Ko ce da mi objasni sta znaci "naucna proizvodnja zivota".
Preporuke:
11
7
2
četvrtak, 08 septembar 2011 17:12
Starac Fočo
Pohvale autoru za lepo sastavljen prikaz. Bilo je uživanje čitati ga.
I naravno, pohvale za učesnike i organizatore skupa.
Preporuke:
23
1
3
četvrtak, 08 septembar 2011 19:26
Svaba
Moze li neko da kaze da li se pod odgovornoscu intelektualca podrazumeva da intelektualci treba da imaju ikakav neposredan angazman? Da li je angazovanje intelektualaca samo u misaonom zahvatanju zbilje, ili u kritici postojeceg?
Odnosno, kako da se intelektualac postavi prema onima koji nisu intelektualci, kako da deluje emancipatorski na mase? Moze li se danas uopste delovati na mase, kada su mediji u potpunosti zatvoreni za kriticku misao, a sajtove, kao ovaj, cita ogranicen broj ljudi...
Preporuke:
15
1
4
četvrtak, 08 septembar 2011 19:47
Bojan
Da li vi snimate ove događaje? Takve stvari bi se trebale stavljati na net. Ljudi imaju pravo da čuju.
Preporuke:
23
1
5
četvrtak, 08 septembar 2011 20:26
Vlada Kanada
Sve se računa, sve je značajno. Zrno po zrno, pogača. Reč po reč, priča. Protest po protest, ustanak. Onda je put do Slobode kratak. Samo u Slobodi ima života i šansi za Srbe. Srbi ne mogu bez Slobode. Zato su Srbi mnogo stradali i ginuli za Nju. Zato je Istorija Srba mučenička. Sloboda je jedina alternativa za Srbe. Evropa nije. Osvojena Sloboda otvara sve vrata ovoga i onoga sveta. Posle toga sve je lako dostižno, mnogo dečje graje, puni parkovi, prepune škole, vesele majke, srećni očevi, pa i novi automobili, stanovi, veselja, svadbe, ispraćaji u vojsku. Bez Slobode idemo u nečasnu i sramotnu smrt, nedostojni svojih predaka, bez prava na dostojno grobno mesto, jer ionako neće biti nikoga da ga obiđe.
Preporuke:
22
0
6
četvrtak, 08 septembar 2011 22:49
Fristajlo
A kada je reč o prilikama u Srbiji, ova „izdaja“ je dodatno motivisana nastojanjem intelektualaca da se što pre uključe u sistem političke moći, zadržavajući pri tome izvesnu dinstancu prema sistemu kome služe. Po mom mišljenju, to ih diskvalifikuje iz determinante "intelektualaca"; jer, kako se i u samom tekstu da videti, čak je i dokazano- intelektualcem vas čini nepokolebljiva opredeljenost prema istini.
Etika je obavezan sadržaj svakog intelektualca; gde je etika u "intelektualcima" iz citata, kada pokušavaju da se okoriste političkom moći, ali- bez odgovornosti?
Zanimljiv, izvanredan tekst...
Preporuke:
15
0
7
petak, 09 septembar 2011 03:56
Srboljub Savic
!?!? (samocenzura- izostavljam-"Mili ...!")
Ekspet (ili nam) - strucnjak:
Video sam obucare, krojace, citao o graditeljima
violina, upoznao lekare, uverio se u strucnost nasih konstruktora mostova, profesora, ... strucnjaka-vladaoca vestina i znanja (rezultatima dostignuvsi i zvanje i ugled).
Zajednicko za sve njih, je dokazana sposobljenost, u procesu ucenja (od skole) i rada.
Od strucnjaka viseg stepena obrazovanja, ocekuje se
progresivno veca vrednost(doprinos) dela.
Nauka, danas:
Pored nespornog,razvoja, koji tece, evidentna je i degradacija i zolupotreba "nauke", iako je nauka
prilicno jasno definisana, a "logos"zajednicko ime
ili sufiks.
Srpska (ali isvetska)nauka, poplavljena je morem "...logija" i disciplinama (naucnim i ne-)
Intelektualac-ko je to?:
[Kako to lepo zvuci, a ...?]
