Ћирилица више од лингвистике

РУСКИ АМБАСАДОР У УН ВАСИЛИЈ НЕБЕНЗЈА: НЕЋЕМО ДОЗВОЛИТИ ДА СЕ ПОНОВИ СЦЕНАРИО СА МИНСКИМ СПОРАЗУМИМА И ДА ДОЂЕ ДО ЗАМРЗАВАЊА ФРОНТА КАКО БИ РЕЖИМ ЗЕЛЕНСКОГ ЗАЛЕЧИО РАНЕ

РТ БАЛКАН: ГЛАСАЊЕ У УН О ЗАХТЕВУ ЗА УКИДАЊЕ АМЕРИЧКОГ ЕМБАРГА ПРОТИВ КУБЕ - ЕВО КАКО ИЗГЛЕДА ПРАВА ИЗОЛАЦИЈА!

НАСЛОВНЕ СТРАНЕ СРПСКЕ ШТАМПЕ 1. НОВЕМБРА 2024.

ЕМИР КУСТУРИЦА И ЊЕГОВ ПРАВНИ ЗАСТУПНИК ЗДЕНКО ТОМАНОВИЋ ПОДНЕЛИ КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ ПРОТИВ ЖЕЉКА МИТРОВИЋА И ПОКРЕТА „КОПАЋЕМО“

БЕОГРАД: ОДРЖАН ПРОТЕСТ ПРОТИВ УКЛАЊАЊА СТАРОГ САВСКОГ МОСТА - "БОРБА ТРАЈЕ, МОСТ ОСТАЈЕ"

УНИЦЕФ: НАЈМАЊЕ ЈЕДНО ДЕТЕ ПОГИНУЛО У ЛИБАНУ СВАКОГ ДАНА ОВОГ МЕСЕЦА И НАЈМАЊЕ ПО ДЕСЕТ РАЊАВАНО

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ ПРОТИВ „РУСИФИКАЦИЈЕ“ НОЋИ ВЕШТИЦА: ТАКВА ЗАМЕНА ВРЕДНОСТИ И ФАЛСИФИКОВАЊЕ НАЦИОНАЛНЕ ИСТОРИЈЕ ЈЕСТЕ СВОЈЕВРСНИ ИЗАЗОВ ПРАВИМ ВРЕДНОСТИМА РУСКОГ СВЕТА

САД: ВЛАДА СРБИЈЕ ПРЕКРШИЛА ОБАВЕЗЕ ИЗ ДИЈАЛОГА СА ПРИШТИНОМ УСВАЈАЊЕМ ПРЕДЛОГА ЗАКОНА О ОРГАНИЗАЦИЈИ И НАДЛЕЖНОСТИ ПРАВОСУДНИХ ОРГАНА У ПРОЦЕСУИРАЊУ КРИВИЧНИХ ДЕЛА ПОЧИЊЕНИХ НА КОСОВУ

ВУК ЦВИЈИЋ: СМЕЊЕН СУДИЈА МИЛИМИР ЛУКИЋ ЧИЈЕ ЈЕ СКЛАЊАЊЕ ДОГОВАРАНО ПРЕКО СКАЈ АПЛИКАЦИЈЕ

ГРУЗИЈА: НАКОН ПОНОВНОГ ПРЕБРОЈАВАЊА, ЦИК ПОТВРДИО ПОБЕДУ ВЛАДАЈУЋЕ СТРАНКЕ "ГРУЗИЈСКИ САН", КОЈА ЈЕ ДОБИЛА 53,92 ОДСТО ГЛАСОВА И У НОВОМ САЗИВУ ПАРЛАМЕНТА ИМАЋЕ АПСОЛУТНУ ВЕЋИНУ ОД 88 МАНДАТА. ОПОЗИЦИЈА ОСВОЈИЛА 62 МАНДАТА

БЕЊАМИН НЕТАЊАХУ ИЗАСЛАНИЦИМА САД: ПРИМИРЈЕ С ХЕЗБОЛАХОМ МОРА ГАРАНТОВАТИ БЕЗБЕДНОСТ ИЗРАЕЛА

БРОЈ ПОГИНУЛИХ У ПОПЛАВАМА У ШПАНИЈИ ПОРАСТАО НА 155. ПЕДРО САНЧЕС: НАЈВАЖНИЈЕ СПАСИТИ ШТО ВИШЕ ЖИВОТА

петак, 01. новембар 2024.

Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)

Претходни бројеви

Пронађите НСПМ на

Твитеру

Нове књиге

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Текст препун оправдане констернације; али – шта даље? У свему томе су битна два фактора (док је лингвистика тотално небитна):
1. Темељно заглупљени, ионако полуписмени српски народ, још увек дубоко прожет инфексијом вирусом југославикусом, несвестан своје националне угрожености. Њему је савремени морални и животни мото: “У се, на се, и пода се“. Ако (нарочито у Београду) упитате 10 пролазника да на српском језику напишу нпр. “Лепо време данас“ – бар 8 ће то написати латиницом. И – ту лека нема без одлучне акције:
2. Власти Србије - политичара. Рекавши ово – уствари сам казао да лека нема. То су све најниже од ниског, продане душе, којима су државни и национални интереси толико далеки, да даљи не могу ни бити.
Закључак: уз такав народ и такве политичаре, право је чудо што у Србији има и толико мало ћирилице колико је има. Ако све иде како иде – а сви су изгледи да хоће, и српска ћирилица ће нестати, а за њом и српска нација.

Препоруке:

Помињете предлог Закона о основном образовању. Зашто тај Закон треба да се бави језиком и писмо? Устав у чл 10 то регулише. Предлагач, било ко да је из чл. Члан 107 Устава, тј Право предлагања закона, .... има сваки народни посланик, Влада, Скупштина, аутономне покрајине или најмање 30.000 бирача.Шта са тим има један несрбин, па макар се немачки звао и клајн (Мали). Ти остаци комуниста ће нас уверити да смо бБогатији ако имамо два оца и три мајке. Ко је дозволио да «Иинституције српске државе настављају са политиком самопорицања српске културе и духовности», одно постојања срба. Иинституције српске државе подржавају протеривање ћирилице из Србије, подржавају хрвате из Вуковара који не признају ћирилицу као пиамо уопште. То је Клајново СРБЕ НА ВРБЕ – ЋИРИЛИЦА НА КОЛАЦ! Лепо сте написали да нема закона у Србији, да је све како се кпме ћефне, тј како «ко буде хтео»

Препоруке:

Када ће престати овај безобразлук који дебело Клајнишемо,плаћамо - а они нас десетинама година малтретирају.
Има ли у Скупштини један србин да предложи нормалне законе према потребама народА, а не хрватске Европе и осталих прогонитељских звери!

Препоруке:

Ко се свога писма стиди, туђином се кити.

Препоруке:

Српско Удружење Ћирилица Београд је као и увек на бранику ћирилице. Знамо да смо многима трн у оку, али шта да радимо.
Како рече један сељак "да смо били јаћи на ћирилици ово нам се бе би дешавало".

Препоруке:

Људи моји, опасуљите се! -
- чувени Члан 10 Устава је пример цинизма и смртна пресуда ћирилици. Да је памети и жеље, тај члан би гласио:
У Републици Србији у службеној и јавној употреби је српски језик и ћирилично писмо.

Готово. Тачка. Решени сви проблеми.
Зашто? - зато.
Зато што је службена употреба врло уска, па ни писмени задаци из српског у државном школству нису службена употреба, па то није ни писмо у дневним новинама, нити на ТВ-у. Нити у рекламама, билбордима, фирмама... - све је то јавна употреба. А она је много шира. И сва на латиници.

Ерго: фали та једна једина реч, које нико не може - или не жели - да се сети и да гу тури у устав: ЈАВНА употреба, браћо Срби, мамлази једни недотупавни...

Препоруке:

Латиница је у Србију стигла са окупацијом 1915.године. Када не буде све присутна пред нашим очима, као што је то случај данас, знаћемо да је Србија слободна.
На жалост највећа је окупација у нашим главама. Све туђе нам је милије и драже, што је почетак губљење идентитета и свести о сопственој вредности. Зато су дневнице радника најмање у Европи, а негативан природни прираштај и старост становништва на првом месту у Европи.За оно што нам је "Све једно", рачун се испостави у најразноврснијем облику.

Препоруке:

Власт СНС-а биће упамћена по потпуном умирању ћирилице.

Препоруке:

Не можемо и не смемо бранити људима да се изјашњавају како желе (марсовци, ескими, итд.) али не смемо да прихватимо да том променом идентитета краду и оспоравају наш. Нека зову језик како хоће, али он јесте и остаће српски. Нека зову себе како хоће, не постају тиме бели медведи. Свак има право да постоји, али не на туђој грбачи. Све друго од толеранције прави колективно самоубиство.

Препоруке:

I znaci ako ja pisem latinicom nisam Srbin? I jedini nas nobelovac Ivo Andric je pisao latinicom!

Препоруке:

Misa

I znaci ako ja pisem latinicom nisam Srbin? I jedini nas nobelovac Ivo Andric je pisao latinicom!

Наравно да јеси Србин; само, она врста која не схвата важност ћириличног писма. Ствар упућености у проблем, о коме текст говори.
Немој да се прво увредиш; прво размисли. Вређање је ствар неразумевања.
А Андрић је писао латиницом јер ћирилица тада није била угрожена. Данас јесте.

Препоруке:

У скоријој прошлости на НСПМ имали смо висококвалитетне текстове о ћирилици које су поједини провокатори као што је овај Миса покушавали коментарима да девалвирају. Стога молим коментаторе да се не ложе на провокације и да им једноставно залепе хејт и да иду даље. Текст господина Којића је толико добар, аргументован и квалитетан, да је сваки коментар беспотребан. Коме ишта бије јасно, у тексту може да се обавести.

Препоруке:

Прво питање:
Колико треба да буде ћирилице међ' Србима да би се сматрало да није угрожена?

И друго, још важније:
Ко је меродаван да каже да ли је ћирилица угрожена или није (ено недавно су из Матице српске констатовали да ћирилица није угрожена).

Угроженост ћирилице је почела оног тренутка када је она добила алтернативу, када је сачињен заједнички језик који се писао и ћирилицом и латиницом, тачније језички стандард који је подразумевао два писма, дакле још у време Вукове реформе.

Ово је срж проблема и док се ово не схвати и не призна дешаваће се оно што се дешава већ век и по.

Препоруке:

Рђосаве, ви нисте у приву. Све што финансира држава је службена потрошња. Јавни су тоалети. Не ширите безнађе. И да је тако - ћутите о нашој бруци. Ни са Ћирилицама се не слажем, уместо да имају план акције, они као да су ДСС. Немају успеха, као да им неко даје грантове да не дижу народ, него да се дописујемо преко сајтова на које никад нико из "Виших кругова" не залази.
Ако српске Ћирилице (ко зна колико их има) имају екипе стручњака, а имају, нека нађу неког "свог" посланика у Скупштини да поднесе предлог Закона. Тим пре, што Држава плаћа екипе које то неће и не смеју да ураде, који су плаћени да коче. Зашто ћирилице нису уједињене, зашто свака има своју тарабу и рупу из које се појављује. У томе је српски проблем, у нејединству? То је разлог свих наших заостајања и губитака, народа и нације. Ми смо Србија Романових и Немањића. То је једна лоза коју наши унутрашњи јастребови цепају на саставне делове.
Ћирилице целог света - уједини се. Од слова А до Ш и Я.

Препоруке:

""Радмила. Добро сте сагледали проблем. Председник Српског Удружења Ћирилица БГ је Добрица Ерић, песник.
Ту је и Миша Којић који пише овај чланак. Дакле то је Удружење са највише чланова. Наш председник Добрица се једном запитао, а зашто нисмо уједињени? Немогућа варијанта јер онда неко ту треба да буде главни. Не прихватају ни лабаву конфедерацију. Не прихватају ни на славу да дођу због надмености, јер би онда видели 200 људи који нешто значе, па програм, па децу итд. Исто тако је и на Скупштинама.Што се тиче посланика имамо и то, али већ дуже времена нема посланичких питања. Не знам зашто.Ми гурамо лагано нашу варијанту, храбро и без цинцулирања. Поздрав.

Препоруке:

Радмила:

Рђосаве, ви нисте у приву.

Ооо, како би` волео да нисам... - али јесам.

Лепо Вам кажем - службена употреба је кад Вам, рецимо, пошаљу позив за војску. Кад би имали војску - видели би да се службена употреба поштује. Или кад Вас зову на суд. Или шаљу у затвор. Решење за Забелу ће вам, врло вероватно, написати службеним писмом.

Али - нажалост - употреба писма у школству, новинама, телевизијама, оглашавању, декларацијама производа... - није службена употреба. И зато нам је све то на латиници. Пошто Срби, тешки комплексаши, неуспешни и проказани, у ствари желе да личе на успешне и вољене Хрвате и Словенце. Да будемо како сав нормалан свет, јел` да...

Даклем: са службеном употребом се обичан смртник ретко и среће. Оно што нас засипа латиницом у количинама јесте - јавна употреба.

Иначе - главна препрека да се ишта постигне по овом питању јесу... - српски лингвисти! Веровали или не...

Препоруке:

@Рђосав: "…Иначе - главна препрека да се ишта постигне по овом питању јесу... - српски лингвисти! Веровали или не...”. Рђосаве – рђаво сте схватили препреку. Српски лингвисти су безначајне крпе у рукама власти. Препрека су српски властодршци, чији опис посла уопште не обухвата питање заштите српских националних интереса. Наредбодавци/послодавци им то никада не би дозволили. Као и у Титовој епохи, главни циљ у том погледу је гушење српске ћирилице у јавној употреби, као једног од важних симбола духовног заједништва са Русијом, и њеним замењивањем са латиницом. То је програм који се доследно упорно и успешно спроводи још од 1950-тих година и врло је близу свом комплетном извршењу. После тога следи доследни екуменизам, па – што да не, и врхунски успех: нека врста уније са Римокатоличком црквом. Тако треба да се свака врста утицаја Русије истисне са Балкана – а и садашња блискоисточна догађања су део тог “мастер плана“. А – садашња Русија је невољна/немоћна да то спречи.

Препоруке:

Drang nach Russland:

Препрека су српски властодршци, чији опис посла уопште не обухвата питање заштите српских националних интереса.

Опис посла властодршца јесте - да свим средствима задржи власт. Зато се и зове тако. Власто-држац. Некад било и: самодржац...

А пошто је, је ли, време демократије - власт се осваја, је ли, на изборима. И нема тог властодршца који ће ризиковати губитак 5 или 10% бирачког тела - а најмање толико ће изгубити свако ко се дрзне да Србима угрози вољену латиницу. Просто. И нерешиво...

Решење: само диктатура може да спроведе ре-ћирилизацију Србије. Само и једино просвећена диктатура. Али је нешто нема на видику. Мислим - видим диктатуру, али не просвећену...

А Друга Маршала да не помињеш без потребе. У његово време сви су београдски дневни листови били ћирилични. Звали су се: Политика, Вечерње Новости и Политика Експрес. Латиница је стигла са демократијом: Naša Borba, Blic, Kurir, Press, Naše Novine,...

Препоруке:

Број коментара говори о нашем односу према националном писму!Нема оних великих "Срба" који се свакдневно боре на овом сајту за српство?Ето колики си Срби,па не могу ни тај "велики напор" да направе и пређу на ћирилицу!Срамота!!!!

