљачког опхођења према другим народима, какво краси "синове тисућљетње културе" - па још у организацији државе.

Препоруке:

@ kaтана

Кажеш данашња латиница( којом пише ипак) је хрватска јер ју је Гај писао за хрватски језии и Хрвате? Нити су тадашњи Хрвати данашњи, нити је тадашњи хрватски језик данашњи.
Упореди ова два текста http://books.google.rs/books?id=LUkwAAAAMAAJ&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false и http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/S-I-0198, па ми право реци, јесу ли то, ваистину, два иста језика? И који је ближи данашњем " хрватском"?
За реформу латинице није релевантна ова књижица из 1830 већ чланак из 1835, у којем Гај потпуно следује Вуку.

Препоруке:

@Загор (1)

Није брука не знати, али је брука да ви мени приписујете незнање кад се нисте потрудили да проверите да ли је било неке иситне у мојој поруци, па је јасно да сте ви у ставри тај који нензна да не зна.

И кад смо већ код слова Ђ, слова Ћ, Ђ, и Џ су уведена уо српску грађанску аубуку пре Вукове реформе.То се може видети ис српских новина. Према томе, Вук је увео само три од шест слова данашње српске азбке -- Ј, Љ и Њ,аико му се митолошким приписију шест.

Исто је са Венцловићевим турцизмима. Штокавски је у себи имао мноштво турцизама и искварених речи јер је то било наречје неписменог народа и развија се "на дивље" без праивла и норми. Осим тога био је (и јесте) неизрециво осиромашен не само у речима неог је сасвим лишен апстракција.

Препоруке:

@Загор (2)
Штокавски је био искрварен и са спрске и са хрватске стране јер је то био дивиљи, ненормирани језик неписменог народа.

Хрвати се данас смеју Србима који су измислили "српске" речи као на пример читалац, писац, итд. кад су све српске новине до Вука писале читатељ или списатељ, који су данас "кроатизм"и. И таквих примера има на стотине.

Гај се испочетка водио романтичарским идеализмом Илирског поркета, којим је био мало ослепљен па је замишљао да су Срби боље "очували" наронди језик на основу народних песама које је Вук записивао. У свом заносу Гај није видео пргршт турцизама (свака десета реч у Вуковом Рјечнику 1818. је турска!).

Не треба заборваити да је Вука протежирао бечки довр и да је међу хрватима то значило нешто. Није чудо да је Вук провоидо више времена у Загребу него у Београду. Срби га нису хтели, а Доситеј Обрадовић га је избацио из школе.

Препоруке:

@Загор (3)

Предлажем да преиспитате историју ткз. српског дубрвинка, али не корз романтичарске памплфете, већ историјске оригинале и чињенице. Дубровник је вађио као најкатоличкији град. У Дубровнику, сем руског амбасадора, ни његово помочник није смео да преноћи, јер је закон брнаио праовлавнима да у њему бораве.

Ниједан дубровачки аутор до друге половине 19. века себе не зове Србином. Ткз. "Срби" католици су махом бли Хрвати југословенске и вуковске оријентације. То је била политичлка странка а не културно дуруштво, под називом "Србокаотлички покрет". на чеку јој је био Медо Пуцић, чисити Хрват. Странка је имала око 1,100 чланова у граду од 20,000 становника. Политилки су шуровали са италијанским иридентистима (!) у коалицји која је владала Дибровником дест година. После стварања Југослаивје нестају. Њихови потомоци се враћају у Хрвате --ваљда кад је романтичаркса идеја о Југославији спласнула међу несрбима.

Препоруке:

@Загор (4)
Ради се о чисто политичкој идеји која је вођена из Београда. Медо Пуци је постао лични саветник српског кнеза. Пуцић и његови чланови Србкаотличког поркета су еманципацију Хрвата видели у Србији и њеном растућем утицају и снази и у суклдој идеји о јендом наорду ("Србохрвата)". Српска држава је подржавала идеју да је све дубровачко српско из политичке користи. Колико знам, Његош таког нешто никада није тврдио. Дубровачка баштина није ни српска ни прасвославна. Срби су имали развијини јеизк од Дубрвника.

Кад говорите бо хистеричним Хрватима који фалсификују ствари, Срби раде исто. То је гуибљенње времена и не води ничлему. Шта је било, било је. Одсад није вишпе и зато треба раскинути са том пупчаном врпцом и наставити обнављање и усавршавање спрског књиђевног јеиз на основу богате српске православне културне и књижевне баштине да се успостави кулутрлошки конитнуитет са нашим прецима који је Вуковом реформом (читај кроатизацијом српксог стандарда) пао у заборав.

Препоруке:

@хм

Кажеш данашња латиница( којом пише ипак) је хрватска јер ју је Гај писао за хрватски језии и Хрвате? Нити су тадашњи Хрвати данашњи, нити је тадашњи хрватски језик данашњи

Ево какао су Хрвати писали само годину дана касније (1835).

http://www.columbia.edu/cu/lweb/digital/collections/cul/texts/ldpd_7089951_000/pages/ldpd_7089951_000_00000077.html

Ни српска ћирилица није била као данашња

http://image.issuu.com/130214105447-fee6c269840d4fafa4095b9876598e42/jpg/page_1.jpg

Вукова ћирилица се уводи тек 1868.

