Ekspoze mandatara za sastav Vlade Srbije

Poštovani narodni poslanici, poštovani Predsedniče Narodne skupštine, poštovani građani Srbije, pretpostavljam da svi očekuju od mene kao mandatara za sastav nove Vlade Republike Srbije, da moj ekspoze bude širok i nabijen opštim mestima. Vreme u kojem živimo, nameće nam drugačiji pristup. Nadam se da ćemo se saglasiti u konstataciji da Srbija preživljava jedno od najtežih razdoblja u svojoj istoriji.

Neću, verujem, preceniti težinu i složenost naših državnih i nacionalnih problema, ako ove poslednje decenije označimo istorijskom krizom srpskog naroda. Od istinitog i kritičkog sagledavanja naše političke, ekonomske i kulturne realnosti, posebno nezavidnog spoljno – političkog položaja Srbije u savremenom svetu i nerešenog kosovskog problema, zavisi zasnivanje realističke i ostvarive politike Vlade Republike Srbije koju danas predstavljam pred Narodnom skupštinom Republike Srbije i pred celom Srbijom.

Promene društvenog poretka nisu dale očekivane rezultate. Srbija je i dalje zemlja izneverenih očekivanja i propuštenih prilika. Učinjene su krupne greške, neke i kriminalne prirode u privatizaciji društvene svojine, upropašćeni su ogromni privredni potencijali zemlje. Stupili smo u sveopšte siromaštvo i pad životnog, ekonomskog, kulturnog i civilizacijskog standarda srpskog društva.

Nasuprot uobičajenoj samozaljubljenosti političkih lidera u njihovu istorijsku ulogu, za sudbinu i budućnost naroda Srbije suštinsko je pitanje znamo li mi kuda idemo, kakva Srbija danas jeste i kakvu želimo i koji je to srpski san koji želimo da dosanjamo. I ko su nam saveznici na tom putu.

Sva ova pitanja se ne tiču samo političke vlasti ili opozicije u Srbiji, tiču se celog srpskog društva. Umesto deoba, nesloge i seoba, potrebno nam je objedinjavanje svega najboljeg što Srbija ima. Svaka nova vlada je govorila o stubovima svoje nove politike, a svi zajedno smo zaboravili na temelje Srbije. Zato će osnovni cilj mene kao premijera i Vlade Republike Srbije biti da ojačamo temelj Srbije. Cilj će biti okupljanje i ujedinjavanje najumnijih ljudi i ideja u interesu Srbije.

Našu veru u bolju i spokojniju sutrašnjicu treba da zasnivamo na realnoj proceni naših snaga i uvažavanju objektivnih uslova u kojima treba da rešavamo teške nacionalne i državne probleme i gradimo pravnu i socijalnu državu. Imamo sve razloge da se odreknemo demagoškog optimizma zasnovanog na politici – „nemamo alternativu“. U našoj društvenoj svesti, treba savladati nacionalnu i socijalnu apatiju, treba povratiti poverenje naroda u Srbiju, jaku i poštovanu. Naš je život vrlo težak, naša zaostalost je velika, ali mi smo narod koji ima snagu za istinski preporod.

Politički akteri u Srbiji se uglavnom bave prošlošću uz naglasak na ideološko vrednovanje određenih događaja, procesa i ličnosti, a glavna posledica toga jesu podele. Sa pozicije Predsednika Vlade Republike Srbije, želim da radim na budućnosti naše zemlje i našeg naroda. Ne želim i neću da se bavim podelama, bilo aktuelnim, bilo onima iz devedesetih godina, niti rascepima u periodu komunizma, ni podelom na partizane i četnike, ne zanimaju me dinastičke podele, niti podele na starosedeoce i došljake, na građanske ili nacionalne struje, niti podele na osnovu nacionalne pripadnosti ili verskog opredeljenja. Želim da u toku svog mandata zajedno sa građanima i njihovim zajednicama, organizacijama i institucijama i stručnom javnošću izgradimo integralnu viziju budućnosti Srbije, i da ka toj budućnosti snažno zakoračimo napred. Ova Vlada Republike Srbije biće Vlada za budućnost, a ne Vlada okrenuta prošlosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, program svake Vlade u demokratskim društvima sledi iz izbornih programa onih političkih grupacija koje su dobile poverenje građana na izborima.

Svesni težine u kojoj se nalazi Republika Srbija u opredeljenju za sprovođenje sveobuhvatnih društvenih reformi koje su preduslov daljeg razvoja i napretka naše otadžbine, kao i potrebe postizanja širokog političkog konsenzusa, nakon dodeljivanja mandata za sastav nove Vlade Srbije od strane predsednika Republike Tomislava Nikolića, izborne liste Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Jedinstvene Srbije, kao i izborna lista Ujedinjenih regiona Srbije, postigle su sporazum o zajedničkim političkim ciljevima i formiranju skupštinske većine, u koju su kasnije pristupile Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića i Stranka demokratske akcije Sulejmana Ugljanina. U skladu sa parlamentarnom procedurom izložiću okvir za rad buduće Vlade, što jeste i spisak zadataka, ciljeva i obaveza naše buduće Vlade.

Naš najveći i najteži problem sa kojim se Srbija suočava je demografsko pitanje, zaustavljanje biološkog pada i izumiranje nacije i stvaranje uslova za porast životne snage naroda. Obnavljanje stanovništva može biti rezultat samo koordiniranih aktivnosti na stvaranju svih preduslova za podsticanje povećanja nataliteta, od stimulisanja rađanja više dece u porodicama, preko pomoći bračnim parovima koji imaju potrebe za vantelesnom oplodnjom, veće pomoći trudnicama i porodiljama, veće društvene brige o deci, ukidanja poreza i ograničavanja trgovačkih marži za opremu za bebe. Podatak da se u Srbiji svake godine rodi četrdeset hiljada beba manje nego što je broj umrlih, treba da bude poslednje upozorenje za uvođenje vanrednih mera u ovoj oblasti. Ako se ovakav trend nastavi, za dva do tri veka najdalje, Srbija će ostati prazna.

