У време социјализма радничка класа је заменила класну борбу са борбом за залогај са ражња или роштиља заливен пивом, које је све више хемија а све мање право пиво. У тој "борби" остали су и без класног интереса а и без ражња или роштиља. Када су из социјализма "прелетели" у неолиберализам, класну борбу су оставили у социјализму, јер им је то био терет који им је сметао у настојању, да што пре стигну у бујице од марака, долара, евра које ће их однети у море новчаног изобиља. Од толико жељеног пливања у страним валутама остали су у плићаку жеља, гледајући како им осека односи новце. Насукали су се а да нису ни запливали. Роштиљи и ражњеви остали су пука жеља, код неких смештена у сећањима, кад се за први мај добро јело и пило. Једина корисност од смањеног броја роштиља и ражњева јесте смањена количина остављеног смећа на излетиштима. Ето напуштање класне борбе има и нечг доброг.