Српска латиница не постоји, Нико до данас није изричито саставио латиницу за српски књижевени језик. Нити је потребно за српкси јеизк да се допуњава другиом несловнеским писмом. Ћирилица ништа не мањка за потребе српског језика. Чирилица је одраз богате српске књижевне баштине и високо развијеног црквенословенског јеизка који је део српске културне баштине.

Препоруке:

Катана: "Да, без његовог Ђ не знам, шта би Срби радили. А о његовим турцизмима -- како би се без њих Срби споразумевали!? Које је то "благо" и дика српске књижевнеости!"

Значи Венцловић је битан због слова Ђ, а не што је написао 1000 страница народним говором, половину од тога у стиху!?

Шта би о твојој тврдњи о Стерију као претечи народном говору код Срба?

Или хрватској КАТОЛИЧКОЈ цркви? :о))

Ево мало твојих "чистунских" "турцизама" на овим страницама:

хистеричан, идеолошки, национални, романтичарски, континуитет, културни, кроатизам, стандард, еманципација, покрет, политички, културни, фалсификује, ирендентиста, оријентација, амбасадор, идеализам, апстракција...

Ајде сад кад си на гуглу сазнао ко је Венцловић, пробај то исто да нађеш за византијскО и српско двојезичје (ДИГЛОСИЈУ).

Да ти мало помогнем: постоји "LOW AND HIGH DIGLOSSIA"! :о))

Чобане, чобане Јамерички! Модификовани, стеродима којим се храниш - потом их се*уцкаш на овим страницама!

Препоруке:

Људевит Гај у свом прогласу 1843. послије СЕДАМ година објављивања „Данице“:

"Једни нас потвараху презирањем хорватског језика, други уништењем хорватског имена, третји поткапањем хорватске слободе, четврти пречењем обћинскога пучкога изображењам, пети и то римскога закона братја, да их намеравамо повлашити, шести опет, именито братја Сербљи, да их хочемо пошокачити; неки нас потвараху западно-еуропејским либерализмом, други усупрот леденим деспотизмом и још којекаквми медју собом противними намерами."

(Проглас за перву половину 1843.)

пс. Пола странице "Данице Хорватске, Славонске и Далматинске" је као правило било написано на штокавском, док је друга половина била намијењена преводу на кајкавски или чакавски. Иначе ни једна ни друга језичка група не би била у стању да чита написано. Имајте на уму да Гај "Хорватском" и "хорватским језиком" назива предјеле и људе који говоре кајкавско-чакавским наречјем.

Препоруке:

Наратор: Молим баруна Кукуљевића Сакцинског да дође пред говорницу.

Сакцинкски (први говор у Сабору на хрватском језику):

Знам ја да овдје окупљени с веље стране наш језик добро не знамо и да се у цијелој домовини нашој личности обојега спола лако могу на прсте пребројити даду које у свом материнском језику добро говорити, читати, писати знаду, а што је тому узрок него то да га ми у јавном животу и послима нигдје не употребљавамо.

Ми свој језик чувамо само за дружину и за наше кметове! У друштвени живот и фамилију нашу увукао се с временом језик њемачки и промијенио родјену нашу нарав и начим мишљења отаца наших. У приморју пако учинио је то језик талијански.

Ми смо мало Латини, мало Њемци, мало Талијани, мало Мађари и мало Славени, а укупно говорећи нисмо баш ништа! Мртви језик латински и живи мађарски, њемачки и талијански – то су наши тутори.

Зато сам ја тога мнијења да би славни сталежи и редови на то већ једном морали почети како да свој језик туђему предпоставе

Препоруке:

Наратор у хорватском Сабору: "Молим поштованог господина Гаја да преузме ријеч!"

Људевит Гај: "Добар дан, поштовани саборски заступници. Овдје сам да бих преставио Хорватско-славенско правописање...

Прво и најважније што сам хтио нагласити – како преуредити хорватски правопис. Умјесто досадашњег замршеног писања, предложио бих да се сваки глас пише истим словом. Према узору на чешки, предложио бих Ч, Ж и Ш, а од осталих предложених знакова у сурадњи са својим сурадницима узео сам двогласје ДЈ иДЖ. Будући да се слово Ч писало на 22 разна начина узели смо га из пољског, а на мјесту некадашњег слова јота узели смо рогато Е које би се читало ИЈЕ, ЈЕ и Е. Предложио бих још да сви Хрвати, и чакавци и кајкавци, привате штокавско заједничко нарјечје..."

Заступник мађарона: "Господо, језик је наша будућност. Не можемо мијењати нарјечје као чарапе. Прво сте хтјели кајкавско, а сада желите штокавско нарјечје."

:о))

пс. Кукуљевићев говор у Сабору је био на штокавском нарјечју!

Препоруке:

Катана: "Српска латиница не постоји, Нико до данас није изричито саставио латиницу за српски књижевени језик."

