Непризнавање „босанског“, „бошњачког“, и „црногорског језика“ — варијанте српског језика. Ово питање се непосредно тиче самопроглашених „босанског/бошњачког“ и „црногорског језика“, који су скандалозним одлукама српских власти признати као „мањински језици“ у Србији.
О овоме ја говорим одавно! Посебно ми је проблематично што многима у Србији и Републици Српској смета само то уколико се употреби назив "босански" уместо "бошњачки". Нашим институцијама "бошњачки" не треба да буде ништа прихватљивији. Само признање тог језика је дубоко увредљиво за Србе, а нарочито за нас са подручја Босне и Херцеговине!
Препоруке:
30
1
2
субота, 15 септембар 2018 21:59
Ђузепе
Срамно увођење "босанског језика" у образовни систем Србије је још једна од срамотних Вучићевих одлука. Уколико му Динко Грухоњић сутра затражи "војвођански" - хоће ли и њему испунити жељу?!
Препоруке:
32
2
3
субота, 15 септембар 2018 22:04
Боске
Укидање догме о „српскохрватском“ језику!
Ово је важно, јер многи људи сматрају да то што се језик одувек звао српско-хрватски - па се ето ми и Хрвати поделили. Тиме испаде да је језик којим говоримо у истој мери део нашег и њиховог културног наслеђа. А није, Хрвати су у 19. веку прихватили српски језик, јер су католички штокавци, који у то време нису имали хрватски идентитет, говорила њиме. Хтели су да их кроатизују, али њих је било више од оних који говоре чакавским и кајкавским. Зато су прихватили њихов (српски) говор. Тако су их интегрисали у хрватску нацију, а наш језик зову хрватским.
Препоруке:
28
1
4
недеља, 16 септембар 2018 02:24
с.ј. Укидање догме о "српскохрватском" језику је од кључног значаја, јер је то један од темеља југословенске илузије
Не постоји никакав српскохрватски језик. Књижевни језик којим се данас служе Срби и њихова дојучерашња 'браћа' јесте један исти вуковнски стандард заснован на српском језику.
Све до 19. века, када почиње масовно хрваћење покатоличених Срба, као и изворно (бар од 1054) римокатоличког становништва српског порекла са простора Далмације и Босне и Херцеговине, а касније и Црне Горе и шире, сви изворни штокавци били су Срби. Међу Хрватима није било никога коме је штокавица била матерње наречје, мада се већ у 16. веку појављују чакавци који (доста невешто) користе њима страну штокавицу, по узору на говор Дубровника, а све у циљу ширења римокатолицизма, прво међу православним Србима, а затим и другим православним Словенима.
Разуме се, и сам термин 'штокавица' је плод поменуте догме која, без икаквог лингвистичког основа, српски језик (=штокавица), чакавицу и кајкавицу третира као наречја непостојећег "српскохрватског" језика, иако је заправо реч о три засебна језика.
Препоруке:
19
1
5
недеља, 16 септембар 2018 02:48
с.ј. Наставак
Дакле, не постоји никакво 'штокавско наречје'. Штокавица је просто други назив за српски језик. Назив којим је српски језик расрбљен, срозан на ниво 'наречја' фиктивног заједничког језика, и претворен у 'заједничко добро'. Замислите када би Ирци тврдили да су енглески и ирски заправо наречја једног заједничко ирскоенглеског језика, а затим себи дали за право то 'енглеско наречје' назову својим именом. Е, управо то је учињено у нашем случају.
За нас уопште није важно да ли су три фамозна наречја 'српскохрватског' заправо два, три или педесет три засебна језика. Оно што је важно је да ми коначно одбацимо лажну догму о штокавици (=српском језику), чакавици (изворном хрватском) и кајкавици као наречјима једног језика, и да штокавици вратимо њено право име - а то је, просто: српски језик. А то шта ће Хрвати радити са своја преостала два наречја, од којих једно има више везе са словеначким него с оним другим, њихов је проблем.
Препоруке:
21
1
6
недеља, 16 септембар 2018 02:51
с.ј. @Ђузепе
Ако је иницијатива на штету српског народа, од предводника велеиздајничко-штеточинске хунте се увек може очекивати пуна подршка.
Препоруке:
12
1
7
недеља, 16 септембар 2018 08:12
Зелени коњ
"Обавезна настава српског језика у свим високошколским институцијама" - српски се учи од првог основне до четвртог средње, зашто наметати два семестра граматике неком ко студира грађевину или ДИФ? Немојте правити од граматике нови марксизам.
"Обавезна употреба српског језика у медијима са јавном фреквенцијом" - па који се језик сад користи ако не српски?. Штавише, РТС лектори претерују пуризмом у акцентуацији: нагласци које користе спикери не користи нико у свакодневном животу, мада их прописује нормативна граматика.