Препоруке:

Кад и ако Иа хоће, бојим се) све дође до неминовног и предвидљивог краја и нестане српског писма (а тос е неће дуго чекати,) процес ће се наставити, али убрзано. Убрзо, нестаће и српске нације (изумире), државе (одумире још од доба Кардеља) и српског имена. Историја ће запамтити нека имена, посебно оних који су убрзали пропаст. Ко зна данас како се звала држава коју је упропастио лакомислени Крез, или држава чији је владар био Пир, чије име је овековечено у синтагми "Пирова победа"?

Препоруке:

Смиљански:Ето колики си Срби,па не могу ни тај "велики напор" да направе и пређу на ћирилицу!Срамота!!!Не замери им - они су функционално неписмени. Не знају да користе ћирилицу на Мрежи. Па маскирају своје незнање глумећи лудило...

Препоруке:

1.
Милорад Ђошић каже у вези с обједињавањем удружења за заштиту српске ћирилице:

"Немогућа варијанта јер онда неко ту треба да буде главни. Не прихватају ни лабаву конфедерацију. Не прихватају ни на славу да дођу због надмености, јер би онда видели 200 људи који нешто значе, па програм, па децу итд."

Врло уважавам Милорада Ђошића иако га ни лично ни по делу н познајем. Можда не познаје ни он мене. Међутим ово што каже у вези с уједињавањем или обједињавањем удружења за ћирилицу није тачно. А није тачно зато што смо ми из првоосноване "Ћирилице" (2001) упутили недавно предлог за сједињавање удружења за заштиту ћирилице. Али то Којић и остали нису хтели да узму у обзир. А што се тиче песника Ерића, он се није искључио из првоосноване "Ћирилице", па је и даље наш члан иако је сада код вас "главни".

Препоруке:

2.
Није тачно да је некоме стало да буде "главни", или није тачно да је до тоига стало нама у првосонованом удружењу "Ћирилица". А било је предложено да будемо "сједињена удружења" а свако удружење би и даље самостално радило шта хоће у складу с договором. Никакав договор нису прихватили Ваши из Вашег удружења.

Зашто нису прихватили, распитајте се боље, искреније и детаљније код њих.

Нема потребе да се нико плаши да би неко могао да буде "главни" јер удружења немају никаквог новца да би их новац свађао. Ко од чланова сам нешто да тај ради. Ко ништа не да не може и нема чиме да било шта ради. Све се ради, бар код нас у првооснованом удружењу на рачун свог џепа. не знам да ли се код Вас ради друкчије?

Препоруке:

""Драгољуб Збиљић 1.
Ако неко зна да спушта лопту то смо ми. Драгољубе не бежимо ни од чега, а то да се Којић оглушава није тачно.

Препоруке:

Којић је потпуно у праву када је рекао да је ћирилица више од лингвистике. Она је, једноставно, најважнији српски национални симбол и то хрватски екстремисти одлично знају, поа су зато и толико кивни на српску ћирилицу.

Мада не треба потцењивати српску лингвистику, јер од лингвистике највише и зависи опстанак ћирилице јер се о њој плаћено брину стручњаци за српски језик. А велики је проблем што они заиста не знају (или неће намерно да знају) да је ћирилица много више од лингвистике иако она, практично, јесте део лингвистике, пре свега.

Препоруке:

Уз све уважавање - оштро се противим свакој `заштити` ћирилице, и свим групама грађана који заговарају `заштиту`. Заштићени су данас - рецимо - амерички Индијанци у својим резерватима, са све својом културом и традицијом. Да ли им се због те `заштите` смеши светла будућност?!

Не треба нама никаква заштита (тако дефанзивна, тако безнадежно очајничка реч) - но нам треба апсолутна доминација ћирилице у српском јавном и културном простору. Од забавишта до универзитетских уџбеника. Који су данас у огромној већини латинични. На већини београдских факултета уопште нема ћириличних уџбеника. Толико о српској интелигенцији...

А `заштитари` боље да се сами укину...

Препоруке:

Дубињинов "Закључак: уз такав народ и такве политичаре, право је чудо што у Србији има и толико мало ћирилице колико је има. Ако све иде како иде – а сви су изгледи да хоће, и српска ћирилица ће нестати, а за њом и српска нација" је одличан, само је у једноме мало фаличан.

Српски народ у случају нестајања ћирилице у Србији не заслужује прекор. Народ никада прекор не заслужује колективно зато што је народ скуп појединаца -- оваквих и онаквих и не можеш га колективно ни оптужити иако га можеш (на пример бомбародовањем) казнити. Али је то неправедно до Бога.

Српски народ не одлучује о писму ћирилици нити о томе да ли ће га бити. Буквално о томе одлучују само власти, државне институције и, пре свега, институције за српски језик и писмо. Јер је ћирилица проблем српског језика, а не енглеског или неког другог језика. Писмо се везује за језик јер због језика (наравно и због народа који се служи тим језиком) постоји.

Препоруке:

2.
Према томе, прекор због затирања српске ћирилицџе у Србији заслужују они који су за бригу о писму плаћени из народног пореза директно. А то су најпре српски стручњаци за српски језик и државне институције.
Народ плаћа за ту бригу и он је недужан. Кад би то народ могао сам колективно да реш без државе и институција, народ свакако не би ни плаћао да се то питање решава.

Зашто ово говорим? Зато што је врло важно, изузетно важно знати ко је кривац за неки лоше обављен посао. Ако оптужиш "народ" ништа ниси урадио, јер народ делује само преко институција, а не улично. Улично се делује само у револуцијама и побунама. Ачи ни револуције ни побуне народа опет не могу ништа озбиљно и трајно да ураде без институција. Могу једину да разбију, али не могу да направе и поправе.

Препоруке:

Опет расипамо снагу. Ипак -креће прича - ко је главни? Знате ли колико ће трајати? Овајфини академски чланак имаће 500 неплодних коментара. Има ли начина да се МАЉЕМ поврати ћирилица. У Русји има хиљаде козачких друштава. Треба да и има 10 или 50 милиона. На сваком ћошку. Да свако по мало допринесе. Нема главних. Није потребно никакво удруживање. Сви сте ви главни - а резулта ћемо да причекамо. Дајем идеју да носиоци ћирилице буду учитељи и наставници основних и средњих школа. Боје се да их не избаце са посла? Деца су генерација коју још нисмо изгубили. У сваку школу по једно оделење - удружење ћирилица. У сваком селу, на сваком ћошку, сви ба будемо главни. У Ћирилици - 200 чланова. Како су поделили посао? Зашто их нема 200 хиљада. Неће ваљда 200 људи да заштите ћирилицу. Неко рече: Маљ браћо, маљ -а не звона и прапорце. Да су ћирилице јаке заштитили би је одавно. Морате из кабинета на улице, пред Владу! Са мочугама. То је данашња култура која побеђује.

Препоруке:

четвртак, 05 септембар 2013 Владислав Грујић
Прво питање:
И друго, још важније:
Угроженост ћирилице је почела оног тренутка када је она добила алтернативу, када је сачињен заједнички језик који се писао и ћирилицом и латиницом,

Што ли овај коментар доби десет минуса? Шта у њему није тачно или исправно?
Стварно ми то није јасно.

Препоруке:

@Милорад Ђошић & Драгољуб Збиљић

Уопште није битно да ли сте уједињени“. Ја чак мислим да је боље да нисте једна организација. По јеврејском принципу: што више организација то боље. Оно што је битно је да имате исти циљ и да делујете синхроно. Гледајте Јевреје и учите: Од стварања Светског јеврејског конгреса до данас једва је прошло стотинак година а погледајте резултате. И никад нису инсистирали да постоји само једна организација. Напротив.

Препоруке:

@Misa
“I znaci ako ja pisem latinicom nisam Srbin? I jedini nas nobelovac Ivo Andric je pisao latinicom!”

То је изврнута логика. Ја пишем латиницон и на енглеском јер живим у држави у којој је то званично писмо и језик. Не би било нормално да овде где живим пишем ћирилицом и на српском (очигледно да ми је то нормално када пишем на српском сајту). Да ли је нормално да Србин у Србији пише латиницом и на хрватском језику или ако Вам је то тешко схватити онда кинеским писмом и на мандаринском језику?
У Србији је разарање националне свести узело толиког маха да је народ постао раја толико збуњена да не знају ни ко су ни шта су.

Препоруке:

"када водећи српски лингвиста, академик Иван Клајн"

Не могу да нађем биографију Ивана Клајна на интернету па се извињавам што цитирам крајње непоуздану Википедију:

Ivan Klajn ... born in Belgrade, 1937 is a Serbian linguist... Through his paternal family, which lived in Vukovar for generations, he is of Croatian-Jewish descent.

Препоруке:

""Мирјана Ниш.
Пишите нам на Ова адреса ел.поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели
Одговорићемо Вам. Хвала.

Препоруке:

"Можда сам претерао, али свим срцем желим да Хрватска "развали" Михајловићев тим"

Овај коментар Милојка Пантића из Хронике је слика и прилика данашњег "српког" латиничара и "домољуба".
На овакву изјаву нормалан човек може само да се забезекне.

Препоруке:

четвртак, 05 септембар 2013 Misa
I znaci ako ja pisem latinicom nisam Srbin? I jedini nas nobelovac Ivo Andric je pisao latinicom!

Иво Андрић је посебан случај зато што је добио католичко религиозно васпитање. Кад је дошао у Србију, изјаснио се као Србин и почео да пише ћирилицом.
Тако, Ваша тврдња није тачна, у сваком случају не за цело раздобље његовог живота.

Препоруке:

""права истина.
То је тачно, али донекле. Кад су комунисти ушли у БГ вратио се латиници, али се увек изјашњавао као Србин.

Препоруке:

""Драго.ца

Није проблем што нисмо уједињени. Проблем је што нема комуникације.
Дакле наше Удружење је Српско Удружење Ћирилица Београд и не бежимо ни од чега.

Препоруке:

"А `заштитари` боље да се сами укину (каже овде нека мудра глава која много "брине" о српској ћирилици)...

Дакле, ћирилици не треба никаква заштита!?

Прво, тачно је да више у Србији готово да нема шта ни да се штити од ћирилице јер је сведена на изузетке.
Друго, потребне су буна и свакодневна борба да се врати српска ћирилица у пуни живот у Србији. А то се може учинити на једино могући начин. Исправним решењем питања писма у српском језику (што за паре раде српски стручњаци за српски језик)у складу с целим светом по принципу из праксе: за један језик/народ -- једно писмо. За сада је то у Србији, јединој земљи на свету, наопако решено јер је српском писму одузет суверенитет после 1954. године по налогу комуниста што су спроводили српски сербокроатисти преко научно-стручних институција и школа.
Питање је зашто то неће да ураде српски стручњаци.

Препоруке:

ДОПУНА
НЕ БИСМО НИ БИЛИ "ЈЕДНА ОРГАНИЗАЦИЈА", АЛИ БИСМО БИЛИ САМИ САЈЕДИЊЕНИ КАО "СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ"...

"Уопште није битно да ли сте уједињени“. Ја чак мислим да је боље да нисте једна организација" (Милорад Ђошић).

Ја сам мислио да је Ђошић члан удружења за заштиту ћирилице из београда.

Наравно д није лоше ни да има што више тих удружења за враћање ћирилице. Проблем је, међутим, када та удружења имају исто пуно или скраћено име "Ћирилица" као што је београдска "Ћирилица" то име (пре)узела првооснованој новосадској "Ћирилици" за целину српског језика. Тако се ствара збрка. Добро је да је више удружења, али без (пре)узимања, тј. (пре)отимања назива већ основаних удружења. Јер, основно је и по Закону о удружењима носити такво скраћено и(ли) пуно име које неће стварати недоумице о ком је удружењу реч. А ново име није тешко измислити. Видети како је то лепо учинио, на пример, Немања Видић с називом "Српска азбука".

Препоруке:

Радмила каже:
"Даклем: са службеном употребом се обичан смртник ретко и среће. Оно што нас засипа латиницом у количинама јесте - јавна употреба.

Иначе - главна препрека да се ишта постигне по овом питању јесу... - српски лингвисти! Веровали или не..."

И најчешће је потпуно у праву.

Неоспорно је да решење питања писма у језику зависи од оних који су плаћени за решење тог питања. То су, како Радмила тачно каж+е, само српски лингвисти. Они су то питање писма решили изван целокупне светске праксе (алтернативна два писма).

Додајем, само да бих дао за право Радмили, ово. Бесмислена је деоба у вези с писмом на некакву "службену" и "неслужбену" или не знам какву употребу писма. Све је "службена употреба" писма, осим приватне (сасвим личне) употребе за појединачне потребе. Човек може сам за себе да измисли какво хоће писмо и да њиме пише свој језик ако жели само он да себе чита. Код нас се потеже "службена употреба" само да би се задржало алтернативно писмо против српске азбуке.

Препоруке:

ВРЛО СУ МИ ЗАНИМЉИВИ ОРГАНИЗАТОРИ ДАВАЊА НЕГАТИВНИХ ПРЕПОРУКА
Цитирам свој коментар са три "негативне препоруке".
"2.
Према томе, прекор због затирања српске ћирилицџе у Србији заслужују они који су за бригу о писму плаћени из народног пореза директно. А то су најпре српски стручњаци за српски језик и државне институције.
Народ плаћа за ту бригу и он је недужан. Кад би то народ могао сам колективно да реш без државе и институција, народ свакако не би ни плаћао да се то питање решава.
Зашто ово говорим? Зато што је врло важно, изузетно важно знати ко је кривац за неки лоше обављен посао. Ако оптужиш "народ" ништа ниси урадио, јер народ делује само преко институција, а не улично. Улично се делује само у револуцијама и побунама. Ачи ни револуције ни побуне народа опет не могу ништа озбиљно и трајно да ураде без институција. Могу једину да разбију, али не могу да направе и поправе.
Препоручи коментар:
0
3."

Препоруке:

Други део:

СРАМОТНО ОРГАНИЗОВАНИ "НЕПРЕПОРУЧИОЦИ"

МНОГО СУ СЕ "ЗА,ЕБАЛИ" ПРЕПОРУЧИОЦИ "МИНУСА". Зашто то није добар коментар (МАЛОПРЕ ЦИТИРАН) у коме се инсистира да се зна ко је кривац за полом ћирилице" и кад се тај кривац тачно наводи?

Препоруке:

Ћириличари, нисте ни свесни са ким имате посла. Оотишли сте у Блато заоблазним путем. Било вам је краће да сте преко Интернета скренули мало до Свилајнца, па бисте видели чудо невиђено, тј http://www.svilajnac.rs/system/svilajnac, да је сајт „napravljen uz podršku Evropske unije“, са ограђивањем да је „Opština Svilajnac isključivo odgovorna za sadržaj objavljen na Internet prezentaciji“, тј да „Informacije objavljene na internet prezentaciji ne predstavljaju zvaničan stav Evropske unije“. Крсти се попе- земља се тресе. Или „Služba za odnose sa javnošću Opštine Prokuplje“ на Фејс-бусу-плусу нема ни једну реч исписану ћирилицом. Знате ко је то наметнуо? Влада Србије,са неким USTASOIDOM и ЕУ преко „Programa opstinskog partnerstva sa opstinama“.

