Nemanja Vidić je veliki čovek. Kad je jednom, dok je bio kapiten Mančester Junajteda i na vrhuncu slave došao u Beograd, čuo je da je otac njegovog rano preminulog druga iz podmlatka C. Zvezde, beskućnik i nema od čega da živi, preko advokata mu je kupio jednosoban stan u Beogradu. Posle nekoliko dana je čuo da se otac nije uselio jer nema pare da kupi ni običan kauč. Vidić je rekao da mu to nisu na vreme rekli, i dao je odmah pare da se kupi sve što treba u stanu. Od tada, ja ga smatram najvećim čovekom sportisom naše zemlje. Isto i Đokovića. Pročitah takođe neki dan u nekim novinama da je jedan fudbaler, čini mi se Reala, dao pet miliona u svoju, neku afričku zemlju, za izgradnju bolnice u toj zemlji. daj Bože da ima više ovakvih ljudi, a ne onih bezdušnih koji samo sebe gledaju.