Od ukupno 4706 naselja u Srbiji u 1140, odnosno u 24,2 odsto od ukupnog broja naselja u Srbiji u 2010. godini, nije rođeno nijedno dete. Od 165 opština u Srbiji bez Kosova i Metohije, samo u osam je zabeležen pozitivan prirodni priraštaj: u Grockoj, Zvezdari, Novom Sadu, Sjenici, Novom Pazaru, Tutinu, Bujanovcu i Preševu. Gubili smo veliki broj stanovništva u ratovima, a sada sami neumoljivo idemo ka samouništenju. Poslednji je čas da se ovaj trend zaustavi. Zato će Vlada Srbije hitno izaći, ne sa strategijom, nego sa konkretnim merama za zaustavljanje biološkog nestanka Srbije.

Teška ekonomska i socijalna situacija, takođe, jedan je od naših najtežih i najvećih problema. Ekonomski oporavak i preporod su nacionalni prioritet vremena u kome živimo. Svi ostali ključni ciljevi ove Vlade, kao što su evropska budućnost Srbije, rešavanje pitanja Kosova, regionalna saradnja, borba protiv kriminala i korupcije, školstvo, zdravstvo i drugi, zavisiće od toga da li smo sposobni da obezbedimo ekonomski opstanak naše zemlje. Zato danas pozivam na zaključivanje socijalnog dogovora između Vlade, zaposlenih i poslodavaca. Predmet ekonomskog konsenzusa treba da bude ekonomska politika koja će biti razvojna i koja će za krajnji cilj imati podizanje životnog standarda osiromašenih građana Srbije. Mi danas u Srbiji imamo dva povezana problema. Jedan u potpunom osiromašenju društva i teškom stanju u kojem se nalaze i privreda i građani. Drugi veliki problem jeste ogromno socijalno raslojavanje na najveći broj siromašnih i jedan odsto privilegovanih i bogatih koji se izdvajaju od ostatka društva, koji se po svojoj aroganciji i pohlepi mogu označiti kao nova aristokratija. Takvo stanje ogromnih socijalnih razlika podriva stabilnost i države i društva. Politička vlast ne sme da služi kao instrument u rukama moćnih i bogatih, već politička vlast u Srbiji, u ovom slučaju govorim o Vladi Republike Srbije, mora biti instrument u rukama naroda za ostvarivanje pravednije raspodele društvenog bogatstva. Ovakvo stanje predstavlja udarac i na ustavni poredak Srbije, jer je Srbija po svom Ustavu definisana kao država socijalne pravde. Svaki narod ima svoju dušu. Duša Srbije je jednakost, a jednakost nije egalitarizam, to nije milosrđe, nego solidarnost.

Zato ekonomska politika koju ću kao premijer zastupati, neće pozivati na štednju i stezanje kaiša građana, čiji je životni standard u prethodnom periodu doživeo drastičan pad. Ova Vlada, ova Skupština i svi drugi delovi državne vlasti uključujući i finansijski sektor, moraju da dele sudbinu svoga naroda, pre svega u socijalno – ekonomskom pogledu. Ne može se pozivati na zamrzavanje ili smanjivanje plata i penzija, pritom sebi povećavajući i onako previsoke plate i ne smanjujući nikakve privilegije koje imaju kao nosioci političke ili ekonomske vlasti. Uloga države u ovom periodu mora da bude kako da najbezbolnije narod preživi ekonomsku krizu. Ulogu države shvatam kao potrebu da se pomogne i građanima i privredi i svim drugima kojima je pomoć potrebna. Za sve strukture društva koje ću pozivati na razgovor i dogovor, imaću samo dva pitanja. Prvo, šta država može da vam pomogne. I drugo, šta vi možete da učinite za državu i narod. Srbija je danas u veoma teškoj ekonomsko – socijalnoj situaciji. Prosečna neto plata je pala na oko 340 evra, u čemu nas je pretekla čak i Albanija. Stopa nezaposlenosti je već daleko prešla 20 odsto. Danas je Srbija možda jedina zemlja u Evropi u kojoj je otprilike isti broj onih koji primaju penzije i onih koji rade. Struktura zaposlenih je vrlo nepovoljna. Svega pola miliona ljudi učestvuje u stvaranju nove vrednosti, u realnoj proizvodnji, ostatak je u granama koje se bave preraspodelom, kao što su trgovina i finansije, i nadgradnjom, kao što su državna uprava, školstvo, itd. Kao predsednik Vlade, formiraću Nacionalni savet za ekonomski oporavak, koji će okupiti najsposobnije, najstručnije i najuspešnije što Srbija ima u oblasti privrede i finansija. Učinićemo sve što možemo da zaustavimo pad nacionalne ekonomije, da obezbedimo njen oporavak i jačanje.

Najviša cena kapitala, najnestabilniji kurs, najviša stopa nezaposlenosti, najmanja prosečna plata, nedovoljni podsticaji izvoznicima, najmanje subvencije u poljoprivredi u regionu, svakodnevno umanjuju konkurentnost naših preduzeća i kredibilitet Srbije. Zato će ova Vlada biti posvećena stvaranju poslovnog ambijenta, koji će našim preduzećima obezbediti slične, ako ne i bolje uslove za rad u odnosu na zemlje iz našeg okruženja. Tu, pre svega, mislim na stabilnu nacionalnu valutu, povoljniju cenu kapitala, državne subvencije, efikasniju administrativnu proceduru, podsticaj izvoznicima i subvencije poljoprivredi, jednom rečju fer i partnerski odnos prema privredi, a polazeći od svesti da su preduzeća u Srbiji, bez obzira da li su njihovi vlasnici domaći ili strani, izvor i za punjenje budžeta, osnov stabilnosti finansijskog sektora u celini i nosilac životnog standarda radnika.

Od privrednika tražim tri stvari. Pod jedan, da ne otpuštaju radnike i da im redovno isplaćuju zarade. Pod dva, da plaćaju poreze i da rade u okviru zakona. Pod tri, da investiraju u Srbiju i ne iznose kapital napolje.