Препоруке:

Наставак
Није лаж, отворите па видите откуда се невоља јавља. Народ о тој подвали и увлачењу „бомбардера“ с врха до дна нема појма. На енглеском, за Енглеске србе пише: „Website development sponsored by USAID“. Како су нам лепо, српски, испод жита,завукли. Преко илегалног Владиног програма - америчке НВО увукле су се у општине да васпитавају младо поколење, да покажу ко влада и царује у Србији.

Препоруке:

""Мићуновић.

Нажалост знамо са ким имамо посла, али као што видите боримо се и извлачимо на мишиће.

Препоруке:

1.
"Дајем идеју да носиоци ћирилице буду учитељи и наставници основних и средњих школа. Боје се да их не избаце са посла? Деца су генерација коју још нисмо изгубили. У сваку школу по једно оделење - удружење ћирилица. У сваком селу, на сваком ћошку, сви ба будемо главни. У Ћирилици - 200 чланова. Како су поделили посао? Зашто их нема 200 хиљада. Неће ваљда 200 људи да заштите ћирилицу. Неко рече: Маљ браћо, маљ -а не звона и прапорце. Да су ћирилице јаке заштитили би је одавно. Морате из кабинета на улице, пред Владу! Са мочугама. То је данашња култура која побеђује" (Мирјана, Ниш).

Кад би ме неко питао шта је овде Мирјана лоше рекла, не бих имао шта да јој приговорим. Али је све то што је рекла изузетно тешко остварљиво. Ех, зашто нема "Ћирилица" 200.000 чланова!? Ех,како је лак а дуг одговор на то питање за онога који то зна и који већ 13 година води борбу за ћирилицу највише на свој трошак и у времену, и у знању и у новцу! Али би ми за одговор требао сав овај простор на НСПМ-у.

Препоруке:

2.
Драга Мирјана, ево унајкраће. Српско писмо ћирилица просто је окупирано смишљено и насилно у Србији од 1954. по налогу комунистичке власти а у извођењу окупације преко свих државних и научно-стручних институција у Југославији и у Србији. Налог је био да се "постепено српска ћирилица замени хрватском латиницом". И то је институционално урађено за народне паре. И данас се такав наопак рад наставља и поред уставне обавезе да се српски језик поново пише свуда само ћирилицом. Сви антићириличари су били одлично плаћени за свој наопак посао! А у свакој окупацији потребно је много снаге и средстава да се подигне буна и да се у њој успе.
А за буну, због смишљено изведене свикнутости на туђе писмо, још нема ни довољно људи ни средстава. Први српски устанак је подигнут тако што су српски богатији људи тога доба уложили своје богатство у ту буну. Данас нико од богатих срба не да ни динар за ослобођење ћирилице од окупације.
Ништа се не може урадити без свесних људи и џебане.

Препоруке:

3.
А мало је српских богаташа данас који би уложили за ослобођење и одбрану српске ћирилице.
Буна против турске окупације није успевала вековима. Буна против латиничења Срба свуда и у Србији, ево, не може да успе деценијама. Све је учињено преко институција и квазистручњака да се хрватска латиница преименује у "српску лазтиницу" да би се тако Србима омилило туђе писмо. То туђе писмо наметнуто је институционално и насилно у свест Срба као "своје" и тако су Срби, кроз школу и насиље, привикнути на туђе писмо. И многи срби с "препарираном" националном свешћу, која је практично претворена у антисрпство, ево чак и на сајтовима, на разне начине, мало сакривено, али очигледно, ратује за хрватско писмо као "српско писмо".

Препоруке:

5.
Замислимо шта би хрватска национална свест данас урадила у Хрватској да им неко говори да је српско писмо (ћирилица") "хрватско писмо". Таква наопака свест у Хрватској није могућа не зато што је хрватски народ природно свеснији себе у вези с писмом, него само зато што њима нико није деценијама по налогу комуниста а преко њихових научно-стручних институција уграђивао насилно и преко школе чип у коме је писало да је "ћирилица хрватско писмо" или да Хрвати могу бити изнад сваког народа на свету у томе што једини могу имати "богатство двоазбучја". Зато су Хрвати јаки у рушењу ћирилице, јер је руше као српско, а не хрватско писмо.
Оно што је посејало за но9вац зло семе комуниста преко хиљаде и хиљаде српских квазистручњака у српским институцијама и школама, изузетно је тешко исправити без институција (које држе страну латиници) и у државним и у научно-стручним институцијама.
Н

Препоруке:

За Збиљића (који цитира `Радмилу` не видевши да цитира `Рђосава`):

- прво и основно - не могу да реше проблем они који проблем не препознају. Шта је проблем? Проблем је Члан 10 Устава Србије, који употребу ћирилице своди на службену употребу. И тиме је, практично, Члан 10 - смртна пресуда ћирилици.

Поука: постоје службена, јавна и приватна употреба. Илити комуникација.
-службена комуникација: од стране државних органа. Војске, судства, државне администрације. Врло узак појам.
-јавна комуникација: новине, издаваштво, школство, телевизије, оглашавање, декларације индустријских производа.
-приватна комуникација: међу приватним лицима.

Дакле: наш основни проблем је јавна комуникација, законски нерегулисана и скоро сва латинична.

Да би се проблем решио - Члан 10 треба да гласи: `У Републици Србији у службеној и ЈАВНОЈ употреби је српски језик и ћирилично писмо. Садржај службене и јавне комуникације уређује се посебним Законом.

Тачка.

Препоруке:

6.
Некада је лакше ослободити се туђег спољног него свог унутрашњег окупатрора. А окупатор српске ћирилице и српске свести у вези с ћирилицом данас данас је ту, међу нама. Још је Његош рекао да би он лако са туђим непријатељем, "нека га је ко на гори листа", али је најтеже борити се са "својим непријатељем" и својим злом. Најуспешнији је непријатељ у свом народу. И српска ћирилица зато још не може да се врати у живот јер су непртијатељи ћирилице најпре у нашем народу. Они су васпитани и дуго образовани да буду непријатељи српске ћирилице. Док је непријатељ српске ћирилице постојао само у властима туђих царевина, Срби православни су свој језик писали, ипак, само ћирилицом. Онда кад је стигао непријатељ ћирилице из нашег народа, само је тада био успех против ћирилице трајан. Страни непријатељ је само привремнено забрањивао и прогонио српску ћирилицу. Домаћи непријатељ данас то ради трајније.

Препоруке:

7.
Ви, драга Радмила поштено и мудро спомињете борбу за ћирилицу у школама преко професор и учитеља! Тои би било добро и успешно. Када би се смело!
Какви црни професори и учитељи!? Куд би они смели данас у школи да говоре о српском писму од Матице српске и од САНУ кад професори и учитељи имају програме рада које не доносе слободно и самостално па да говоре каква је уставна обавеза за српско писмо и каква је општа светска пракса у решењу питања писма у свим појединачним језицима? Који то професор и учитељ сме да данас у Србији ризикује радно место па да, ван програма рада, говори о томе да је "богатство двоазбучја" у једном језику светска уникатна, само српска наметнута глупост. Сви професори и учитељи имају инспекције које би их одмах избациле с посла кад не би деци предавали о нарочитом српском богатству што имају у српском језику и "српску латиницу".

Препоруке:

8.
И сам сам, као професор, радио једно време у просвети. Мислите да је и мени пало на памет одважност да у то време говорим тада деци о глупости и насиљу преко "богатства двоазбучја".

Скромно знање и искуство које имам у вези с окупацијом српског језика латиницом и са смишљеним институционалним практично насилним латиничењем Срба у дугом периоду остављају ми наду да ћемо успети да вратимо ћирилицу, али ће то бити велика, дуга и љута борба. Питање је да ли ће у томе моја генерација успети.

Оспособљен сам дугим радом и борбом за ћирилицу да знам како би то могло и лако и брзо, али ме искуство учи зашто то брзо и лако не може.

Све ово је тек делић мог одговора драгој Мирјани на њен добре идеје и лепе жеље у вези са животом српске ћирилице међу Србима.

Препоруке:

Овај Збиљић је штетан. Окаснели борац против Тита и Компартије. Тип се губи у антикомунизму, лупета нешто тотално неактуелно - а не предлаже `учинковито` (д`извините на кроатизму) решење.

Да га мало образујемо: Јован Скерлић је давно пре комунизма предлагао (у својој српској наивности) да се створи јединствен српскохрватски језички стандард тако што ће бити екавски и латиничан. Да се, дакле, Срби одрекну ћирилице, а Хрвати прихвате екавицу. Скерлић, дакле. Иначе - умро 1914-те...

Где су ту комунисти, (з)брљиви Зб(р)иљићу?!

Препоруке:

Драги Рђосаве, лепо сте и занимљиво име дали себи. Верујем да сте супротно у стварности и да сте Добросав, а не Рђосав!

Лако је рећи ово Ваше: "Тачка". Али је то изузетно тешко у Србији и практично довести до тачке у вези са српском ћирилицом.

Свакако Вам, драги Рђосаве, тј. Добросаве, дугујем извињење због превида ако сам Вас цитирао, а спомињао Мирјану.

Препоруке:

ОСНОВНИ ПРОБЛЕМ ЈЕ У ИНСТИТУЦИЈАМА И ГЛАВАМА

"- прво и основно - не могу да реше проблем они који проблем не препознају. Шта је проблем? Проблем је Члан 10 Устава Србије, који употребу ћирилице своди на службену употребу. И тиме је, практично, Члан 10 - смртна пресуда ћирилици.

Поука: постоје службена, јавна и приватна употреба. Илити комуникација" (Рђосав).

Све то добро и тачно каже Рђосав. "Службена употреба" се из Устава користи и злоупотребљава против српске ћирилице. Једноставно, негде сам рекао, што се писма тиче, у језику је свака употреба службена. Нико не прави различита писма за службену, јавну, приватну или не знам какву употребу. Свуда у свету једно писмо се користи за један језик и нема ту никакве деобе на службену и неслужбену употребу.
И није то основни проблем у Уставу, тј. у Члану 10. Устава. Исто би у Србији било да је писало и најнормалније само: "Српски језик се пише српским писмом ћирилицом."
Проблем постоји у главама и институцијама, а не у Уставу.

Препоруке:

ЗБИЉИЋ ВОЛИ ВИШЕ ОД ГРАЂАНСКОГ РАТА ЗА ЋИРИЛИЦУ РАТ ИСТИНОМ О ЋИРИЛИЦИ

"Овај Збиљић је штетан. Окаснели борац против Тита и Компартије. Тип се губи у антикомунизму, лупета нешто тотално неактуелно - а не предлаже `учинковито` (д`извините на кроатизму) решење" (РЂОСАВ).

Рђосаве, Рђосаве! Делујете у складу с псеудонимом који сте себи дали.

Зар сте баш тако брзо морали да покажете да сте из тог Вашег удружења. Тако лако и брзо постадосте провидни па сам баш ја "много штетан за ћирилицу".

Мој Рђосаве, погрешан сте борац за ћирилицу. много погрешан.
Ви, Рђосаве, не видите да је моје предложено решење једино могуће решење. Или буквални грађански рат на улици за ћирилицу. Мени је рата доста, право да Вам кажем. Волим више да данас да ратујем ом о ћирилици.
Лако је Вама да наденете себи име Рђосав па да лупате глупости, а да њих мени приписујете "глупост". Ја сам одговоран стручњак, а не жељан међусрпске туче.

Препоруке:

Рђосављево ЗНАЊЕ ЗА МАЧКУ О РЕП

"Да га мало образујемо: Јован Скерлић је давно пре комунизма предлагао (у својој српској наивности) да се створи јединствен српскохрватски језички стандард тако што ће бити екавски и латиничан. Да се, дакле, Срби одрекну ћирилице, а Хрвати прихвате екавицу. Скерлић, дакле. Иначе - умро 1914-те" (Рђосав)...

Мој Рђосаве, како Ви тек нешто знате о српском писму и језику, тек нешто научисте на брзину, па хоћете одмах да о томе баш Збиљића "учите".

Кад бисте Ви ишта о мени и мом раду знали, не бисте се овако обрукали да ме "поучите", него бисте знали да то што рекосте и многе друге истине можете прочитати у десет мојих књига објављених о томе још од 1994. а у чланцима још после 1986. Поуке Ваше мени упућене можете слободно окачити мачку о реп да ту Вашу "истину" вуче улицом.

Препоруке:

ТРОГЛАВИ ПА ЧЕТВОРОГЛАВИ ИЗ АКАДЕМИЈЕ ЗА ВРАЏБИНСКУ ЛИНГВИСТИКУ

Овај Грујић мисли да може да нас превари својим стилом. Па човек је такав какав му је стил. И по стилу је препознатљив.

Би сте, Грујићу, из своје Академије за враџбинску лингвистику били до јуче идентификовани као троглави. Сада сте четвороглави. Колико Ви глава, стручњаче из инжењерства, имате за лингвистику. Били сте: Грујић, па Катана, па Миљојко, па сте сада и Рђосав. То Вам име, додуше, највише приличи. Како Вам не досаде, човече, та преименовања. Зовите се, човече, Грујић, не можете се од свог стила и знања сакрити. Ви мислите да се то не види. Стручњак за српски језик одмах види да сте ви исти човек. Исти ментално. Чак и још понеко се од Вас "учи", па носи Вашу главу.

Колико ће Вас с главама на једном телу бити да бисте лично вређали Збиљића из личне потребе?

Препоруке:

Него, да предложимо ми решења.

-Идеално решење: Члан 10 Устава да гласи:

`У Републици Србији у службеној и јавној употреби је српски језик и ћирилично писмо.
Службена и јавна употреба разрађују се посебним Уставним законом.`

Готово. А пошто је процедура промене Устава компликована, најбоље је донети Уставни закон:

Скупштина Републике Србије доноси

Уставни Закон о службеној и јавној употреби језика и писма
...
И тако даље. Не морам све ја. Чему онолики правници у државном апарату? Нек` се потруде. Нека зараде за `леба...

`

Препоруке:

СКЕРЛИЋ ЈЕ ХТЕО ДА ДА, А НИЈЕ НИШТА УЗЕО НИ ДОБИО

"Да га мало образујемо: Јован Скерлић је давно пре комунизма предлагао (у својој српској наивности) да се створи јединствен српскохрватски језички стандард тако што ће бити екавски и латиничан. Да се, дакле, Срби одрекну ћирилице, а Хрвати прихвате екавицу. Скерлић, дакле. Иначе - умро 1914-те" (Рђосав)...

ЗА ЧЕТВОРОГЛАВОГ ГРУЈИЋА НЕКОРИСНО ЈЕ ВИШЕ БИЛО ШТА РЕЋИ, АЛИ ЗА ДРУГЕ ЧИТАОЦЕ ОВОГ САЈТА ВАЉА КАЗАТИ ДА ЈЕ СКЕРЛИЋ, зарад братства и јединства у новој држави -- антисрпској Југославији (он није знао да ће она вити антисрпска) предложио да Срби напусте ћирилицу да би Хрвати усвојили екавски. Од тога предлога није било ништа. Нису га прихватили ни Срби ни Хрвати. Али то лиучи на комунистичку подвалу, али је то Скерлићево било искрено жртвовање у корист слоге. Он је хтео да да српско писмо за такође српско (и)јекавско.