И овдје чобане скачеш себи уста:

Прво си рекао да Хрвати теже коријенском и чистом језику, уз двографско писање неких гласова (и то је преузето од Сава Мркаља иѕ његовог Аубукопретреса), а Срби фонетском и једно-слово-један-глас правилу - што би линвистички било довољно да Срби имају СВОЈУ српску латиницу, уз употребу Даничићевог латиничног слова за изворно српски глас Ђ.

Хрвати не само да немају ниједно своје слово, него ни глас, још мање неко правописно и језичко правило, да би се то што они користе звало хрватском латиницом.

ТОЧКА! НЕ! Чобане! :о))

Препоруке:

@ катана Човече. ти баш не понимајеш? Или намерно хоћеш да будеш безобразан? Гај је правио две реформе латинице- једну 1830( за хрватски, нама неразумљив језик) и другу 1835 за коју каже да је прави за илирски језик( и тражи да се претходна заборави). А шта је по Гају илирски језик? По хиљадити пут:

Ta sav sviet zna i priznaje, da smo mi književnost ilirsku podigli, nu, nama još niti izdaleka nije na um palo ikada tvrditi, DA TO NIJE SRPSKI VEĆ ILIRSKI JEZIK, pače ponosimo se i hvalimo Bogu velikomu, sto mi Hrvati s braćom Srbljima sada jedan književni jezik imamo."(Danica hr.,slav. i dalm. za 1846.g.,p.124,br.31)

Ћирилица јесте српско традиционално писмо, на којој су написани сви средњовек. споменици, и она је веза са нашим историјским наслеђем. Латиница за српски језик реформисана следећи у стопу Вука јесте уступак времену. Никаква то " хрватска" латиница није: само је Вуково ч,ж,ш.ћ,љ и њ замене са својим латиничним парњацима( графемски интернационалним, или чешким).

Препоруке:

@хм

pače ponosimo se i hvalimo Bogu velikomu, sto mi Hrvati s braćom Srbljima sada jedan književni jezik imamo

Интересантно је то, с обзиром да је српски књижевни језик 1846. био славеносрпски , и да Срби прелазе на књижевни језик (којим је Гај писао од 1836) тек 1868!

А што се вашег дебилног "објашњења" о латиници тиче, погелдајте Вуков Рјечник из 1852. где на другој страници можете лепо да видите да је и Вук, две године после Бечког договора, хрвтаску латиницу лкпкп, данас скоро цела Србиа пише ставио под рубрику хрватска, а његову ћирилицу од 31 слова у рубрику српска! А ви безочно трвдите да није тако.

Треба такође да се подсетите (ако уопште знате о томе) да је А. Белић, главни српски лингисита 1940. изрилчито подсетио да Срби пишу ћирилицом, а Хрвати латиницом. Дакле нигде "српске" латиницве није било од Вука до ове Србије.

Е, што вам "наука"!

Препоруке:

@Петрушин

Хрвати не само да немају ниједно своје слово, него ни глас, још мање неко правописно и језичко правило, да би се то што они користе звало хрватском латиницом.

Сад ми је јасно зашто је српска наука толико цењена у свету, јер са "научницима" пролетерима као што сте ви ништа паметно никада неће произићи.

Којим су језиком писали Срби кад је Кукљевић држао говор у Сабору? За разклику од Срба, Хрвати су пислаи матерњим наречјима -- кајкавски, чакавски или штокавски. Да је већимна била кајкаваца остао био кајкавски, да је већина била чакавска остао би чакавски. Да већина Срба у Србији говори торлачки, богами торлачки би био српски књижвни језик.

Кад би могли то да схавтитте, онда би схавтили зашто и Бечки договор о једом (јужном) наречју и јекању није успео у Србији -- јер већина Срба говори екавски. Али кад неко има сутлијаш између ушију онда му је објашњавати основне ствари безнадежно.

Препоруке:

Катана, у тој твојој стерилној Јамерици и математика је другачија:

Не написа нам колико је којих Хорвата било, па да видимо шта је "већина"? Кајкаваца је било 1/3, чакаваца око 1/4 а остатак су чинили штокавски Срби и Власи, подједнако католици и православци.

Кукуљвић рече у Сабору 1835. да их "на прсте може да наброји" у његовом окружењу који знају штокавски да говоре?

Што се тиче србијанских екаваца, сви који су нешто написали о реформи српског језика у 19. вијеку су били изворни ијекавци: Венцловић, Мркаљ, Вук, Даничић...

С обе стране Дрине се УВИЈЕК причало ИЈЕКАВСКИ.

Војводина је насељена ијекавцима, иако се данас прича екавица. Вјероватно зато што СРБИЈАНСКИ комунисти ни дан-данас немају ниједан медиј на ијекавици, било говорни или штампани, иако језикословци тврде да су оба изговора СРПСКА!

И дан-данас је око 4 МИЛИОНА СРБА ијекаваца, а преко 5 милона којима су преци били ијекавци.

пс. Јеси нашао на гуглу шта је диглосија и хрватска црква? :о))

Препоруке:

МАЛА исправка у вези Венцловића: не ради се катано о његових хиљаду страница написаних народним говором, него:

ДЕСЕТ ХИЉАДА СТРАНИЦА! :о))

А ти га ни не помену - него Стерију Поповића, који сигурно не би био што је био, да није имао узора у Гаврилу Стефановићу Венцловићу!

