Ekonomska politika | |||
Srbija i inostrana ulaganja - prvaci "druge svetske lige" |
subota, 24. avgust 2019. | |
Podaci Ujedinjenih nacija ukazuju da su glavna odredišta za strana ulaganja i dalje velike zemlje kao što su to SAD i Kina. Privlačne su i male zemlje, poput Singapura, a Srbija samo donekle može da se meri sa zemljama iz okruženja, Mađarskom, Rumunijom i Grčkom Nikada nije bilo jednostavno privući i zadržati stane ulagače. Nihov osnovni cilje je uvek zarada profita u dugom roku. To nije sporno, jer privatna preduzeća u tržišnoj ekonomiji postoje zbog toga.
Radarski ekran potencijalnih inostranih ulagača prvenstveno zapaža tekući i očekivani rast tržišta (privatna i javna tražnja) u zemlji koja je potencijalni cilj za ulaganje. Ostali činioci u odluci o ulaganju u inostranstvu uključuju slobodan pristup inostranom tržištu; sirovene i energiju; obrazovanu, kreativnu i iskusnu radnu snagu; lokalnu tehnologiju i naučno-istraživački potencijal; lanac dobavljača; infrastrukturu; delotvornu javnu upravu; zakone i sudstvo; a takođe i korupciju. Uz navedene osnovne pokretače i činioce, strani ulagači obraćaju pažnju i na državne stimulacije. Međutim, te stimulacije su dvosekli mač. Zbog čega se one nude? Inostrani ulagači ih vide kao oličenje nekonkurentnosti određene lokacije: da je lokacija konkurentna, takve stimulacije ne bi bile potrebne. Istraživanja su pokazala da takve državne stimulacije ne igraju skoro nikakvu ulogu u odlučivanju o lokaciji ulaganja. Odluka je doneta, a strani ulagač rado posle prihvata tu ponuđenu stimulaciju. Zbog čega da se odrekne novca kada mu se nudi „s neba“?
Stimulacije stranim ulagačima imaju još jednu ideološku dimenziju. U Srbiji i drugde, siromašni domaći poreski obveznici pružaju novčane podsticaje bogatim inostranim vlasnicima kapitala. Uz navedeno, državne stimulacije inostranim sklapačima Fijata imaju sumnjive neto efekte po Srbiju, a pletači kablova i čarapa ostaju i dalje pletači. Potrebno je više ulaganja u znanje kao što je to Kontinental u Novom Sadu, a i Niš pruža temelje za slična ulaganja. UNCTAD je nedavno objavio svoj godišnji Svetski izveštaj o investicijama (World Investment Report 2019). To je zvanična i referentna globalna institucija za pitanja inostranih ulaganja. Izvod iz navedene publikacije (tabela) prikazuje „lidere“ u privlačenju stanih ulaganja od 2013. do 2018. Tabela nedvosmisleno prikazuje da su glavna odredišta za strana ulaganja i dalje velike zemlje kao što su to Sjedinjene Američke Države i komunistička Kina. Male zemlje kao što je to Singapur su takođe izuzetno privlačne. Srbija samo donekle može da se meri sa zemljama u okruženju kao što su to Grčka, Mađarska i Rumunija. U svakom slučaju, savet za Srbiju i slične države je da, umesto pružanja izdašnih subvencija stanim ulagačima, ista stredstva ulože u obrazovanje domaćih kadrova. Strani ulagači će to odmah da primete i doći će i bez novčanih stimulacija.
Fajnenšal tajms je uvažena globalna novina, ali novina koja je privatna. Njihove podatke o Srbiji kao „lideru u svetu u pogledu privlačenja inostranih ulaganja“ po broju projekata treba vagati i u pogledu podataka objavljenih u međunarodnim javnim izvorima, kao što su to Ujedinjene Nacije, koje kao osnovni parametar za rang-listu koriste vrednost uloženih investicija. Pogrešna politika: Državne stimulacije stranim ulagačima su dvosekli mač. Stranci ih vide kao oličenje nekonkurentnosti, jer u suprotnom takve stimulacije ne bi ni bile potrebne, a istraživanja su pokazala da subvencije ne igraju skoro nikakvu ulogu u odlučivanju o lokaciji ulaganja Priliv stranih direktnih ulaganja od 2013. do 2018. u milijardama dolara ------------------------------------------------------- Država 2013 2014 2015 2016 2017 2018 -------------------------------------------------------- SAD 201,4 201,7 467,6 471,8 277,3 251,8 Kina 123,9 128,5 135,6 133,7 134,1 139,0 Singapur 56,7 73,3 59,7 73,9 75,7 77,6 Britanija 51,7 24,7 39,2 196,1 101,2 64,5 Brazil 59,1 63,8 49,5 52,7 67,6 61,2 Španija 37,4 25,2 11,9 27,7 20,9 43,6 Francuska 34,3 2,7 45,3 23,1 29,8 37,3 Nemačka 15,6 4,8 41,4 23,5 36,9 25,7 Rusija 53,4 29,1 11,9 37,2 25,9 13,3 Turska 13,5 12,9 18,9 13,7 11,5 12,9 Češka 3,6 5,5 0,5 9,8 9,5 9,5 Mađarska 3,4 7,8 -14,8 -5,7 3,3 6,4 Rumunija 3,6 3,2 3,8 5,0 5,4 5,9 Grčka 2,8 2,7 1,3 2,8 3,6 4,2 Srbija 2,1 2,0 2,3 2,3 2,9 4,1 Bugarska 1,8 0,5 2,7 1,1 2,6 2,1 Slovenija -0,1 1,0 1,7 1,2 0,8 1,4 Hrvatska 0,9 2,9 0,3 1,8 2,0 1,2 -------------------------------------------------------------- Izvor: World Investment Report (2019), New York and Geneva, UNCTAD. (*Univerzitet u Ženevi, saradnik Instituta za globalne studije, radio u Ujedinjenim nacijama od 1989. do 2017.) |