su cuvali srpsku svest o slobodi kroz kosovski mit, sto je u realnosti pretoceno u pobednicku epopeju 1912-1918.Prle i Tihi, urbani frajeri i komunci, su trebali da potisnu ovu (mitsku) svest, zamene je istorijskom i sedam neprijateljskih ofanziva, koje su se sastojale u tome da neprijatelj udari, a komunisti "se izvuku", slicno kao kada peruanska vojska decenijama ganja Tupak Amaru,a isto bi bilo sa "partizanima", samo krace, da nije bilo Rusa, ucine znacajnjim od srpskih pobeda u dva balkanska i prvom svetskom ratu, jer su, kao sto mi objasni profesorica istorije, imali karakter socijalisticke revolucije.Kao sto socijalizam nije mogao da se takmici sa kapitalizmom u ispunjavanju ovozemaljske ispraznosti materijalnim dobrima i zanimacijom, tako su se i Tihi i Prle,Mirko i Slavko pokazali samo kao prelazna faza ka Rambu i Terminatoru, Betmenu i Spajdermenu.To sto sada do svesti o sebi samima moramo da dolazimo preko stranih mitova o samurajima, samo pokazuje koliko smo daleko od...
Препоруке:
37
15
3
петак, 07 октобар 2016 14:34
Kraljevic Marko i Milos Obilic
...sebe.Busido, inace, nije sprecavao Japance da se takmice u odsecanju glava kineskih zarobljenika, niti da na njima ispituju tacku smrzavanja ljudskog tela.Razvoj tehnologije ne samo da je kodekse i moral ucinio zastarelim, jer upravo je nauka sfera koja slama sve eticke zabrane, nego je ucinio snimanje istorijskih filmova privilegijom bogatih zemalja, dok zemljama, koje su pare bacale na istorijske spektakle sa kojima ne mogu da se indetifikuju("partizanski" filmovi) ostaje da do svesti o sebi dolaze preko "Karate Kida iz Mrduse Donje".
Препоруке:
38
11
4
петак, 07 октобар 2016 15:20
цмок Торонто
Не могу да поверујем да у Србији има Срба који су снимили *прави* српски филм и то добар.
Можда ће добити *оскара* као јапански.
Ако је филм толико добар и толико за Србе и од Срба онда је Србија земља чуда .После 16 год.После Кусте и Новака овај текст(филм нисам видео) ми је дигао главу и морал и угрејао српско срце.Живели.
Препоруке:
46
4
5
петак, 07 октобар 2016 17:24
Старац Фочо
Busido, inace, nije sprecavao Japance da se takmice u odsecanju glava kineskih zarobljenika, niti da na njima ispituju tacku smrzavanja ljudskog tela.
Обратите само пажњу да се ово о чему Ви причате десило увелико након нестанка самураја. Заправо, највише потомака самураја су данас Јапанци православне вере. И самураји су пре свега одрастали на Конфучијевом учењу.
Препоруке:
35
5
6
петак, 07 октобар 2016 17:40
ел србињо
бећковић јесте освежење. само, није требао да у "малом буди" рехабилитује трифуновића.
Препоруке:
36
4
7
петак, 07 октобар 2016 18:09
Кнежевић Милан
Када се Николи Танасићу неки филм допадне- врло је убедљив у жељи да читаоца критике натера да оде у биоскоп...
Опет- ја сам стрпљив човек- па ћу сачекати емитовање на ТВ, да проверим ове Николине оцене, а познавајући га кроз текстове са НСПМ- верујем му сваку реч...
Препоруке:
27
4
8
петак, 07 октобар 2016 18:10
@Starac Foco
...od stotinu leta.Obratio sam paznju, zato i pisem u sledecoj recenici o nauci i tehnologiji, koje cine besmislenim svaku etiku i kodeks, a Japanci su prvi u Aziji shvatili moc tehnike, sto su i demonstrirali u japansko-kinesko i japansko-ruskom ratu i "naucnim" eksperimentima nad Kinezima.Utoliko je vise besmislena danas bilo kakva referenca na kodeks samuraja.
Препоруке:
9
4
9
петак, 07 октобар 2016 19:44
Сељак Беземљаш
Нису те године пре деведесетих биле ни поштене ни честите. А ово сад, то је истина о њима испливала на површину. Удављена. Па заудара.
Уз више него добар текст увек одличног господина Танасића мислим да као коментар могу ићи две песме Милана Ћурчина (1880-1860)
НА СТРАНПУТИЦИ
Доће т. зв. јесен,
Т. ј. стало падати "жуто лишће", и т. д.
Те скоро под сваком граном
По један песник;
Стоји, и види
Где "мре" природа, и погреб јој прати!
