In Fiat veritas, ili u čemu je razlika između "Fijata" i NIS-a

(ili Neka se ostvari istina, pa nek sve ide...)

Serbia and IMF, EIB, WB, FIAT, International accouting standard 21 – WONDERLAND!

U Srbiji se vodi polemika oko uspešnosti investicionog ulaganja ili privatizacije dva velika ekonomska sistema – Naftne industrije Srbije (NIS) i Fabrike automobila u Kragujevcu (FIAT). Kao profesor međunarodnih finansija i makroekonomije, reših sam sebi da otklonim dilemu, i da uporedim ekonomske i finansijske podatke dve nove kompanije. Stoga potražih najpre finansijske izveštaje kompanije NIS koju je privatizovala ruska kompanija GASPROM NEFT.

Na sajtu NIS Srbija Gasprom Neft mogu se naći finansijski izveštaji sa napomenama od ovlašćenih računovodstvenih revizora na srpskom i engleskom jeziku. Pogledajte veb sajt stranicu na engleskom jeziku: http://ir.nis.eu/perfomance-highlights/financial-figures/

Dalje istraživanje sa ciljem da otklonim pomenutu dilemu u pogledu uspešnosti pomenutih privatizacija podrazumevalo je upoređivanje finansijskih izveštaja kompanije FIAT automobili Kragujevac sa finansijskim izveštajima NIS Srbija Gasprom Neft. Međutim tu se pojavio problem. Na zvaničnom web sajtu kompanije tj. fabrike automobila u Kragujevcu: http://www.fiatsrbija.rs/index.html, koja je privatizovana od strane FIAT i gde FIAT ima 66.67% a Republika Srbija 33.33% vlasništva - finansijski izveštaji NE POSTOJE.

Iznenađujuće! No, postaje mi jasno zašto ekonomisti u Srbiji ne analiziraju uspešnost ove privatizacije. Istraživački duh naučnika, i uverenje da je FIAT ozbiljna kompanija koja poštuje zakone zemlje u kojoj posluje, a zakoni Srbije konstatuju da kompanija na kraju godine objavljuje finansijski izveštaj sa napomenama uz izveštaj od ovlašćenog nezavisnog revizora, ne dozvoljavaju mi da odustanem od potrage za izveštajima. Uostalom ako pogledate web stranicu grupacije FIAT CHRYSLER AUTOMOBILES, lako ćete pronaći sve finansijske izveštaje:  http://www.fcagroup.com/…/fina…/Pages/financial_reports.aspx

Da skratim priču, već dugo pratim finansijske izveštaje kompanije Fijat automobili u Kragujevcu a koji se ne nalaze na web stranici nove kompanije, već na web stranici Agencije za privredne registre (Serbian business registers agency). Zašto se tamo objavljuju? Da li su lako dostupni domaćoj i inostranoj javnosti? To su pitanja na koja bi odgovor trebalo da daju Vlada Republike Srbije i kompanija Fiat.

Znači, ako želite podatke o poslovanju Fiata u Srbiji prvo posetite web stranicu Serbian business registers agency http://www.apr.gov.rs/eng/Home.aspx. Zatim aktivirate polje COMPANIES i kada se otvori nova web stranica aktivirate Data Search (access to data from SBRA’s database). Za pretragu informacija vezanih za kompaniju Fijat automobili Kragujevac potrebno da u polje za pretraživanje ukucate pun naziv firme koji glasi COMMERCIAL ENTITY FOR PRODUCTION OF PASSANGER VEHICLES FIAT AUTOMOBILES SERBIA DOO KRAGUJEVAC, naravno to morate ukucati na srpskom jeziku tj. PRIVREDNO DRUŠTVO ZA PROIZVODNjU PUTNIČKIH AUTOMOBILA FIJAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO KRAGUJEVAC. Drugi način je da u polju za pretragu koje se odnosi na matični broj ukucate 20468122, a svi vi koje interesuje poslovanje Fijata u Srbiji lako dolazite do matičnog broja, zar ne!? No, ako i uspete da uradite sve ovo, za vas iz inostranstva čeka vas iznenađenje, jer iako ste počeli od web stranice na engleskom jeziku otvara se web stranica na srpskom jeziku!? http://pretraga2.apr.gov.rs/…/EnterpriseBusinessNa…/2393502…

