Odgovor Rio Tintu - Navedite na šta ste potrošili 500 miliona dolara za koje tvrdite da ste do sada već uložili u projekat „Jadar“

Želeo bih da se najsrdačnije zahvalim kompaniji Rio Tinto na odgovoru koji je prosledila dnevnom listu „Danas“, koji je na sajtu tog lista objavljen 15. oktobra 2024. Sada je na mene red.

Tek nakon što sam ja to izneo i obrazložio, kompanija Rio Tinto prvi put u tom odgovoru pominje da će ponuda recikliranog litijuma u budućnosti predstavljati značajan deo njegove ukupne ponude.

Ne slažu se sa procenama koje sam ja preneo da će zbog reciklaže početkom 2030-tih godina tražnja za litijumom iz rudnika početi da opada, niti da se litijum od 2050. godine uopšte neće ni kopati.

Kompanija Rio Tinto potvrđuje moju tvrdnju da nije završila studiju ekonomske opravdanosti projekta (opravdanosti za njih same)

Oba ova rezultata nalaze se u članku Most electric-car batteries could soon be made by recycling old ones (u štampanom izdanju Waste not, want not), objavljenom 21. septembra ove godine u londonskom The Economist.

U verodostojnost navedenih nalaza uverava me reputacija tog nedeljnika.

Ako ništa drugo, reputacija koji ima The Economist daleko je, daleko, daleko, …. daleko, iznad reputacije koju ima Rio Tinto.

Kompanija Rio Tinto tvrdi ne postoje relevantni izvori koji navode da se „litijum od 2050. godine neće kopati“.

Ukoliko se pretplate na The Economist i pročitaju navedeni članak, saznaće i koji je to izvor, šta tačno tvrdi i kako to obrazlaže.

Ukoliko ja od moje profesorske penzije redovno plaćam pretplatu, mogla bi to i multinacionalna kompanija!

Kompanija Rio Tinto smatra da je pogrešna moja tvrdnja da oni “nikada nisu radili sa litijumom“ i navode “litijumski projekat u Rinkonu u Argentini sa godišnjim kapacitetom od 3.000 tona litijum-karbonata“, a „očekuje se prva proizvodnja krajem ove godine”. Bolje bi za njih bilo da su ćutali.

Prvo, i sami tvrde da to postrojenje ne radi, a radiće – kad proradi! Ako proradi! Napomena za kompaniju – iskustvo se, po definiciji, zasniva na prošlosti.

Drugo, ova informacija pokazuje koliko je Rio Tinto neiskusan u poslovima litijuma.

Kupili su ovaj rudnik (29 marta 2022. godine) i izabrali su postrojenje malog kapaciteta (3.000 tona, „Jadar“ ima planirani kapacitet od 57.000 tona, rudnici Arkacadijum Litijum imaju kapacitet od 75.000 tona) kako bi, kao neiskusni, uz nizak rizik probali kako izgledaju ti poslovi.

Dakle, da prebacimo stvar na teren plivanja, u to se Australijanci barem razumeju, kompanija Rio Tinto ne zna da pliva (u litijumu).

Oni tvrde da znaju da plivaju tako što su ušli u dečiji bazen dubine 30 santimetara, ali i on još uvek puni vodom.

U međuvremenu su (pre sedam dana) kupili ozbiljnog plivača kakva je kompanija Arkadijum Litijum, ranga olimpijskog finaliste, pa će ona plivati za njih. Neplivači jedni!

Kompanija Rio Tinto potvrđuje moju tvrdnju da nije završila studiju ekonomske opravdanosti projekta (opravdanosti za njih same).

To obrazlaže time da je „za kompleksne projekte kao što je Projekat „Jadar“ u fazi razvoja u kojoj se trenutno nalazi, neophodno je kontinuirano ažurirati studiju ekonomske isplativosti do trenutka dok projekat ne dobije odobrenje od strane nadležnih institucija“. Hvala!