"Обавезно запошљавање професионалних лектора у свим организацијама које се баве издаваштвом" - ово обавезно, као и у медијима
"Лиценцирање преводилаца по узору на туристичке водиче" - преводилаца за шта? Судски тумачи морају имати лиценцу. Али ако неко одлучи да се бави књижевним превођењем, може то одлично радити и без филолошке дипломе, има много примера.
Препоруке:
4
23
8
недеља, 16 септембар 2018 08:21
Зелени коњ 2
"Успостављање годишње награде за преводилачки рад" постоји више њих. Награда српске варијанте страног термина превише подсећа на "награду за најхрватскију нову ријеч" којој волимода се (с правом9 подсмевамо. Неки технички термини су пореклом латнски, енглески или француски а постали су интернационални. Чак и у самој лингвистици
"Мере против крађе српског језичког наслеђа". Једна ствар је да нема лингвистичке разлике између стандардних званичних језика Србије, Хрватске идр. Друга ствар је социолингвистичка - назив. Трећа је: ако постоје људи који се сматрају Хрватима (а постоје) а зову свој језик хрватским, па, не може им се то забранити. То је сад ствар да ли ћемо поштовати нечију самоидентификацију односно социолингвистичку чињеницу.
Препоруке:
4
19
9
недеља, 16 септембар 2018 08:24
Зелени коњ 3
"Успостављање државног органа за језичку стандардизацију": дошли смо у ситуацију да се лингвистичка заједница Србије разбила на идеолошке феуде окупљене око еминентних професора и стручњака, од који сваки себе доживљава као апсолутни ауторитет"
Не Танасићу: постоји лингвистика као наука где проучаваоци имају различита мишљења. По томе се наука разликује од идеологије. А овај предлог би добро прошао у СССР.
Препоруке:
1
23
10
недеља, 16 септембар 2018 08:47
пензионер Цвико
Изнад свих тачака наведених у тексту треба дописати НАРЕДБА а на крају, датум извршења наредбе заједно са казненим одредбама онима који наредбу не спроведу. Идемо даље.
Препоруке:
17
1
11
недеља, 16 септембар 2018 08:59
Василије Клефтакис
Овај наслов: “Прилог расправи о законској заштити српског писма и језика“ једва да има везе са садржајем – јер у читавом огромном тексту једва да има помена о најважнијем појму: о законској заштити српског ћириличног писма! Сматрам да је и ауторов предлог о увођењу наставе српског језика на факултете абсурдан – јер, ако неко није довољно научио српски језик током основне и средње школе, ефект те наставе на факултетима ће бити упоредив са ефектима “предвојничке обуке“ и “марксизма“: бесмислено траћење времена и средстава. Језик се научи пре започињања универзитетских студија (или никако). Дакле - најважније је ово: ако се не успе у напорима за спасавање српског ћириличног писма – а за то је неопходна одлучност (које нема) државе – сва друга нагваждања о језику су “тртла баба лан – да јој прође дан“.
Препоруке:
15
14
12
недеља, 16 септембар 2018 10:22
с.ј. @Василије Клефтакис
Апсурдна?!
Апсурдно је то што су наши 'високошколовани професионалнци' мање писмени од просечног основца.
Наше факултете напуштају, с дипломом под мишком, људи који су функционално неписмени.
И о каквој то настави српског језика у средњој школи Ви уопште говорите? У средњој школи уопште нема праве наставе српског језика! Све се своди на књижевност. Уместо да акценат буде на стицању писмености, и да ђаци уче правопис, и то како треба да изгледа приватно, а како пословно писмо, како састав, а како научни рад, ми их приморавамо да читају књиге за које нису довљоно зрели, а правопис и граматику препуштамо забораву. Ђаци одлазе на факултете као мање писмени него што су били на крају основе, а излазе са њих још неписменији.
Зато грешите ако мислите да питање ћирилице није интимно везано с проблем наставе српског језика, али и васпитања и образовања уопште. Неко у кога нису усађене праве моралне вредности, не може да цени значај очувања ћирилице.
Препоруке:
21
1
13
недеља, 16 септембар 2018 10:48
разлике
Ово питање се непосредно тиче самопроглашених „босанског/бошњачког“ и „црногорског језика“, који су скандалозним одлукама српских власти признати као „мањински језици“ у Србији.
Што се овога тиче, разлика између хрватског и бошњачког (или црногорског) језика је само у томе што је стандардизација хрватског почела раније. По ком то основу би требало у закону правити разлику, дискриминисати Бошњаке?