Препоруке:

2.
Није, дакле, Скерлић ништа могао да добије тиме што је нудио ћирилицу за ијекавицу. Јер су и (и)јекавица и ћирилица српска. Скерлић је из српске широкогрудости и добре намере хтео да да и ћирилицу и (и)јекавицу Хрватима, јер је и једно и друго српско. Скерлић је био спреман на жртву ћирилице, хтео је да Србе полатиничи из бесмислене добре намере. То је била чиста утопија јер предлког Скерилића је остао мртво слово на папиру све док нису стигли комунисти да налогом о латиничењу Срба тек 1954. започну насилан процес латиничења Срба православаца. После Скерлића је ћирилица у српском језику била жива још најмање 40 година. Без комуниста Скерлићев предлог није значио ништа. То је Скерлићево на први поглед у духу "комуниста", али без комуниста не би било ништа од латиничења Срба. А тежња да буду сви Срби полатиничени не потиче од Скерлића, него много пре -- од Ватикана и 1060. године. Успех у латиничењу православних Срба тек је стигао од комуниста унутра. У југословенској држави

Препоруке:

НОРМАЛНО ЈЕ САМО ОНО ШТО ЈЕ У СКЛАДУ С ПРАКСОМ У СВЕТУ: "СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ ПИШЕ СРПСКОМ ЋИРИЛИЦОМ"

"-Идеално решење: Члан 10 Устава да гласи:

`У Републици Србији у службеној и јавној употреби је српски језик и ћирилично писмо.
Службена и јавна употреба разрађују се посебним Уставним законом" (каже Рђосав).`

Какво, човече, "идеално решење"? Где има идеално решење и шта то значи? Чему компликовање. Где сте видели да је неко тако решио у свету питање свога писма у свом језику. Није Устав главно место где се решава питање писма. Скроз сте то наопако поставили.
Не треба нам никакво "идеално решење", него нормално решење у складу с целим светом. А оно гласи једноставно: "Српски језик се пише српском ћирилицом." Томе је место у Правопису српскога језика које се примењује у целокупној српској језичкој науци и струци и важи за школе. То се може, а и не мора унети у Устав, мада је корисно унети. Каква службена и неслужбена употреба језика и писма. Шта ће Вам та деоба у употреби писма?

Препоруке:

""Драгољуб Збиљић.

Кад толико пишете, да ли сте издали неку књигу и на коју тематику?

Препоруке:

""Драгољуб Збиљић.

Кад толико пишете, да ли сте издали неку књигу и на коју тематику" (Бели Орао)?
Нисам се хвлио, али сам говорио овде и о томе. Објавио сам 15 књига, од којих су десет о српском језику и писму ћирилици. Споменућу Вам овде само последњу од њих "Латиничење Срба по прописима српских лингвиста сербокроатиста" (Ћирилица, Нови Сад, 2011, укупно 1072 стране) У тој књизи сам детаљно писао о фалсификовањима Вука, о погоршавању Вукове језичке реформе која нас је прилично удаљила од своје писане језичке прошлости, о насиљу над српском ћирилицом још од 1060. године и о најуспешнијем затирању ћирилице по налогу комуниста 1954. године у корист хрватске латинице. Том затирању претходила је злоупотреба наших институција за српски језик и писмо, најпре Матице српске, па САНУ и Института за српски језик и тако редом до сваке школе. Морао сам да пишем детаљније и о лошим поступцима српских научника и стручњака у вези са стандардизацијом српског језика и решењем питања писма у њему.

Препоруке:

Драгољуб Збиљић пише:

"Каква службена и неслужбена употреба језика и писма. Шта ће Вам та деоба у употреби писма?"

Да, заиста, како онда стоји "у службеној употреби" у том Вашем Члану 10. Устава Србије?

катана

Препоруке:

Пепо Бандић, или Ђорђе Поповић...

Драгољуб Збиљић пише:

"Каква службена и неслужбена употреба језика и писма. Шта ће Вам та деоба у употреби писма?"

Да, заиста, како онда стоји "у службеној употреби" у том Вашем Члану 10. Устава Србије?

Ма Збиљић је неоЗбиљан.

- наравно да постоји и неслужбена употреба (рецимо - приватна, ко како пише у приватној комуникацији није и не може бити предмет нормирања.) А постоји и `експериментална` употреба (да је тако ад-хок назовемо) - рецимо, штампане су извесне књиге на енглеском - шавијанским (Shavian alphabet) писмом, према идеји Бернарда Шоа о фонетском писању енглеског...

Дакле - решење проблема:

- или проширити `службену употребу` на све живо (новине, интернет-сајтови, филмски титлови, књиге...) - што је гломазно решење, ипак је јасно да се не може све ово стрпати под `службену употребу`, или -

- или дефинисати јавну употребу (од свих ових области које нас засипају латиницом) и `озаконити` је.

Препоруке:

Пепима, Бандићима, катанама, Грујићима и сл.

Прво, Члан 10. Устава Србије није "мој члан" у Уставу Србије. Он је члан у Уставу свих Срба и других грађана у Србији, јер је већински усвојен Устав Србије 2007. године.
То што га Ви нисте усвојили лично, ништа за Устав и његов Члан 10. не значи. Он је на снази8. Проблем је што власт Устав спроводи парцијално, по вољи, као у време чувеног законоправила драгог вам Јосипа Броза. Нека Вам је он. Алал вам.
Ја знам да кад је нешто "службено", то значи да је и "званично" и "обавезно". Упоредите речнике, па се уверите. Под "службено" исправно је сматрати "обавезно".
Сасвим је довољно у Правопису српског језика написати: "Српски језик се пише српским писмом." Једно писмо за један језик/народ, као у целом свету. Правопис упутити у школе и поново у вези с писмом, нормално описмењавати Србе. И тако неће ни Срби имати никакав проблем са својим писмом, баш као што га нема цела Европа и цео свет.
За личну потребу можете писати и клинастим писмом.

Препоруке:

ИСПРАВКА КУЦАЧКОГ ПРЕВИДА

Важећи Устав Србије с Чланом 10. усвојен је, наравно, 2006. године.

Препоруке:

1.
Свако ко ишта зна оЗбиљно у вези с језиком зна да је свако писмо саставни део језика, јер му је основна сврха записивање језика. Зато је питање писма увек (и) лингвистичко питање. Питање писма у свим нормалним државама решавају стручњаци за дотични језик. Стручњаци стварају и негују стандардни језик и решавају питање писма. У нормалним приликама то не раде по9литичари. Изузетак и у томе у модерној Европи били су Срби и Србија којима су комунисти, после хиљаду година употребе ћирилице прилагођене српском језику пр4авославних Срба, На новосадском договору 1954. наложили "постепену замену српске ћирилице хрватском латиницом". Лингвисти су упрегнути да то школским путем изведу.

Препоруке:

2.
То је било политичко насиље комуниста (да су комунисти били насилни само у томе, ни по јада!)које су српски стручњаци морали да спроводе. Како је било незгодно да се та замена наметне "декретом" (а било је незгодно зато што је чињеница да је српска азбука стално трпела насиље за свих хиљаду година поостојања. и то су Срби знали), измишљени су уникатно у свету "равноправност писама", "алтернативно писмо", "богатство двоазбучја" -- све то само за Србе, па "националистичко писмо", "фашистичко писмо", шовинистичко писмо" (све то су етикете да би се слободно ударало на српску ћирилицу као српски симбол без последица) и сл. Тиме су оправдавани насиље за латиничење (и) православних Срба. Спољашње насиље из туђих царевина није имало трајне резултате, јер су Срби, као сав нормалан свет, имали за свој језик једно писмо. Тек је унутрашње -- "домаће" насиље дало резултате, па данас имамо чињеницу да је српска ћирилица и у Србији остала у изузецима. И све је мање тих изузетака.
Зашто?

Препоруке:

3.

Поставља се питање, дакле, зашто је све мање ћирилице у Србији?

Три су основна разлога.

Прво, они који су плаћени од стручњака у институцијама које се баве језиком и писмом држе једино на свету српско писмо без суверености. Уведено му је и данас се задржава у науци и струци друго, туђе, алтернативно, хрватско писмо које су комунисти (не само они, раније и други, али су ови били најуспешнији) планирали да замени српску ћирилицу -- постепено, али на концу у потпуности. У тим условима српска ћирилица једва преживљава само захваљујући свесном ("непрепарираном" у мозгу) делу Српства.

Друго, следећи разлог нестајања ћирилице и даље последица је чињенице да се под "службена употреба писма" подразумева само употреба у "државним канцеларијама". Све друго се у Србији сматра дозволом да пишеш којим хоћеш писмом и тако се наставља затирање ћирилице, јер власти не спроводе свуда јасан Члан 10. Устава Србије (ћириличко једноазбучје у језику Срба).

Препоруке:

4.
Треће, следећи важан разлог настављања нестајања ћирилице последица је раније насилно наметнутих навика на хрватску латиницу. А писмо је таква животна "категорија" да када масе народа навикнеш на неко писмо, људи га тешко напуштају, а нико их не убеђује званично да је нужно и врло важно културолошки, цивилизацијски, национално, идентитетски и из других важних разлога да се Срби врате свом писму. Народ је увек мудар (уопштено, јер све потиче што је мудро, коначно из "нар5ода") па каже: "Навика је једна мукла, а одвика сто мука." Срби су навикавани насилно на хрватску латиницу по налогу комуниста, навикли су се на то писмо и "обичном" човеку није лако да замени писмо. Он ће то учинити само ако свакоме од њих појединачно објасниш детаљно зашто је важно за Србе да свој језик пишу својим писмом. Хиљаду је разлога за то. Али, одвикавање је сада много теже, јер је то заиста "сто мука", како каже народ.

Због свега тога основног што рекосмо Срби већински данас пишу туђим писмом.

Препоруке:

5.
Још само ово, макар, да додам.
Чак и када би све било у најбољем реду, када би се српски лингвисти понашали као и сви други лингвисти у свету у решењу питања писма, када би се Члан 10. стриктно од власти спроводио, чак и тада не би можда и десетак година српској ћирилици цветале руже. Комунисти су преко злоупотребљених институција и српских стручњака и школе наметнули хрватску латиницу Срби9ма као већинско писмо за време упорног рада и насиља у трајању од петнаестак година. Не мења се у народу тек тако ин случајно писмо. Рецимо, Румуни су заменили промптно (у једном потезу) своју ћирилицу латиницом. Тако су учиниле њихове институције. И то се врло брзо учинили. Ататурк је у Турској почетком 20. века донео декрет -- нема више арапског писма и уведено је латиничко писмо у једном "замаху". Код Срба је био други пут насиља. Ишло се на "постепено". Латиничење је трајало, рекох, петнаестак година. Већинско латиничење Срба у јавности било је завршено крајем седамдесетих година 20. века.

Препоруке:

6.
Ми који то све знамо и који знамо и много више од тога што овде укратко нписах (а има доста нас који то мање-више одлично знамо) схватамо да враћање Срба на свије писмо неће ићи нимало лако ни брзо. Зато смо ми у том поновном ћириличењу Срба углавном "оптимисти са искуством и знањем", па разумемо, како рекох, да то неће ићи нимало лако ни брзо. Зато још нисмо разочарани и верујемо у снагу Српства које ће успети да се врати свуда на своје писмо и да напусти "богатство двоазбучја", јер је то била досетка лажних стручњака како да Срби лакше напусте своје писмо.

Велики је проблем у враћању ћирилице Србима, можда и највећи, у томе што се међу Србима запатило превише "Југословена", "глобалиста", што људи не схватају да се у Србији умногоме и даље делује по "комуњарским принципима", тј. ради се волунтаристички (како ко хоће и жели) и политикантски, да не кажем баш "издајнички", али то је то.

Препоруке:

7.
А сви ти Срби (које наведох у претходном наставку) постали су у много чему и видно антисрби. А такви, више него сигурно, неће се враћати на ћирилицу. У ствари, такви ће је све више напуштати.

Наравно, увек треба напоменути. Ми свесни Срби и ћириличари умерени смо људи, часни и жељни истине и правде. Ми никада нисмо мрзели латиницу ни другу, ни ову која се користи у "хрватском језику" који је лингвистички српски језик у најмање 80-ак процената. Њихова стабндардизација је таква да се језички нису удаљили од нас Срба да се не бисмо могли разумети. Свесни те чињенице, ми ћириличари знамо да је врло корисно знати и хрватску латиницу, јер смо тада способни да читамо све књиге које објаве Хрвати на "хрватском језику". А Хрвати су у многим пословима озбиљан народ и вредно је пратити шта они објаве од књига.

Препоруке:

8.
Зато ми увек истичемо да нам је та хрватска латинхица и потребна и врло корисна. Једно знамо да се у решењу питња писма језика Србе не може и даље ићи на алтернативност те латинице, односно не може се, јер је штетно, користити хрватску латиницу као замену ћирилици у језику Срба...

Питам, најзад, разне Рђосаве и сличне њима (нажалост има и таквих који се крију иза разних псеудонима, па могу свашта да пишу) -- шта је у овоме што написах "неозбиљно", како Ви волите да кажете само да бисте били стварно неозбиљни и злонамерни, да бисте се подсмехнули борби за ћирилицу у српском језику, јер Вам је до ћирилице стало колико до лањског снега?

Препоруке:

Позитиван пример враћања ћирилице јесте - Војска Југославије, и њена наследница Војска Србије (односно - њени рестлови...)

Да се подсетимо: ЈНА је користила латиницу. Да је неко, попут овог Збиљића, кренуо са оснивањем ћириличних удружења - у сваком батаљону, чети, воду... - са идејом да преваспита војнике и официре читањем изабраних поглавља Правописа - шта би било? Смешно, а? Много смешно.

Но се то решило онако како се само и може решити: декретом. Наредбом. Стигла наредба - из Генералштаба ли је, из Врховне команде ли је - од сутра ћирилица! И би ћирилица. И само тако бива.

Дакле: само Закон. Само Декрет. Обзнана. Устав. Наредба. Хатишериф. Уставни Закон. А не `правопис`. Ко бре зарезује правопис?!

Препоруке:

"Дакле: само Закон. Само Декрет. Обзнана. Устав. Наредба. Хатишериф. Уставни Закон. А не `правопис`. Ко бре зарезује правопис" (Рђосав)?!

Слажем се у томе. Може то и наредбама. Па комунисти су тако урадили. Тако су урадили у Румунији. Тако је урадио Ататурк. А онда је правопис морао да се усагласи с тим декретом. Ипак. ово је ново време. "Демократско". Примереније би било да то реше они који су једини за то плаћени -- стручњаци. По угледу на цео остали свет. Нису други наредбама то питање решавали. Решавало се то у струци, у институцијама науке и струке. Ништа не би сметало да то ураде наши стручњаци.
Треба знати, у коначном то мора да пође од струке или да се заврши у струци, у правопису. У институцијама науке и струке.
Може декретима, али за то треба диктаторски систем владавине. Није одавно Србија, ипак, диктаторска земља.
Салжем се да су то два могућа начина. Ја сам за овај "демократскији". Није Србија више склона некаквој диктартури. Комунисти, ипак, не воде више главну реч.

Препоруке:

Збиљић одогвоара Рђосаву да је Скерлић предлог остао мртво слово на папиру.

Збиљић није у праву. Даничић издаје речник хрватскога или српскога језика (1882) -- латиницом; Белић 1923. довазбучно. Часописи, као "Књижевни југ" излазе двоазбучно, "Зенит (Загреб), латиницом и чистом екавштином, а "Невен" (Суботица) латиницом, Андрић пише латиницом, итд.

Скерлићев предлог није никада замро. Краљ Александар је тражио "југословенски" језик писан латиницом. Да није убiјен 1934. то би и увео -- јер је био аутократа. Службени језик Устава СХС/Југославије је српско-хрватско-словеначки, што подразумева и латиницу. Све државно је писано двоазбучно. Многи факсимили приватних и пословних преписа 30-их година су куцани латиницом, итд.

