У ратовима које је Србија водила за ослобођење Турака, Аустријанаца, Немаца, Бугара, српска војска није имала униформе, већ је била у опанцима, сељачким чакширама, у гуњевима ко је имао, више су били голи него обучени. "И не само то, него им није падало на памет да траже "ратне дневнице", плату, борачку пензију, него се сваки на свој трошак хранио, одевао и наоружавао, него је још сваки, према могућностима, у готовом новцу или у стоци, доприносио да се могу купити топови и муниција и да се подмире други општи трошкови"(цитирано, Историјски часопис, Просвета Београд, 1969. г, ст. 287-289).
Данас неки из Ниша, Куршумлије, Лесковца, туже државу да добију "ратне дневнице"

Марковић управо рече да је требало уклонити границу према непријатељу понуђену Лондонским уговором, према Хрватима, и окупирати га. Па то нас је коштало милион побијених у НДХ која нас је прогласила окупаторима.

И то све ваљда због Лондонским уговором предвиђеног румунског Баната, а Румуни су нам тада били пријатељи кијима нисмо дали Банат да би одбацили границу са Италијом у Задру и окупирали Хрвате.

Banat je pripojen Kraljevini Srbiji, a ne nekakvoj državi SHS, pte svega zahvaljujući banatskim Srbima. Oni su 31. oktobra 1918, formirali prvi Srpski narodni odbor u Vojvodini, koji je na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 25. novembra 1918. zajedno sa ostalim Srbima proglasio prisajedinjenje. Svoj doprinos dao je i Mihailo Pupin, koji je na Versajskoj mirovnoj konferenciji izdejstvovao da SAD ne priznaju Londonski sporazum. Time je Srbiji ostavljena mogućnost i da prisajedini Banat i da sama odredi svoje zapadne granice. Dakle, nije bilo nikakve potrebe za nekakvom zajedničkom državom sa Hrvatima i Slovencima.