[Bese vreme, kad se propagirala "definicija" intelektualca-svako ko zavrsi (diplomira) fakultet. Potom su "skocili" sa diplomom prvog stepena, a javili su se maturanti.]D1.
S. Savic
Preporuke:
4
3
8
petak, 09 septembar 2011 07:56
duhovna dijeta
Stari izraz docta ingnorantia u savremenom značenju odnosi se na fah-idiote, stručnjake u parcijalanom smislu, čije je znanje u uskim okvirima struke, i nema nikakav kritički potencijal.
Da li vas ovo podseća na rečeno od autora. Nešto od Hauzera iz Banata (rumunskog dela) :
"Raskin je propast umetnosti pripisivao činjenici da moderna fabrika, s mehaničkim načinom proizvodnje i podelom rada, sprečava prisan odnos između radnika i njegovog rada, to jest oduzima duhovne elemente i odstranjuje proizvođače od proizvoda njihovih ruku"
Arnold Hauzer
Socijalna istorija umetnosti i književnosti
II. TOM
str. 322
Preporuke:
7
0
9
petak, 09 septembar 2011 09:15
moralni relativizam
Javnost u razvijenim zemljama Zapada potpuno je anestetizovana kada su u pitanju ovakve teme. Potrošači, za koje je, na primer, neka marka patika statusni simbol, ne pitaju se ko, i u kakvim uslovima, te patike prozvodi. Mediji doprinose ovoj utrnulosti javnog mnenja, zatrpavajući publiku nevažnim stvarima.
možda treba u tom kontekst tumačiti i nedavni slučaj "romanse" one pevaljke.
Preporuke:
9
0
10
petak, 09 septembar 2011 12:33
Lapovac
Iako je tekst prikaz jednog filozovskog skupa ima dosta naglašenih misli - mišljenja, koje zaslužuju širu diskusiju kao posebne teme. Meni su zapale za oko dve, "svedoci smo nastojanja da se kritičko mišljenje i mogućnost obrazovanja saseku u korenu" i "mediji doprinose ovoj utrnulosti javnog mnjenja". Svedoci smo kako se ova dva primera brutalno sprovode u današnjoj praksi. Šta je drugo studiranje po Bolonji i privatni univerziteti nego ubijanje nauke i intelektualizma za socijalno širi krug mladih ljudi, a sve navodno u ime efikasnog studiranja. I šta je drugo brutalna privatizacija medija, do najsitnijih opštinskih, nego njihova efikasnija kontrola i upotreba.
Drugo, odavno sam mišljenja da nema intelektualca bez poznavanja sociologije i pomalo filozofije, a na kojim se stručnim fakultetima danas još uči (predaje) sociologija. Pa marksizam je bio samo jedna grana učenja u okviru sociologije, zašto su zbog toga anatemisali čitavu sociologiju.
Preporuke:
20
1
11
petak, 09 septembar 2011 16:09
A gde su tu
Nezavisni intelektualci?
Sećate se tog pojma, koji je okupljao antisrbe, a kasnije okupljene u Dosu?
Preporuke:
6
0
12
subota, 10 septembar 2011 09:53
Starac Fočo
...a na kojim se stručnim fakultetima danas još uči (predaje) sociologija.
Odličan Vam je komentar, a samo bih odgovorio na ovo što sam izdvojio gore.
U Novom Sadu, na Fakultetu tehničkih nauka se uči sociologija. Udžbenik, kao i profesor koji to predaje, su, po mom nestručnom mišljenju, vrlo dobri. Međutim, izražena je atmosfera među studentima, a to je projekcija atmosfere u društvu, da je to samo mlaćenje prazne slame, "smaranje" ko je im je neko uveo samo da ih "maltretirao". Oni su došli lepo na fakultet da uzmu diplomu i zaposle se posle, a neko ih davi tamo nekom sociologijom. Ni mnogi profesori iz stručnih predmeta nemaju bolje mišljenje o sociologiji. Jer profesori su često samo dobri stručnjaci, ali nisu i intelektualci.
Ali, sve je to jedan začarani krug uzroka i posledica i zavređuje detaljniju analizu, možda na nekom novom skupu.