И ја сам мислио као Збииљћ док сам наивно веровао српским лингвиситма и док није постало јасно да пишу из главе

Препоруке:

1.

Грујићу, тј. Катана погрешно куцате када кажете:

"Збиљић није у праву. Даничић издаје речник хрватскога или српскога језика (1882) -- латиницом; Белић 1923. довазбучно. Часописи, као "Књижевни југ" излазе двоазбучно, "Зенит (Загреб), латиницом и чистом екавштином, а "Невен" (Суботица) латиницом, Андрић пише латиницом, итд" (Грујић -- Катана).

Нисте довољно свесни да је Збиљић стручњак који то што пишете зна тачније и прецизније, а Ви нагађате и нешто погађате. За "српско-хрватско-словеначки", па за "српскохрватски" и(ли) "хрватскосрпски" језик нормално је да су везивана оба писма, јер се ћирилица није могла искључити због Хрвата и Словенаца који, као католици, једноставно ни у сну нису могли бити поћириличени. То су знали сви и пре Даничића, и пре Вука и, касније, пре Александра и краља и Белића. И сви су оби морали да "тетоше" Хрватима и Словенцима јер није могло бити ни речи о томе да Хрвати9 и Словенци пређу на ћирилицу.

Препоруке:

2.
Уз то је уплетено хиљадугодишње насилно латиничење Срба католика најпре, а касније и Срба пр4авославаца. То је латини8чење Срба православаца успело тек унутра у оквиру комунистичке Југославије. Наравно, Срби су много уложили у Југославију, дали су своје краљевство и име своје државе и пристали су (мисли се на краља и оне око краља, народ за то није питан)на велике жртве, као што су српство, па језик (дозволили су да се преименује), па писмо и још много шта. Било је доста појединаца као Скерлић и слични који су широкогрудо зарад "братства словенских Балканаца" у Југославији који су пристајали да се удовољи Хрватима и у писму и у језику. Краљ Александар је према Хрвати8ма био заиста деомократа. Он јесте био лично и за то да Срби постану Југословени и да се Срби пр4еведу на латиницу. Али ипак то латиничење Срба није извршено у време Краљевине Југославије.

Препоруке:

3.
А. Белић је пред Други светски рат јасно разграничио у својој Граматици српскохрватског језика за школе рекавши да се ћирилицом служе у Југославији Срби, а латиницом Хрвати и Словенци. А Белић је до Другог светског рата у српској лингвистици био што је Вук био за вуковце. верујте да је Белић одлично знао које је чије писмо. И то је рекао 1940. године у споменутој Граматици и другде. Ви сте у југославији имали стварну "равноправност" у употреби писама, на пример, на железничким станицама и у Србији и у Хрватској. Табле су исписиване и једним и другим писмом. Али је српски народ, осим неких ситних изузетака,писао ћирилицом све до 1954. када су комунисти коначно дали налог лингвистима да се Срби полатиниче "постепено". И то је урађено захваљујући комунистима и сербокроатистима.

Препоруке:

4.
Нормално је да су не само у граматикама у Србији, него и у Боранићевом правопису и у граматикама у хрватској и у Србији давана оба писма. Али се тачно знало и наводило: Хрвати и Словенци, свакако, пишу латиницом, а Срби ћирилицом. Убрзо су стигли у Југославију комунисти и они су први међу Србима почели да се "глобализују" и "интернационализују" и "слизују" и да пишу латиницом. Латиница је међу српским комунистима била сигуран знак антисрпства и напада на српске традииционалне вредности, као што су Црква, писмо итд.
Али, и поред покушаја латиничења Срба, оно се пре Новосадског договора није извело нити га је масовније било....

Препоруке:

5.
ЗБИЉИЋ СЕ НЕ БАВИ ВРАЏБИНСК0М, НЕГО СТВАРНОМ ЛИНГВИСТИКОМ

Знам да неће никада, али Грујхићи, Катанићи и остали слични и "вишеглави" и једноусмерени једноглави, верујте треба да знају да -- Збиљић није студирао и истраживао инжењерство и природне науке, али јесте српски језик и писмо и то све зна, али не зато што је "Вогом дан", него зато што је то студирао и више деценија провео у раду и истраживању тих питања. И логично је да ме у томе никакви двоглави, троглави Грујићи, Катанићи и слични "вишеглави" (с једним телом) не могу рећи нешто што Збиљић није чуо или не зна. Збиљић је у то прецизно упућен јер је на томе много и професионално радио, а није дошао да се враџбински бави лингвистиком.

Препоруке:

6.

Умало да заборавим осврт на Катанино знање из нагађачке, а не научне лингвистике. И ћорава кока неко зрно кљуцне. Тако и Катана зна да је Даничић "објавио први том Рјечника хрватскога или српскога језика (1882) -- латиницом". Па како би га могао, човече, објавити друкчије у Загребу, као "тајник" у ЈАЗУ. Како би могао Даничић да поћириличи Хрвате кад то није ни Вук успео. Како би се у то време сагласио Беч да неки католички народ на Балкану пише ћирилицом кад се хиљаду година латибница намеће Србима. И сада да неки Даничић из Новог Сада, из Србије објави у Загребу за Хрвате "Рјечник хрватскога или српскога језика на -- ћирилици. Кљуцате зрно истине које и мало јаче ментално развијено дете може да зна. А Ви то покушавате да "обавестите" Збиљића да бисте га "обрукали" како то Збиљић "не зна".

Препоруке:

7.
Збиљић је осредњи стручњак, али зтаиста стручњак, човече. И не можете ме "уловити" Ви ни у каквом незнању које Ви можете, као представник лаичке и враџбинске лингвистике, да знате. За Вас је Збиљић -- "неуловљив" у незнању. ма шта да знате, мање знате. Понављам не зато што сам "Богом дан" да знам, него сам много читао, истраживао, студирао и професионално на томе радио, па морам знати. Све што Ви кажете, откривате "топлу воду" за Збиљића. Све то што Ви не знате или понеко зрно знања кљуцнете, чујете, прочитате -- много више од Вас знам о томе, детаљније, прецизније, изворније, тачније... Нисам се, као Ви, лаички и враџбински тиме бавио, него сам заиста много и професионално на томе радио. ја нисам ни од кога преписао својих десет књига о српском језику и писму, него сам много извора прочитао и сазнао, па сам о томе тек онда тачно писао.

Препоруке:

Збиљићу, отовирте Уставе СХЦ и Карљевине Југославије: Члан 3. каже -- службени језик је српско-хрвтаско-словеначки. И као папагај понављате да је Белић пред рат казао да Срби пишу ћирилициом. Не знам зашто је то казао. Александар већ био мртва 6 година па то није казао да би Александра одговорио од намере да створи "југословенски" језик.

А ви себи само тепјате и тапшите се по леђима уверавајуће самога себе да сте неки стручњак. Српски "стручњаци" су довлеи језик докле су га довели.
А што се ваших прича тиче ја вама не верује ни једну реч, јер ништа не доказујете него само проповедате.

Знате и ја сам некада мислио ка и ви, јер сам веровао "стручњацима" као што сте ви -- на реч. Нажалост, чим сам почео да порверавам њигове речи изгубио сам и поверење у њихове приче. А ви само наставите својим причама да одушљеватавте неуки свет. Километарско пискарање и прпеисивање од Кулина бана није наука.

Препоруке:

1.
"Збиљићу, отовирте Уставе СХЦ и Карљевине Југославије: Члан 3. каже -- службени језик је српско-хрвтаско-словеначки. И као папагај понављате да је Белић пред рат казао да Срби пишу ћирилициом. Не знам зашто је то казао. Александар већ био мртва 6 година па то није казао да би Александра одговорио од намере да створи "југословенски" језик" (Грујић, тј. Катана).

Опет Збиљићу "откривате" велику "тајну", "откривате" му "топлу воду" да је у првом Уставу Краљевине Југославије писало да је службени језик "српсико-хрватско-словеначки". Па нисте ни све наставке овде прочитали. Па то сам Вам и написао, лингвистички "врачару". А да је Белић био мртав 1940 година кад је објавио своју Граматику у којој је рекао да "Срби пишу ћирилицом", а "Хрвати и Словенци латиницом" нешто ште се много преварили. Да је Белић био9 мртав, како би учествовао на Новосадском договору 1954. године? Много сте шупљиклавги, Катана, у вези са српским језиком и писмом. Ви сте лингвистичко нагађало. И ништа више.

Препоруке:

2.
Кад бих имао времена да наводим Катанине полуистине и да исправљам његове неистине, обмане и блефирања из лингвистике, било би ми потребно овде бар стотине наставака.
Много бисте се обрукали да се не потписујете под псеудонимом.

Препоруке:

Опет Збиљићу "откривате" велику "тајну", "откривате" му "топлу воду" да је у првом Уставу Краљевине Југославије писало да је службени језик "српсико-хрватско-словеначки". Па нисте ни све наставке овде прочитали. Па то сам Вам и написао (Збиљић)

Човече, ви везе немнате о чему говорите. Какав "први" Устав Краљевине Југославије -- постојао је само један устав Краљевине Југославије!

Устав Краљевине СХС (28. јуна, 1921.) већ има ту одредбу (стр. 2, Члан 3) о језику, па пише "Службени језик Краљевине је српско-хрватско-словеначки". Идите у библиотеку па проверите.

Устав Краљевине Југославије (1931, стр 4, Члан 3) кааже исто.

Ако је по вама био "први Устав Краљевине Југославије, који је био "други". Није га било!

Препоруке:

А да је Белић био мртав 1940 година кад је објавио своју Граматику у којој је рекао да "Срби пишу ћирилицом", а "Хрвати и Словенци латиницом" нешто ште се много преварили.(Збиљић)

Ја сам се преварио??? Куку, црни Збиљићу, молим вас одустаните. Молим вас, прочитајте пажљиво шта сам написао: "Александар [не Белић!] већ био мртва 6 година"

И где сам ја написао да је Белић бо мртва 1940 година?

Препоруке:

1.
Не кукајте вишеглави Грујићу, Пепо Бандићу, Катана и остали псеудонимски истоглавци. Вама је нешто на тапету Александар (краљ). Ја сам лингвиста и говорио сам, наравно, о Александру (Белићу) јер се Белић ипак више питао од Александра за ћирилицу којом пишу сви православнби Срби и у Белићево време. А позната је чињеница да је Краљ Александар био вољан дати ћирилицу за "југословенско братство", али нити је наредио латиничење свих Срба нити му је Белић то одобрио. Зато је у Краљевини Југо9слави9ји иупак српска ћирилица била стопостотно писмо православних Срба, како то Александар (Белић)сведочи и потврђује у својој Граматици за школе 1940. године. н Белића су снажнији утицај каније извршили комунисти и њима се Белић није могао одупрети, па је на Новосадском договору ипак пристао на "постепено" латиничење Срба које је већински насилно спроведено после Смрти Белића (26. фебруара 1960).

Препоруке:

2.
Белић је, као што се у науци зна, стигао само још да буде један од водећих "преговарача" на Новосадском договору 1954. који је цементирао погубну језичку политику у Србији у време комуниста када је и дат налог српским сербокроатистима да се имају "Срби постепено полатиничити". Стигао је још само да буде члан Правописне комисије која је сачинила Правопис српскохрватскога/хрватскоср4пскога језика којин је објављен иза смрти Белићеве.
Белић је иначе био дуго председник САНУ. Биуо је то пре рата и за време рата (тзв. НОБ). И када је стигао Броз с партизанима, његов живот је зависио од њих. Није му ништа било друго преосталко него да буде човек Брозовог система. Да на то није пристао, не би се наносио главе ни до 1960. године. Тако је Белић пристао (сила Бога не моли) да буде један од оних који се није ни у чему ни могао ни смео одупрети Брозу. Краљу Александру се Белић ипак одупрео у намераваном латиничењу пре Вроза.
То све зна сваки и осредњи стручњак за српски језик и писмо.

Препоруке:

Грујићима, Катанићима, Пепима Бандићима и другим "стручњацима"

Наравно да Збиљић верује стручњацима! Неће Ваљда да верује нестручњацима. Ја верујем онима који нису представници враџбинске, непрофесионалне лингвистике. А у књигама сам доказао да могу да верујем само правим стручњацима.
Пепима, Бандићима, Грујићима, Катанићимна... у лингвистици нема шта да се верује јер такви могу да буду само представници нагађачке, боље речено враџбинске лингвистике. Збиљић не припада том "правцу" из Ваше "лингвистике".

Препоруке:

"ДЕЧЈА ЛИНГВИСТИКА" ЈОШ НИЈЕ НАУЧНА ЛИНГВИСТИКА

"Ако је по вама био "први Устав Краљевине Југославије, који је био "други". Није га било" (Катана илити Грујић, Пепо Бандић и др. псеудоними)!

Ви сте, очигледно, превише докони па се бавите не само враџБинском, него и "лингвистиком о зачкољицама". Небитно је човече колико је било устава у Краљевини југославији. Један је истовремено и први. Адам је био један човек. Али је по Библији био "први човек".
Још одавно се зна да се деца воле свачим бавити, па и "зачкољицама". Али "дечја лингвистика" још није постала научна лингвистика.

НЕ МОЖЕ, ИПАК, НЕПРОФЕСИОНАЛНА, ТЈ. "ДЕЧЈА ЛИНГВИСТИКА" ПСЕУДОНИМА да буде (н)икаква научна лингвистика.

Препоруке:

Можемо да сведемо биланс ове отужне дискусије:

- мало жалопојки над тренутном ситуацијом. Мало пљувања по проклетим комунистима који су, је ли, криви за све. Мало личне промоције извесних `лингвиста`. Ако је савремена лингвистике уопште наука. Више личи на слушкињу дневне политике. Баш као и историја, она `савремена`;

- ни један једини предлог. Дакле - кукумавчење без позива на акцију. Осим ако пледирање за `демократска решења` не схватимо озбиљно? Тако се приступало и неким другим проблемима: `Косово је демократско питање!` So sprach Коштуница у време рушења Слобе. Само да видимо леђа комунистима, па се Косово решава само од себе...

Дакле: једини смислени предлог изнела је Моја Маленкост, и он гласи:

Обзнана

- У Републици Србији у службеној и јавној употреби је српски језик писан ћириличним писмом.
- Садржај службене и јавне употребе, као и санкције за непоштовање ове Обзнане, уређују се посебним Законом.

Где су остали предлози?!? Нема ги...

Препоруке:

Рђосав све полаже на ванлингвистичко решење питањ писма у Србији. Тачно је могло би то питање да се реши обзнаном, декретом, наредбом, указом. Али за та "документа" која ће решити питање писма у Србији потребна нам је власт "ала Ататурка" у Турској почетком 20. века. Има ли Србија данас власт која хоће и може ишта да реши обзнаном. тешко је рећи да је данашња власт у Србији спремна да, као Ататурк или као ко0мунисти 1954. године реши питање писма Срба.
Волео бих да има, макар у вези с писмом, Ататуркову снагу данас српска власт, него не видим да има. Зато сам одавно предложио оно што је реалније.