Хрвати и Бошњаци су у Србији традиционалне националне мањине, док су Црногорци имигранти. Оно што су преко Тадића успели да наметну, може и да се промени. Како се у европским државама третирају језици традиционалних националних мањина, а како језици имиграната.
Препоруке:
2
6
14
недеља, 16 септембар 2018 11:16
@Василије Клефтакис
Ако нисте приметили, ово је други део текста.
Први део је био у потпуности био посвећен очувању ћирилице. Имате и линк на крају текста, вероватно га нисте приметили, пожуривши да оставуте коментар.
А чини ми се да сте и тај први део негативно коментарисали пре две недеље, и оценили као бесмислен и непотребан, те да је за очување ћирилице "вероватно већ прекасно".
То је та славна конструктивност српских десно оријентисаних интелектуалаца, због које је стање у језику и култури из године у годину све боље и боље.
Препоруке:
15
2
15
недеља, 16 септембар 2018 12:03
Василије Клефтакис
@ с.ј. @Василије Клефтакис: “...факултете напуштају, с дипломом под мишком, људи који су функционално неписмени....“ Завршио сам гимназију пре 60 година и српски језик су ми предавали остаци солидних предратних гимназијских професора. Њих су убрзо сменили политички подобни комунистички курсисти... и тако сте доспели ту где сте сада. Било како било, заиста је абсурдно претпостављати да би увођење наставе српског језика на факултете 20-годишњацима незаинтересованим за језик ишта могло поправити.
За @> @Василије Клефтакис - кажете: “...А чини ми се да сте и тај први део негативно коментарисали пре две недеље, и оценили као бесмислен и непотребан, те да је за очување ћирилице `вероватно већ прекасно`.“ Ја остајем при томе да све док постоје званични појмови “службена“ и “јавна“ употреба писма и све док у правопису латиница егзистира паралелно са српском ћирилицом, српској ћирилици спаса нема. А да ми је већина коментатора на то дала за право – видите
Препоруке:
55
5
Поздрав.
Препоруке:
12
6
16
недеља, 16 септембар 2018 13:43
World није врлд
Проблем на факултетима је што је и само наставно особље неписмено, а како се литература на факултетима не лектурише, неписменост се шири даље.
Са друге стране, само постојање лектора, лиценци, дипломе филолошког факултета не јемчи и квалитет, посебно у областима стручне терминологије.
Нпр. Бонд 007 је по чину капетан фрегате, Пит Мичел "Маверик" је поручник корвете.
Amendment није (само) амандман, већ свака промена правног акта било да се врши амандирањем, новелирањем, ревидирањем, декодификацијом итд. Једини изузетак је аустралијска правна терминологија која користи израз alternation.
Исти је случај и са руским, па имамо зенитни комплекс уместо систем ПВО, планер уместо змај...
Препоруке:
5
0
17
недеља, 16 септембар 2018 14:00
с.ј. @Василије Клефтакис
Апсурдно је само Ваше негирање озбиљности проблема функционалне неписмености међу високообразованима, и тврдоглаво одбијање да прихватите очигледну чињеницу да та функционална неписменост није плод неке пуке 'незаинтересованости', већ погрешког приступа настави српског језика.
Матерњи језик је наше основно средство комуникације с друштвом око нас, и посредством језика стичемо сва друга знања. Зато основни циљеви образовног система морају бити: васпитати и описменити. Наспрам тога, све друго је споредно.
А то за шта је ко заинтересован ме савршено не занима. Само будала може бити заинтересвана за образовање, а не бити заинтересована за писменост и језичку културу. Ако су господа незаинтересована, па нека онда лепо падну на испиту, и нека понављају предмет све док га не положе, или им не досади. Нашем друштву свакако неће фалити 'стручњаци' који су мање писмени од просечног десетогодишњака.
Препоруке:
15
2
18
недеља, 16 септембар 2018 15:40
за с.ј. @Василије Клефтакис
Понављам из мог претходног коментара: ако неко није довољно научио српски језик током основне и средње школе, ефект наставе српског језика на факултетима ће бити упоредив са ефектима “предвојничке обуке“ и “марксизма“: бесмислено траћење времена и средстава. Језик се научи пре започињања универзитетских студија (или никако). Током мојих студија, Богу хвала, још није било марксизма у програму – али из предвојничке обуке, мада ама баш нико за њу није био заинтересован, нико није ишта учио нити падао. Иста судбина би чекала додатни предмет “српски језик“ на било ком факултету осим Филолошком – посебно за оне који тај језик студирају, мада је питање шта они током тих студија науче, с обзиром (да Вас цитирам) на: “...проблем функционалне неписмености међу високообразованима ....“ Е, ако дипломирани студенти, професори српског језика своје средњошколске ђаке нису у стању да доведу до пристојног нивоа функционалне писмености – шта још очекивати од тог додатног предмета на факултетима?