Srbija treba da ima jasnu strategiju ekonomskog razvoja, zasnovanu na onome što Srbija ima i što predstavlja našu komparativnu prednost. To su, pre svega, poljoprivreda i prehrambena industrija, energetika i infrastruktura. Ovo su grane od kojih treba da počne novi investicioni ciklus. Jedan od najvećih ekonomista DŽon Majnard Kejns, na početku velike depresije rekao je da ekonomska mašina radi, ali da imamo problem sa njenim paljenjem. U vremenima krize, država i finansijski sektor imaju odlučujuću ulogu u pokretanju nacionalne ekonomske mašine. Vlada Srbije će nastojati da pokrene velike investicione projekte u poljoprivredi, energetici i infrastrukturi. Primer ovogodišnje suše pokazuje da propuštena šansa u velikim investicionim radovima u poljoprivredi putem navodnjavanja, ne samo da u normalnim uslovima smanjuje potencijale u poljoprivrednoj proizvodnji, već prouzrokuje i direktnu štetu od suše u samo jednoj godini koja je po vrednosti veća od ukupnih investicija koje smo propustili u zadnjih nekoliko godina. Ovogodišnja šteta od suše se procenjuje u milijardama evra.

Nivo zaduženosti u Srbiji u odnosu na ukupan društveni proizvod je mnogo manji nego u drugim evropskim zemljama, ali naš problem nije u stepenu zaduženosti, već u malom društvenom proizvodu koji i dalje pada. Jedino povećanjem društvenog proizvoda možemo smanjiti procenat zaduženosti. Poseban problem predstavlja nepovoljna struktura društvenog proizvoda u kojoj je visok procenat finansijskih i drugih usluga, a relativno mali procenat učešća realnog sektora, tako da se mi danas ponovo nalazimo pred izazovima reindustrijalizacije koja mora da obezbedi optimalno restruktuiranje naše privrede. Pored države u pokretanju novog investicionog razvojnog ciklusa, odlučujuću ulogu ima finansijski sektor. Naša situacija je slična analizi koju opisuje nobelovac Krugman: imamo veliki broj ljudi koji ne rade ili nedovoljno rade, imamo kapacitete koji nisu uposleni, prirodne resurse koji nisu iskorišćeni i imamo uplašene investitore i finansijski sektor koji nije dovoljno u funkciji privrednog razvoja. Moja kritika finansijskog sektora koja je uzburkala javnost upravo je bila poruka da on mora biti više u funkciji oživljavanja privrede. To je i u interesu samog finansijskog sektora. Stalno slušamo tvrdnje kako je naš finansijski sektor stabilan, a u međuvremenu nam se privreda urušava i propada. Nema stabilnog finansijskog sektora ako je privreda u problemu, jer je on samo ogledalo naše privrede. Dokaz za to su i problemi koji se već pojavljuju kod pojedinih banaka, kao i stopa od preko 25 posto nenaplativih kredita od privrede. Globalna ekonomska kriza je i nastala kada je finansijski sektor pomislio da je sam sebi svrha, a ne servis realne ekonomije.

Uspešan rad banaka i redovno punjenje budžeta su izvedeni ciljevi i mogu se ostvariti samo na bazi uspešne privrede i suzbijanja sive ekonomije. Privlačenje stranih investicija je, takođe, jedan od najvažnijih prioriteta Vlade i način za oživljavanje naše privrede.

Dilema razvoj ili štednja je lažno pitanje. Srbiji je potrebno i jedno i drugo. Uostalom, to je tema i formula koja se sada raspravlja i razrađuje u Evropskoj uniji. Pravo rešenje je u smanjivanju neracionalne potrošnje i povećavanju investicione potrošnje, kako bi se podstakao rast i povećalo zapošljavanje. Mi moramo da štedimo na birokratskim i nepotrebnim troškovima kako bi mogli više da ulažemo u razvoj. Pokušaj da se princip štednje prevali na široke slojeve osiromašenog stanovništva ne samo da je društveno nepravedno, već je i ekonomski neutemeljeno, jer direktno utiče na pad kupovne moći i povratno utiče na platežno sposobnu tražnju i samim tim nemogućnost prodaje gotovih proizvoda. Čak je i Henri Ford, otac moderne industrije, shvatio da mora svojim zaposlenima da isplati platu koja će im omogućiti da kupuju njegove automobile, a da njegovi automobili moraju da imaju cenu koja će odgovarati platama njegovih radnika. Kada se naruši ova ravnoteža i kada ljudi ostanu bez pristojnih plata, onda svaka proizvodnja gubi perspektivu.

U poslednje vreme došlo je do drastičnog slabljenja nacionalne valute. Nacionalna valuta je doživela u odnosu na septembar 2008. godine pad vrednosti od 53 odsto. Plate i penzije su obezvređene, rate stambenih i drugih kredita građana višestruko su uvećane, a i bilansi mnogih preduzeća trajno oštećeni. Apsurdno je da je to period u kome su devizne rezerve višestruko uvećane. Država jednostavno ne može pred tim da zatvori oči. Neuspeh u odbrani nacionalne valute koji je doživela Narodna banka i Vlada Srbije kao direktnu posledicu imali su osiromašenje građana Srbije i naše privrede. Srbiji je potreban plan za stabilnu nacionalnu valutu. Taj plan mora biti rezultat koordinisane i zajedničke politike Vlade, monetarnih vlasti i privrede. Efikasnije korišćenje instrumenata monetarne politike, aktivnije privlačenje stranih investicija, sprečavanje odliva deviza sivim kanalima, rad sa našom dijasporom, destimulisanje nepotrebnog uvoza, podsticaj preduzećima koja svojim radom supstituišu uvoz i ozbiljna izvozna strategija, samo su najvažniji elementi ovog plana. Iskustvo nekih razvijenih zemalja govori nam da je danas, više nego ikada, potrebno revitalizovati i osnažiti partnerski odnos između države i banaka. Svakoj privredi su potrebne dobro kapitalizovane i likvidne banke, koje će omogućiti dotok kapitala u sistem i pokretanje novog investicionog ciklusa, a bankama je više nego ikada potreban stabilan i pouzdan ambijent koji mora da garantuje država. Upravo na tim premisama upućujem poziv bankama da i u ovim teškim momentima ostanu odgovoran činilac našeg privrednog sistema i pruže adekvatnu podršku privredi i građanima.

