Postoji sansa da se ovi proteti pretvore u ogromnu tragediju srpskog naroda. O cemu govorim? Da pojasnim. Emotivna reakcija jasne i ubjedljive vecine u Srbiji prema studentskom pokretu je ocigledan izraz da je srpski narod bio izgubio nadu i pomirio se . Studenti su zasijali kao svjetlo u mraku i vratili nadu ljudima. Obicnim, svakidasnjim ljudima koji stenju pod jarmom dehumanizovanog zivota. MEdjutim, vise je nego ocigledno da niko od onih koji ih deklarativno podrzavaju ne zeli da se odrekne sinekura. Studenti su se izborili da im profesori dobiju 20% vise para. Kao zahvalnicu dobijaju jedan po jedan noz u ledja od tih istih profesora. 35 godina sam gledao propadanje duse ovog naroda. Studenti su bili vrisak herabrosti da se izbore za tu dusu. Nazalost, iako deklarativno narod stoji uz njih, taj isti narod nije spreman da se zrtvuje. Samo su studenti na to spremni i to rade svaki dan. Mislim da nece uspjeti, jer je srpska dusa iskvarena do te mjere da se pitam da li joj ima spasa.