Препоруке:
8
5
19
понедељак, 17 септембар 2018 13:37
Aх
Добре препоруке нарочито у погледу лажних језика - "болешњачког" и "монтенигерског". Нажалост недостаје на тој листи још један најлажнији од свих - "''рвацки".
Све те лажне политичке 'језике' а поготово оне који инсистирају на њиховој примени треба једноставно игнорисати до непрепознавања да уопште постоје.
Знате има на Карибима група домородаца који говоре искварени енглески и француски и никоме не пада на памет да им тај језик признаје а камоли преводи ван тих територија.
Све су то сленгови локалних урођеника.
Препоруке:
11
0
20
понедељак, 17 септембар 2018 17:25
држава које нема
И ја мислим да би часови српског на факултетима били траћење времена.
Потребно је побољшати наставу српског у основној и средњој школи. Она се заснива на памћењу прибележених/издиктираних наставникових речи и учењу напамет "анализа" књижевних дела, а не на способности учења и изражавања.
Инспекције не маре за то, за њих је најважнија пука формална страна припреме за наставу и шта је уписано у Дневник (а стварно нема много везе с часовима)>
Студије српског уписују у најбољем случају осредњи ђаци средњих школа, склони бубању, без много
дара за језик.
Многи студије заврше пишући латиницом, а да то примети и каже им тек један, или два професора, без моћи да ишта промене.
Препоруке:
10
2
21
понедељак, 17 септембар 2018 19:23
драго_ца
Мени се чини да су неки од већих проблема код Срба менталитет "Покондирене тикве" и политика незамерања ("конформизам"). Било би ми занимљиво сазнати колико је коментатора, који се овде декларативно залажу за очување језика и писма", спремно да то раде и у пракси и то свакодневно. Колико вас свакодневно исправља оне који кваре српски језик?
Живим двадесет и кусур година "преко баре" и дошао сам до закључка да сам ја остао "замрзнут у времену". Језик којим Срби данас говоре није онај који се у Србији говорио кад сам је ја напустио. Јако личи али није исти. Да штос буде већи, људи ни не примећују разлику и када моје пријатеље питам како то причају они ме гледају бело (у најбољем случају) или ми кажу како сам ја "национално оптерећен".
Ја сам "ДЕВАСТИРАН" оним шта се догађа :~)
Препоруке:
6
1
22
понедељак, 17 септембар 2018 20:45
с.ј. @Василије Клефтакис
Ниво функционалне неписмености или полуписмености која влада међу високообразованима је запањујући, и сам по себи довољан доказ да нешто не ваља. Ту чињеницу је, верујем, непотребно доказивати.
Дакле, идентификовали смо да постоји проблем, и сад можемо забити главу у песак, како нам Ви предлажете, или се можемо суочити с чињеницом да овако даље не може, и изнаћи решења.
Аутор текста нам је понудио низ решења, како за решавање проблема ћирилице, тако и за решавање још важније проблема српског језика. Ви, с друге стране, не нудите нам ништа. Гунђате, кудите, износите неосноване аргументе и повремено се губите у сећањима прошлости која Вам се кроз маглу времена чини бољом него што је била, а сувислим предлозима ни трага.
Човек учи док је жив. Ако је за Вас учење престало с напуштањем ћачке клупе, то је заиста жалосно. Никада није прекасно за човека да научи оно што не зна, нити је икада прекасно за то да се човек описмени.
Препоруке:
3
3
23
понедељак, 17 септембар 2018 20:57
с.ј. Кућа се не гради од крова, већ темеља
Чему вреди кућа без темеља? Тако је и с образовањем без писмености.
Зар је нормално да студенти напуштају факултете, с диплом у руци, мање писмени него што су на њих дошли?
Зар је нормално да ученици читају и анализирају на десетине књижевних дела, а да још нису савладали ни основе правописа?
Да ли неко учи геометрију пре него што научи да броји?
Шта то говори о нашем просветним систему, и друштву уопште?
Зар је нормално да на високошколским установама царују незнање и неписменост?
Па ко ће да буде писмен ако су они, најобразованији - полуписмени?!
Препоруке:
4
0
24
понедељак, 17 септембар 2018 22:40
За с.ј. @Василије Клефтакис
Цитирам Вас: “...Ви, с друге стране, не нудите нам ништа. Гунђате, кудите, износите неосноване аргументе и повремено се губите у сећањима прошлости која Вам се кроз маглу времена чини бољом него што је била, а сувислим предлозима ни трага.“
Добро- да почнемо, ево Вам сувислих предлога за спасавање ћирилице:
1. Избацивање латинице из српског правописа. У српском језику постоји само једно писмо: српска ћирилица:
2. Укидање разлике међу појмовима “службена“ и “јавна“ употреба писма/језика: У јавној употреби постоји само српска ћирилица. Јавна употреба је све осим приватне преписке.