Neophodne su hitne mere za smanjenje budžetskog deficita. Ovaj program mera biće donet do kraja septembra, nakon sagledavanja stvarnog stanja u budžetu, sveobuhvatne analize i ozbiljnih konsultacija sa privrednicima, sindikatima i stručnom javnošću. S jedne strane, mere moraju biti radikalne u pravcu smanjivanja birokratije i eliminisanja troškova države, a sa druge strane, socijalno odgovorne u pogledu zaštite najugroženijih slojeva stanovništva. Vlada Srbije nastaviće razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom, Svetskom bankom i drugim međunarodnim finansijskim institucijama i organizacijama, u cilju postizanja makroekonomske stabilnosti i održivog privrednog razvoja.

I veoma brzo biće donet novi Zakon o javnim nabavkama, koji će povećati transparentnost procesa, smanjiti korupciju i omogućiti smanjivanje rashoda države.

Neće biti zamrzavanja penzija i plata. Njihov rast u prvoj godini mora biti usklađen sa realnim mogućnostima budžeta, uz uvažavanje principa da rast penzija treba da prati rast plata u javnom sektoru. Svim penzionerima koji imaju manje 15.000,00 dinara mesečno biće isplaćena trinaesta penzija u četiri jednake rate. Stvoriće se uslovi za formiranje razvojne banke kao podrška privredi i razvojnim nacionalnim projektima.

Poštovani narodni poslanici, kao stari evropski narod u procese ujedinjavanja Evrope i ispunjavanja uslova za prijem u Evropsku uniju, uložićemo svoje najvrednije tradicije – slobodarstvo, demokratski duh i poštovanje evropskih vrednosti. Ispunjavanje uslova za prijem Srbije u Evropsku uniju treba smatrati delanjem za opšti civilizacijski napredak naše zemlje. Naš cilj je ubrzanje procesa evropskih integracija, uz maksimalne napore za dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora sa EU. Ova Vlada će sprovesti neophodne sistemske mere i ispuniti kriterijume koje je uspostavio Evropski savet u Kopenhagenu i proces stabilizacije i pridruživanja. Glavni elementi reforme jesu uspostavljanje tržišne ekonomije koja funkcioniše, postizanje makroekonomske stabilnosti, jačanje vladavine prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Državu je potrebno urediti, a to se čini zakonima.

Srbija neće priznati nezavisnost Kosova. Vlada Srbije želi normalizaciju života svih građana na teritoriji Kosova i Metohije. Potrebno je sprovesti sve ono što je dogovoreno u tehničkom dijalogu sa Prištinom i nastaviti dijalog na političkom nivou, uz učešće najviših državnih funkcionera. Pitanje Kosova i Metohije rešavaćemo mirnim sredstvima, unapređenjem dijaloga, uz poštovanje demokratskih rešenja. U tom smislu prihvatićemo rezultate dijaloga Beograda i Prištine, koji je postigla prethodna Vlada Srbije u svim dosadašnjim razgovorima. Želimo veću odgovornost u dijalogu sa Evropskom unijom i Prištinom i podizanje te odgovornosti na viši nivo. Ovo će zahtevati intenzivne razgovore tokom određenog vremenskog perioda, ali mi smo spremni da otpočnemo sa ovim razgovorima odmah, bez preduslova, uz poštovanje Ustava Republike Srbije. Bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji mora biti osigurana. Srpska istorijska i kulturna baština, crkve i manastiri moraju biti posebno zaštićeni i obezbeđeni. Vlada Srbije naročito mora da radi na jačanju privrede u srpskim sredinama ali i na povratku srpskih prognanika na svoja ognjišta.

Srbija mora da vodi svoju spoljnu politiku na realističkim i pragmatičnim pretpostavkama. Sarađivaćemo sa svim zemljama sveta u interesu Srbije. I sa svim evropskim državama, Amerikom, Rusijom, Kinom i svim drugim faktorima koji oblikuju međunarodnu politiku, na bazi očuvanja nacionalnog identiteta i dostojanstva. Spremni smo na saradnju sa svakom državom i nacijom u očuvanju mira, pospešivanju progresa, jačanju demokratije i poštovanju opštih ljudskih vrednosti. Srbija želi da bude faktor mira i stabilnosti u regionu, podržavajući evropsku perspektivu celog regiona. Zalažemo se za bezbednost, stabilnost i dobre odnose na Zapadnom Balkanu. Svi nesporazumi, sva otvorena pitanja moraju da budu razrešavana na miran način i u duhu saradnje. Ako kažu da reč Balkan znači krv i med, dosta je bilo krvi, vreme je da osetimo i ukus meda. Srbija pruža ruku pomirenja. Svima. Nemojmo više da se bavimo prošlošću, bavimo se budućnošću. Želimo dobre odnose, uz uzajamno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake države.

Istovremeno, Vlada će se u okviru Sporazuma o specijalnim odnosima zalagati za potpuno poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i razvijati najjače političke, ekonomske i kulturne odnose i saradnju sa Republikom Srpskom.

Dame i gospodo, poljoprivreda može značajno da doprinese ukupnom ekonomskom rastu u kratkom roku ukoliko se merama agrarne politike definiše održivi i ravnomerni razvoj. Planiramo da značajno povećamo agrarni budžet i da u kratkom roku Zakonom o podsticajima utvrdimo agrarnu politiku koja će biti predvidiva na dugi rok kako bi poljoprivrednici mogli dugoročno da planiraju svoju proizvodnju. Merama agrarne politike uticaćemo, pre svega, na povećanje konkurentnosti naših proizvođača i poseban paket mera odnosiće se na podsticanje investicija u ovaj sektor. Razdvojićemo ekonomske od socijalnih mera, a posebnu pažnju posvetićemo ruralnom razvoju u sinergiji sa lokalnom samoupravom i AP Vojvodinom u cilju ravnomernog regionalnog razvoja. Pokrenućemo reformu Direkcije za robne rezerve kako bi se razvili novi instrumenti za stabilizaciju tržišta hrane. Reformom savetodavne službe i podsticanjem poljoprivrednih gazdinstava da se udružuju, izgradnjom sistema nacionalnih laboratorija i jačanjem kapaciteta institucija omogućiće se tehnološki napredak i jačanje konkurentnosti naših poljoprivrednika.