Preporuke:
8
0
13
subota, 10 septembar 2011 11:30
K9
Obzirom da sam prisustvovala samom skupu mogu da kazem da je tekst tacno i pedantno prikazao osnovne teze koje su tamo izlozene. Medjutim, tekst nije zahvatio najinteresantniji segment ovog skupa, a to su zive diskusije vodjene posle svakog izlaganja (izuzev kada je rec o diskusiji posle Divjakovog izlaganja). U diskusijama se kristalizovala ideja o potrebi neposrednog angazmana intelektualca, koji ne moze da bude nikakav neutralni posmatrac, vec samo aktivni ucesnik, koji na teoretskom planu izlaze jedan politicki stav
Preporuke:
6
0
14
nedelja, 11 septembar 2011 13:13
raspni jedra
nazvao bi ih :tvorcima jevanđelja modernih zala, su zanimljivo, čak napisali knjigu čak o književnosti !
vidi :
Karl Marks/Fridrih Engels,O književnosti i umetnosti
"Kultura" Beograd, 1946 god.
dakle, današnja parcijalnost nauke je mnogo daleko od jasnih kontura, nedeljive celine,...
Preporuke:
0
2
15
ponedeljak, 12 septembar 2011 17:54
thinking maize "glede" inteligencije ili o jednosmernom razmišljanju
Beše jedna interesantna edicija (iako na latinici), mislim da se zvaše "Grafos", odavde iz Beograda. Male crno-crvene knjižice, u kojima je objavljivana filozofska literatura, pravi PROZOR u nemarksističku, pa i NEZAPADNU filosofiju, pored ostalog! Čitao sam iz te edicije, dosta toga je bilo za mene PRAVO OTKROVENjE, nešto SASVIM DRUGO! Ne, nije to čitao svako, ali često se nalazila u Studentskom Gradu, a i drugim domovima po Beogradu! Posebno se sećam "Grafosovog" izdanja "Bhagavad Gite", u prevodu Pavla Jeftića (1926!) i sa predgovorom prof. Miloša Đurića! Zašto ovo govorim? Pa zato što u tom predgovoru prof. Đurić ističe "NAŠU PREŠNU POTREBU za UPOZNAVANjEM sa drugim, NEZAPADNIM MIŠLjENjEM", jer se "SAMO U DODIRU SA DRUGAČIJIM MIŠLjENjEM, NAŠE MIŠLjENjE I RAZMIŠLjANjE, A TIME I NAŠE DELOVANjE i CEO NARODNI ŽIVOT, MOŽE UNAPREDITI", kako po sećanju navodim reči prof. Đurića! NA ŽALOST, U CELOM OVOM PREGLEDU NAJMANjE ima "dodira sa drugačijim mišljenjem"!
Preporuke:
1
3
16
ponedeljak, 12 septembar 2011 18:49
thinking maize "glede" inteligencije ili o jednosmernom razmišljanju, KRAJ!
Da, Poštovani, SAM Zapad SADA dovodi u pitanje PARADIGMU SOPSTVENE KULTURNE MATRICE! Upravo to! Gorepomenuti Tojnbi napisa u tom svom delu da se SVAKA CIVILIZACIJA može opisati JEDNOM REČJU, koja je najbolje karakteriše. SAM dodaje: "Zapadnu civilizaciju NAJBOLjE opisuje reč MEHANIZAM!" Naravno, cela Zapadna civilizacije NIJE SAMO MEHANIZAM, ali reč "mehanizam" je NAJBOLjE OPISUJE! Ko iole ima uvida u prirodu Zapada, ZNA da je Zapad, iako grčko-rimskog korena, ipak je MALO VIŠE RIMSKI, nego grčki! Kao što je NAŠA, ISTOČNO-PRAVOSLAVNA CIVILIZACIJA, inače SESTRINSKA civilizacija Zapada, MALO VIŠE GRČKA, nego rimska! Ko u OVO nema uvida donosiće pre svega RIMSKA, tj. RACIONALNA REŠENjA, a ne rešenja koja JESU RACIONALNA, ali su i stvar npr. EMOCIJA! A NEMA ZAJEDNICE, bez EMOCIJA! Jer šta je emocija, nego INSISTIRANjE na npr. ĆIRILICI! A ćirilica je, da PODSETIM naše POSTMODERNISTE, JEDAN NACIONALNI SIMBOL, ergo EMOCIJA! Toliko od mene, za ostalo neka vide g-da (i dame) filosofi!