И ја сам покуш'о једном
Да пазим на песнички усус:
Да се својски растужим,
Па да процвилим у ритму.
Ал' озго ведро небо,
А у мени насмејана душа,
Исмејаше ми тугу,
Те ни крај најбоље воље
Не могох открити смрт
У природи.
Препоруке:
17
1
10
петак, 07 октобар 2016 19:56
Сељак Беземљаш
РОДОЉУБИВА ПЕСМА.
О роде! Пун си крупних и ситних ружних
страсти,
Примљених од отаца, и рођених у
теби;
Од њих те туђа помоћ не може никад спасти,
С њима те к себи својски примио нико не би.
О Роде! Ти си мален, и све је у теби мало, —
Растурен, — ни сам не знаш докле ти допиру међе,
Ти брата свог не познаш, и мало ти је стало
Што су међ' вама стазе све блеђе и ређе.
О Роде! Нема наде да скорим друкче буде:
Нит' имаш доста снаге да сам се препородиш,
Нит' носиш свест у души и љубав целе груде,
Да с душманима многим свуд једну борбу водиш…
Ја видим руљу с брега, где јури да те скрха,
И гледам тебе како низ брдо и сам хрлиш.
И нигде светле тачке у визији, — од врха
До дна гранчице, нигде да руком је обгрлиш.
Па ипак, Роде, ми смо ту, — и на све спремни, —
Воља нам наша расте с бројем невоља твојих!
И такви, ми смо јачи нег' небо и шар земни!
Веруј у снагу, Роде, добрих синова својих!
Песма је настала пре више од сто година.
Препоруке:
16
1
11
субота, 08 октобар 2016 02:24
Мирољуб
Цитат:
„Мали Будо“ – сценарио је потписао Димитрије Војнов, изузетно упечатљиву музику за филм компоновао је Марко Кон, а у главним улогама нашли су се пословично сјајни Петар Стругар, Христина Поповић и Сергеј Трифуновић, уз блиставе епизоде Николе Која и Андрије Милошевића.
Одакле аутору податак да је Никола Којо остварио блиставу епизоду у филму "Мали Будо"?
Препоруке:
12
8
12
субота, 08 октобар 2016 10:41
Петер РВ
Надам се да ћу имат прилику да видим филм. Потпуно сам сит европског 'преваспитања' и празног досадног србовања.
Танасић је у праву- ми смо што смо и ово мора да буде извор наше културе.
Доста је било блесавог копирања Запада!
Препоруке:
19
2
13
субота, 08 октобар 2016 11:11
@Starac Foco
Inace, taj prelazak od starog samurajskog drustva, na savremeno tehnicko(i u smislu tehnologije i u smislu tehnike vladanja) je solidno prikazan u "Poslednjem samuraju" sa Tomom Kruzom, gde se pokazuje kako drzava mora da se obracuna sa tradicijom da bi postala moderna kapitalisticka drzava.Okolnost da se Amerikanci nalaze na obe strane bitke(Tom Kruz kao samuraj), samo pokazuje da nikakva tradicija vise nije moguca, vec samo "velicanstvena" smrt, ali za razliku od kosovskog samozrtvovanja sa ono iznad, ovo samozrtvovanje nema smisla, zato u njemu i ucestvuje jedan Amerikanac zgadjen svojom ulogom u genocidu nad Indijancijama, koji u samuraskom nacinu zivota pokusava da nadje iskupljenje, ali njega nema na ovom svetu, a Samurajski nacin zivota dobija lik zapadnog bekstva od zlocina kapitalizma u prirodu i tradiciju, koje ima turisticko-estetski smisao.Sjajna japanska serija sa engleskim titlom o rusko-japanskom ratu "Saka no ue no kumo", koja sadrzi spektakularne scene pomorskih i ...
Препоруке:
8
2
14
субота, 08 октобар 2016 11:22
@Starac Foco
...kopnenih bitaka, moze se naci na dramanice.eu.Dok spektakularni film o japansko-kineskoj bici u Zutom moru, se moze naci na youtube-u ako se ukuca The Sino-Japanese war at sea 1894, bez prevoda, ali sat vremena obracuna prvih ironclads-a je nezaboravan.I kao sto rekoh, kada ima para(ili barem JNA) ima i istorijskih spektakala, a kad nema...
Препоруке:
4
0
15
субота, 08 октобар 2016 11:32
devojka sa obale
Mislim da je autor mislio na Jesen Samuraja, tu je Kojo zaista odglumio za desetku. Inače, odgledala sam film i toplo ga preporučujem. Muzika je prelepa, svaka čast Marku Konu. Ovako kvalitetno snimljene i odradjene borbe još nisam videla na našem filmu. Ima odličnih gegova, smešan je, komercijalan bez ulizivanja zapadnoj matrici, Bećković i Vojnov su stvarno dobar tandem.
