Narodni front za odbranu Ustava i Srbije

Inicijativa političkim strankama i udruženjima Republike srbije

Zaključivanjem Briselskog sporazuma od 19. 4. 2013. godine i prinudnim sprovođenjem istog grubo je napadnut Ustav Republike Srbije. Za razliku od ranijih napada koji su vršili albanski separatisti uz podršku zapadnih saveznika, ovoga puta napad na naš Ustav je izvršen od strane aktuelnog režima u Beogradu. Zahvaljujući aktima republičke vlasti, uspostavljen je granični prelaz između južne srpske pokrajine i preostalog dela Srbije, protivzakonito su raspušteni organi vlasti jedinica lokalnih samouprava na severu Pokrajine, nakon čega je lokalno stanovništvo, pretnjama i prinudama primoravano da izađe na lokalne izbore raspisane od strane šiptarskih separatista. Raspuštene su bezbednosne institucije Republike Srbije, a gotovo svim zaposlenim u Ministarstvu unutrašnjih poslova na teritoriji AP Kosovo i Metohija je dat nezakonit otkaz. Donet je novi Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava kojim se prvi put novom mrežom sudova i tužilaštava ne pokriva teritorija AP Kosovo i Metohija, a prethodno je nezakonitim odlukama Visokog saveta sudstva i republičkog javnog tužioca zaustavljen rad tih državnih organa, uz nalog da se većina predmeta preda EULEKS-u i dalje „organima“ koji su formirani od strane šiptarskih separatista. Zaposlenim u sudovima i tužilaštvima, kao i u drugim instutucijama Republike Srbije na KiM se priprema ista sudbina kao i onim u Ministarstvu unutrašnjih poslova – nezakonit otkaz. Građanima Republike Srbije koji su ostali lojalni svojoj državi se svakodnevno krše osnovna ljudska i druga prava: ukinuto je pravo na lokalnu samoupravu, izborno pravo, pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima, sloboda kretanja i nastanjivanja, pravo na rad, pravo na imovinu, pravo na jednako postupanje, opšta zabrana diskriminacije i mnoga druga ljudska prava, zajemčena Ustavom Republike Srbije.

Više je nego jasno da je navedenim potezima vlast u Beogradu ugrozila teritorijalnu celinu Republike Srbije i time zagazila u zonu zakonom zabranjenog delovanja. Međutim, državni organi koji su nadležni da gone počinioce krivičnih dela ne reaguju, a ne reaguju ni evropski zvaničnici koji se navodno zalažu za vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava. Naprotiv, iz zapadnih centara moći stižu samo reči pohvale za sve poteze koje je vlast u Beogradu povukla u vezi sa svojom južnom pokrajinom, nagradivši režim u Beogradu otpočinjanjem pregovora za ulazak u EU.

U svetlu otpočinjanja pregovora za ulazak u EU, u medijima je orkestrirano intenzivirana tema izmene važećeg Ustava Republike Srbije. „Da li će Ustav Srbije biti promenjen, delimično ili u celini, više nije pod znakom pitanja“, „kreće češljanje celokupnog pravnog sistema“, „ovo (je) prava prilika da se krene u ustavnu reviziju“ Ustava iz 2006. godine koji je „kočnica društvenom razvoju i promenama u zemlji“. To su natpisi koji su preplavili medije.

Ko traži i kome je potrebna promena Ustava Republike Srbije?

Pravi naručioci ustavnih promena su van naše zemlje. To su isti oni koji su, u cilju otimačine  Kosova i Metohije, varvarski bombardovali našu zemlju, potom instalirali svoje vojne snage na tom delu naše teritorije prikrivajući se iza navodne „vojne misije OUN“, tj. isti oni koji su podržali albanske separatiste u proglašenju nezavisnosti tzv. Republike Kosovo priznavši preko noći njenu državnost i, konačno, isti oni koji su zdušno posredovali i pritiskali  u „normalizaciji izdaje“ koja je izvršena zaključivanjem tzv. briselskog sporazuma.

Ustavne promene zagovaraju, naravno i domaći izvršioci, kako bi naknadno ozakonili protivzakonite radnje koje su preduzimali i do kraja izvršili preuzete obaveze.

Osnovni cilj promene važećeg Ustava bio bi, pre svega, naknadna legalizacija predaje jednog dela državne teritorije u ruke albanskih separatista, a zatim i dalja razgradnja i raslabljivanje Republike Srbije, sve do njenog potpunog razvaljivanja i uništenja.

Na meti bi se prvo našla preambula i tekst zakletve predsednika Republike, jer direktno smetaju i predstavljaju nepremostivu pravnu prepreku za nameravanu predaju Kosova i Metohije.

Zatim bi se menjao oblik državnog uređenja, te bi umesto unitarne države, pod izgovorom regionalizacije i decentralizacije bila izvršena suštinska (kon)federalizacija Republike Srbije. Kakva bi dalja sudbina Srbije bila, lako se može pretpostaviti i na osnovu sudbine bivših federalnih država kao što su SFRJ i SRJ. U vezi sa tim, treba pomenuti već otvoreno proklamovane ciljeve pojedinih političkih partija iz severne pokrajine koji zahtevaju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast za Vojvodinu, uz pravo na izvorne prihode.

Izmene bi, po svoj prilici, pretrpele i odredbe Ustava koje se odnose na jezik i pismo u službenoj upotrebi, koje odredbe se već uveliko i masovno krše bez bilo kakvih sankcija. Štaviše, ove odredbe Ustava nekažnjeno krše i pojedini državni organi!