PART 1. Fiat Serbia and European investment bank (EIB) (This part will be specialy interesting for EIB, EU comission, BMW, Mercedes, Peugeot, Reno, WB)

Ako nakon svega uspete da dođete do finansijskih izveštaja, i platite usluge prevođenja, onda ćete pronaći veoma interesantne informacije u finansijskim napomenama uz finansijske izveštaje (u dodatku se nalaze napomene uz finansijski izveštaj za 2011, 2012 i 2013.g). Recimo kredit koji je Fijat automobili Serbia dobio od Evropske investicione banke (EIB) u iznosu od 500 miliona evra. Za dve partije A i B garanciju su dale FIAT s.p.a. i SACE, a za partije C i D Vlada Republike Srbije. Na strani 20, Napomena broj 16 uz finansijski izveštaj (2012) stoji da je počela izgradnja fabrike u julu 2011 g. i da se završetak očekuje 2013. g. Takođe stoji da se izgradnja finansira kreditom, i još se upućuje da se pogleda napomena 23, što je greška jer napomena broj 24 govori o finansijskim sredstvima od EIB. Međutim, iznenađenje sledi na strani 25, kada se pročita ‘Napomena broj 24’ u istom finansijskom izveštaju (2012) pod nazivom ‘Kapital, nastavak’. U navedenoj napomeni uz finansijski izveštaj, konstatuje se da je Fijat koristio pojedine kreditne tranše od EIB u ukupnom iznosu od 310 miliona evra radi upravljanja izloženosti riziku od promene deviznog kursa, kao hedžing instrumenti u vezi prihoda od prodaje na inostranom tržištu.

Prema Georgu Vilhelmu Fridrihu Hegelu (1770-1831), metafora je stalna distrakcija (zabava, razonoda), i u prošlom tekstu koji sam poslao većini ekonomista koristio sam metaforu o „Alisi iz zemlje čuda”. Tada sam konstatovao, da kojim slučajem Alisa iz zemlje čuda dođe u Srbiju, verovatno bi pala u nesvest. Sledeći velikog filozofa Hegela (mada više preferiram filozofiju Artura Šopenhauera) nastavljam sa pomenutom metaforom ali je malo menjam i umesto sintagme „verovatno pala u nesvest” upotrebiću „sigurno pala u nesvest”. 

Zemlja koja je iznedrila najveće svetske filozofe i naučnike i koja danas proizvodi automobile BMW, Mercedes, Opel i Folksvagen, je ozbiljna zemlja i nadam se da će neko od ljudi kojima šaljem ovaj tekst proveriti šta se to dešava sa ovih 500 miliona evra od EIB. Kao profesoru nešto mi tu nije jasno, prosto finansijska sredstva od EIB daju se za investicione projekte a ne za hedžing rizika promene deviznog kursa. Međutim, i u napomenama uz finansijski izveštaj iz 2013. g. na strani 25, u napomeni broj 22 se konstatuje da je Fijat koristio kredite od EIB u ukupnom iznosu od 500 miliona evra radi upravljanja izloženosti riziku od promene deviznog kursa, kao hedžing instrumenti u vezi prihoda od prodaje na inostranom tržištu.

