.jpg)
| Ekonomska politika | |||
Elita od jedne istine |
 |
 |
 |
| utorak, 12. avgust 2008. | |
|
STAVOVI PROTIV ARGUMENATA: Dakle, argumentovane rasprave o tome šta je srbijanski prioritet nad prioritetima: unutrašnja integracija ili evropska integracija, sve sa ekonomskim, političkim i socijalnim troškovima jednog ili drugog izbora ne može biti. Zato što argumentovane rasprave u Srbiji ne može biti ni o čemu. Naročito o onome što i najmanje vuče na politiku. Takva nam elita - lenja. Od jedne istine. A jedna istina može biti samo isključiva. Sve druge istine su podložne stalnom preispitivanju. Dakle, rasprave među ljudima od jedne istine počinju razmenom stavova, umesto razmenom argumenata. Što tako počne brzo prerasta u razmenu diskvalifikacija, a završava se razmenom denuncijacija. Za razmenu argumenata treba malo zagrejati stolicu. Inače, naša elita ima sve razloge da se pomenutom temom argumentovano pozabavi jer po više osnova unutrašnje nepovezana ili nedovoljno povezana, crvotočna što bi se reklo. Čak i fizički. Ideološke, političke, ekonomske razlike u Srbiji su -ogromne. Njena nacionalna raznorodnost pošto nije izrasla u njenu prednost još se može izroditi u još neprevaziđenu ranjivost. Vlasnici narodne volje političke provenijencije, budući lenji kao i svi drugi pojavni oblici domaće elite, odlučili su da će svi dezintegracioni problemi biti rešeni bekstvom pod okriljem Evropske unije. Što je moguće, ali može biti i vrlo rizično. Ako ne uspe. Hazarderski je. Naročito ako nas tamo blagovremeno - znači što pre - iz političkih razloga ne prime. Ali, to tako spasonosno evropsko krilo nije pomoglo da se smanje unutrašnje razlike u Belgiji, na primer. Od mogućnosti da se na obema integracijama radi uporedo, odustaje se. Budući da deo srbijanske elite gaji stav da je unutrašnje povezivanje Srbije otrov za njeno evropsko povezivanje. Ne mislim nikako da potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić spada u tu grupu, ali nam je, ipak mislim, prošle nedelje nehotice poručio da nam vize za tu istu Evropu može ukinuti samo opozicija. Tako što će prekinuti opstrukciju parlamenta. To nam je poručio usred političke operacije političke diskvalifikacije te iste opozicije. Na svim nivoima. A moj stav je: bolja je i najgora opozicija, nego vlast bez bilo kakve opozicije. DUG ROK PROTIV SREDNjEG, A KRATAK IZMEĐU: S nestrpljenjem očekujem kako će se završiti javna razmena različitih gledanja na kurs dinara i socijalnu politiku između onih članova Vlade Srbije koji imaju politički senzibilitet i onih koji su potpuno bez. Uvodeći u raspravu zanimljive planove kratkog, srednjeg i dugog roka, oni su se najpre mimoišli oko božanstvenog rasta kursa dinara. Koji će, kako je počeo, pojesti i evro i Evropu. Ministarka finansija Diana Dragutinović, kojoj je to bio posao na mestu viceguvernera NBS, objasnila nam je da je taj kurs na dugi rok za našu ekonomiju dobar, dok je stvar sa kratkim rokom malo kompleksnija. Boža Đelić, koji očito sve prati, odmah se primio na istu terminologiju i, preko medija joj odgovorio "da na srednji rok nije dobro da dinar ovoliko jača prema evru jer je na dugi rok izvoz ključ privrede". Čak je i Milorad Dodik ukapirao da je pitanje kursa političko pitanje, uključujući i mogućnost zloupotreba, pa se zbog majorizacije Srba i Hrvata u Sarajevu založio da Bosna i Hercegovina uvedu evro. Argumenti za ovu opciju vrlo su uverljivi i na našoj strani. Prvo, Srbija je već politički poluprotektorat. Nama je dozvoljeno da na izborima biramo koga hoćemo, ali koja će politička kombinacija vladati Srbijom odlučuje međunarodna zajednica. Drugo, ni naše monetarne vlasti neće poreći da je finansijski sistem Srbije pod kontrolom stranih