Исто се односи на све наше велике просветитеље, писце и пјеснике: Симу Милутиновића, Његоша, Вука, Даничића....

Сви су се они калемили на СРПСКОЈ НАРОДНОЈ ДИЦИ, Гаврилу Венцловићу:

"Памет је сваком човјеку господар и она царује; да кад је она слијепа, човјек је у мраку"

СРПСКА ДИКА!

пс. Овај Павићев текст о Венцловићу сваки Србин треба неколико пута да прочита, посебно аутор текста Гјоргјевић и јамерички чобанин катана:

http://www.scribd.com/doc/253838222/Гаврил-Стефановић-Венцловић-Милорад-Павић#scribd

Препоруке:

@Петрушин

Ваша мнатематима је још гора од моје. Погледјате попис становништва па збројите те ваше јекавце из БиХ, Црне Горе, и Хрватске -- ако их има четвртина српства, много је.

Иначе то што је шака једна у хрватском сабору знала штокавски то не чуди. Хрватско племство није говоирло нарондим ејзиком сем кад су се обраћали кметовима и слугама. Тако је било у целов вашој Јевропи и Русији где су на двору говорили француски. Највише "сталежа" је било у пургерском Загребу где је владала кајкавштина. Не знам одкале вам бројке да су 1/3 Хрвата били кајкавци...можда сте то покупили од оног Лазе Коситћа који је залутао у Јамерику. А волео бих да видим попис становиништва који подржава вашу бајку да су хрватски штокавци били све били праовлсавци или покрштени Срби...а кад сте већ почели о томе објансите зашто се Срби така лако отуђују од самих себе?

Препоруке:

@Петрушин

Иначе ијекавци (Венцловић, Мркаљ, Вук) су нас Србе усрећили својим јекањем...да нисмо имали Венцловића, Мркља и Вука Срби као би били неписмени!? Јел'то хоћете да кажете?

А онај гад, ученик Копитаревог наследника Миклошича, Словенца, Ђорђе Поповић ("Ђуро Даничић") кога увсритисте у Србе је био екавац, лала, али је писоа ијкеавски јер је у срцу био Хрват и своје недело о "хрватском или српском" језику је стварао у Загребу.

заиста, много сте нас ви ијекавци задужили, а да нисмо ни тражили услугу. А што се о незнању о Венцловићу тиче, нико не зна ништа о њему јер српска лингивитика штити Вука. И сам Павле Ивић каже да је Венцловић сасвим непознат. Заиста дика...

Препоруке:

@катана

Ти " мудраче" покушаваш да упоредиш ситуацију где се екавица није запатила у већем делу Србије и Војводине( узгред како онда следећи твоју логику објашњаваш чињеницу да су касније сви становници Западне Србије( који су у деветнаестом веку користили ијекавицу) прешли на екавицу? Ко им то наметну,они беху ијекавци?) које су на екавском већ имале развијену књижевну традицију, са тадашњом Хрватском( без Славоније и Далмације) где је као што каже Павле Ивић главнина становништва говорила немачки, а племство мађарски( једно време се говорио и латински) и где је владала толика неуједначеност и збрка да се и увођење српског језика(макар колико толико блиском кајкавском)којим су већ говорили католици( Павле Ивић " усвајањем штокавског уклоњена последња брана према католицима штокавцима који нису имали хрватског опредељења") могло сматрати благословом.

Препоруке:

"Sve štokavskim narječjem. To je isprvice bilo vrlo teško mnogim hrvatskim piscima, jer su poznavali samo kajkavštinu, u školi učili latinski jezik, a u obitelji govorili većinom njemački – Mnogi 'Ilirci' počnu marljivo učiti štokavsko narječje... Na javnim zabavama i sastancima potiskivahu tuđi njemački jezik, koji je do onda u Hrvatskoj upravo gospodovao... Gospođe počnu učiti hrvatski jezik i čitati hrvatske knjige, a pjevati ilirske davorije..." Rudolf Horvat

А који се језик говорио у Славонији? О томе је довољно горе писано( Релковић доводи у везу српски са Славонцима а хрватски никад).

Препоруке:

А што да не гледам издање из 1818 где Караџић прави разлику између латинице Срба латинског обреда и латинице Хрвата?

Препоруке:

@хм

Релковић доводи у везу српски са Славонцима а хрватски никад

То је нетачно тумачења његово рада. Он никада не доводи у везу ни српски језик са Славинцима, већ само читање и писање на "српском", то јест на босанчици.

Фрањевачки калуђери су за босанчицу говорили да су "српска" слова, јер су једна врста ћирилице којом су писали и несрби католици у БиХ. Штокавско икавско становништво Славоније се доселило преко Босне, где су провели доста времена, и оданде побегли пред најездом Турака као Срби у Војводину. Док су били у Босни знали су да читају и пишу босанчицу дакле по "српски", али језик којим су говорили никада нису звали српски, већ словински а после славонски, за ралику од кајкавског.

