Српски захтеви за територијом на Косову не завршавају се са севером Косова већ ту само почињу. Све док Србија на северу организује бучне криминалне немире, у другим деловима Косова организоваће тихе немире.

Обратимо пажњу на неколико карактеристика политичких подухвата Хашима Тачија – данас, приметићемо доста сличних елемената са Ибрахимом Руговом – некада. Елемент који се не јавља само код ове две изванредне особе је њихова сервилност према наређењима међународне заједнице. 

Бан Ки-Мун је под притиском квинте , која му намеће тај датум , 15. јун , он не би смео да око тога попусти. Политика УН око тако важних ствари формулише се у СБ УН, у коме долази до баланса односа измећу великих сила, и Бан не би смео да га заобиђе.

У поређењу са изборима од пре годину дана, ситуација се искомпликовала када је реч о аритметици гласова у Парламенту, јер је повећан број једначина и непознатих у унутарпарламентарном систему који условљавају постизање већине.

До хаоса око преноса овлашћења са Унмика на Еулекс је дошло због тога што Београд покушава да учврсти контролу над северним Косовом, српском енклавом у земљи у којој велику већину становништва чине Албанци. Косовске власти практично немају контролу над северним делом земље.

На снази је још увек Резолуција 1244 УН, а у Савету безбедности постоји јасан став да она не може бити мењана без претходног договора. На крају, ту је и мисија EULEX, која без нове резолуције УН не може бити функционална.

Према томе, ЦИА је омогућила и још увек омогућава великоалбанским екстремистима и терористима да сами кроз трговину наркотицима финансирају свој пројекат „Велике Албаније“, који у великој мери кореспондира са интересима САД на простору Балкана.

Ево зашто УНМИК треба да оде са Косова - Косово је прогласило независност и њу је признала већина земаља чланица ЕУ и НАТО-а. У сагласности са земљама које су признале независност Косова, сами Косовари прихватили су да њихова независност не буде потпуна, већ надзирана.

Иначе, "меку поделу" је, као идеју, у почетку као оштрију варијанту, изнео министар у влади Србије, Слободан Самарџић. Таква подела имала би за последицу успостављање потпуно другачијег административног система, потпуно другачију културу власти.

СДА и ХСП јесу напукле по шавовима, док је СДП нервозан од чекања да страни фактор надолазећу парализу система на нивоу БиХ «пресјече» октроисаним уставом. Међутим, претумбавања у излогу не значе пометњу у «платформашком» магацину.