banaka. Treće, naše monetarne vlasti smatraju da je tutorstvo Međunarodnog monetarnog fonda nedisciplinovanoj Srbiji nužno. Pa, onda nije jasno zašto bismo samo u ovom segmentu monetarne politike bili kao slobodni ko ptica na grani, Stvarno, neka bude EVRO. POLITIKA PROTIV RAZUMA: Prošle nedelje je počeo da se odmotava troškovnik formiranja aktuelne vlade Srbije. Zasad bismo mogli da saberemo koliko bi poreske obveznike u Srbiji trebalo da košta obećanje dato ocu i sinu Krkobabić, a koliko obećanja data Veroljubu Stevanoviću prvom čoveku Kragujevca. Po medijima vrlo aktivna ministarka finansija Diana Dragutinović još se nije izborila za zasluženu pažnju javnosti. Nenaviknute na prezentaciju argumenata i brojki umesto golih zapenušanih stavova. Ona se naime drznula da izračuna da predizborno obećanje penzionerima - rast penzija odmah 10 odsto, a zatim prosečna penzija na nivo 70 odsto od prosečne plate - ne može biti ispunjeno. Odnosno, može, ali onda nema ništa od razvojnih planova Srbije i infrastrukturne aktivnosti Milutina Mrkonjića. "Dodatni rashodi kada se saberu iznose gotovo 80 milijardi dinara, što bi umesto planiranog deficita od 1,9 odsto BDP generisalo 4,5 odsto. Sa ovakvim deficitom, teško da će se naći neko ko će nam odobriti kredite za infrastrukturu, a to bi značilo ponovno odlaganje uzgradnje Koridora X i drugih infrastrukturnih objekata". Na ove argumente ministarke, vlasnici političkih stavova i tajnih predizbornih dogovora, samo su se jedan po jedan bečili bez uzrujavanja. U neznanju. O čemu se radi. Ministarka u svoj račun nije ukalkulisala mogućnost da se infrastrukturni objekti grade tako što se građevinarima neće isplaćivati njihova zarada. U novoj vladinoj kombinaciji ima stručnjaka i za tu politiku. Sindikalci Zastave nisu ni iz drugog pokušaja dobili na uvid predugovor između Mlađana Dinkića i torinskog Fijata. Ko im je kriv kad ne govore engleski, a nekim za ugovore specijalizovanim medijima vera zabranjuje da se i tim ugovorom pozabave. Tek koliko je dosad javnosti predočeno poreski obveznici Srbije će što za infrastrukturu (to je u redu), što za ekologoju (i to je u redu), što za totalno socijalno obezbeđenje nekoliko hiljada sada zaposlenih u Zastavi izdvojiti bar 200 miliona evra. Ovo meni nije jasno: jesu li zaposleni u Zastavi u prilici da biraju. Recimo, ako neće Fijat, šta im je alternativa. Mislim, kad im se podilazi kako se nije podilazilo radnicima nijedne fabrike u privatizaciji. Da su poreski obveznici Srbije investitor na koga se veoma računa, poručuje nam i novi ministar energetike: mala investicija u Bor povećala bi mnogo njegovu cenu. A, opet Dinkić, ako tender za prodaju JAT-a ne uspe, poreski obveznici će opet biti pozvani da zalegnu. Blago nama. (Danas) |
Ostali članci u rubrici
- Odgovor Rio Tintu - Navedite na šta ste potrošili 500 miliona dolara za koje tvrdite da ste do sada već uložili u projekat „Jadar“
- Šta dobija Srbija od projekta "Jadar"? Rizik veliki, a dobit mala i neizvesna
- Koliko nas stvarno koštaju Vučićevi projekti - aktuelna vlast skoro utrostručila dug sa 2150 na 5750 evra po glavi stanovnika
- EU otvoreno zainteresovana za srpski litijum - zašto ekološke studije naručuje Rio Tinto, a ne država Srbija
- Nazire li se kraj "litijumske groznice"
- Električni automobili - skupa i ne baš toliko „ekološka“ igračka
- Mesto Beograda na novom „Putu svile“ - kineske kompanije i investicije glavni generator sadašnjeg srpskog industrijskog rasta
- Iz arhive NSPM - Srbija i Evropska unija (2015)
- Da li se tačka na rudarenje litijuma u Srbiji pretvara u zarez?!
- Srbija je svetski rekorder po rastu BDP-a, o javnom dugu da i ne govorimo
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