За борбу против функционалне неписмености:
1. Повећање броја часова српског језика у основној и средњим школама са нарочитим нагласком на граматици;
2. Лиценцирање наставника и професора српског језика уз редовно тестирање и отпуштање неспособних.
Шанса за прихватање ових предлога у друштву насталом после свих ломова од 1944 г. до данас? Никаква!
Па – чему онда сувисли предлози?
Препоруке:
6
1
25
уторак, 18 септембар 2018 01:35
Драгољуб Збиљић
Једини могући начин решења питања српске ћирилице и српског језика:
1. Стручно-правописно нормирање српског језика са српском ћирилицом с основним правилом: "Српски језик се данас пише (само) српском ћирилицом. Све оно што су Срби досад, током времена забрана ћирилице и фаворизације латинице, објавили латиницом или неким другим писмом такође припада српској културној баштини. Дакле, ћирилица не може имати алтернативно писмо у језику Срба, јер алтернативно писмо немају ни други језици.
2. Српски језик мора да доживи хитну малу реформу (или контрареформу, како ко то схвата). Зарад нужног обједињавања српског народа, српски стандардни књижевни језик мора се нормирати, осим на једном писму, и на једном изговору (екавском). (То је био спровео Р. Караџић у Републици Српској, али, чим га је сменио страни фактор, српски лингвисти и песници (фарисеји) то су поништили и вратили нас у прошло време разбијености Срба у књиж. језику.
3. Наравно, службена употреба је и јавна. Тако је у свету.
Препоруке:
7
3
26
уторак, 18 септембар 2018 02:07
Д. Збиљић
Ову илустрацију "Не гази ћирилицу" исписивали су, по изврсној, моћној, врло лепој симболичкој идеји Јовице Вуцеље Јовица Вуцеља и моја маленкост (Драгољуб Збиљић) То смо исписивали у Новом Саду и Београду. Писали смо спрејом преко начињеног шаблона. (Још га имамо.) После тога смо исписивали преко новог шаблона, по идеји моје маленкости, такође Јовица Вуцеља и моја маленкост. Други слоган исписивали смо испред самог Извршног већа Војводине и због тог исписивања били смо приведени у полицију, где су нас држали четири сата и онда нам опростили то писање.)(Новости су о томе писале.)
Имали смо још хапшења и малтретирања од полиције зато што им је неко пријављивао да пишемо "пароле по граду". Једно исписано "Ослободимо ћирилицу" и данас се може видети на зиду зграде у Милетићевој улици у Новом Саду. Осим објављених прогона ћирилице и начина њеног спасења у 20-ак књига, првооснована "Ћирилица" (она из 2001. године), подигла је и Прву српску културну буну за ћирилицу 2004. у Орашцу.
Препоруке:
6
2
27
уторак, 18 септембар 2018 14:34
Драга Мирсин Сибничанин
Увек када се говори о српском језику и, посебно, српској ћирилици, често има много мржње према Србима и њиховом језику и писму. дакле, има доста антисрпства. Чини се да су Срби јединствен народ који има процентуално највише издајица. Зато ми не можемо ништа што је наше лако да спасемо.
Препоруке:
10
0
28
среда, 19 септембар 2018 19:44
с.ј. @Василије Клефтакис
Није потребно спасити само ћирилицу, већ и српски језик и културу уопште. Ако мислите да је само ћирилица угрожена, грдно се варате.
А ако је за Вас већ све изгубљено, шта онда овде уопште радите? Ширите дефетизам?
Ако је судити по Вашим коментарима, Ви имате довољно година да ми будете деда. Али, ето, ја српски језик никада нисам писао латиницом, и марим за граматику, правопис и очување наше културе, националне самосвести и посебности. А таквих као ја је свакако више у мојој генерацији него што их је било у генерацији мога оца. То је напредак, и довољан разлог за наду.
Препоруке:
3
1
29
субота, 22 септембар 2018 12:47
Драга Мирсин Сибничанин
ИЗВРШЕН ЈЕ СМИШЉЕНИ/ПЛАНИРАНИ ЋИРИЛИЦОЦИД!
Потписани с. ј. каже: "Није потребно спасити само ћирилицу, већ и српски језик и културу уопште. Ако мислите да је само ћирилица угрожена, грдно се варате."
