Za ime Boga, ne pozivajte ostatak progonjenog i mučeničkog srpskog naroda na Kosovu i Metohiji na izbore za organe tamošnje vlasti! Ne pozivajte ga, pa ma ko vas na to nagovarao ili prisiljavao!

Režim Mila Đukanovića je podstican da u kritičnom momentu reaguje. Kada deluje da su naša kola usporila kotrljanje niz liticu, crnogorski lider dobije zadatak da ih gurne nizbrdo. I pri tome glasno usklikne: „Ura“. Da se nadaleko čuje i vidi šta radi.

Postavlja se pitanje, šta je predmet ovih usmenih i netranspartenih sporazuma između Vučića i Tačija, posebno poslednjeg koji po svemu sudeći zaključen u Briselu 3.7.2017. Po svemu sudeći, ili prema Vučićevim rečima, radi se prelasku sa "određenih tema" na  "suštinske stvari" ili na  "perpektivu naših odnosa za godinu, dve ili pet".

Hrvatska antisrpska i antijugoslovenska politika došla je do jasnog izražaja 1966. kada je smenjen Aleksandar Ranković. Tada je razbijena jedinstvena jugoslovenska obaveštajna služba. Za tu smenu najzaslužniju su hrvatski kadrovi (npr. Stevo Krajačić).

  Iako je i pre zvanične inauguracije novih članova Predsedništva BiH bilo jasno da i sa njima u Predsedništvu BiH ostaju stare nepremostive političke razlike između srpskog, s jedne strane, te bošnjačkog i hrvatskog člana, s druge strane - to se vrlo glasno potvrdilo i prilikom zvaničnog stupanja na novu dužnost Milorada Dodika, Šefika DŽaferovića i Željka Komšića

Umereni srpski pesimisti uvereni su da je naš ulazak u EU na veoma, veoma dugačkom štapu, dok oni koji u svemu vide samo crnu boju uzvikuju u stihu: “Na kukovo leto, desiće se to”. 

Navedeni kontrast bez sumnje ukazuje na suštinsku nejednakost po nacionalnom ključu optuženih pred Haškim tribunalom. Međutim, pored toga važno je baciti profesionalni pogled i na formu i sadržaj presude generalu Tolimiru.

Iako se odmah posle izbora činilo da, uprkos svojoj i pobedi svojih kandidata Željke Cvijanović i Milorada Dodika, Savez nezavisnih socijaldemokrata(SNSD), neće tako lako formirati novu Vladu Republike Srpske(RS), situacija se mesec dana kasnije velikim delom izmenila u korist SNSD-a i predsednika te stranke Milorada Dodika. Do izmena je došlo usled slabosti u suparničkim redovima, te Dodikovom veštinom da slabosti suparnika okrene u svoju korist

Beograd nije ni bilo lako osvojiti – tek je svaki treći pokušaj napadača bivao uspešan. Upravo zbog toga, prilikom svakog osvajanja grada, kao refleksija pobedničkog besa, Beograd je redovno rušen, i to vrlo temeljno 44 puta, po čemu je sigurno jedinstven primer u svetu, nažalost. 

Malo ko je mogao da pretpostavi da je mazohizam prepoznatljivih segmenata srpske javne scene baš toliko naglašen da su vedete medija s tim predznakom, ali i TV lica sa drugačijom reputacijom požurili da čuju šta o svemu imaju da kažu predsjednici Hrvatske.