Ukoliko se trenutni rast cena nafte stavi u kontekst trenda cena nafte u dužem vremenskom periodu, može se zaključiti da su skokovi cena nafte, koji su izazvani geopolitičkim šokovima i privremenim poremećajima u snabdevanju, bili kratkotrajnog karaktera

Za jedan projekat prihvata evropske standarde, za drugi kineske uslove, a u pozadini stalno vodi računa da ne pređe američke crvene linije. Živimo u prostoru gde se moćni spoljašnji režimi sudaraju, a naš izbor se svodi na raspodelu štete koja nastaje iz sudara velikih, ali i srednjih sila.

Ako MOL uđe u vlasničku strukturu NIS-a, deo mađarskog dizela i benzina može se stabilnije usmeriti ka Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori

Za poslednjih četvrt veka dve najveće ekonomije sveta zamenile su svoja mesta. Dok je ekonomije SAD 2000. imala za 38% veći BDP od Kine, sada (2024) je u Kini BDP za 31% veći nego u SAD.

Ekonomisti godinama ne mogu da predvide buduća kretanja, što je osnova za vođenje ekonomske politike. Nisu predvideli ni finansijsku krizu, ni da će mere štednje povećati javni dug. Između ostalog, baš te i druge protivrečnosti analiziraju autori knjige Miroslav N. Jovanović i Danijela Z. Despotović

Možda je cilj da se dobra firma otkupi i potom proda drugom kupcu i tako prekine čvrsta energetska veza Rusije i Srbije, kako je, u nevešto prikrivenoj formi, poželeo i američki ambasador Hil

Na osnovu ekonomske i finansijske analize, kao i zbog ogromnih rizika vezanih za njegovo eventualno sprovođenje, Projekat Jadar nije opravdan i treba biti obustavljen

Ljudi koji promovišu interese kompanija za eksploataciju litijuma, kao i drugih prirodnih dobara nas obmanjuju pričama o takozvanim najsavremenijim, novim, potpuno bezbednim, sigurnim tehnologijama, a da nam istovremeno javno ne saopštavaju koje su to tehnologije i na čemu se zasnivaju.

Takozvana nova „zelena ekonomija“ koja navodno ne zagađuje okolinu postala je hit tema u žučnim raspravama u politici, investicijama i proizvodnji. Razvijene zemlje se utrkuju u tome koja će da prednjači u sprovođenju takve politike. Međutim, u takvim usmerenjima još uvek ima mnogo nepoznanica i nejasnoća. Pogledajmo samo na nekoliko koje su povezane sa mogućim velikim prelaskom na novu vrstu automobila na električni pogon i posledice koje sve to može da ima na potrošače, zaposlenost, okolinu i na celokupnu ekonomiju.

Već sada je sve očiglednije raslojavanje zemalja članica EU u nekoliko koncentričnih krugova, odnosno različitih nivoa. U nepovoljnijem položaju nalaze se bivše socijalističke zemlje, a među njima naročito balkanske i moglo bi se reći pravoslavne države.