С. ј. је само делимично у праву када каже да треба "спасити српски језик и српску културу". Није међутим у прави да је ћирилица угрожена колико и српски језик и српска култура. Ћирилица је неупоредиво угроженија и и од српског језика и од српске културе.Српски јези и српска култура ипак постоје сто посто у Србији, па ма колико биле на ниским гранама. Ћирилица је у неупоредиво тежој ситуацији. Она је међу Србима убијена/замењена у јавности око 90 одсто. То значи да је у претходним деценијама извршен буквални ћирилицоцид, па је српска азбука буквално пред изумирањем. Њој се мора правописно вратити стопостотни суверенитет у језику Срба, што је и уставна обавеза још од 2006. године, али власти и лингвистичке институције не хају за то. Њих уставна/народна обавеза не занима.
.jpg)
О овоме ја говорим одавно! Посебно ми је проблематично што многима у Србији и Републици Српској смета само то уколико се употреби назив "босански" уместо "бошњачки". Нашим институцијама "бошњачки" не треба да буде ништа прихватљивији. Само признање тог језика је дубоко увредљиво за Србе, а нарочито за нас са подручја Босне и Херцеговине!
Ово је важно, јер многи људи сматрају да то што се језик одувек звао српско-хрватски - па се ето ми и Хрвати поделили. Тиме испаде да је језик којим говоримо у истој мери део нашег и њиховог културног наслеђа. А није, Хрвати су у 19. веку прихватили српски језик, јер су католички штокавци, који у то време нису имали хрватски идентитет, говорила њиме. Хтели су да их кроатизују, али њих је било више од оних који говоре чакавским и кајкавским. Зато су прихватили њихов (српски) говор. Тако су их интегрисали у хрватску нацију, а наш језик зову хрватским.
Све до 19. века, када почиње масовно хрваћење покатоличених Срба, као и изворно (бар од 1054) римокатоличког становништва српског порекла са простора Далмације и Босне и Херцеговине, а касније и Црне Горе и шире, сви изворни штокавци били су Срби. Међу Хрватима није било никога коме је штокавица била матерње наречје, мада се већ у 16. веку појављују чакавци који (доста невешто) користе њима страну штокавицу, по узору на говор Дубровника, а све у циљу ширења римокатолицизма, прво међу православним Србима, а затим и другим православним Словенима.
Разуме се, и сам термин 'штокавица' је плод поменуте догме која, без икаквог лингвистичког основа, српски језик (=штокавица), чакавицу и кајкавицу третира као наречја непостојећег "српскохрватског" језика, иако је заправо реч о три засебна језика.
За нас уопште није важно да ли су три фамозна наречја 'српскохрватског' заправо два, три или педесет три засебна језика. Оно што је важно је да ми коначно одбацимо лажну догму о штокавици (=српском језику), чакавици (изворном хрватском) и кајкавици као наречјима једног језика, и да штокавици вратимо њено право име - а то је, просто: српски језик. А то шта ће Хрвати радити са своја преостала два наречја, од којих једно има више везе са словеначким него с оним другим, њихов је проблем.
"Обавезна употреба српског језика у медијима са јавном фреквенцијом" - па који се језик сад користи ако не српски?. Штавише, РТС лектори претерују пуризмом у акцентуацији: нагласци које користе спикери не користи нико у свакодневном животу, мада их прописује нормативна граматика.
"Обавезно запошљавање професионалних лектора у свим организацијама које се баве издаваштвом" - ово обавезно, као и у медијима
"Лиценцирање преводилаца по узору на туристичке водиче" - преводилаца за шта? Судски тумачи морају имати лиценцу. Али ако неко одлучи да се бави књижевним превођењем, може то одлично радити и без филолошке дипломе, има много примера.
"Мере против крађе српског језичког наслеђа". Једна ствар је да нема лингвистичке разлике између стандардних званичних језика Србије, Хрватске идр. Друга ствар је социолингвистичка - назив. Трећа је: ако постоје људи који се сматрају Хрватима (а постоје) а зову свој језик хрватским, па, не може им се то забранити. То је сад ствар да ли ћемо поштовати нечију самоидентификацију односно социолингвистичку чињеницу.
Не Танасићу: постоји лингвистика као наука где проучаваоци имају различита мишљења. По томе се наука разликује од идеологије. А овај предлог би добро прошао у СССР.
Апсурдно је то што су наши 'високошколовани професионалнци' мање писмени од просечног основца.
Наше факултете напуштају, с дипломом под мишком, људи који су функционално неписмени.
И о каквој то настави српског језика у средњој школи Ви уопште говорите? У средњој школи уопште нема праве наставе српског језика! Све се своди на књижевност. Уместо да акценат буде на стицању писмености, и да ђаци уче правопис, и то како треба да изгледа приватно, а како пословно писмо, како састав, а како научни рад, ми их приморавамо да читају књиге за које нису довљоно зрели, а правопис и граматику препуштамо забораву. Ђаци одлазе на факултете као мање писмени него што су били на крају основе, а излазе са њих још неписменији.