Kompanija Rio Tinto time nedvosmisleno potvrđuje moju tvrdnju da ona još uvek nije donela odluku da li će pristupiti realizaciji projekta „Jadar“, budući da se takve odluka može doneti isključivo na osnovu završene studije ekonomske opravdanosti. Svojim saopštenjem su pokazali da još uvek razmišljaju da li da ostanu u Srbiji ili ne. Ništa oni nisu odlučili!

Kompanija Rio Tinto stalno tvrdi da će investicija biti vredna 2,55 milijardi, doduše ne znamo čega.

Na njihovom sajtu piše – dolara, ali u projektu instituta Ergo, čiju su studiju okačili na taj isti sajt, 12 puta piše – evra.

Nezavisno koja je valuta u pitanju, osnovno pravilo je da se dok se ne završi studija ekonomske opravdanosti projekta ne zna iznos investicije, to jest kapitalnih rashoda.

Prazne floskule tipa da je kompanija „dugoročno posvećena realizaciji Projekta“ nikoga ne obavezuju. A onda dolazi tvrdnja da su već 'uložili 500 miliona dolara?' Gde? Na koga?

Prema tome, iznos od 2,55 milijardi (čega već), predstavlja brojku bez pokrića u investicionom projektu kao delu završene studije ekonomske opravdanosti.

A investicioni projekat podrazumeva obrazloženu svaku stavku kapitalnih rashoda i to po obrascu: opis stavke, količina, cena po jedinici, ukupni troškovi po stavci. Da li je to kompanija Rio Tinto negde objavila? Nije. Nisu verodostojni!

Prazne floskule tipa da je kompanija „dugoročno posvećena realizaciji Projekta“ nikoga ne obavezuju. A onda dolazi tvrdnja sa već uložili 500 miliona dolara? Gde? Na koga?

Neka kompanija obrazloži, stavku po stavku, kako je tih 500 miliona dolara (možda i evra, tako je to kod njih, nikad se ne zna) potrošeno, budući da Rio Tintu verujem koliko i Aleksandru Vučiću – dakle, ništa im ne verujem.

A ni ukoliko to objave, neću im verovati, jer svaku stavku mogu lažno da prikaže, ali ću bar početi ozbiljno da ih tretiram. Trenutno su neozbiljni.

U emisiji „Utiska nedelje“ sam citirao rečenicu iz radnog nacrta studije o postrojenju za preradu (greškom sam rekao deponije, ali to ništa ne menja u mom zaključku) gde na stranici 155 piše da plan zatvaranja postrojenja treba da obezbedi „da ne bude rizika po ljudsko zdravlje“.

Rio Tintu verujem koliko i Aleksandru Vučiću – dakle, ništa im ne verujem

Postrojenje prepuno opasnih materija, a u studiji piše, ne da rizik određenim merama treba umanjiti, nego da uopšte ne treba da ga bude.

To pokazuje da kompanija Rio Tinto ne razume pojam rizika: čim je neki događaj moguć, postoji rizik. Zastrašujuće neznanje!

U odgovoru kompanije Rio Tinta nema onog uobičajenog pasusa u kome onima koji se ne slažu s njima prete svim pravnim sredstvima. Podvili su rep, posle mog direktnog obraćanja u „Utisku nedelje“ i moje svesrdne molbe da me tuže.

Pa da se na sudu u oči pogledamo i za junačko zdravlje upitamo. Empirijski su potvrdili da (i dalje) popuštaju pod pritiskom.

Prema tome, braćo i sestre, pritisak na kompaniju Rio Tinto je jedini način da ona spozna da je politički rizik sa kojim se suočava u Srbiji toliko visok da obara njihovu očekivanu internu stopu prinosa ispod poželjne.

Pa će onda da se pokupe i odu iz Srbije. Zauvek!

Lično nameravam da im se popnem na glavu, između ostalog i tekstovima poput ovog, sve dok im ne vidim leđa.

(Danas)