Мој први текст објављен је у једном дневном регионалном листу. Тај текст као и остали описивао је активност омладине у тадашњој мојој месној заједници. Било је лепо а ја сам стицао поверење уредника и наравно ко и сваки млади човек маштао о новинарству. Тада једину књигу о новинарству, мени доступну, нашао сам у градској библиотеци. Ту књигу издала је новинска кућа "Вијесник" што ми није сметало. Битна је информација. Једног дана питао сам уредника шта је то "истраживачко новинарство"? Одговорио ми је: врло једноставно, узмеш оловку, руке ставиш у положај као да имаш лисице на рукама и онда слободно пишеш шта ти нареде". Красно велим ја њему, затворим нотес, наливперо и поздравим се са човеком. Више никад нисам ушао у редакцију и окренуо сам се техници. Све могу али да пљунем на своје достојанство не могу. Зато разумем те људе који су оруђе оних који управљају са информацијама. То су политичари који због свог интереса упропаштавају све што стигну без обзира на законе и здраву памет.