Кад су Турци отерани из Славоније остаде пустош. Није било школе и зато Славонци више нису штили (читали) и писали "српски", то јест босанчицу. Ви читате као они протестанти Библију -- све дослвоно, па није ни чудо да ништа не разумете.

Препоруке:

@хм

А што да не гледам издање из 1818 где Караџић прави разлику између латинице Срба латинског обреда и латинице Хрвата

Који су то Срби "латинског обреда". Пронађите једну једину књигу написану том латиницом коју Вук подмеће по жељи Копитара! Очигледно није вам познато да је Вук тај речник писао по налогу Копитара и да је за тај речник користио хрватске лексиконе које је од Копитара тражио како би скупио једва 20,000 речи у којима нема речи "ваздух", "посвета" или слово Х, и који је предсловљен изразом "предговор" који је Вук узео из кајкавског!?!

Иначе све ово је јасно из Копитаревих писама које ви олчиглендо никада нисте прочитали, а питам се да ли сте уопште о њима чули.

Вук је све чинио по налогу Беча. У Новом завјету Гајеву латиницу зове Илирском, али 1852, кад је илирксо име забрањено, открива да је илирско исто што и хрватско и да је Гајева латиница хртватско писмо а ћирилица српско. Мислим да је последњи речник важији од првог.

Препоруке:

@хм

Прочитајте све српске уставе па нађите ијеквциу у њима! Успут, нико никоме није "наметао" екавицу. Војводину су преплавили Срби бежећи са Југа Србије па је нормлано да су донели екавицу као што су икавци донели свој говор у Славонију. Али који су се икавци иакда изјаснили као Срби?

Што се ијекаваца тиче, та рефлексија јата је матерњи говор и Срба и Хрвата у Босни, Херцеговини и Црној Гори. Неписмени народ је живео један до другога, нико се није бавио језиком (као ни данас!), па се међу неписменима све слободно мешало без икакве реуглаитве. И по чему је то онда само "српски", и какве везе има говор улице и пијаце неписмене и националоно хетерогене масе са српском књижевном баштином и културом, да нам буде књижевна норма?!?

Бавите се ви више садашњицом. Историјско-научна перспектива вам је лоша. Било би боље да подучавате оног несрећног "Ipak" да престане да пишпе туђим писмом. Неко га је грдно слагао.

Препоруке:

Најбоље би било да се ви сви оставите " науковања", укључујући и овог катану што се представља као некакав неутрални глас " науке" ( иако је он као нешто мало више о томе читао), али није добронамеран ни неутралан. Ђуру Даничића назива " Хрватом у срцу" јер је објавио у Загребу књижицу " хрватски или српски" ( наглашава хрватски на првом месту). Али што не наводи да је када је објављивао у Београду писао " српски или хрватски"?. Ђура Даничић је ко што је познато испрва сматрао све католике штокавце Србима. Касније је пристао уз југословенску идеологију али Хрват никад није био. Осим ако је катана прозорљив па зна шта је у чијем срцу.

Препоруке:

Даље: погрешно је калемити данашље концепте попут нације на тадашње прилике. Тада су регионални партикуларизми били јачи, Релковић јесте увек називао језик словинским или нашким...али тај део је нејасан. Јер он каже "nego ima običaj ovaki:
kad mu rekneš, odgovori svaki:
"Ni moj otac nije znao štiti"... Славонија је насељавана са свих страна а не само из Босне да би сви писали тзв. босанчицу( односно српски брзопис којим се писало на двору краља Милутина).
У сваком случају, треба рећи да у том спеву нема ни помена хрватског језика нити чега хрватског( а има српског, па и Краљевића Марка).

Није тачно да се Хрватима не би могао наметнути штокавски да нису њиме већински говорили. Хрвати нису ни прихватили штокавско наречје. Него Илири. Био је и Гај свестан да штокавски католици нису хрватског опредељења и да им је хрватско име туђе. Уз заједничку веру( нажалост код нас најбитније) заједнички језик одлучио је касније опредељивање.

Препоруке:

Ни Дубровчани у данашњем смислу нису били ни Срби ни Хрвати. Са таквом историјом нису ни могли да буду. Него Дубровчани. Али чињеница је да се хрватски језик тамо свега четири пута помиње и како каже Ивић искључиво ради обраћања неком из Хрватске или ради поетских тирада где се дубровачком језику давала предност спрам хрватског( а српски језик помиње се много чешће).
Онај мост у Дубровнику требало је да се зове по Гају, а не Туђману.

Екавица, ијекавица, икавица...Анто Кузманић у Зори далматинској пише да " ијекавицу користе само сљидбеници Цркве источне", Анте Старчевић пише екавски, а Јосип Смодлака да Хрвата ијекаваца нема ни једну тридесетину.
Вук пише да са прихатањем ијекавског привлачимо " браћу римскога закона која нама руке пружају". Али нажалост, није имао с тим успеха као Илирски покрет, јер је верско осећање јаче.
Вук је пишући о Србима латинског обреда, само следио свој став да су сви штокавци Срби( који су прихватали и бројни инострани лингвисти).

