Ekonomska politika | |||
Kako napraviti razliku između jaja i u prodavnicama odabrati najkvalitetnije |
utorak, 13. novembar 2018. | |
Svi ih jedemo često, na ovaj ili onaj način. Bilo da ih konzumiramo za doručak ili ih koristimo za pravljenje kolača, moramo uvek odabrati ona najbolja i najsvežija. Svako može napraviti razliku između prepeličjeg i nojevog jajeta, ali šta je sa kokošijim jajima? Kako napraviti razliku i odabrati? Jaje domaće zapravo živine predstavlja reproduktivnu ćeliju. Sastoji se od ljuske, jajčane opne, vazdušne komore, belanceta i žumanceta. Veličina jajeta zavisi od vrste i rase kokoške, spoljašnjih uticaja (ishrana, uzgoj, godišnje doba) i starosti. Što je kokoška starija i što se kokoška manje kreće, jaje je veće. U letnjim mesecima jaja su manja, jer sadržaj brže isparava kroz poroznu ljusku. Jaja su najveća u proleće. Važno je znati da veća jaja imaju više belanca u odnosu na žumance. U odnosu na svoje divlje pretke, kokoškino jaje se najviše povećalo (čak 70%). Težina kokošijeg jajeta je u proseku oko 60g (u granicama 40g-110 g). Najteže zabeleženo je imalo 320 g. Boja ljuske zavisi od pigmenta koji ljuska sadrži, ako ga ne sadrži – ljuska je bela. Boja može varirati i kod same koke kao individue. Prisustvo pigmenta ne ukazuje na kvalitet jajeta, ali treba istaći da proizvođači insistiraju na sortama koje imaju jaku i pigmentiranu ljusku u cilju lakše manipulacije i održavanja svežine jajeta. Može se dogoditi da je jaje sa poroznom i nepigmentiranom ljuskom zdravije, ukoliko se konzumira sveže (jaje seoskih domaćinstava). Energetska vrednost jajeta potiče iz masti i proteina u njemu i približno iznosi oko 310kJ (zatupljenost ugljenih hidrata je zanemarljiva). Jedno jaje u proseku ima 6,3g proteina, 5g masti (0,21g holesterola). Proteini su u belancetu i žumancetu raspoređeni u približnom odnosu (60%-40%) dok se 99% masti nalazi u žumancetu. Ističemo da proteini i masti jajeta spadaju u grupu lako svarljivih. Što se tiče vitamina, jaja sadrže skoro sve vitamine osim vitamina C (A,D, B12, B1 su najzastupljeniji). Od trenutka kada koka snese jaje, nutritivna vrednost jajeta opada usled starenja. Starenjem se povećava vazdušna komora, belance se razređuje, opna žumanca slabi, žumance se povećava i gubi na kompaktnosti i nastaje „mućak“. Ako jaje može da pliva u 10% vodenom rastvoru kuhinjske soli, ono najčešće nije za upotrebu. U vezi sa čuvanjem jaja, na tržištu se nalaze 3 kategorije:
Sveža jaja su ona koja su nehlađena i nekonzervisana. U nekim zemljama je dozvoljeno pranje jaja. Deklarisanjem jaja kao „svežih“ prodavac je dužan da maksimalno skrati vremensku distancu između proizvođača i potrošača. Hlađena jaja se čuvaju u hladnjačama i njihova održivost može trajati i do pola godine. Konzervisana jaja su ona koja se prelivaju krečnom vodom ili „vodenim staklom“ (10% rastvor natrijum-silikata) u cilju zapušavanja pora na ljusci. Prema kvalitetu, kokošija jaja se stavljaju u promet kao:
Jaja prvog (I) i jaja drugog (II) kvaliteta stavljaju se u promet klasirana prema masi u sedam klasa: klasa (SU) 70 g i više od toga klasa (S) manje od 70 g do 65 g klasa (A) manje od 65 g do 60 g klasa (B) manje od 60 g do 55 g klasa (C) manje od 55 g do 50 g klasa (D) manje od 50 g do 45 g klasa (E) manje od 45 g Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da se jaja ne klasiraju na osnovu ishrane živine i načina uzgoja. Dakle, ako želite krupno jaje – dobićete najverovatnije jaje starije ili „lenje“ koke u kome je više belanca, a ako želite jaje mlađe i dinamičnije koke– dobićete sitnije jaje, sa većim udelom žumanca u odnosu na belance. Posetite i Fejsbuk stranicu portala Šta jedem |