Nameravamo da brzo, na najbolji način, iskoristimo energiju ljudi, sunca, vode i vetra za visoku produkciju hrane i energije. Vrlo brzo biće pripremljena strategija razvoja agroindustrije, kao transfer kojom će se dalje razvijati poljoprivreda i selo. Primenićemo najnovija dostignuća nauke, da ukinemo smenu rodnih i nerodnih godina. Uložićemo više novca u sisteme za navodnjavanje, poljoprivrednici će dobiti povoljne zajmove, da ova suša bude poslednja a ne peta u poslednjih deset godina. Želimo da Srbija bude veliki izvoznik hrane, da postane „Bašta Evrope“.

Proces priključenja Srbije Evropskoj Uniji, a naročito u pretpristupnom periodu prouzrokovaće značajne probleme ovom sektoru, ali je činjenica da će posle toga sektor poljoprivrede najviše profitirati od ulaska u Evropsku uniju. Jedan od najznačajnijih problema je i činjenica da u pretpristupnom periodu Srbija otvara svoje granice za proizvode iz EU i mora da se prilagodi vrlo zahtevnim standardima ukoliko želi da izvozi na tržište EU. Srbija će prema sadašnjem sporazumu proces liberalizacije sa EU završiti 2014. godine, kada će prosečna carina iznositi 2,49 odsto i bićemo jedina zemlja koja je u procesu priključenja EU tako dug period bila izložena jakoj konkurenciji bez mogućnosti da koristi fondove za jačanje konkurentnosti naše poljoprivrede. Ovakav sporazum o liberalizaciji potpisan je sa projekcijom da će Srbija relativno brzo postati član EU, okvirno 2015. godine. Da bi se izbegle negativne posledice po srpski agrar mora se otvoriti novi dijalog sa Evropskom komisijom i naći rešenje za ove probleme. Takođe, učinićemo sve da brzo dobijemo nacionalnu akreditaciju za korišćenje IPARD fondova, koji značajno mogu da pomognu u delu ruralnog razvoja.

Prioriteti energetske politike Srbije biće podizanje energetske bezbednosti Srbije, podizanjem energetske efikasnosti i investiranjem kroz otvaranje novih rudnih polja, izgradnju hidro i termo kapaciteta, ulaganje u obnovljive izvore energije i definisanje jasne politike cena i cenovnih pariteta. Zatim razvoj i podizanje komunalne energetike kroz proizvodnju i toplotne i električne energije u toplanama i postepenu izmenu štetnih energenata poput mazuta i uglja obnovljivim izvorima, pre svega biomasom, kao i gasom. Cilj će biti razvijanje Srbije kao tranzitne rute i skladišta za energiju i energente, investiranje u smeru drugog pravca dotoka gasa, ulaganje u elektoenergetske konekcije sa susedima, završetkom i izgradnjom novih podzemnih skladišta gasa. Četvrti prioritet biće uspostavljanje i razvoj tržišta energije i energenata prema standardima Evropske unije – električne energije, gasa, naftnih derivata i tečnog naftnog gasa. Za vreme mandata ove Vlade Republike Srbije očekujemo završetak gasovoda Južnog toka kroz Srbiju u dužini od 411 kilometara čija je vrednost 1,9 milijardi evra. Izgradnja južnog toka u Rusiji će započeti u decembru ove godine.

Vlada Srbije neće privatizovati JP Elektroprivredu Srbije, a zadržaće većinsko vlasništvo i u drugim strateški važnim javnim preduzećima koji imaju monopolsku poziciju na tržištu, kao što su Železnica, PTT, Aerodrom, itd. Istovremeno biće izvršena reforma javnih preduzeća u cilju efikasnijeg poslovanja i unapređenja kvaliteta i konkurentnosti njihovih usluga. Upravljanje javnim preduzećima biće profesionalizovano, a Vlada će preuzeti kontrolnu ulogu.

Vodićemo posebnu brigu o prirodnim resursima naše zemlje i obezbedićemo veća ulaganja u energetski i rudarski sektor, kao i saobraćajnu i telekomunikacionu infrastrukturu.

Uspostavljanje pravne države i vladavine prava, temelj je stvaranja pravne sigurnosti pojedinca, a i čitavog društva, jer podstiče privredni rast, ulaganja i konkurentno poslovanje i jedan je od osnovnih preduslova privrednog, društvenog i političkog razvoja Srbije. Moraju biti otklonjene sve negativne posledice i stanja u pravosuđu i reforme pravosuđa iz prethodnih perioda. Za efikasnu, sistemsku i beskompromisnu borbu protiv kriminala i korupcije, neophodna je saradnja svih državnih organa koji se bave sprovođenjem Zakona. Vlada Srbije ispitaće postupak sprovođenja svih privatizacija za koje postoji sumnja da su sprovedene na protivpravan način, a o kojima se govori i u izveštajima Evropske komisije. Vlada Srbije vodiće oštru borbu protiv organizovanog kriminala, a u saradnji sa demokratskim svetom, boriće se i protiv svih oblika terorizma. Vlada Republike Srbije će nastaviti sa reformom odbrambenog i bezbednosnog sektora, sa ciljem da vojska, policija i službe bezbednosti budu glavni oslonac zaštite građana i države, uz istovremeno jačanje mehanizma civilne kontrole njihovog rada u cilju sprečavanja zloupotrebe i prekoračenja ovlašćenja. Podržavam zahteve za otvaranje dosijea tajnih i policijskih službi, na način koji neće ugroziti bezbednosni sistem zemlje. Zalagaćemo se za javnost u radu, jasne i pregledne propise sa ciljem smanjenja samovolje službenika i funkcionera, koji su u poziciji da odlučuju o tuđim pravima i interesima, što je osnovni preduslov za iskorenjivanje korupcije. Primenićemo sve preventivne mere za sprečavanje sukoba interesa u svim oblastima. Nastavićemo saradnju sa svim značajnim međunarodnim organizacijama i agencijama u borbi protiv trgovine drogom, ljudima, krijumčarenja oružja i drugih najtežih oblika međunarodnog kriminala. Posebna pažnja biće posvećena sprovođenju svih neophodnih antiterorističkih mera u saradnji sa svim zemljama regiona.