Da li je greška? Fijat je, interesantno, svake godine menjao ovlašćene revizore pri sastavljanju finansijskih izveštaja, tako da je malo verovatno da različiti revizori prave identičnu grešku. Na sajtu EIB konstatuje se da je 2011.g. EIB odobrila kredit od 500 miliona evra za izgradnju fabrike u Srbiji. Pogledajte link: http://www.eib.org/projects/pipeline/2009/20090666.htm

Potpisivanju ugovora sa EIB prisustvovali su i tadašnji predstavnici Vlade Srbije sa predstavnicima EIB: The EIB was represented by Dario Scannapieco, Vice-President responsible for operations in the Western Balkans, and the Republic of Serbia by the Deputy Prime Minister Bozidar Djelic, the Minister of Economy and Regional Development, Nebojsa Ciric, and the Governor of the National Bank of Serbia, Dejan Soskic. Pogledajte link: http://www.eib.org/…/2011-061-eib-welcomes-serbian-delegati…

Meni uopšte nije jasno kako je moguće odobriti novac za investicije a koristiti taj novac za upravljanje izloženosti riziku od promene deviznog kursa! Verovatno i ostale auto kompanije dobijaju od EIB kredite na isti način, ne znam...

PART 2. Doing busines in Serbia or fiscal paradise for selected foreign investors (This part especialy will be interesting for World Bank, IMF and EU)

U svakoj od napomena uz finansijske izveštaje u delu 2.3 Pregled značajnih računovodstvenih politika, potvrđuje se da Vlada Republike Srbije plaća sve doprinose za sve zaposlene za period do 10 (deset) godina, počevši od datuma zatvaranja transakcije. Takođe, Fijat ima pravo na izuzeće plaćanja poreza (porez na nekretnine, porez za sprovođenje urbanističkog plana, porez na prikazivanje zaštitnog znaka, itd) u periodu od 10 (deset) godina.

Da li Fijat uopšte plaća neki porez u Srbiji? Možda porez na dobit?

Pogledajmo informacije u napomeni uz finansijski izveštaj (godina 2012) strana 18, tačka 14. Porez na dobit. Fijat ima poreski kredit od 36.968.903.000 rsd (dinar) ili u evrima po deviznom kursu na kraju 2012. godine oko 352 miliona eva. Poreski kredit Fijat može da koristi do 2022. godine pri plaćanju poreza na dobit. No to nije sve, Fijat ima prenete poreske gubitke u iznosu od 11.813.661.000 rsd ili oko 113 miliona evra, koje mogu da koriste na teret buduće oporezive dobiti do 2017. godine. Znači negde oko 470 miliona evra. Što znači da je odgovor na prethodno pitanje u vezi sa plaćanjem poreza na dobit – NE (negativan)!

Sada mi je jasno zašto je teško doći do finansijskih izveštaja Fijata u Srbiji i zašto ih nema na engleskom jeziku – svi vode računa o zdravlju Alise iz zemlje čuda, jer ako Alisa bude čitala i analizirala finansijske izveštaje, sigurno će pasti u nesvest!

Ima tu još interesantnih stvari, ali napomenuću još samo jednu, meni lično veoma interesantnu. No, pre toga mogao bih da konstatujem da se obim državnih subvencija na godišnjem nivou otprilike kreće u rangu trenutnog smanjenja plata prosvetnih radnika u Srbiji (lako se izračuna).

PART 3. Kindergarden for adults

Sledeću interesantnu stvar nazvao sam - DEČJI VRTIĆ ZA ODRASLE KINDERGARDEN FOR ADULTS - ovo mu dođe kao svojevrsni oksimoron ali je realnost u Srbiji. (Za moje studente, oksimoron je antiteza tj. iskazivanje paradoksa, recimo kao u Radovanu III kada opisuju izgled Vilotića i kažu upadljivo suv i debeo!)

