Početna strana > Rubrike > Ekonomska politika > Šta je EU donela Crnoj Gori
Ekonomska politika

Šta je EU donela Crnoj Gori

PDF Štampa El. pošta
Dejan Mirović   
utorak, 19. avgust 2014.

Nakon referenduma koji je održan pod kontrolom EU, Crna Gora se 2006. godine odvojila od Srbije. U tom kontekstu, nakon raspada zajedničke države (SCG) ukinut je i jedinstveni princip pregovaranja sa EU koji je bio primenjen samo u slučaju Srbije i Crne Gore. Na primer, bivši direktor Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije Tanja Miščević je tada priznala da je EU primenila ''poseban i nikad pre primenjen metod radi pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom:''[1] (ili ''dvostruki kolosek''/twin track approach koji je da bi apsurd bio veći, od Brisela zatražio upravo srpski šef pregovaračkog tima Miroljub Labus).

Nakon odvajanja, Podgorica samostalno nastavlja 2006/07. pregovore sa Briselom. Crna Gora potpisuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU u oktobru 2007. godine. (Privremeni trgovinski sporazum između EU i CG je stupio na snagu 1.januara 2008. godine.) Zatim u decembru 2010. godine Crna Gora dobija status kandidata za EU. U junu 2012. godine Podgorica počinje pregovore sa Briselom o članstvu. (Nekoliko poglavlja u pregovaračkom procesu je bilo otvoreno do kraja 2013. godine, to su bila poglavlja 5 i 6 o javnim nabavkama, privrednim društvima, kao i poglavlje 20 o industriji i 23 i 24 o pravosuđu , takođe neka poglavlja kao što su 25 i 26 o nauci i kulturi i obrazovanju su još ranije zatvorena ). U martu 2014. godine započeti su i pregovori o poglavlju o medijima i informacijama i intelektulnoj svojini (poglavlja 7 i 10).

Zato se uslovno može tvrditi da je Crna Gora ispred Srbije oko godinu i po dana u takozvanim evropskim integracijama.

Međutim, iako je odmakla u pregovorima sa EU i uprkos činjenici da ima povoljan geografski položaj (oko 200 km morske obale, jezera i zimske planinske centre koje je u 2012 godini posetilo oko 1,4 miliona ljudi [2]) i populaciju od svega oko 600 .000 stanovnika (kao i evro kao zvaničnu valutu koju je inače unilateralno uvela, što Evropska centralna banka u Frankfurtu ignoriše, verovatno zbog političkih razloga, slično kao i Bundesbanka pre nje kada se radilo o unilatelarnom uvođenju nemačke marke u Crnoj Gori u vreme zajedničke države sa Srbijom) Crna Gora nije značajno napredovala u ekonomskom smislu nakon zaključivanja SSP-a sa Briselom. Naprotiv, ekonomski pokazatelji su se konstantno pogoršavali. Na primer, spoljni dug Crne Gore je konstantno rastao nakon 2006. godine. Sledeća tabela pokazuje taj trend kada se radi o spoljnom dugu.

Spoljni dug Crne Gore u periodu 2006-2013[3]

 

Naravno, na prvi pogled dug od 1,7 milijardi dolara ne izgleda preterano velik za jednu zemlju. Međutim, za državu od oko 0,6 miliona stanovnika radi se o značajnoj cifri. Do istog zaključka se dolazi i kada se analizira predlog budžeta Crne Gore za 2014 godinu u iznosu od 1,5 milijardi evra.[4]

Naredna tabela pokazuje porast stope nezaposlenosti u Crnoj Gori u periodu 2006-2013. Dakle, slično kao i kada se radilo o spoljnom dugu, značajno je porasla je nezaposlenost u ovoj zemlji.

Porast nezaposlenosti u Crnoj Gori u periodu pregovaranja sa EU 2007-2013.

Dakle, iz prethodnih tabela proizilazi da je u periodu nakon dobijanja kandidature, zaključivanja SSP-a sa EU i samostalnog pregovaranja o članstvu, nekoliko puta porastao spoljni dug i nezaposlenost u Crnoj Gori.

Pogoršali su se i drugi ekonomski pokazatelji. Sledeća tabela pokazuje rast spoljnotrgovinskog deficita u Crnoj Gori .

Spoljnotrgovinski deficit Crne Gore u periodu 2003-2012. [5]

Ovaj trend rasta spoljnotrgovinskog deficita pokazuju da Crna Gora nije upela da se ''probije'' na tržište EU sa svojim proizvodima i pored zaključivanja SSP-a. Na takav zaključak navodi i činjenica da je najveći spoljnotrgovinski partner Crne Gore i dalje država koja nije članica EU (Srbija).

Ekonomsku situaciju komplikuje i (skoro neshvatljivo) svrstavanje Crne Gore uz EU u njenom trgovinskom ratu sa RF. Pre svega, veoma ozbiljan problem za Crnu Goru je nerešen status Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP). KAP je najveće preduzeće u Crnoj Gori i ima dominantan udeo u BDP-u i izvozu (preko 50%) ove države.[6] KAP je prodat ruskom oligarhu Deripaski (kompanija CEAC, ranije Salomon Enterprises Limited deo En+ Group) 2005. godine za oko 50 miliona evra. Ugovor je zaključen uz lično anagažovanje premijera Đukanovića. (Tada je izgledalo da je Đukanović uspeo da ostvari dobre odnose sa Rusima i da je tako uz podršku Zapada osigurao sebi dugu vladavinu i ekonomski prosperitet ove male države.)