I na kraju, kao najvažnije, planirane izmene Ustava predviđaju ugradnju „integrativne klauzule“, tj. klauzule o prenosu dela suvereniteta Republike Srbije na institucije Evropske unije. Ova klauzula bi predviđala mogućnost Republike Srbije da na osnovu međunarodnog ugovora poveri i prenese vršenje svojih suverenih prava na međunarodne organizacije (EU) uz eventualnu mogućnost ulaska i u odbrambene saveze sa državama koje se temelje na sličnim vrednostima. Ugradnja integrativne klauzule bi ozakonila prenos već poharanog suvereniteta Republike Srbije, čime bi nastupile teške posledice po našu zemlju, a mogućnost ponovnog uspostavljanja državnog suvereniteta svela bi se na minimum. Kao što je rečeno, integrativna klauzula bi otvorila vrata ulasku zemlje i u NATO pakt, a što bi se nametnulo kao logično rešenje nakon priključenja Evropskoj uniji, čije članice uglavnom i čine taj vojni savez. Time bi se Srbija našla u kandžama vojnog saveza koji nas je svojevremeno bombardovao, a na suprotnoj strani u odnosu na sve one koji su danas na meti tog istog saveza.

Ono što je indikativno je činjenica da za razliku od manje razvijenih članica EU, Nemačka nema integrativnu klauzulu u svom ustavu, što znači da ta zemlja nikome nije ustupila deo svoje suverenosti.

Postavlja se pitanje kao sprečiti ovakve katastrofalne i pogubne izmene važećeg Ustava?

Treba znati da su potpuno neistinite i izmišljene tvrdnje da su promene Ustava neophodne i da je Ustav „kočnica društvenom razvoju“. Ta teza je izmišljena kako bi se kod naših građana, u samom startu, psihološki eliminisala svaka mogućnost suprotnog načina razmišljanja, a promena Ustava nametnula kao jedino moguće rešenje, što je netačno.

Istina je upravo obrnuta. Važeći Ustav Republike Srbije jeste kočnica, ali ne „društvenom razvoju i promenama u zemlji“, kako to tvrde zagovornici evropskih integracija, već je Ustav isključivo prepreka i kočnica daljem razvaljivanju naše države, tj. njene celovitosti i suverenosti i trenutno predstavlja jedini garant zaštite nacionalnih, kulturnih, ekonomskih i svih drugih interesa naših građana.

Promenu Ustava traže samo oni koji su spremni da trguju delom državne teritorije i državnim suverenitetom, kao i oni kojima Srbija nikada nije ni bila na srcu, a koji su se pritajili čekajući ovaj trenutak, da bi se sada oglasili u vidu navodno velikih zagovornika „evropske ideje i evropskih vrednosti“, pod plaštom kojih ideja se namerava dokrajčiti Srbija, a srpski narod najzad baciti na kolena.

Nema nikakvog razloga za izmenu važećeg Ustava Republike Srbije. Pogotovu ne sada, kada se aktuelna vlast poigrala sa delom državne teritorije zaključujući sporazum sa separatistima koji su proglasili državu na delu naše teritorije.

S obzirom na realnu i ozbiljnu opasnost koja se nadvila nad našom zemljom, proglašavati neutralan odnos prema zbivanjima koja se odvijaju, ne znači ništa drugo do poziv na pasivno posmatranje direktnog prenosa samoukidanja države.

Građani Republike Srbije koji su po Ustavu jedini nosioci suverenosti, nikako ne smeju sebi dozvoliti neutralan i pasivan odnos prema aktuelnim zbivanjima koji se tiču njihove zemlje i njihovih ličnih sudbina. „Narodni front objedinjenih nacionalnih, socijalnih i demokratskih snaga“ u vidu ustavobraniteljskog pokreta koji bi se zalagao za dosledno poštovanje načela ustavnosti i zakonitosti sa ciljem zaštite osnovnih nacionalnih, socijalnih, ekonomskih interesa i demokratskih vrednosti u našem društvu, predstavljao bi pravi bedem očuvanja srpske državnosti i sprečio bi sunovrat koji nam je namenjen i koji se priprema. Potpuno je izvesno da naši građani, povezani u opštenarodni ustavobraniteljski front, mogu da spreče promenu važećeg Ustava. Sprečavanjem planirane i najavljene izmene Ustava sprečila bi se i legalizacija tzv. briselskog sporazuma i predaja Kosova i Metohije. Država Srbija nema nikakvog razloga da trguje delom svoje teritorije, a parola da Evropa nema alternativu namenjena je isključivo umrtvljivanju moždanih ćelija naših građana. Evropska unija, koja postaje tamnica naroda, načinom na koji se postavila prema Srbiji, i te kako ima alternativu, a to je sama Srbija. Srbija je slobodna da bira svoj put, tj. druge države i saveze sa kojima će sarađivati, a koji zauzvrat ne traže ni našu teritoriju, ni žrtvovanje suvereniteta naše države.

Okosnica narodnog fronta je već nastala, a ona se nalazi na samom Kosovu i Metohiji. Naš narod je ogromnom većinom rekao veliko NE briselskom sporazumu, suprotstavio se svim pritiscima režima, i u stilu pravih ustavobranitelja i iskrenih poštovalaca načela vladavine prava, formirao Skupštinu Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, u cilju odbrane važećeg Ustava i Republike Srbije. Ostali građani Srbije bi trebalo samo da slede primer svog naroda na KiM i hrabro  se uključe u sveopšti narodni front sa istim ciljem – odbrana važećeg Ustava, a time i same Republike Srbije i svih njenih interesa.

U skladu sa napred navedenim, pozivamo Vas da na predstojećim parlamentarnim izborima nastupite jedinstveno sa svima kojima je celovitost Srbije prioritet u njihovom političkom delovanju.

U Kosovskoj Mitrovici: 2. februara 2014. godine