Препоруке:

2.
А реалније је зато што се мој предлог ослања на праксу, тј. начин решења питрања писма у целом свету. Довољно је да српски лингвисти у оквиру стандардизације српскога језика врате светско решење питања писма и да, као, на пример, данас Хрвати, запишу у Правопису српскога језика (још боље да се зове Српски правопис, као 1914. године у оквиру школског Правописа српскога језика за језик Срба у Срему, Банату, Бачкој и Славонији (у оквиру тадашње Аустроугарске): "Српски језик се пише (или записује) српском ћирилицом.

Оба та начина -- и Рђосављев преко наредбе, и Збиљићев предлог у складу с праксом у целом свету -- могао би дати резултат.
Проблем је код Срба данас у томе што Србија нема спремну ни власт нити спремне лингвисте који би питање писма српскога језика решили после наопаког рада у вези са српским језиком и писмом после 1954. А то је већ преко 60 година под налогом комуниста и данас под лажним дермократама и преименованим комунистима. Много је то деценија наопаког рада...

Препоруке:

То треба решавати док нам је диктатура још млада. А ова јесте. То - дакле - може да реши само диктатор у успону. Док још не мора да брине за своју власт. Овај А.В. (иако блентав) може да послужи, још му се рејтинзи дижу. Теба само неко да га наговори. Или му припрети...

(Додуше - има и примера остареле диктатуре која пред свој крај учини неки национално користан потез. Пример: Тоша Живков, протерао милион Потурака. Па га после - као - држали у кућном притвору. Али, Потурци се неће вратити, Тоша себи подигао споменик...)

Значи: демократија никако није добар оквир за решавање овог и сличних питања. Кад је народ толико заблудео (а Срби то јесу) да би сигурно казнио сваког ко покуша. Минимални губитак: 10% гласова мање на следећим изборима, за `ћирилизатора` и странку му.

Него - диктатура. И то млада. Као ова наша. И кадри. Јер кадры решают всё, како лепо рече Јосиф Висарионович...

Препоруке:

Тешко. Нема овај "диктатор" налог за враћање Срба ћирилици. Он има сасвим друкчији налог. Нема ко да га "наговори" на то...

Препоруке:

На "Белића су снажнији утицај каније извршили комунисти и њима се Белић није могао одупрети, па је на Новосадском договору ипак пристао на "постепено" латиничење Срба које је већински насилно спроведено после Смрти Белића (26. фебруара 1960)." (Збиљић)

Опет "стручни" фалсификати! Где се у Новосадском договору позива на "постепено" латиничење Срба?

Препоруке:

Један је истовремено и први. Адам је био један човек. Али је по Библији био "први човек" (Збиљић)

И ко се овде вади дечјим зачкољцима? Другим речима, по вашој логици, ако сте се женили једанпут, онда своју жену предтсваљате "ово је моја прва супруга"? Најмање пет година би спавали у кокошињцу после тога.

Каква вам је логика, таква вам је и наука.

Препоруке:

1.
"Опет "стручни" фалсификати! Где се у Новосадском договору позива на "постепено" латиничење Срба" (Катана)?

Катана је или превише млад, па није упућен у начин владавине комуниста или је живео на Марсу па није ни чуо за ко0мунисте. не пишу комунисти никада јавно (у "договорима") оно што ће радити скривено. Зато и не пише то званично у 10 тачака Закључака Новосадског договора. Али су истраживачи целокупног догађаја пронашли у расправи да је изричито речено да је незгодно званично забранити ћирилицу (то би било као у НДХ у току Другог светског рата, па би то од Срба било лоше примљено, и то ј изричито тако спомињано у објављеним расправама учесника Новосадског договора (1954). Зато је изричито у расправи (која је објављена) речено да се латини8чење Срба има извршити "постепено". Онај кога то занима у изворним цитатима и доказима, мора нешто да чита из стручне литературе. Узмите књигу "Срби на туђем писму" (Ћирилица, Нови Сад, 2010, страна 106-149).

Препоруке:

НИЧИМ СЕ НЕ МОЖЕ ПОБИТИ ЧИЊЕНИЦА О "ПОСТЕПЕНОМ" ЛАТИНИЧЕЊУ СРБА ПОСЛЕ 1954. ГОДИНЕ

2.
А оно што је званично записано у трећој тачки је политичка ствар која такође јасно говори ономе ко се у лингвистику озбиљно и професионално разуме. Тамо Катана (тј. Грујићу) "званично" у 3. тачки Закључака Новосадског договора (1954)пише да су "латиница и ћирилица равноправне". Комунистички мудро смишљено да би се у пракси спроводило латиничење на тај начин што је било "равноправност писама" само када се ћирилица замени латиницом за Србе, а Боже сачувај да је било за Хрвате "равноправно" када се латиница замени ћирилицом.
Да је то тако у пракси рађено, докази су Вам на хиљаду пута и данас понављани када се неко побуни што нема ћирилице, увек му се одговара: "Писма су равноправна".

Препоруке:

3.
Дакле, Катана (тј. Грујићу), не можете никако и ничим изменити непобитну чињеницу из стварности да је хрватска латиница Србима наложена од комуниста преко сербокроатиста за "постепену замену". Џабе је Ваше упињање из петних жила да ово побијете. Све што је речено у Анкети пред Договор и оно што је речено у расправи током договарања потврђује само једно -- да су комунисти наложили сребокроатистима да се спроведе "постепено" латиничење Срба. То непогрешиво показују догађаји у вези с ћирилицом и њено нестајање већ првих година после Новосадског договора 1954.

Знам за Вашу главну, на Вашу жалост, сасвим погрешну тезу да се Србима огадила ћирилица, па су је они "сами напустили". Катана, тј. Грујићу, да је однос према ћирилички био фашистички и насилан показују и тренуци наше данашњице у Хрватској. Реч је о чекићарском насилном уклањању ћирилице. Ипак, данашња власт у Хрватској није усташка власт из 1941-1945, па ипак настоји да спроведе Чланак 12. Устава Хрватске о српском праву.

Препоруке:

Изнели сте добре аргументе, и одговорићу вам, ја сам аутор до скоро јединог програма за ћирилични смс за све телефоне који је преузело око 5000 људи. Мислио сам да је проблем што су ови онемогућили да пишемо ћирилицом иако им куписмо милионе телефона, знате већ они финци, и направио програм, бесплатан за личну употребу, са лиценцом за државно, пословно или привилеговано, коју од тих 5000 људи нико није купио, нико, ни потражио, ни понудио помоћ, јесте 20 људи захвалило и 10 њих ми написало неке проблеме које требам да решим и хвала им пуно на томе, али, ово је свеопшта завера, и ти удружени ћириличари служе само да дају изјаве за новинаре. Уколико хоћете да спасите ћирилицу, то је лако, трудите се, документујте своје идеје и достигнућа и будите истрајни. Ја нисам имао времена зато што због тог програма неколико испита нисам дао, писати за све мобилне истовремено је склоно грешкама. Али сви одустају овде, а није тешко победити, само не одустајте и не подређујте свој циљ свом поносом.

Препоруке:

Можете ви, Збиљићу, да пискарате колико вам је мило, чињеница је да у Новосадском договору нигде није написано да се постепено уведе латинизација Срба. И у то се свако може лако уверити ако на Википедији погледа шта пише у Новосадском догвору.

Не игра улогу шта се неформално писало у Анкети Договра годину дана пре. Главно је да је -- кад је дошло до гласања -- догворено да су оба писма и оба изговора равноправна, а не да уводи "постепена лаитнизација".

да се разумемо: Нико овде не оспорава да су комунистичке власти увеле постепену латинизацију у Југославији. Ако ишта, оОне су тиме управо прекршиле а не ипсуниле Новосадски договор.

Препоруке:

4.
Ту, малопреспоменуту, књигу није нико ни у чему оспоравао. Још како би је оспорили да су имали чиме. Јер, Грујићу (тј. Катана), стручњаци се врло радо упуштају у оспоравање неистина у лингвистици. Али, онда када се не може неко дело оспорити, онда се обично ћути. За сада о томе сви ћуте. Додуше, познати стручњаци/научници из лингвистике професори др Милош Ковачевић и др Драгољуб Петровић ових дана су новинарки Вечерњих новости (тачније 7. септембра 2013)казивали у перо (то је објављено у Новостима реченог дана) да је Новосадски договор био погубан за српски језик и његово писмо. Тиме су ови чувени стручњаци и научници, у ствари, практично индиректно потврдили оно што су истражили и објавили (у реченој овде књизи) истраживачи налога о "постепеној замени ћирилице" мр Ђорђе Јањатовић и моја маленкост. Да то о "постепеном латиничењу Срба" у складу с договором на Новосадском договору није истина, споменути стручњаци би то радо оповргли. Почитајте шта су они изјавили.

Препоруке:

"да се разумемо: Нико овде не оспорава да су комунистичке власти увеле постепену латинизацију у Југославији. Ако ишта, оОне су тиме управо прекршиле а не ипсуниле Новосадски договор" (Катана, тј. Грујић).

Да бисмо се, Катана, разумели, тј. споразумели -- потребне су најмање две стране. Ви признајете да се "Новосадски договор није спровео" -- мислите, наравно, на писмо ћирилицу и њено касније затирање. Али не признајете зашто није спроведен. А када бисте хтели да прочитате књигу коју Вам наведох и(ли) када бисте сами истражили не само расправу из Анкете о планираном Новосадском договору него и расправу на самом договарању (то Ви стално искључујете), видели бисте потуно јасно да тај договор у вези с писмом није ни сачињен да би се спровео део о писму. Изричито је у расправи истакнуто да је незгодно одмах заменити српску ћирилицу хрватском латиницом (највише зато што је она у НДХ-у била оштро забрањена Законско0м одредбом), затон је изричито истицано како ће се то заменити "постепено".

Препоруке:

2.
А начин је био: довођење преко школе и Срба и Хрвата до тога да се изгуби национално осећање према писму и заменом ћириличких машина латиничким. То је изричито наведено.
А у пракси/стварности -- политички налог комуниста да се изврши "омиљавање латинице код Срба", а "омиљавање" ћирилице на исти начин код Хрвата у пракси/стварности никада није спроведено.

Треба признати, комунисти су, делимично, имали чак и добру намеру, баш као и Аустроугри у вези с једним језиком Срба и Хрвата. Велики су непотребни трошкови државе за стално задржавање два писма, јер писма не могу никако бити не међусобно равноправна (како је званично и формално записано у Закључцима Новосадског договора,1954), јер су она неизоставно међусобно искључујућа него је и превелика штета стално писати један језик двама писмима.
Проблем је само у томе што су се комунисти "пристрасно" одлучили за хрватску латиницу и поред тадашње чињенице да је у то време ћирилица била већинско писмо. Комунисти су изабрали мањинско.

Препоруке:

НИЈЕ НИШТА НЕОБИЧНО СРЕСТИ ЉУДЕ КОЈИ ИЛИ ТЕЖЕ СХВАТАЈУ ИСТИНУ ИЛИ НЕ ЖЕЛЕ ДА ЈЕ СХВАТЕ

"Можете ви, Збиљићу, да пискарате колико вам је мило" (Грујић, тј. Катана). Наравно да, хвала Богу једном и Истинитом, могу да пишем колико ми је мило. Јер, неизмерно много уживам да пишем јер пишем о истини у вези са српском ћирилицом. Превелика жеља само за истином даје ми неизмерну енергију да предочавам истину и да је понављам, ако се мора и понављати истина. А Вама и сличнима, очигледно мора се истина понављати. То је тако. Није ништа необично срести људе који или теже схватају истину или одбијају да је схвате.

Препоруке:

"Није тешко победити"

Баш овако написа овде неко (непотписан) у вези с ћирилицом. Могао бих се сагласити да није тешко истином победити код оних који хоће да прихвате истину. Али они које истина не занима, веома је напорно "победити". Нажалост, није редак случај у историји да су лажи биле јаче од истине. Па лажи круже целим светом. мало где је врховна и јака само истина. Многима је дража лаж. Из различитих разлога.

Препоруке:

Закључак:

- не пишу Срби латиницом зато што се плаше Броза (па нису ваљда толике кукавице, Друг Маршал је мртав ево већ 33 године -)

- него Срби пишу латиницом зато што су дубоко искомплексирани. Да побегну од свог сељачког порекла. И зато што су претрпели прави културни пораз од вишеструко мање нације - Хрвата. На свим пољима.

Дакле: из истих разлога зашто слушају хрватску лаку глазбу, бесомучно гледају ХТВ и помно прате хрватску јавну сцену. Комунисти с тим немају везе. Осим за јалове српске националисте кафанског типа, који после четврте туре крећу у четнике, а после шесте су им Црвени криви за све...

Препоруке:

"- не пишу Срби латиницом зато што се плаше Броза (па нису ваљда толике кукавице, Друг Маршал је мртав ево већ 33 године" (каже ово чудо Рђосав "мудри").

Боже какав мозак има овај Рђосав! Па, човече, недоказани и ненаучени. Ко ј рекао да се Срби данас плаше Броза у вези с ћириоиц0ом!?

Проблем је, недоказани човече, што је у Брозо0вој диктатури изведено насилно латијничењ Срба имн у Србији и данас не могу да се врате свом писму јер су привикнути смишљено на туђе писмо.

Коју Ви главу, човече драги, имате кад овако закукуљујете и замумуљујете!?

Препоруке:

Ј. Цар:

Проблем је, недоказани човече, што је у Брозо0вој диктатури изведено насилно латијничењ Срба

Ма ко то каже?! Сви смо школе почињали на ћирилици. Да је било насилног латиничења - ваљда би Буквар био на латиници.

Дакле, ћирилица нам се прва сервира. Али се после извесни покондире. Па помисле да је латиница модернија, напреднија, европскија...

Проблем је у нама. Лош смо народ. Слаб материјал. Са изузетком Срба из Српске, они стоје мало боље. Захваљујући скорашњем рату.

Препоруке:

"...познати стручњаци/научници из лингвистике професори др Милош Ковачевић и др Драгољуб Петровић ових дана су...казивали...да је Новосадски договор био погубан за српски језик и његово писмо" (Збиљић)

Позивати се на "познате стручњаке/научнике" је обичан софизам. Познати/стручни су и други па не деле то мишљење (Милосављевић, Клјан, Бугарски, итд). Хоћете и њима пришити еиткету "враџбинске лингвистике" и незнања зато што не деле ваше мишљење?

Без обзиора шта се писало у Анкети пре Новосадског договора, документ који је потписан нигде и на никакав начин не позива, посредно или непсоредно, на "постепено латиничење Срба". Тврдити да, ескплицитно или импилицитно, у њему тако нешто постоји је лаж, фалсификат.

А власт је радила како је хтела, дајући предност не само латиници него и екавском изговору, и тиме је прекршила, а не испунила, Новосадски договор.

Препоруке:

"Проблем је у нама. Лош смо народ. Слаб материјал. Са изузетком Срба из Српске, они стоје мало боље. Захваљујући скорашњем рату."(Рђосав)

Итекако. Ћирилице је било више у доба комунизма него данас у "слободној" Србији. У "демократској" а не црвеној Србији латиница је проглашена "спрским" писмом, итд. Али добро је увек имати неке дежурне кривце за сопаствене неуспехе. Тако се никад не иде напред, али се ни не осећа кривица због неупсеха. Напортив неуспех постоаје оправдање, а понекад и "победа".

Препоруке:

"Позивати се на "познате стручњаке/научнике" је обичан софизам. Познати/стручни су и други па не деле то мишљење (Милосављевић, Клјан, Бугарски, итд). Хоћете и њима пришити еиткету "враџбинске лингвистике" и незнања зато што не деле ваше мишљење" (Грујић, тј. Катана)?