U napomenama uz finansijski izveštaj iz 2013.g na strani 22, napomena broj 18, konstatuje se da „Protokolom o regulisanju međusobnih odnosa” od 22. marta 2013. g, Fijat stiče pravo na bespovratnu finansijsku pomoć od 6 miliona evra pod uslovom da zaposli minimum 600 novih radnika uz uslov da ne umanjuje broj dodatno zaposlenih radnika u periodu od 3 godine nakon datuma zasnivanja radnog odnosa. Ako uzmemo u obzir da plaćanja svih fiskalnih obaveza u vezi sa doprinosima i porezima na platu preuzima Republika Srbija, onda Fijat na osnovu ove subvencije može da zaposli 600 radnika da igraju šah, karte ili nešto drugo i da mu nakon 3 godine ostane oko 50.000 evra od 6 miliona evra. Zato sam ovu meru nazvao Kindergarden for adults!

Ozbiljna kompanija kao Fijat trebalo bi da upošljava radnike shodno kretanju poslovne aktivnosti, a ne da se ponaša kao socijalna ustanova i formira vrtiće za odrasle na zahtev Vlade Republike Srbije.

Svetska banka na osnovu ovoga bi morala da razmotri svoje stavove u pogledu ambijenta u kojem strani investitori posluju u Srbiji. Na osnovu prikazanog Srbija sigurno ulazi u top 5 zemalja u kojima treba pokrenuti biznis. Naravno, Srbija je potpisala i Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji, a na osnovu člana 53 (Vladavina prava) koji glasi: 1. Srbija će privrednim društvima i državljanima Zajednice olakšati započinjanje poslovanja na svojoj teritoriji. U tom cilju, nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma, ona će odobriti: a) u pogledu poslovnog nastanjivanja privrednih društava iz Zajednice na teritoriji Srbije, položaj koji nije manje povoljan od položaja koji daje svojim privrednim društvima ili bilo kojem privrednom društvu iz treće države, koji god je bolji; moraće da obezbedi iste uslove za bilo kog investitora iz EU.

Premijer Aleksandar Vučić i predsednik Srbije Tomislav Nikolić očito nemaju dovoljno informacija o ovim dešavanjima. Većina ovih iznetih činjenica jeste rezultat rada prethodne Vlade Republike Srbije. Preuzimanjem vlasti veliki broj nestručnih ljudi okružio je premijera i predsednika tako da je stari sistem nastavio da funkcioniše. Nestručni ljudi, govorim o ljudima iz ekonomske oblasti, rukovode ključnim ekonomskim resorima i savetuju premijera i predsednika. A da su nestručni, govori na primer činjenica da je premijer Aleksandar Vučić tokom posete predsednika Rusije Vladimira Putina zatražio slobodan izvoz automobila Fijat na tržište Rusije. Ako pogledate podatke iz finansijskog izveštaja videćete da materijalni rashodi pri prodaji proizvoda ogromnim delom dolaze od povezanih lica iz inostranstva. Drugim rečima, da je Rusija dozvolila uvoz automobila iz Srbije, pokrenula bi proces multiplikacije proizvodnje u Italiji.

Čuveni nemački filozof Artur Šopenhauer (1788-1860)  je jednom prilikom rekao – „Talenat je nalik strelcu koji pogađa metu, genije je nalik strelcu koji pogađa metu nevidljivu za druge”. Ko je u ovom slučaju genije? Fijat! Međutim sada je meta postala vidljiva!

Vratimo se na početak ove analize i nameru da se uporedi efikasnost investicionog ulaganja u NIS i auto industriju – Ja to ne mogu da uporedim, a vi?

Na kraju, nedavno je u Davosu neko spomenuo da se u svetu vodi rat valutama. Nije bio daleko od istine, ali nije poenta u valutnom ratu. Svetski ekonomski sistem ima veliku, nazovimo je, konstrukcionu grešku u vidu međunarodnog računovodstvenog standarda 21. Taj standard može da se primeni kao moćno ekonomsko oružje protiv pojedinih zemalja, dok zemlje kao što su Nemačka i SAD su zaštićene. Mislim da će ovo posebno interesovati Kinu, Rusiju, itd... O tome neki drugi put...uskoro...