Препоруке:

Stefane, objavio si netočnosti o hrvatstvu Dubrovnika i okolice. Stoga bolje pročitaj moj komentar objavljen 7. 2. u 22:45.

Препоруке:

@Стефан

Стефане, самокрунисани арбитре, сами себи скачете у уста кад себи дајете за право да будете толико прозољиви да би знали шта је у мом срцу па ми лепите недобронамерне етикете.

Даничићево капитално (не)дело је био Rječnik hrvatskoga ili srрskoga jezika, штампан 1882 у Загребу,
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/83/%C4%90uro_Dani%C4%8Di%C4%87_-_Rje%C4%8Dnik_hrvatskog_ili_srpskog_jezika_(1882,_po%C4%8Detna_stranica).jpg

где је дотични провео последњих 16 година свог живота радећи са хрватским лингвиситма. Не треба заборавити да је Даничић био Вукова прва рука, и ђак Франца Миклошича, Копитаревог наследника, и надзорника бечког књижевног договора чији је циљ био прилижавање српксог језика хрватској штокавштини, као и латинизацији (видети Копитарева писма 1815).

Препоруке:

@Стефан

Релковић не спомиње хрватски јер појам Хрватске у то доба био раван данашњој Шумадији или Војводини. У то доба, особито под Маријом Терезијом, национална свест се везује за веру а не за језик. Према томе, шта би "добри католици" у то доба тражили са "шизматичким" Србима? Релковић не спомиње српски у смислу народног говора (већ славонски), него у смилсу писаног стила (босанчици), а разноразне баладе (као Марко Краљевић, који је, успут речено, део и бугарског фолклора) су биле популарне међу народом као што су биле и приче Браће Грим.

Слична ситуација (и погрешна конфлација са српством) се види у наивном тумачењу Хекторовићевог Рибарења, где два даламтинска морнара певају попуалрну баладу о Краљевићу Макру и његовом брату -- у вези братоуморства, а не као неки израз националног опредељења или националности аутора.

Препоруке:

@Стефан

Тврдња да је новопштокавски успшно прихваћен од Хрвата (још 1836) као књижевна норма у школама и новинама долази од човека који је по свему био 100% вуковац -- Т. Маретић, један од најистакнутијих хрватских грамтичара концем 19. века. Он бар није имао никаквог разлога да о томе лаже а и познавао је народ. Успут, он признаје да је код Срба новоштокавски у већем проценту него код Хрвата.

За већину Хрвата,онда као и данас, штокавски је матерњи језик. То се не може наметнути. Књижевни језик је по природи наддијалкетички и вештачки па се може наментути, али не и говорни језик. На пример, славеноспрски и црквенословенски.

Препоруке:

@Стефан

Није битно да ли се у дубровачким списима спомињао српкси или хрватски, важно је да Дубровчани свој језик нигде не називају спрски или хрватски већ једино словински.

Лишен сваке православне традиције, дувровачко наречје као основа Вуковог "српског" књижевног језика предпоставља прекид са вековном српском књижевном баштином и отуђивање од ње. Међутим, код Хрвата прихватање херцегоцачко дурбовачког наречја је било много ближе Маруличћу, Миошићу и дуригм хрватским ауторима лингвиситчки (мешавина чакавског и штокавског,) и културолошки (католички).

Прихаватањем дубрачке основе књижевног јеизка Срби се одричу своје баштине и самобитности и проближују се хаватском књижевној норми, синтагмички и графички. Јасно ми је да је ово за неке болно, јер су жртве лингиситчке подвале о српском јеизку, и што ни не занју за нешто друго, па то боли, али то не мења истину.

Препоруке:

@Стефан

А шта да кажем о вашем уверавању нешклованог света набацивајући се познатијим именима као да је то "научни" доказ?!

Спомињнете Анту Кузмановића, који се родио и умро у 19. веку и био је за икавски као стандарни изгвовор за хрватски језик, па није ни чудо да је омаловажаво ијекавицу. С обзиром на доба, служио се типичним "научним" трвдљама 19. века -- недоказаним уопштавањима. Наука 19. века није била никаква наука, већ мука. Лекари у то доба нису знали да треба да перу руке између пацијената и да се болест прнеоси микрооранизмима. То су пронашли тек 1860-их. А у антрополошкој филолошкој "науци" ставри су биле још горе. Од митологије (на пример, Нибелунзи) или Шафарика, свеје обојено малолетним романтизмом.

Кад га већ спомињете, онда бар спомените и Кузмановићеве "доказе" а не смао његово мишљење.

Препоруке:

@Стефан

Спомињерте и Анту Сатрчевића како би подкрепили ваше рекла-казака аругументе. Заиста, порвшно гледнао или лажно представљено, човек се пита како неко рођен у Гспићу и природно икавац да се залаже00 за екавицу?!?

Ви непоштено кријете прави разлог његове еквштине, то јест да је писао екавски као отпор прихватању заједничког ијекавског изговора изговора за Србе и Хрвате, а он је хтео да се хрватски разликује од спрског.

Спомињете и Смодлаку. Понуидте "доказе" које он нуди, а не само његово мишљење.