Види се да уопште овај човек не познаје дела лингвиста, а жели да говори о лингвистици. Проф. др Петар Милосављевић има још лошије мишљење о Новосадском договору (1954). А Клајн и Бугарски се додатно баве и српским језиком и писмом, али они нису србистичари. Обојица су првенствено стручњаци за италијански језик (Клајн) и за англистику (Бугарски). И још, уз то, они су упућени у српскин језик као чисти с(е)рбокроатисти, а не србисти(чари).

Препоруке:

СА ОВАКВИМ РЕШЕЊЕМ ПИТАЊА ПИСМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ЋИРИЛИЦЕ МОРА БИТИ СВЕ МАЊЕ

"Ћирилице је било више у доба комунизма него данас у "слободној" Србији" (Рђосав).

Ово што сте рекли је тачно до половине. А треба знати да је налог о латиничењу Срба замишљен као "постепено" латиничење Срба. Па, ако се у српској науци и струци за српски језик не усвоји решење питања писма по принципу светске праксе (један језик/народ -- једно писмо), што време буде више пролазило, српске ћирилице ће бити све мање. Па ће неки нови Рђосав за десетак година рећи: "Више је било ћирилице у време комуниста и ДОС-а него данас." Ствар је у томе да је од комуниста наложен начин латиничење Срба био тако смишљен да српске ћирилице буде међу Србима све мање у зависности од протока времена.

Чињеница је да је у свих хиљаду година ћирилице тек у време комуниста донета најтрајнија смртна пресуда српској ћирилици.

Препоруке:

1.
„ЛОШ НАРОД“ СУ ВОДИЛИ У ЛОГОРЕ

"Проблем је у нама. Лош смо народ. Слаб материјал“ (."Рђосав, уз подршку Катане).
Не мислим, наравно, да су Катана и Рђосав Хитлери, јер не знам из којих и каквих се људи крију и Катана и Рђосав, али вређа сваког нормалног човека њихово опште мишљење о српском народу. Али се не могу никако сагласити с њима и сличнима који кажу „Лош смо народ.“ Подсећам да су Хитлер и његови сарадници имали исту оцену за српски, ромски и, на пример јеврејски народ. Зато су их је масовно водили у Дахау и друге логоре као „лоше народе“. Још само, далеко било, да кажу Катана и Рђосав где треба данас, у који логор водити Србе пошто су, по њима, „лош народ“. Сачувај нас Боже од оваквих оцена целокупног српског народа само зато што су под комунистичком пресијом упућени у латиничење, па се српски народ привикао на туђе писмо.

Препоруке:

2.
И Хрвати су дуже од свих словенских народа чували глагољицу, па су, ипак, били приморани да пређу на латиницу. Треба ли због тога да неки њихови Катане и Рђосави кажу сутра да је и хрватски народ "лош народ" зато што су били приморани да се привикну на ново писмо -- латиничко.

Као стварни стручњак за српски језик знам да српски (али ни било који други9 народ не може бити никакав кривац за замену свог писма. Јер, као некакав стварни језички зналац, тврдим да сам макар толико упућен у језичка питања па знам да нема тог народа на свету коме се по налогу из политике и институција не може заменити писмо. А када би се било који народ питао на референдуму да ли би заменио писмо, који би народ гласао да се замени писмо на које се навикао као своје?

Препоруке:

3.
Слиично је било и с хрватским, и с румунским, и с турским народом, на пример, када су њима мењали писмо. Тако је било и са српским нартодом. Комунисти уопште нису питали народ (Србе) да ли желе да мењају писмо, баш као што ни поглавник др Анте Павелић није уопште ништ питао Србе у Хрватској кад је потписивао 25. травња Законску одредбу о забрани ћирилице у НДХ-у.

Немам ја ништа против што су Катани и Рђосаву, очигледно, комунисти прилично велики миљеници. Не мешам се у њихове љубави за комунистичком диктатуром (имала је чак она појединих и добрих страна, али у суштини то је било погубно за Србе), али све потврђује да је примењено насиље у латиничењу Срба после 1954. И лако је данас окривити српски народ да је "лош народ" због замене писма кад је свим средствима насилно навикнут на туђе писмо, кад је у школи наопако учен у вези с писмом и кад и данас српске институције неће да реше питање српског писма у српском језику.

Препоруке:

4.
Лако је данас окривити српски народ због туђег писма кад је свим средствима, а првенствено у школи погрешно учио и научио у већини да мисли како је велики разлог што је он данас у свету "богат" зато што једини "има два писма", а што језичка природна законитост не омогућава трајни опстанак два писма јер су не само непотребна у једном језику него су изузетно вишеструко штетна, па зато једно писмо нестаје с временом само од себе. А нестаје оно писмо, наравно, против кога је примењено насиље и стварани услови да се у стварности и свакодневној употреби протежира. А већ седамдесетак година (после Новосадског договора) у Србији и свуда у српском језику протежира се хрватска абецеда.

Због тога могу бити (и јесу) кључни кривци само институције и злоупотребљени српски лингвисти. То се морало тако догодити са српским писмом. И не постоји никакав чаробан штапић који може Србе вратити ћирилици, осим оног начина који се у целом свету примењује у трајању и животу сваког другог писма.

Препоруке:

Неки "мудри" Рђосав написа овде: "Проблем је у нама. Лош смо народ. Слаб материјал. Са изузетком Срба из Српске, они стоје мало боље. Захваљујући скорашњем рату."
Ако Срби у Републици Српској "стоје боље" "Захваљујући скорашњем рату", значи ли то за Рђосава да би требало Србија одмах да поведе неки рат да би и Срби у Србији почели да "стоје боље"!?
Буди Бог с нама од "мудрости" Рђосављеве!
"Премудри" Рђосаве, не стоје Срби "мало боље" у Републици Српској од Срба у Србији у вези с писмом зато што су били недавно приморани да се и у рату бране, него зато што су Срби у Републици Српској имали Караџића (не Вука, него Радована) и сараднике па су донели били мудру одлуку да се Срби у РС приближе другим Србима тиме што ће у стандардном језику прихватити екавски изговор и имати као сви други народи у свету -- једно писмо (ћирилицу) за језик Срба.
То је била генијална одлука руководства у РС и само зато тамо, бар кад је реч о писму, "боље стоје" него у Србији данас. Тако је тренутно тако.

Препоруке:

Проф. др Петар Милосављевић има још лошије мишљење о Новосадском договору (1954). (1954).(Збиљић)

Ово је виц године! Милосављевић има још лошије мишљење о Новосадсом договору -- а пише километарске монологе, латинциом(!), да је латиница "српско" писмо!? Како онда може да му смета постепено латиничење Срба у том Договору, сем што је већ најмање једанпут пао на фалсикате, па што да не и о овај?

Препоруке:

"Ћирилице је било више у доба комунизма него данас у "слободној" Србији" (Рђосав) (Збиљић)

Није, Зиљићу, то написао Рђосав, него ја. Ви сте се већ овде неколико пута показали као неко ко није у стању да веродосотјно копира или наведе нешто, што је заиста недостојно, особито за некога ко тврди да је научник.

Препоруке:

Подсећам да су Хитлер и његови сарадници имали исту оцену за српски, ромски и, на пример јеврејски народ. Зато су их је масовно водили у Дахау и друге логоре као „лоше народе“. Још само, далеко било, да кажу Катана и Рђосав где треба данас, у који логор водити Србе пошто су, по њима, „лош народ“. (Збиљић)

Невероватно! Видим да сте добор изучили умеће пропаганде па сте као неки агитпроповац одлучили да се набацујете оваквим блатом. Ово више није дискусија него блаћење. Ја од малена живим на западу и коса ми се диже како се у Србији "дискутује". Који је то примтивизам! Страшно.

Препоруке:

Немам ја ништа против што су Катани и Рђосаву, очигледно, комунисти прилично велики миљеници. Не мешам се у њихове љубави за комунистичком диктатуром (имала је чак она појединих и добрих страна, али у суштини то је било погубно за Србе) (Збиљић)

Наведите једну моју порку у којој би разуман човек могао да извуче закључак да су мени комунисти "миљеници" (велики или мали), или да ми је намера да спркси наорд шаљем у логоре!

Мени се чини да вам овакво блаћење (без трунке доказа) прија. И то радите само зато што немате никакве чињенице и штосу ваши фалсификати овде откривени црно на бело, па покушавате да "победите" у разговору тиме што ћете на сваки начин напасти личност а не материју разговора, и тако ваше "дискуције" сводите на личе увреде, омлаоважавња, лажи, фалсификарте, итд.

Ако је то што у Србији "пали" онда су ме родитељи лагали. Ја људе као што сте ви никада нисам познавао, и хвала Богу.

Препоруке:

Лако је данас окривити српски народ због туђег писма кад је свим средствима, а првенствено у школи погрешно учио и научио...(Збиљић)

Не, много је лакше фалсификатима тврдити да је нешто у неком документу кад није. Лакше је наћи дежурног кривца, као што радите ви и неки други у истом удружењу.

Мислим да је Рђосав лепо и сажето подсетио све да су сви почели школовање на ћирлици и да су онда, током школовања напустили ћирилицу и прешли на латиницу. Култура и вера се чувају у дому, а не на улици. Пијаца и улица нису кулутрна норма. Према томе, где су били родитељи који треба да подсећају децу да се држе свога, да их васпитају? Очигледно, већина родитеља не хаје којим се писмом пише.

Ви тврдите да се народу може наментути нешто што народ неће. Србима нико није могао да наметне другу веру, па ни у доба кад је сурвост окупатора била вековна свакдоневница. Дао сам вам пирмер шанских јевреја а има идругих примера, па нећу о томе оопет да дужим.

Препоруке:

"Ово је виц године! Милосављевић има још лошије мишљење о Новосадсом договору -- а пише километарске монологе, латинциом(!), да је латиница "српско" писмо!? Како онда може да му смета постепено латиничење Срба у том Договору, сем што је већ најмање једанпут пао на фалсикате, па што да не и о овај" (Катана илити Грујић)?

Врло је непритсојно када лаици оцењују непрочитане радове стручњака, па и др Петра Милосављевића. Милосављевић, тачно је, није нападао Новосадски договор у вези с ћирилицом. Он се у вези с писмом држи, практично, лингвистичког утемељења да је писмо "онога чији је језик". Проф. Милосављевић има покриће да сматра да су Хрвати преузели од Срба српски (штокавски, вуковски) језик. Што се писма тиче, он, као и лаици у науци о језику Грујић, тј. Катана, сматра писмо "техничком стварју", па зато у том делу није нападао Новосадски договор. Али, што се тиче језика, проф. Милосављевић има исправно гледиште да је српски језик сатрвен Новосадским договором.

Препоруке:

2. БЕДНА НЕПРИСТОЈНА ОЦЕНА ЛАИКА У ЛИНГВИСТИЦИ КАТАНЕ, ТЈ. ГРУЈИЋА...

Моја мналенкост том Милосављевићевом мишљењу и оцени има да дода само једно, а то је: Новосадским договором и полускривеним налогом комуниста с(е)рбокроатистима о "постепеном" латиничењу свих Срба сатрвени су и српски језик и, посебно или нарочито, српско ћириличко писмо јер му је тада донета коначна (за сада) смртна пресуда. Она се таквим све више показује у пракси.

Срамотно је да лаици у лингистици такјо осорно дају оцену за научнике. Милосављевић, Ковачевић, Драгољубв Петровић (који су овде спомни8њани) и многи други јесу позната научна имена. И њих имају право да оцењују стручњаци, а лаици да то чине, у најмању руку је бедно, непристојно.

Препоруке:

"Није, Зиљићу, то написао Рђосав, него ја. Ви сте се већ овде неколико пута показали као неко ко није у стању да веродосотјно копира или наведе нешто, што је заиста недостојно, особито за некога ко тврди да је научник" (каже Катана, тј. Грујић, тј. Рђосав...).

Знам ја, по стилу и монолитном мишљењу по конац да сте Ви сви само псеудоними једног мишљења -- оног Грујићевог. Зато се Вама чини да Вас "мешам". Не мешам ја Вас, него видим да сте једно тело с више глава -- тобож више мишљења која се своде на истоветно мишљење да је "српски народ крив јер је напостио своје писмо". Онај ко ишта зна никада неће окривити "српски народ" што је под присилом и по одлуци институција мор5ао да замени своје писмо и што је школски и у свакодневном животу убеђиван да је то друго писмо "српско писмо" и да је свеједно којим писмом пише.

Препоруке:

2.
Ви као лаици у лингвистици хоћете да окривите "српски народ" који није био или није постао Српска академија наука и уметности када га је та Академија у лингвистици издала, бар када се тиче налогу о латиничењу свих Срба. Јер није српски народ ни преименовао свој језик у "српскохрватски", него српске институције за лингвистику.

Препоруке:

ТЕХНИЧКИ МИ "ПОБЕЖЕ" НЕДОВРШЕНА ПОРУКА, тј. ОДГОВОР КАТАНИ

Нисам завршио реч о српском "примитивизму" и западњачкој "отмености". Српски "примитивизам" у разговору, како каже Катана, много се разликује од "западњачке отмености" првенствено у томе што "примитивни" Срби нису никада бомбардовали туђе народе, а Ви са "отменог" Запада мало-мало па осетите потребу да "усрећите" и демократизујете и учините отменим друге народе својим бомбардовањем из ваздуха, ако већ не и са земље.

Препоруке:

Ја сам г. Збиљићу, читао Милосављевићева размишљања о језику. Он је толико неверодостојан да је насео на доказани фалсификат и ни дан данас није стекао храбрости да то призна. И тоје ваш идол? Не чуди ме. Пошто сте опет направили неталчну тедњу сад испада да је Милосављевић против Новосадског договора јер је "сатро" српски језик!

У којем, од десет Закључака тог Договора, стоји да се српски језик "сатре"? Ви као да не можете да ни једну порку пошаљете а да у њој нема неке големе дезинформације!

Кажете "у најмању руку је бедно, непристојно" да лаици немају пверења у такве стручњаке. Гопсода су недотицљива? Можда то и објашњава зашто су ставри какве јесу! А и ваш цењени Драгољуб Петровић је пре неки дан тврдио да су Румуни такорекућ преко ноћи прешли на латиницу! Очигледно није проверио пре него што је нпаисао. Али спахије су имуне на све и њих "народ" не сме да прозива, па и кад лажу.

Препоруке:

Знам ја, по стилу и монолитном мишљењу по конац да сте Ви сви само псеудоними једног мишљења -- оног Грујићевог. (Збиљић)

То само доказује какав сте ви стручњак.

јер није српски народ ни преименовао свој језик у "српскохрватски", него српске институције за лингвистику. (Збиљић)

Није. Срби су наствили да језик зову српски, али су некако "заборваили" да се пише ћирилицом. Како то да иста инситутција може Србе да одговори од писма али не од имена језика?

Препоруке:

Проф. Милосављевић има покриће да сматра да су Хрвати преузели од Срба српски (штокавски, вуковски) језик. (Збиљић)

Онда закључујем да господин Милосављевић није читао писма Јернеја Копитара и Вука кад је, по налогу из Беча, правио Речник (пштампан 1818) са Мушицким, и кад је од Копитара тражио хрватске лексимконе да нађе што већи број "српских" речи! Лексионе које је српски владика у Војводини одбио да прими и назаво језик којим су писани хрватским. Владика као није знао у то доба али Милосављевић данас зна боље како су онда Срби доживљавали тај језик. Да, заста убедљиво...