Izvršićemo maksimalnu racionalizaciju državne uprave. Eliminisaćemo neproduktivne rashode i ukinuti nepotrebne državne organe i agencije. Na taj način troškovi države biće smanjeni, a efikasnost rada administracije povećana. Smanjićemo birokratske procedure i ubrzati rad administracije. Osnovaćemo kancelarije za brze odgovore na svim nivoima čime će građani i privreda dobijati efikasniji državni servis na jednom mestu. Uvešćemo elektronsku upravu na svim nivoima i ukinuti nepotrebnu papirologiju. To znači da građani više neće morati da budu fizički prisutni i da idu od jednog do drugog organa uprave, da gube vreme i novac prikupljajući potrebna dokumenta koja se nalaze u registrima Republike Srbije da bi podneli neki zahtev.

Da bi Srbija brže napredovala, potrebno je da svi delovi Srbije dobiju jednake šanse. Posebnu pažnju posvetićemo smanjenju regionalnih razlika u cilju ravnomernijeg regionalnog razvoja. Formiraćemo posebne timove za ekonomski razvoj najnerazvijenijih ili strateški najvažnijih delova Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije će poštovati dostignuti stepen autonomije Autonomne Pokrajine Vojvodine, na način koji je definisan Ustavom Republike Srbije i Statutom Autonomne Pokrajine Vojvodine. Vlada Republike Srbije nema razloga za drugačiju politiku prema Vojvodini, zato što je to autonomija u Srbiji, a ne protiv Srbije. U tom smislu će Vlada Republike Srbije sarađivati sa pokrajinskim organima vlasti protiveći se svim ekstremnim stavovima bilo da je reč o zahtevima za ukidanje autonomije, bilo da je reč o pretnjama internacionalizacijom pitanja Autonomije Vojvodine, jer ona od strane ove Vlade Srbije neće biti ugrožena.

Vlada Republike Srbije obezbediće ravnomeran razvoj saobraćajne infrastrukture. Pored završetka glavnih saobraćajnih koridora, gradiće se i auto-put od Beograda ka zapadnoj Srbiji – koridor 11, auto – put od Pojata do Preljine – zapadno – moravski koridor, spajanje Kragujevca sa koridorom 10. Izgradiće se regionalni auto-put koji vezuje Zaječar i Bor sa koridorom 10 kod Paraćina i povezati Loznicu i Šabac sa koridorom 10 i dalje preko Rume, tunelom kroz Frušku Goru, do Novog Sada, itd.

Neophodno je izgraditi i modernu telekomunikacionu optičku infrastrukturu. Savremene elektronske komunikacije i širokopojasni pristup internetu treba omogućiti ravnopravno građanima i preduzećima u svim krajevima u Srbiji.

Sistem zdravstvene zaštite koji ćemo nastojati da obezbedimo zasniva se na načelima ravnopravnog i opšteg pristupa i dostupnosti zdravstvenih institucija, lekara i lekova pacijentima. Pravo na zdravlje je osnovno ljudsko pravo. Zdravlje je javno, a ne samo privatno dobro. Za zaštitu zdravlja građana odgovorna je država. Svi građani Srbije trebalo bi da budu obuhvaćeni zdravstvenim osiguranjem na principima solidarnosti, jednakosti i univerzalnosti. Dugoročno se zalažemo za potpuno besplatno zdravlje, a kratkoročno za minimiziranje participacije, kao i za proširenje liste zdravstvenih usluga i lekova koji se mogu izdati na recept i platiti na teret iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Smatramo, takođe, da treba doneti i Zakon o zaštiti prava pacijenata, zasnovanog na evropskim standardima.

Znanje i obrazovanje su jedan od najvažnijih oslonaca promenama koje treba da sprovedemo kako bismo što pre postali demokratski razvijeno i ekonomski stabilno društvo, spremno i sposobno za evropske integracije. Zato je potrebno da obezbedimo stabilno funkcionisanje obrazovnog sistema kako bi obrazovanje bilo pokretačka snaga promena. Osnovni ciljevi razvoja obrazovanja su unapređenje dostupnosti, odnosno pravednosti i ravnopravnosti u obrazovanju, povećanje kvaliteta obrazovanja i poboljšanje efikasnosti obrazovnog sistema. Posebno je važno da u obrazovanju obezbedimo jednake šanse za sve, bez obzira na socijalni status i poreklo i da povećamo broj obrazovanih građana. Država mora da održi i unapredi besplatno osnovno i srednje obrazovanje, da obezbeđuje besplatne udžbenike, da podstiče školovanje na višem nivou obrazovanja i da ulaže u razvoj obrazovne infrastrukture. Cilj kojim težimo je da se izdvajanja za obrazovanje povećavaju sukcesivno iz godine u godinu.

Naš je strateški cilj da stvorimo društvo zasnovano na znanju. U tom cilju povećaćemo ulaganja u infrastrukturne projekte u oblasti nauke i naučno istraživanje, uz učešće i industrije i privatnog sektora u finansiranju nauke, kao partnerstva između onih koji stvaraju naučne inovacije i znanje i onih koji su direktni korisnici te nauke i znanja.