Препоруке:

@Стефан

Ви очигледно везе немате о томе одакле Вук добија идеју да су сви штокавци "Срби". Та идеја је рођена у боленсој глави Јозефа шафарика, који је у 19. веку важио за "научника", и то водећег научника за Словене, тврдећи да су сви Словнеи пореклом Срби!

Ту идеју је Копитар пренео Вуку. А сад је то некако по вашем појимању постала "Вукова" идеја (ваљда као и она Аделунгова "пиши као што говориш", ха,ха) коју су, замсилите, прихватили неки страни лингвисти (Добрвски, и неколицина)!? Па шта?

Не игра улогу што неко прихвати нечију идеју (особито у "науци" 18. века), важно је схватити да то само по себи није никакав доказ да је та идеја тачна. Ниједна катедра данас на свету не прихвата ту идеју, јер за њу једноставно нема објективних доказа. Она је само веома популарна код нас Срба јер се хватамо за сваку сламку какао би препсиали и преричали причу по нашем укусу, уместо да негујемо културу, језик и правопис.

Препоруке:

И? Шта то доказује? Да је Даничић( испрва посвећивао књиге Србима католицима) " Хрват у срцу"? Није био ни први ни последњи Србин који се заносио југословенством, и умро пре него што се раѕочарао. Уосталом, речник није ни био његов пројекат већ је дошао по поѕиву Штросмајера.

Шалите се? Матерњи језик се не може наметнути? Јесте ли чули " научниче" за диглосију? Чули за судбину ирског језика?

Не свиђа вам се наука 18в и 19в( и раније)? Коперник, Ломоносов, Дарвин, Фројд, Јунг...све редом шарлатани? Наука почиње 90их?

Но, да вам удовољим...имате нешто против Аугуста Лескина, пионира модерне славистике?...Е, па он је 1914 године тврдио да је чакавски једини изворни хрватски дијалекат.

Какав сте Ви научни приучењак говори најбоље ваше позивање на то да ниједна катедра данас неће признати оно што су говорили Шафарик, Добровски, Копитар...Зашто? Нови историографски извори се нису јавили-просто свака генерација научника говори на основу фактографског стања у свом времену.

Препоруке:

А то не значи да су више у праву- напротив, више поверења требало би поклонити наводима савременика( зато-какве доказе да Вам пружам за Смодлаку? Он је те наводе иѕнео на основу сопственог искуства-живео је у том времену). Нисте у праву за мотивацију Старчевића да пише екавски- мислио је да се приближи тако екавцима католицима из Војводине.

Католици не могу бити Срби шизматици?( катана сан, вадите катану из корица па иѕвршите харакири-сместа, бре. Нећете достићи славу Мишиме, ал ипак..). Чусте ли за Милана Решетара? Дубровачки покрет Срба католика? Меда Пуцића? Матију Бана?

Усвајањем ијекавског прекинуо везу са " књижевном баштином"? Треба да знате, господине " научењаче" да ако су Срби и по чему били познати и изазивали удивљење свуда по Европи у том 19в то су епске народне песме( по Исидори Секулиц највећи српски културни допринос светској баштини)- а оне су певане на ијекавском.

Препоруке:

Stefane, ne sramoti se! Katana te porazio na svim poljima.

Препоруке:

@Стефан

Да је Даничић( испрва посвећивао књиге Србима католицима) " Хрват у срцу"? Није био ни први ни последњи Србин који се заносио југословенством

Да сте мало боље упознати са стварима онда не би сте писали овакве смејурије. Мажуранић јесте позвао Даничића да буде секретар ЈАЗУ, али Даничић није био никакав "Југословен". Пре би се могло рећи да је био Цвијићев "Србо-Хрват". Даничић је прво прешао на ијекавицу, па је после прихватио да је заједнички језик Срба и Хрвата зансован на штокавском и чакавском наречју! За човека који је важио за вукову денсу руку он је Вуков став да је чакавски једини "прави" хрватски језик врло брзо издао. Даничић је био још једна продана српска душа.

Препоруке:

@Стефан

"Нови историографски извори се нису јавили-просто свака генерација научника говори на основу фактографског стања у свом времену."

Фактографских? Схватате ли каква је је збрка била у 19. веку у вези словенских језика? Па и да је само онолико тачна колико је фактолграфски могуће за своје доба, што се онда неки држе те превазиђене науке 19. века као пијан за ограду? И дамас имате Србе који говоре о неком "југословевснком" јеику, па сербкратисте у САНУ и Матиици, па србистичаре ала П. Мислављевић као Вук следе Карола и Шафарарика (сви штокавци = Срби), па онда Вука и Лескина да су само чакавци Хрвати, итд? Озбљине светске катедре не предају превазиђену "науку", али неки српски научници се понапшају као да је 19. а не 21. век.

А Смодлака? Лично искуство није научно долаз. Старчевића тиче, шалите се?! Католика екаваца у Војводини има "море" једно...све "врви" од њих. Та шака једна заиоста нје довољн добар разлог да Хрвати пређу на екавски.