Препоруке:

Српски "примитивизам" у разговору, како каже Катана, много се разликује од "западњачке отмености" првенствено у томе што "примитивни" Срби нису никада бомбардовали туђе народе, а Ви са "отменог" Запада мало-мало па осетите потребу да "усрећите" и демократизујете и учините отменим друге народе својим бомбардовањем из ваздуха, ако већ не и са земље. (Збиљић)

Говорио сам о вашем примитивизу а не српском. Говорио сам о људима као што сте ви, а не о целом народу. Коа и обично ви нисте у стању да пренесете информацију веродостојно него је или погрешно ли намерно извијете у нешто лажно, фалсифиакотрски.

А што се бомбардовања тиче, то је политика чије одклуке ја не доносим и нисам за њих одговоран, баш као што ви нисте одгворини за потезе спрске владе са Косовом. Ја сам говорио о јавном обраћању и начину дискутивања а не ратовања.

Препоруке:

1.

"Није. Срби су наствили да језик зову српски, али су некако "заборваили" да се пише ћирилицом. Како то да иста инситутција може Србе да одговори од писма али не од имена језика" (Катана -- Греујић)?

Одговор је прилично лак. Српски народ је на српски језик много дуже навикаван, па му име није могао заборавити. А није могао заборавити назив српски језик и зато што је ново име "српскохрватски језик", неприродно, несхватљиво, лингвистички и природно "склепано" за посебне потребе. Политикантске потребе, а не научне. И зато што је народ од језика и његовог имена много теже чак и насиљем одвикнути.

Писмо служи за језичке потребе, у том смислу јесте део језика, али специфичан. Историја цивилизација је показала да народ много теже напушта свој језик.
С писмом ствари стоје нешто друкчије. Уз насиље (веће или мање) неки народи су мењали писмо. У нашој близини писмо су мењали и Хрвати, и Румуни, и Турци...

Препоруке:

2.

Мењали су писмо још неки народи. И никада то није бивало спонтано, него је то била намера јаког појединца (Ататурк, на пример), јаке политичке партије на власти (комунисти у вези са заменом писма код Срба) или институција науке и струке (као код Румуна, на пример).

Историја цивилизација, дакле, показује да ниједан народ није напустио сам своје писмо у спонтаним околностима, па нису ни Срби тако (спонтано, из некакве воље или ћефа)напустили своје писмо. Оно је код Срба наложено од моћне партије комуниста који нису имали чвршћу опозицију никада и никакву. та партија је наложила научницима и стручњацима који су морали да пронађу начине да латиничење подупру без формалне забране латинице.

Препоруке:

3.

Навика на писмо друкчије је природе него навика на језик, јер језик није навика, а писма садржи у себи велики степен навике. И кад се народ навикне на ново писмо, тешко га је навикнути на старо писмо. За необразованији и неупућенији део сваког народа писмо је у великој мери ствар навике. То се зна међу стручњацима.

Ево Вам примера. Кад су Срби одвикнути од старе ћирилице, оне с много више знакова, они су је брзо напустили и данас би се тешко на њу поново навикли. Стару ћирилицу би међу Србе могли да врате само неки нови комунисти који би могли (као ови претходни) да раде шта хоће, јер су били (зло)употребљавани од једне од сила: најпре од комуниста из СССР-а, а касније још више од Америчке империје, чију су подршку имали и геостратешких разлога, па им је било допуштено да раде шта хоће са српским народом, па и да му мењају писмо.
Још једном, ниједан народ није никада спонтано мењао писмо. Па није, наравно, спонтано мењао писмо ни српски народ.

Препоруке:

"А што се бомбардовања тиче, то је политика чије одклуке ја не доносим и нисам за њих одговоран, баш као што ви нисте одгворини за потезе спрске владе са Косовом. Ја сам говорио о јавном обраћању и начину дискутивања а не ратовања" (Катана -- Грујић).

Ви сте говорили о томе да сте дуго на Западу живели и да немате неке вез с комунистима и њиховим начином латиничења Срба, него стално тврдите да је српски народ кривац за латиничење, да је он спонтано напустио својке писмо и да није било никакве присиле из институција. ја сам Вам детаљно доказивао и доказао дса јесте било наложено латиничење Срба, објашњавао сам, Вам да је спонтаност у замени писма једноме народу непостојећа. И споменуо сам Вам, пошто сте дуго били на Западу, да Вам нисам ништа принитивно0 него стручно објашњавао јер сам ја, а не Ви, стручњак за језик. Не велики, вероватно, али сам ипак стручњак. Ви сте рекли да је моје разговарање "примитивно".

Препоруке:

2.

Зато сам Вам споменуо да смо ми Срби мож+да за Вас са Запада мало "примитивни", па сте нас са Запада мало због тог нашег "примитивизма" у разговору, мало из ваздуха бомбардовали. Ја сам Србин и можда имам у себи мало "српског примитивизма", а Ви сте са Запада отмени до те мере, па мало-мало, па бисте да неки народ усрећите бомбардовањем. Ми нисмо Срби толико "отмени". Да ли се сад разумемо о чему је реч кад сте споменули мој начин разговора "примитивним"? Питање је ко је, суштински, примитивнији. А ко је агресивнији, зар треба поставити питање. зар се то не види?

Препоруке:

Господин Којић је човек културе и финог изражавања. Ја сам га потпуно разумео и одобравам његово мишљење али не у целости. Шта је спорно.Господо ово је говор ЗА КУЛТУРАН СВЕТ . Кога ми имамо .И на власти и у САНУ и где год хоћете. Саможиве сподобе ,сплеткароше другосрбијанце, назови патриоте ,интелектуалце са изнуђеним дипломама ,докторе наука који ни незнају за коју науку су докторирали, независне новинаре који се само тако зову а објављују оно што им се нареди. И да не набрајам још и горе случајеве из осталих сегмената друштвеног живота Србије, која је одавно у духовном издисају. Још негде заискри дух србскога сељака који ми даје наде да можда се спасемо. Сетимо се А. Рајса; Чувајмо свога сељака који је у рату( и у миру)спашавао Србију. Даље нас је овај србољубац упозоравао да се чувамо своје "господе".Отуда она наша народна: Теле у Беч (или ЈЕЛ)во из Беча. Нажалост ни данас није ништа боље.Ово зна госпон Којић. Ја сам само, ето да се подсетимо.

Препоруке:

Господине Збиљићу, видим да сте мало "спустили" тон и за то вам захваљујем. Емотивни испади и блаћење нису потребни у озбиљним дискусијама. Напротив, још су котрапродуктивни. Према томе, мање емотивности, више разума и чињеница иде много дање.

Ваш аргуменат да ниједан народ није добровољно променио писмо је и тачан и нетачан. Пример добровољног прелска на дурги писмо је управо Вукова реформа. Срби су мање-више без присиле прешли на Вукову ћирилицу и правопис. Срби су се такође жестоко опирали аустријским притисцима да пређу на латиницу.

Дакле, опште узевши, ваша опаска је тачна, али постоје значајни и ретки изузеци у свету -- и то управо српски.

Препоруке:

Господине Збиљићу, у вези примитивизма, опетујем да нисам спомињао "српски" примитивизам него индивидулани, и да сам казао да ако такав примитивизм у Србији "пали" онда су ме родитељи лагали. Ја сам познавао само културне Србе, без обзира на стемепн образовања.

Што се запада тиче, запад је много дисциплнованији и њихови форуми имају активну модерацију која се брине да се дискусије воде на цивилизованом нивоу без личлних увреда. Можете слободно чињенилчно побијати мишљење и пропусте, на снову теме а не личних осибина.

Препоруке:

Ми смо преварени триком, наиме на мом факултету радове, слајдове и пројекте убедљива већина пише на латиници, иако су то већином просрпски ликови. Ја и још неколико људи пишемо на ћирилици. Ево зашто. Рецимо мени су ти просрпски ликови неколико пута наметали да преведем свој део заједничког рада на латиницу, уз претњу да ће ме тужити професору, који наравно није разумео зашто колега прети да неће да излаже зато што ја пишем ћирилицом. Онда су мени мој део без питања превели, па сам ја ефикасније напао њих двојицу, и натерао да ми врате оригиналан текст. Девојке ми неколико пута никакав проблем нису правиле, али су писале латиницом. ПРЕДПОСТАВЉАМ ДА САМ ИХ ЛЕПО ЗАМОЛИО ПРЕ НЕГО ДА ПОЧНЕМО ПИСАЛЕ БИ ЋИРИЛИЦОМ ВЕРОВАТНО. Када сам радио пројекат са више људи, напали су ме такође, исто онолико безобзирно, да морам да преведем на латиницу, да нису мањи Срби од мене, И ДА БИ ПИСАЛИ ЋИРИЛИЦОМ СВИ ДА САМ ПРЕДЛОЖИО ПРЕ ПОЧЕТКА ПИСАЊА. Иако су неки од њих чланови неких невладиних не знам каквих.

Препоруке:

Треба ИМАТИ ХРАБРОСТИ ДА ЉУДИМА ПРЕДЛОЖИШ И КАЖЕШ ШТА ДА РАДЕ, ЗАТО ШТО ОНИ ТО И ОЧЕКУЈУ! Није оправдано чекати да пишу како хоће, па их осуђивати. Или хоћете да само ми који овако размишљамо пишемо ћирилицом? Један професор је имао проблем са ћирилицом, само један, на целом Електронском факултету у Нишу, рекавши И ово ће да виде и читају странци, обавезно пишите само латиницом. У томе наравно нисам учествовао, а човек је добар професор, само изгледа да је језуита. И НИЈЕ ТАЧНО ДА СУ СРБИ САМИ ПРИХВАТИЛИ ЛАТИНИЦУ! ХРВАТСКИ ПРОФЕСОРИ СУ ЛУПАЛИ ШАМАРЕ СТАЛНО ПО СРЕДЊИМ ШКОЛАМА СВИМА КОЈЕ ВИДЕ ДА ПИШУ ЋИРИЛИЦОМ НА ЈУГУ И ИСТОКУ СРБИЈЕ! ЗАБРАНА РАЗМИШЉАЊА ЉУДЕ СПРЕЧИЛА ДА УВИДЕ ЗАШТО ДА НЕ ПРИХВАТЕ ЛАТИНИЦУ, ДОЗВОЛА РАЗМИШЉАЊА БИ ИМ ПОМОГЛА, ЕВО ОНА СЕ ОВИХ НЕДЕЉА САМА ДЕШАВА У ХРВАТСКОЈ, ХРВАТИ ЕФИКАСНИЈЕ ЧУВАЈУ ЋИРИЛИЦУ ОД ВАС, ја сам бар направио програм за смс на ћирилици. Шалим се, и ви се трудите, ево једноставног начина за победу, љубите своје комшије и рођаке, и ИСКРЕНО ИМ ШТО БОЉЕ

Препоруке:

РАЗЛОГЕ О НЕОПХОДНОСТИ ЋИРИЛИЦЕ ОБЈАСНИТИ ПРИЈАТЕЉСКИ, да је то рад на истом послу на којем раде усташки разбијачи табли који желе србе на врбе, да је латиница наметнута 1954. од стране хрвата као наше писмо, што никада није била, па није ни сада, уколико не верујете хрватским комунистима и католицима, ово многи не знају, и наравно да је наше писмо основа културе нашег народа и очувања и јединствености те културе и наших обичаја и историје. КАДА НАПРАВИТЕ ТАЈ УВОД, ПРИЈАТЕЉСКИ ЗАХТЕВАЈТЕ ДА СЕ ПИШЕ НА ЋИРИЛИЦИ, ЗАТО ШТО НЕЋЕТЕ ДА УЧЕСТВУЈЕТЕ У АНТИСРБСКОМ ПОХОДУ ЛАТИНИЧЕЊА И ВИ ЋЕТЕ ПИСАТИ НА ЋИРИЛИЦИ. ПОВЕДИТЕ ИМАЈТЕ ХРАБРОСТИ И САМОУВЕРЕНОСТИ! Ето то ће помоћи са свим неагентима. Али морате да се трудите, радите на томе и будете истрајни А НЕ ДА ХОЋЕТЕ ВЛАСТ ДА САМА СВЕ УРАДИ А ВАМА ДА СЕ СВУДА ЗАХВАЉУЈУ, на програму за ћирилични смс сам месецима интензивно радио, радите и ви толико биће довољно. Али не да размишљате на начин, ма шта имам ја да им причам, они треба да знају или слич

Препоруке:

Понављам да ми се нико није понудио да помогне са развојем програма и популаризацијом. Сва та удружења, па и ово, држе небулозно компликовано упутство за копије слова ћирилице у телефон, затим копирати свако слово одабиром са списка и слично. И има много АГЕНАТА који се праве да раде на очувању, а уствари затим раде на САКРИВАЊУ ваших идеја по форумима. Један од њих и овде долази, члан једне мале странке у парламенту од једног посланика. А овде, уколико има оних који агенти нису, објасните свима које познајете то на начин који описах, уживо, преко фејсбука, форума, блога, мејла, смс, свеједно. Стално понављати надлежности и слично ме уверава да сте и ви агенти, превише вас је, ионако од 2002 до 2010 нико није хтео да направи једноставан програм за ћирилични смс, камоли било шта друго. Сви велики радници који су довели ћирилицу и програме за правопис и пресловљавања бесплатно су се уморили изгледа, још преводе доста програма али иницијатива квалитетних фали, зато што не узвраћате пажњу

Препоруке:

И подржавам ово што је рекла Мирјана Ниш, и имам предлог јачине коју она захтева, идите и на сваку радњу и апотеку и школу и било шта латинично, прелепите латиничну фирму и радно време папиром на којем пише исто само на ћирилици и ситно записано да је свако ко не пише ћирилицом Србохрват који доприноси пропасти Србије, покрет Посрбљавамо Србохрвате. Уколико скину то, маркером напишите, уколико скину и то, следи онај ваш чекић, или боље спреј, чекић звучи усташки. Ето. Назовите то Посрбљавамо Србохрвате. Сви пишите исти назив акције, и идите у паровима где један снима другог да спречи инциденте комуниста, шиптара, хрвата и србохрвата, и ето ваше једноставне, свеопште и ефикасне акције. Наравно договорите се, уживо зато што прислушкују, са вашим истомишљеницима да то сви заједно урадите у исто време. Ако вас пресретне биа или ко већ и забрани вам, напишите то овде. Није тешко победити, у покрету ПОСРБЉАВАМО СРБОХРВАТЕ! Као што рече Мирјана Ниш
Да свако по мало допринесе. Нема главних.

Препоруке:

И само да се оградим, причати људима шта да раде је велика одговорност, и морате бити потпуно сигурни у исправност, тачност и моралност онога што причате, а исправно је на српском језику не писати латиницом него ћирилицом, па чак и Вуковом ћирилицом је много боље него ustashkom окупаторском ss латиницом.

Препоруке:

За Није тешко победити САМО ЈЕДНО ПИТАЊЕ:

Ако нам кажу неки људи који овако лепо причају да "Није тешко победити" у борби за ћирилицу умам за њих само једно питање - зашто они ево већ од 1954. године до данас не само да нису нису победили па да се Срби врате ћирилици него имамо све лошије и лошије стање у Србији у вези с ћирилицом?

Препоруке:

yvComment v.1.21.1

Донирајте НСПМ