Препоруке:
16
2
16
недеља, 09 октобар 2016 00:00
.....
Fenomenalan film. Jedva čekam Bećkovićev film o Embahadama Crnjanskog. Slutim da ga priprema.
Препоруке:
10
2
17
недеља, 09 октобар 2016 09:00
Сељак Беземљаш
Већи део наше елите формирао се на бувљој пијаци (Понте Тосо у Трсту)да би наставио усавршавање по аустријско-немачким самоуслугама и робним кућама (Ца, Кауфоф,Кауфхале).Стигли су и до париских робних кућа (Лафает, Прентам)
Када им се већ осамдесетих чанак измакао испред носа,почели су горко да се жале.А тек санкције.Почели су у интервјуима, филмовима, и разним писанијама, да нас тужакају и цинкаре европским малограђанима.
Препоруке:
16
2
18
недеља, 09 октобар 2016 23:03
Божидар Маслаћ
Наговори ме Никола да гледам филм.
А Вама, Сељаку Беземљашу, велики плус за коментар. Баш сте ме насмејали.
Препоруке:
7
0
19
понедељак, 10 октобар 2016 02:11
Flavije Galerije
филм је допадљив, овај дечко је у праву! ја памтим то изгубљено вријеме када су се клинци бавили борилачким спортовима, и на тај начин градили свој некакав положај у друштву и код цурица. данас то изгледа подругљиво када се помене малим дебелим идиотићима са електронском плочицом у руци! а кодекс самураја, је клинце на неки начин одржавао да истрају, био истинит или не! иако сам слушао на часовима јапанског да је Јапан имао столећа мира у вријеме Токугаве Шогуна и долазак америчких гвоздених бродова у луку Едо је донио промене у којима су милиони јапанаца изгинули у деценијама које су долазиле...занимљиво је да је последњи самурај који су бранили част шогуната биле девојчице под командом 20-годишње Такеко Накано која је убијена у дијелу гдје је она централа Фукушима. иронично
Препоруке:
13
1
20
понедељак, 10 октобар 2016 19:43
Dobronamerno
@Кнежевић Милан
Nemojte čekati emitovanje na TV, jer je jedna od najlepših stvari u filmu, bar po mom sudu, scenografija i fotografija: u lepim bojama i bojevima više ćete uživati na velikom platnu.
Препоруке:
7
0
21
среда, 12 октобар 2016 15:55
Cane
Nikola jako dobro piše i volim da čitam njegove tekstove. Pametni su i lepo promišljeni, ali evo konačno jednog teksta za koji mislim da je pristrasan i da je napisan drugarski kao reklama za jedan film koji nema vrednost koja mu je ovim tekstom učitana. Jako tanak scenario, loša gluma, i nekoliko detalja koji se ne mogu opravdati nikakvim argumentima. Nikola je jedino u pravu kada kaže da ovaj film nije šlihtarski prema regionalnoj publici, što je ok, ali je daleko od pravog filma. Vidi se da su scenario pisali pametni mladići-štreberi koji imaju veliko enciklopdijsko znanje, a manjak životnog iskustva.
Препоруке:
4
2
22
субота, 15 октобар 2016 09:28
mala primedba
@Сељак Беземљаш
Dobro primećeno, samo bih dodao da je tkz "kulturna elita" formirana na tome da se iz budžeta nemilice trošio novac da bi oni dva puta godišnje letovali u Hrvatskoj, na festivalima u Puli i Dubrovniku. Zato i danas, 25 godina od raspada SFRJ, složno kukaju za "onom nekadašnjom velikom državom" i papagajski ponavljaju fraze o nekakvom "zajedničkom kulturnom prostoru".
Препоруке:
3
1
23
четвртак, 20 октобар 2016 13:02
Досада Божија
Доста дуго пратим пре свега Димитријев теоријски рад и у принципу ми је близак начин на који размишља о филму, али ми се чини да кад дође до саме реализације, нешто зашкрипи. Као да, на послетку, превише налегне на клишее и филмови (и "А3" и "Шишање" и "Мали Будо") до краја плутају по површини. Нешто ми је ту увек превише плитко, устаљено и уроњено у већ постојеће мњење, као да нам се након два сата достави нешто што бисмо знали и без гледања филма.
У основи ми се допао концепт "Малог Буда", а с обзиром да сам га гледао у биоскопу у Подгорици, јасно ми је шта се хтело и млади Црногорци су, салвама смеха, потврдили да су прогутали горку пилулу суочавања са својом искривљеном сликом.
