Letnje šeme

Zamislite situaciju u kojoj imate mogućnost da obezbedite novac zadužujući se na račun nekog drugog i da taj isti novac zatim velikodušno poklonite nekom trećem (naravno, uz neizbežnu medijsku pompu). Mislite da je u kriznom vremenu u kojem živimo ovakav primer modernog nazovi humanizma nemoguć? Izgleda da se varate! A evo i zašto.

Vlada Republike Srbije je 8. jula 2010. godine donela Zaključak po kome se odobrava pomoć u iznosu od 5000 dinara zaposlenima u javnom sektoru pod određenim uslovima. U tački 1. Zaključka definiše se ko sve ima pravo na ovu jednokratnu pomoć. U tački 3. konstatuje se da će se isplata vršiti sa Razdela 21 – Ministarstvo rada i socijalne politike, funkcija 070 – socijalna pomoć ugroženom stanovništvu neklasifikovanom na drugom mestu, ekonomska klasifikacija 472 – naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta.

Na strani 110 Zakona o budžetu za 2010. godinu konstatuje se da je za ekonomsku klasifikaciju 472 planirano 15,55 milijardi dinara sredstava iz budžeta i 990,4 miliona dinara iz dodatnih prihoda.

Sredstva sa ekonomske klasifikacije 472 planirana su za:

· Materijalno obezbeđenje za oko 62.000 porodica sa preko 150.000 članova. Usklađivanje nadoknada vrši se svakog meseca sa indeksom troškova života.

· Isplatu prava za oko 48.000 korisnika dodataka za negu i pomoć drugog lica u slučaju bolesti i invalidnosti. Ovde se takođe vrše (bar bi trebalo!) usklađivanja sa indeksom troškova života.

·  Naknade za stanovanje i život namenjene za isplatu materijalnih troškova po osnovu programa centrima za socijalni rad, za 2.629 zaposlenih, po osnovu usluga socijalnog rada ustanovama za smeštaj korisnika, za 992 zaposlena, i po osnovu učešća u troškovima smeštaja za oko 14.200 korisnika u ustanovama za smeštaj (63 ustanove od čega 32 doma za stare, 14 domova za decu i 17 domova za decu ometenu u razvoju, i 11 domskih odeljenja pri Centru za socijalni rad).

Prosta računica kaže sledeće: za napred navedene korisnike sredstava u okviru ekonomske klasifikacije 472 mesečno se izdvaja oko 1,3 milijarde dinara. Na osnovu zaključka Vlade o jednokratnoj pomoći, tačka 1. i tačka 2. koja definiše da svi direktni i indirektni korisnici budžeta sa neto platom ispod 50,000 dinara (isključuju se minuli rad i drugi dodaci), može se proceniti da će pomoć biti isplaćena za oko 300.000 korisnika. Ako to pomnožimo sa 5,000 dinara, onda dobijamo iznos od 1,5 milijardi dinara.

Šta to u stvari znači? Faktički to znači da će korisnici sredstava u okviru ekonomske klasifikacije 472 biti uskraćeni za više od jednog mesečnog primanja. Stoga u tački 5, stav 2 istog Zaključka Vlade stoji sledeće: ’Zadužuje se Ministarstvo finansija da planira u rebalansu budžeta za 2010. godinu sredstva za nadoknadu isplaćenog iznosa Ministarstvu rada i socijalne politike ili da nadoknadu obezbedi na drugi način’.

Iz ovog stava se može zaključiti da je rebalans budžeta za 2010. godinu izvestan, i da je jedina nepoznanica kada će do njega i doći. Hoće li rebalans budžeta opet biti na kraju godine? Ne bi bilo iznenađenje, jer i pored stalnog pričanja o fiskalnoj odgovornosti i disciplini (koja očigledno važi samo za nas građane), Vlada se ponaša sasvim suprotno onome što propoveda. Tako smo tokom cele prošle godine trošili novac bez zakonskog (budžetskog) okvira, a onda smo na kraju godine doneli zakon o rebalansu budžeta po kojem smo samo verifikovali da smo tokom godine potrošili novac! S druge strane, ono što je još bitnije od konstatacije o predstojećem rebalansu budžeta upravo je nastavak rečenice iz stava 2. tačke 5 Zaključka - „ili da nadoknadu obezbedi na drugi način“. Šta bi to moglo da znači?

Ko zapravo isplaćuje jednokratnu pomoć zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima?

Dopustite da pretpostavim da to može značiti sledeće: Vlada R. Srbije je 6. jula 2010. godine počela sa emitovanjem obveznica za finansiranje deficita budžeta sa dospećem za 24 meseca (24 mesečne obveznice). Na prodaju su ponuđene obveznice u iznosu od 6 milijardi dinara, a prodato je 1,58 milijardi dinara, što predstavlja realizaciju od 26,4%. Dakle, isplaćuje se pomoć zaposlenima u javnom sektoru od oko 1,5 milijardi dinara, a prodaju se obveznice koje dospevaju za dve godine u iznosu od 1,58 milijardi dinara. Koincidencija? Možda.

I, da, dobro ste pročitali - „koje dospevaju za dve godine“. Redovan mandat ove Vlade trajaće, u najboljem slučaju, ako preživi ovaj debakl pred Međunarodnim sudom pravde, još nešto manje od dve godine. To znači da se pomenutom emisijom obveznica sa dospećem od dve godine ova vlada zadužila za račun naredne vlade, odnosno budžetskih prihoda koje tek treba prikupiti za dve godine! Elem, kao što vidite, sasvim je moguće zadužiti se na račun drugoga, pa potom velikodušno podeliti novac, i da vas pritom svi gledaju kao pravog „socijalno-odgovornog“ spasitelja kućnog budžeta.

Slična šema je planirana i sa penzionerima. Vlada je planirala za avgust dve emisije takođe dvogodišnjih zapisa u iznosu od po 2 milijarde dinara. Prva emisija planirana je za 3. avgust, a druga za 31. avgust tekuće godine. U zavisnosti od toga koliko budu skupili novca, doneće odluku u periodu između 2-5. septembra o isplati jednokratne pomoći penzionerima. Odaću vam malu tajnu: i penzioneri će imati vajde - ako Vlada pomenutom emisijom zapisa sakupi 3 milijarde dinara, onda će pomoć biti isplaćena penzionerima koji imaju penzije manje od 14,000 dinara, što je oko 330,000 penzionera iz redova zaposlenih i 222,000 penzionera poljoprivrednika. U slučaju da Vlada skupi svih 4 milijarde dinara, pomoć će biti isplaćena za ukupno oko 800,000 penzionera koji primaju penzije niže od 18,000 dinara.

I zaista nije poenta u tome što će ova minimalna novčana pomoć zapravo jedva zakrpiti tek jednu od brojnih rupa u osiromašenim kućnim budžetima građana Srbije, nastalih između ostalog i zbog nedavnih poskupljenja roba i usluga koje su pod kontrolom države. A ni u tome što je ova odluka u direktnoj suprotnosti sa stavom MMF-a, čije mišljenje se u ovoj vladi uglavnom bespogovorno sluša. Poražavajuće je što ima toliko mnogo ljudi u Srbiji koji žive na rubu egzistencije, i koji na žalost ne vide dalje od sitniša koji su im izvoleli udeliti na ovaj način. Ali još poraznije je to što postoje među nama i delaju 'u naše ime' ljudi koji se kite milosrđem na tuđ račun.