Vlada Republike Srbije garantovaće i nastaviti da unapređuje sve propise o ljudskim i manjinskim pravima u skladu sa najvišim međunarodno pravnim standardima u Evropi i razvijenom svetu. Odlučno smo opredeljenji da sprovodimo politički odgovornu i pravno garantovanu antidiskriminacionu politiku i zaštitu prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina, kao i prava i slobode drugih manjinskih grupa. Državni organi i organi državne uprave moraju biti otvoreni za sve građane Srbije, bez obzira na nacionalnu, versku ili bilo koju drugu različitost. Jasno želim da kažem kao budući premijer Republike Srbije da nijedan građanin Srbije ne sme da bude diskriminisan zbog toga što nije Srbin, ali sa druge strane nijedan Srbin u Srbiji ne sme biti diskriminisan zbog toga što jeste Srbin koji živi u sredinama u kojima većinu čine pripadnici drugih nacionalnosti.

Želeo bih posebno da istaknem veoma dobru saradnju koju sam kao ministar unutrašnjih poslova imao sa pripadnicima mađarske nacionalne manjine i Saveza vojvođanskih Mađara, koja je umnogome doprinela da je u poslednjim godinama broj međunacionalnih incidenata bio najmanji u odnosu na proteklih deset godina.

Kada je reč o jugu Srbije, mi želimo da Albancima ponudimo integraciju u politički i socijalni sistem Srbije, a da se protiv kriminala, ekstremizma i terorizma zajednički oštro borimo. Kao i svaka druga moderna i demokratska država, želimo dogovor o zajedničkom životu u interesu mira i bezbednosti i za Srbe, i za Albance koji žive na jugu Srbije.

Smatramo da je neophodna reforma regulative koja treba da doprinese stvaranju otvorenog demokratskog društva, obezbeđivanjem uslova za objektivno slobodno i kvalitetno novinarstvo i ostvarenju ustavnog načela o pravu građana na istinito i potpuno informisanje. Zajedno sa novinarskim udruženjima, predložićemo izmenu zakonske regulative, a naročito Zakona o informisanju, Zakona o radiodifuziji, kao i Zakona o telekomunikacijama. Njih treba prilagoditi ne samo zahtevima dalje demokratizacije, već i savremenim tehnologijama. Borićemo se protiv cenzure i za oslobađanje novinara od političkih pritisaka, ali i pritisaka urednika, vlasnika i drugih centara moći. U ovoj oblasti treba onemogućiti svaki monopol i političku kontrolu nad medijima. U skladu sa zahtevima domaćih, evropskih i svetskih novinarskih asocijacija, treba obezbediti javnost i transparentnost vlasničke strukture u medijima, uz sprečavanje koncentracije vlasništva koje prevazilazi evropske standarde. Ni ja, ni Vlada Srbije, nemamo, niti ćemo imati ambiciju da radimo tuđi posao. Dakle, ova Vlada neće imati svoje spin doktore koji će se baviti uređivanjem medija. I gde god to budemo mogli, a da ne ugrozimo egzistenciju ljudi i opstanak tih medija, trudićemo se da izađemo iz vlasničke strukture. Medijska scena zahteva obezbeđivanje uslova za normalan rad, pravila koja ćemo usvojiti zajedno sa predstavnicima medija, i transparentnost rada Vlade, na prvom mestu, i rada medija. Zato podržavamo inicijativu u donošenju zakona o transparentnosti vlasništa u medijima. Ja ne krijem da sam premijer, i šta radim, i očekujem da se i oni koji o tom mom radu, i radu ove Vlade, budu pisali, takođe ne kriju. U tom smislu će se preispitati i poslednja promena vlasništva u „Politici“. Takođe, javnost mora da zna i koliko je novca javnih preduzeća potrošeno na reklamne kampanje u pojedinim medijima, i da li je na takav način novcem građana i države Srbije sticana naklonost tih medija političkim strukturama kojima pripadaju direktori tih javnih preduzeća. Kada je reč o medijima, sloboda govora i pravo na istinu biće osnovni postulat ove Vlade. Zato ne sme da bude tajni ni u istragama koje se vode o nerešenim ubistvima novinara. Pozivam novinarska udruženja da steknu uvid u činjenice iz istraga i o postupcima koji se vode.

Vlada Srbije će nastaviti dobru saradnju sa crkvenim i verskim zajednicama koje deluju na teritoriji Republike Srbije u cilju poštovanja i zaštite slobode veroispovesti. Svi temeljni zakoni i podzakonska akta koja regulišu odnos države i društva sa crkvama i verskim zajednicama su doneti. Sada je nužno, kroz jedno efikasno i potpuno operativno telo, učiniti sve što je potrebno da se doneti propisi do kraja sprovedu. Ministarstvo vera, kao samostalan organ ne postoji nigde, ni u jednoj savremenoj evropskoj državi. Uključivanje resora vera u drugi resor, dovelo bi do potpunog obesmišljavanja ove važne oblasti. Buduća kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama će bitno unaprediti izgradnju konstruktivnog odnosa države sa Srpskom pravoslavnom crkvom i ostalim tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama.

Vlada Srbije će nastaviti da održava i jača veze sa našim sunarodnicima u svetu, kao i specijalne veze sa državama u regionu u kojima živi značajan broj naših sunarodnika. Podržavaćemo i obezbeđivati uslove za sve legitimne interese i prava pripadnika naše dijaspore: od regulisanja državljanstva, dopunske nastave u školama, učešća u privrednom razvoju Srbije, do učešća na izborima za organe vlasti u Srbiji. To što nema ministarstva, ne znači manju brigu, već naprotiv, brigu koja više ne sme biti samo deklarativna.

Dame i gospodo, cilj ove Vlade Srbije jeste da u obavljanju državnih poslova ne postavlja pitanje čiji je ko, već samo kakav je ko. Spremni smo da radimo zajedno u interesu Srbije, naročito u oblasti pregovora o pristupanju Evropskoj uniji i rešavanju državnih i nacionalnih problema, kao što je Kosovo i Metohija. Takođe, princip aktivnog partnerstva sa stručnom javnošću mora biti prisutan u radu svakog ministra i rukovodioca državnog organa. Zahtevaću od svakog da razvije mape ključnih aktera u svojoj oblasti rada i da me redovno obaveštava o načinu na koji sa njima održava komunikaciju. Posebno ću insistirati da me svi ministri redovno obaveštavaju o ispunjavanju preporuka koje dobijaju od nezavisnih tela, a naročito od Zaštitnika građana, drugih parlamentarnih poverenika, Agencije za borbu protiv korupcije, državnog revizora i drugih.