Од "Јесени самураја" не знам шта да очекујем, концепт ми делује скроз чудновато и као да ће филмско време тешко да га "оправда". Не знам да ли је заиста г. Танасић све овде написано могао да сазна из гледања или, пре, из разговора с Димитријем. Чекаћу на ТВ-у и ја:)
Можда ће добити *оскара* као јапански.
Ако је филм толико добар и толико за Србе и од Срба онда је Србија земља чуда .После 16 год.После Кусте и Новака овај текст(филм нисам видео) ми је дигао главу и морал и угрејао српско срце.Живели.
Обратите само пажњу да се ово о чему Ви причате десило увелико након нестанка самураја. Заправо, највише потомака самураја су данас Јапанци православне вере. И самураји су пре свега одрастали на Конфучијевом учењу.
Опет- ја сам стрпљив човек- па ћу сачекати емитовање на ТВ, да проверим ове Николине оцене, а познавајући га кроз текстове са НСПМ- верујем му сваку реч...
Уз више него добар текст увек одличног господина Танасића мислим да као коментар могу ићи две песме Милана Ћурчина (1880-1860)
НА СТРАНПУТИЦИ
Доће т. зв. јесен,
Т. ј. стало падати "жуто лишће", и т. д.
Те скоро под сваком граном
По један песник;
Стоји, и види
Где "мре" природа, и погреб јој прати!
И ја сам покуш'о једном
Да пазим на песнички усус:
Да се својски растужим,
Па да процвилим у ритму.
Ал' озго ведро небо,
А у мени насмејана душа,
Исмејаше ми тугу,
Те ни крај најбоље воље
Не могох открити смрт
У природи.
О роде! Пун си крупних и ситних ружних
страсти,
Примљених од отаца, и рођених у
теби;
Од њих те туђа помоћ не може никад спасти,
С њима те к себи својски примио нико не би.
О Роде! Ти си мален, и све је у теби мало, —
Растурен, — ни сам не знаш докле ти допиру међе,
Ти брата свог не познаш, и мало ти је стало
Што су међ' вама стазе све блеђе и ређе.
О Роде! Нема наде да скорим друкче буде:
Нит' имаш доста снаге да сам се препородиш,
Нит' носиш свест у души и љубав целе груде,
Да с душманима многим свуд једну борбу водиш…
Ја видим руљу с брега, где јури да те скрха,
И гледам тебе како низ брдо и сам хрлиш.
И нигде светле тачке у визији, — од врха
До дна гранчице, нигде да руком је обгрлиш.
Па ипак, Роде, ми смо ту, — и на све спремни, —
Воља нам наша расте с бројем невоља твојих!
И такви, ми смо јачи нег' небо и шар земни!
Веруј у снагу, Роде, добрих синова својих!
Песма је настала пре више од сто година.
„Мали Будо“ – сценарио је потписао Димитрије Војнов, изузетно упечатљиву музику за филм компоновао је Марко Кон, а у главним улогама нашли су се пословично сјајни Петар Стругар, Христина Поповић и Сергеј Трифуновић, уз блиставе епизоде Николе Која и Андрије Милошевића.
Одакле аутору податак да је Никола Којо остварио блиставу епизоду у филму "Мали Будо"?
Танасић је у праву- ми смо што смо и ово мора да буде извор наше културе.
Доста је било блесавог копирања Запада!
Када им се већ осамдесетих чанак измакао испред носа,почели су горко да се жале.А тек санкције.Почели су у интервјуима, филмовима, и разним писанијама, да нас тужакају и цинкаре европским малограђанима.
А Вама, Сељаку Беземљашу, велики плус за коментар. Баш сте ме насмејали.
Nemojte čekati emitovanje na TV, jer je jedna od najlepših stvari u filmu, bar po mom sudu, scenografija i fotografija: u lepim bojama i bojevima više ćete uživati na velikom platnu.
Dobro primećeno, samo bih dodao da je tkz "kulturna elita" formirana na tome da se iz budžeta nemilice trošio novac da bi oni dva puta godišnje letovali u Hrvatskoj, na festivalima u Puli i Dubrovniku. Zato i danas, 25 godina od raspada SFRJ, složno kukaju za "onom nekadašnjom velikom državom" i papagajski ponavljaju fraze o nekakvom "zajedničkom kulturnom prostoru".
У основи ми се допао концепт "Малог Буда", а с обзиром да сам га гледао у биоскопу у Подгорици, јасно ми је шта се хтело и млади Црногорци су, салвама смеха, потврдили да су прогутали горку пилулу суочавања са својом искривљеном сликом.
Од "Јесени самураја" не знам шта да очекујем, концепт ми делује скроз чудновато и као да ће филмско време тешко да га "оправда". Не знам да ли је заиста г. Танасић све овде написано могао да сазна из гледања или, пре, из разговора с Димитријем. Чекаћу на ТВ-у и ја:)