.jpg)
I naravno, pohvale za učesnike i organizatore skupa.
Odnosno, kako da se intelektualac postavi prema onima koji nisu intelektualci, kako da deluje emancipatorski na mase? Moze li se danas uopste delovati na mase, kada su mediji u potpunosti zatvoreni za kriticku misao, a sajtove, kao ovaj, cita ogranicen broj ljudi...
Po mom mišljenju, to ih diskvalifikuje iz determinante "intelektualaca"; jer, kako se i u samom tekstu da videti, čak je i dokazano- intelektualcem vas čini nepokolebljiva opredeljenost prema istini.
Etika je obavezan sadržaj svakog intelektualca; gde je etika u "intelektualcima" iz citata, kada pokušavaju da se okoriste političkom moći, ali- bez odgovornosti?
Zanimljiv, izvanredan tekst...
Ekspet (ili nam) - strucnjak:
Video sam obucare, krojace, citao o graditeljima
violina, upoznao lekare, uverio se u strucnost nasih konstruktora mostova, profesora, ... strucnjaka-vladaoca vestina i znanja (rezultatima dostignuvsi i zvanje i ugled).
Zajednicko za sve njih, je dokazana sposobljenost, u procesu ucenja (od skole) i rada.
Od strucnjaka viseg stepena obrazovanja, ocekuje se
progresivno veca vrednost(doprinos) dela.
Nauka, danas:
Pored nespornog,razvoja, koji tece, evidentna je i degradacija i zolupotreba "nauke", iako je nauka
prilicno jasno definisana, a "logos"zajednicko ime
ili sufiks.
Srpska (ali isvetska)nauka, poplavljena je morem "...logija" i disciplinama (naucnim i ne-)
Intelektualac-ko je to?:
[Kako to lepo zvuci, a ...?]
[Bese vreme, kad se propagirala "definicija" intelektualca-svako ko zavrsi (diplomira) fakultet. Potom su "skocili" sa diplomom prvog stepena, a javili su se maturanti.]D1.
S. Savic
Da li vas ovo podseća na rečeno od autora. Nešto od Hauzera iz Banata (rumunskog dela) :
"Raskin je propast umetnosti pripisivao činjenici da moderna fabrika, s mehaničkim načinom proizvodnje i podelom rada, sprečava prisan odnos između radnika i njegovog rada, to jest oduzima duhovne elemente i odstranjuje proizvođače od proizvoda njihovih ruku"
Arnold Hauzer
Socijalna istorija umetnosti i književnosti
II. TOM
str. 322
možda treba u tom kontekst tumačiti i nedavni slučaj "romanse" one pevaljke.
Drugo, odavno sam mišljenja da nema intelektualca bez poznavanja sociologije i pomalo filozofije, a na kojim se stručnim fakultetima danas još uči (predaje) sociologija. Pa marksizam je bio samo jedna grana učenja u okviru sociologije, zašto su zbog toga anatemisali čitavu sociologiju.
Sećate se tog pojma, koji je okupljao antisrbe, a kasnije okupljene u Dosu?
Odličan Vam je komentar, a samo bih odgovorio na ovo što sam izdvojio gore.
U Novom Sadu, na Fakultetu tehničkih nauka se uči sociologija. Udžbenik, kao i profesor koji to predaje, su, po mom nestručnom mišljenju, vrlo dobri. Međutim, izražena je atmosfera među studentima, a to je projekcija atmosfere u društvu, da je to samo mlaćenje prazne slame, "smaranje" ko je im je neko uveo samo da ih "maltretirao". Oni su došli lepo na fakultet da uzmu diplomu i zaposle se posle, a neko ih davi tamo nekom sociologijom. Ni mnogi profesori iz stručnih predmeta nemaju bolje mišljenje o sociologiji. Jer profesori su često samo dobri stručnjaci, ali nisu i intelektualci.
Ali, sve je to jedan začarani krug uzroka i posledica i zavređuje detaljniju analizu, možda na nekom novom skupu.
vidi :
Karl Marks/Fridrih Engels,O književnosti i umetnosti
"Kultura" Beograd, 1946 god.
dakle, današnja parcijalnost nauke je mnogo daleko od jasnih kontura, nedeljive celine,...