Vlada Republike Srbije je nosilac izvršne vlasti u Srbiji. Ona utvrđuje i vodi politiku. Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave. Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni Predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skupštini. Odgovorni su narodu Srbije. Pred nama je nova četvorogodišnja utakmica sa problemima i borba za dobrobit svih građana Srbije. Narod je jedini selektor, onaj koji odlučuje da li smo dobri ili ne, da li treba da učestvujemo u timu ili ne. Država, ako želimo da bude jaka, i istovremeno pravedna i solidarna, zahteva čitav niz novih pravila, pravila koja će biti doneta u dogovoru sa čitavim društvom. Nova pravila, ne kao izraz volje vladajuće elite, već kao rezultat dogovora države i privrede, sindikata, medija, udruženja, finansijskih institucija. Red i zakon moraju da budu isti za sve, od političara, preko krupnih kapitalista, do običnih građana. Za ovu Vladu neće biti važno šta i kako će da kaže, nego šta i kako će da uradi. Mi hoćemo da promovišemo rezultat i drugi PR nama nije potreban. Mi nećemo pričati o požarima. Mi ćemo ih gasiti. I učiniti sve da do njih ne dolazi.

Pravda, jednakost, za sve, pogotovo za one koji su u vremenima tranzicije ostali bez posla i prihoda za život, biće prioritet ove Vlade. Zaposliti i pokrenuti Srbiju, otvoriti nova radna mesta, pronaći način da ponovo imamo svoju proizvodnju, svojih radnika, u svojim fabrikama, time ćemo se svakako najviše baviti. Moramo i da javno kažemo gde je sve Srbija zaista Srbija, gde vladaju srpski zakoni, gde to prestaje, i da onda širokim konsenzusom usvojimo politiku za koju će se ova Vlada boriti. Ta pitanja su svakako najteža, ali baš zato na njih brzo moramo da odgovorimo. Da kažemo šta hoćemo, a šta nećemo, i da stojimo iza toga. Kako nam se nikada ne bi desilo da nam prebacuju kako nešto obećavamo, a onda to ne uradimo. Ili da nam se ne dogodi nešto još gore – da sebi obećamo nešto što nećemo moći da uradimo.

Ravnopravnost, rodna, radna, nacionalna… biće stožeri politike ove Vlade. Žene će, pri tom, biti svakako na prvom mestu. U Srbiji žene zarađuju manje od muškaraca, na istom radnom mestu sa istom školskom spremom. To je najveća diskriminacija koja danas u Srbiji, ali i u drugim evropskim državama, postoji. To se mora promeniti.

Sve ono što je u Srbiji zapostavljeno, zaboravljeno, zloupotrebljeno, odbačeno, a vredno, mora da se vrati na svoje zasluženo mesto. Neki čitavi delovi Srbije moraju da ožive. Da dobiju infrastrukturu, privredu, radna mesta i da postanu mesta u koja će se ljudi vraćati. Ne da tamo umru, nego da bi tamo živeli.

I da pomenem nešto što odavno jedan mandatar nije spomenuo u svom ekspozeu – patriotizam i rodoljublje, osećaj pripadnosti, ljubavi i poštovanja prema svojoj državi Srbiji. Bez mržnje prema drugima. Da nam je svima Srbija na prvom mestu.

Poštovani narodni poslanici, poštovani Predsedniče Narodne skupštine, poštovani građani Srbije, čast mi je da predložim sledeće kandidate za članove Vlade Republike Srbije:

Predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić

Prvi potpredsednik Vlade zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala i ministar odbrane Aleksandar Vučić

Potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike dr Jovan Krkobabić

Potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić

Potpredsednik Vlade i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija dr Rasim Ljajić

Ministar finansija i privrede mr Mlađan Dinkić

Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić

Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave mr Verica Kalanović

Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić

Ministar građevinarstva i urbanizma mr Velimir Ilić

Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goran Knežević

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof dr Žarko Obradović

Ministarka zdravlja prof dr Slavica Đukić –Dejanović

Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine prof dr Zorana Mihajlović

Ministar kulture i informisanja Bratislav Petković

Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja prof dr Milan Bačević

Ministarka omladine i sporta prof dr Alisa Marić

Ministar bez portfelja dr Sulejman Ugljanin

Dame i gospodo, u vremenu u kojem živimo niko nije čarobnjak da bi mogao da reši sve probleme sa kojima se Srbija suočava. Ali, građani Srbije očekuju više pravde, državu koja im pomaže i odlučnu, odgovornu i efikasnu Vladu, koja će deliti sudbinu čitavog naroda. I očekuje političare kojima može da veruje. Zato vas pozivam, dame i gospodo, narodni poslanici da podržite izbor nove Vlade Republike Srbije.

Na kraju, dozvolite mi da se zahvalim dosadašnjoj Vladi Republike Srbije i premijeru Mirku Cvetkoviću na saradnji u obavljanju odgovornih državnih dužnosti. Opoziciji želim da poručim da mi nismo politički neprijatelji i da, iako smo politički protivnici, očekujem da ćemo sarađivati kada su u pitanju odluke i zakoni koji su od suštinskog značaja za narod i državu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani Predsedniče Narodne skupštine, poštovani građani Srbije, Vlada koja će danas biti izabrana je najmanja Vlada u novijoj istoriji višepartijskog sistema u Srbiji od 1990. godine, napominjući da je jedino Vlada Vojislava Koštunice od 2004. godine imala isti broj članova. Ovo će biti najmanja Vlada od 1990. godine, a daće Bog, biće i najbolja.

Kao i uvek, završiću i ovo svoje političko obraćanje onim što smatram najvažnijim:

ŽIVELA SRBIJA!