Зато грешите ако мислите да питање ћирилице није интимно везано с проблем наставе српског језика, али и васпитања и образовања уопште. Неко у кога нису усађене праве моралне вредности, не може да цени значај очувања ћирилице.
Што се овога тиче, разлика између хрватског и бошњачког (или црногорског) језика је само у томе што је стандардизација хрватског почела раније. По ком то основу би требало у закону правити разлику, дискриминисати Бошњаке?
Хрвати и Бошњаци су у Србији традиционалне националне мањине, док су Црногорци имигранти. Оно што су преко Тадића успели да наметну, може и да се промени. Како се у европским државама третирају језици традиционалних националних мањина, а како језици имиграната.
Први део је био у потпуности био посвећен очувању ћирилице. Имате и линк на крају текста, вероватно га нисте приметили, пожуривши да оставуте коментар.
А чини ми се да сте и тај први део негативно коментарисали пре две недеље, и оценили као бесмислен и непотребан, те да је за очување ћирилице "вероватно већ прекасно".
То је та славна конструктивност српских десно оријентисаних интелектуалаца, због које је стање у језику и култури из године у годину све боље и боље.
За @> @Василије Клефтакис - кажете: “...А чини ми се да сте и тај први део негативно коментарисали пре две недеље, и оценили као бесмислен и непотребан, те да је за очување ћирилице `вероватно већ прекасно`.“ Ја остајем при томе да све док постоје званични појмови “службена“ и “јавна“ употреба писма и све док у правопису латиница егзистира паралелно са српском ћирилицом, српској ћирилици спаса нема. А да ми је већина коментатора на то дала за право – видите
Препоруке:
55
5
Поздрав.
Са друге стране, само постојање лектора, лиценци, дипломе филолошког факултета не јемчи и квалитет, посебно у областима стручне терминологије.
Нпр. Бонд 007 је по чину капетан фрегате, Пит Мичел "Маверик" је поручник корвете.
Amendment није (само) амандман, већ свака промена правног акта било да се врши амандирањем, новелирањем, ревидирањем, декодификацијом итд. Једини изузетак је аустралијска правна терминологија која користи израз alternation.
Исти је случај и са руским, па имамо зенитни комплекс уместо систем ПВО, планер уместо змај...
Матерњи језик је наше основно средство комуникације с друштвом око нас, и посредством језика стичемо сва друга знања. Зато основни циљеви образовног система морају бити: васпитати и описменити. Наспрам тога, све друго је споредно.
А то за шта је ко заинтересован ме савршено не занима. Само будала може бити заинтересвана за образовање, а не бити заинтересована за писменост и језичку културу. Ако су господа незаинтересована, па нека онда лепо падну на испиту, и нека понављају предмет све док га не положе, или им не досади. Нашем друштву свакако неће фалити 'стручњаци' који су мање писмени од просечног десетогодишњака.
Све те лажне политичке 'језике' а поготово оне који инсистирају на њиховој примени треба једноставно игнорисати до непрепознавања да уопште постоје.
Знате има на Карибима група домородаца који говоре искварени енглески и француски и никоме не пада на памет да им тај језик признаје а камоли преводи ван тих територија.
Све су то сленгови локалних урођеника.
Потребно је побољшати наставу српског у основној и средњој школи. Она се заснива на памћењу прибележених/издиктираних наставникових речи и учењу напамет "анализа" књижевних дела, а не на способности учења и изражавања.
Инспекције не маре за то, за њих је најважнија пука формална страна припреме за наставу и шта је уписано у Дневник (а стварно нема много везе с часовима)>
Студије српског уписују у најбољем случају осредњи ђаци средњих школа, склони бубању, без много
дара за језик.
Многи студије заврше пишући латиницом, а да то примети и каже им тек један, или два професора, без моћи да ишта промене.
Живим двадесет и кусур година "преко баре" и дошао сам до закључка да сам ја остао "замрзнут у времену". Језик којим Срби данас говоре није онај који се у Србији говорио кад сам је ја напустио. Јако личи али није исти. Да штос буде већи, људи ни не примећују разлику и када моје пријатеље питам како то причају они ме гледају бело (у најбољем случају) или ми кажу како сам ја "национално оптерећен".
Ја сам "ДЕВАСТИРАН" оним шта се догађа :~)
Дакле, идентификовали смо да постоји проблем, и сад можемо забити главу у песак, како нам Ви предлажете, или се можемо суочити с чињеницом да овако даље не може, и изнаћи решења.