Препоруке:

@Стефан

Усвајањем ијекавског прекинуо везу са " књижевном баштином"? Треба да знате, господине " научењаче" да ако су Срби и по чему били познати и изазивали удивљење свуда по Европи у том 19в то су епске народне песме

Видим ја да вам је мозак испран кад под српском "књижевношћу" сматрате српске народне песме које су за Вука, по наруџби, спевала два старца, онако уживо.

У том "благу" имате и сочнију "књижевност", као она о "Кати" која каже "Неда Ката без дуката, ја ћу Кати дукат дати па ћу Кату...(мислим да можете да препдоставите како се наставља). Иначе Вук није скупљао песме из истолчних дела Србије је то је за њега био "бугарски језик".

Српска књижевна баштина иде мало даље од гуслања стараца у 19. веку, али ви као и Вук очигедно не сматрате ту вековну књижевност српском, већ само оно "народно" усмено препричавање и митоманије.

Препоруке:

@Стефан
"Католици не могу бити Срби шизматици"
Видим да ништа нисте разумели. Копитар је писао о православним "Илирима" (Србима) као "шизматицима" (расколницима) још почетком већ 1819. Циљ је био да се језичком и азбучном реформом српског књижевног језика (за који Копитар каже да је био "мртви језик"!?!) отуђити од самих себе

Наложио сам (Вуку) да изради још и речник како би потпуно учврстио књижевну реформу чије се последице погодне за устријску католичку већину и која уједно поткопава русоманију тих шизматичких Илираца

(А. Ивић 1926, Архивска грађа...Зборник са историју и језик српског народа, Београд-Суботица: СКА, стр. 262)

Ето, видите, налагао је Вуку да "поткопава" сопствени народ какао би "шизматике" приоближио аустирјској каолтичкој већини и "излечио" их од смаих себе.

Препоруке:

Омакла ми се грешка. Даничића је наравно позвао Штосмајер, а не Мажуранић, да буде секретар то јест тајник ЈАЗУ у Загребу.

Препоруке:

Ах, а Ви сте порфирогенит? Ваши су преци свирали у лиру( уместо " сељачке" гусле) и одрасли на двору краљице Викторије?

Нико није прекинуо континуитет са Словом љубве, Похвалом, Орфелином...они су непобитни део српске традиције.

Двојице стараца, који су склепали нешто уживо? Шалите се? Вук наводи 77 певача, већину са биографијама( од тих је једино Филип Вишњић био стваралац, а остали преносиоци). Језику, етичким порукама, карактерологији тих песама дивили су се Мицкијевич, Гете, браћа Грим...а Ви прионусте за Кату. Хвала Вуку што их је сачувао као српске.
Митоманија? Ваљда Вам је јасно да је највећа књижевност црпела своју грађу и инспирацију управо из мита. И када о историји говоримо-поменућу Р. Самарџића који за мит каже " да често открива управо оно суштинско, што би иначе остало скривено".

Вук-аустријски шпијун са руском пензијом...То што сте цитирали само говори о Копит намерама, а не и да је Вук са њима био упознат. А лепо су (у)(о) палиле- право у главу Монархије.

Препоруке:

Заиста, само би будала могла да сматра да би се Срби( макар и као католици) након крвљу освојене слободе уједињавали са својом " браћом другог имена" у оквиру туђинске монархије.

Препоруке:

@Стрефан

Нико није прекинуо континуитет са Словом љубве, Похвалом, Орфелином...они су непобитни део српске традиције

Нико? А Вукова реформа? Колико Срба данас уме да чита и разуме та дела? Оно што је много важије и поражавајуће је да данашњи Срби умеју да читају и разумеју шта су Хрвати писали пре 300 година, али српске писце не. Толико смо "очували" нашу кулутрну баштину!

Миошића могу да разумеју без икаковг проблема, док српске писце "преводе". Споменусте Слово љубве. Где је изворни текст? Срби знају само нешто О својој прошлости али са њом немају никакав додир, не доживљавају је и исконом облику -- већ само у "преводу" као нешто страно и далеко.

У С рбији је отмено говирити енглески, немачки, француски, латински, али не грчки! А познавање староспрског и цкрвенословнеског још мање. Копитар је био у праву -- убити им "мртви" јеизк какао би и сами постали мртви.

Препоруке:

Вук је добро знао шта је радио. Опет треба да забијете нос у књиге оригиналних докумената како би дознали праву а не службену истину. Много тога о Вуку је од српске јавности држано у мраку какао би се наставио мит о њему.

Као на пример, да је Вук првобитно издрсажаван у Бечу од месне полције да "надлегеда" сумњичаве православце (махом Грке, а особито Србе).

Миодраг Поповић (Вук Ст. Караџић, Београд, Нолит, 1964; 134) цитира документ из 1826. где "месна полција у Бечу уверава Врховно полициијско звање да је Вук још раније доказао своју политичку исправност 'тиме што је из оданости овој држави (прим. Аустирји) и највишем царском дому учинио полицијској служби корисне услуге с пуним поверењам бесплатно'."

Иначе, Копитар је за Вука исдејствовсвао руску пензије преко совјих веза и то је отркио Гриму у псимо тридесетих година 19. века.

Препоруке:

yvComment v.1.21.1

Донирајте НСПМ