Аутор текста нам је понудио низ решења, како за решавање проблема ћирилице, тако и за решавање још важније проблема српског језика. Ви, с друге стране, не нудите нам ништа. Гунђате, кудите, износите неосноване аргументе и повремено се губите у сећањима прошлости која Вам се кроз маглу времена чини бољом него што је била, а сувислим предлозима ни трага.
Човек учи док је жив. Ако је за Вас учење престало с напуштањем ћачке клупе, то је заиста жалосно. Никада није прекасно за човека да научи оно што не зна, нити је икада прекасно за то да се човек описмени.
Зар је нормално да студенти напуштају факултете, с диплом у руци, мање писмени него што су на њих дошли?
Зар је нормално да ученици читају и анализирају на десетине књижевних дела, а да још нису савладали ни основе правописа?
Да ли неко учи геометрију пре него што научи да броји?
Шта то говори о нашем просветним систему, и друштву уопште?
Зар је нормално да на високошколским установама царују незнање и неписменост?
Па ко ће да буде писмен ако су они, најобразованији - полуписмени?!
Добро- да почнемо, ево Вам сувислих предлога за спасавање ћирилице:
1. Избацивање латинице из српског правописа. У српском језику постоји само једно писмо: српска ћирилица:
2. Укидање разлике међу појмовима “службена“ и “јавна“ употреба писма/језика: У јавној употреби постоји само српска ћирилица. Јавна употреба је све осим приватне преписке.
За борбу против функционалне неписмености:
1. Повећање броја часова српског језика у основној и средњим школама са нарочитим нагласком на граматици;
2. Лиценцирање наставника и професора српског језика уз редовно тестирање и отпуштање неспособних.
Шанса за прихватање ових предлога у друштву насталом после свих ломова од 1944 г. до данас? Никаква!
Па – чему онда сувисли предлози?
1. Стручно-правописно нормирање српског језика са српском ћирилицом с основним правилом: "Српски језик се данас пише (само) српском ћирилицом. Све оно што су Срби досад, током времена забрана ћирилице и фаворизације латинице, објавили латиницом или неким другим писмом такође припада српској културној баштини. Дакле, ћирилица не може имати алтернативно писмо у језику Срба, јер алтернативно писмо немају ни други језици.
2. Српски језик мора да доживи хитну малу реформу (или контрареформу, како ко то схвата). Зарад нужног обједињавања српског народа, српски стандардни књижевни језик мора се нормирати, осим на једном писму, и на једном изговору (екавском). (То је био спровео Р. Караџић у Републици Српској, али, чим га је сменио страни фактор, српски лингвисти и песници (фарисеји) то су поништили и вратили нас у прошло време разбијености Срба у књиж. језику.
3. Наравно, службена употреба је и јавна. Тако је у свету.
Имали смо још хапшења и малтретирања од полиције зато што им је неко пријављивао да пишемо "пароле по граду". Једно исписано "Ослободимо ћирилицу" и данас се може видети на зиду зграде у Милетићевој улици у Новом Саду. Осим објављених прогона ћирилице и начина њеног спасења у 20-ак књига, првооснована "Ћирилица" (она из 2001. године), подигла је и Прву српску културну буну за ћирилицу 2004. у Орашцу.
А ако је за Вас већ све изгубљено, шта онда овде уопште радите? Ширите дефетизам?
Ако је судити по Вашим коментарима, Ви имате довољно година да ми будете деда. Али, ето, ја српски језик никада нисам писао латиницом, и марим за граматику, правопис и очување наше културе, националне самосвести и посебности. А таквих као ја је свакако више у мојој генерацији него што их је било у генерацији мога оца. То је напредак, и довољан разлог за наду.
Потписани с. ј. каже: "Није потребно спасити само ћирилицу, већ и српски језик и културу уопште. Ако мислите да је само ћирилица угрожена, грдно се варате."
С. ј. је само делимично у праву када каже да треба "спасити српски језик и српску културу". Није међутим у прави да је ћирилица угрожена колико и српски језик и српска култура. Ћирилица је неупоредиво угроженија и и од српског језика и од српске културе.Српски јези и српска култура ипак постоје сто посто у Србији, па ма колико биле на ниским гранама. Ћирилица је у неупоредиво тежој ситуацији. Она је међу Србима убијена/замењена у јавности око 90 одсто. То значи да је у претходним деценијама извршен буквални ћирилицоцид, па је српска азбука буквално пред изумирањем. Њој се мора правописно вратити стопостотни суверенитет у језику Срба, што је и уставна обавеза још од 2006. године, али власти и лингвистичке институције не хају за то. Њих уставна/народна обавеза не занима.