Međutim, već 2007. CEAC pokreće postupak pred arbitražom u Frankfurtu protiv Crne Gore zbog neistinito prikazanih gubitaka. Odšetni zahtev je iznosio 300 miliona evra. Crnogorska vlast pokreće kontrapostupak i tvrdi da Deripaskina firma ne ulaže dovoljno u KAP. (Đukanovićev saradnik iz partije Svetozar Marović je takođe u istom periodu uz veliki skandal okončao poslovni projekat u Budvi sa oligarhom Polonskim, koga inače Moskva traži preko Interpola).

Situaciju je otežalo i to što je nakon izbijanja ekonomske krize Deripaska izgubio pozicije na tržištu aluminijuma (i nije želeo da preuzme takozvane skrivene dugove i gubitke KAP-a). U tom kontekstu, Crna Gora je bila primorana da sa Deripaskom zaključi i Sporazum o poravnanju. Crnogorska vlast se obavezala da će izdati garancije za kredite u iznosu od 135 miliona evra i da će subvencionisati cenu struje za KAP.

Posle poravnanja, KAP uzima kredite od Dojče banke od 22 miliona (koji je kasnije isplaćen iz budžeta) i kod ruske državne VTB banke od 66 miliona. Zauzvrat, država preuzima oko 30 procenata KAP-a. Konačno, 2013. godine se pokreće i stečaj u KAP-u.

Da bi izašao iz takve neugodne situacije, Đukanović traži od Skupštine 2013. godine da rebalansom budžeta predvidi 61 milion evra kao novu subvenciju KAP-u. (Ruska banka je u međuvremenu aktivirala garancije u iznosu od oko 100 miliona evra.). Međutim, u julu 2014. izbijaju novi problemi na relaciji Crna Gora-Deripaska. Sud na Kipru (na zahtev ruskog oligarha) donosi odluku da je zabranjena prodaja KAP-a. ''investitoru'' iz Crne Gore .

Takođe, vlasti u Crnoj Gori nemaju otvoren sukob samo sa ruskim investitorima već i sa ruskom državom. Tačnije, iako EU nije izričito tražila (prema javnom priznanju predstavnika EU u Crnoj Gori Mitje Dobrnič: ''Ne postoji obaveza da se država kandidat pridružuje svim akcijama i svim političkim stavovima EU''[7]) od Podgorice da uvede sankcije Ruskoj Federaciji ona je to uradila u aprilu 2014. Crnogorski premijer je tada samouvereno izjavio ''Mi imamo obavezu da slijedimo Evropsku uniju''.[8]

Na taj način Crna Gora je zajedno sa Albanijom, Norveškom i Islandom uvela takozvana dva paketa sankcija EU protiv Rusije (koji su se manifestovali u zabrani putovanja ruskim zvaničnicima i zamrzavanju njihove imovine). Ovakva vrsta postupka Crne Gore prema Rusiji je imala samo formalan značaj (slično kao i objava rata Kraljevine Crne Gore Japanu 1904. godine za vreme rusko-japanskog rata) i nije izazvala nikavu ozbiljnu ekonomsku štetu u Rusiji. Komična je ipak bila revnost crnogorskih vlasti u primenjivanju EU sankcija prema Rusiji. Na primer, u Budvi su u maju 2014. godine hapšeni ruski državljani koji su sa svojim zastavama slavili Dan pobede 9 maj (datum koji se slavi i kao dan EU) .

Međutim, nekoliko meseci kasnije, lakomisleno pridruživanje sankcijama EU je ipak izazvalo ozbiljne posledice za crnogorsku privredu.

U avgustu 2014. odgovarajući na nove sankcije EU, Rusija je uvela trgovinske kontramere. Zabranjen je uvoz poljoprivrednih proizvoda iz država članica EU i onih država nečlanica onih koje su se solidarisale sa Briselom. Uprkos tome samouverenost nije napuštala crnogorske zvaničnike (u avgustu 2014. ministar nadležan za poljoprivredu Ivanović je izjavio i da će Rusija imati štete zbog zabrane uvoza crnogorskih poljoprivrednih proiozvoda?!). Ipak Podgorica je nešto kasnije nevoljno priznala da će se šteta od ruskih sankcija meriti milionima evra. U tom kontekstu, ministar Ivanović je u avgustu 2014. izneo podatak po kojem samo u prvih pet meseci 2014. izvezeno proizvoda u vrednosti od oko 10 miliona evra u Rusiju. [9] Ako bi se sankcije odnosile i na izvoz crnogorskog vina, gubici bi bili još veći, priznali su crnogorski zvaničnici.

U tom smislu, najveći gubitnik bi bilo poznato preduzeće "Trinaesti jul - Plantaže iz Podgorice" koje na oko 2.000 hektara proizvode oko 17 miliona flaša godišnje (uključujući i poznato vino vranac). Konačno, ako Crna Gora nastavi i dalje da učestvuje u trgovinskom ratu između EU i Rusije (i pridruži se nekim novim sankcijama Brisela), u pitanje može doći i budući dolazak ruskih turista koji donose oko 50% svih prihoda od turizma ili oko 300 miliona evra godišnje.


[1] Miščević T., ''Pregovori Srbije i Evropske unije za zaključenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju'', zbornik ''Srbija u procesu pridruživanja Evropskoj uniji'', priredio Samardžić S., Službeni glasnik, Beograd, 2009., str.151-153. Ona navodi i sledeće:''''Ovaj zastoj je potrajao sve dok Evropska komisija u julu 2004. godine nije prihvatila ideju i promovisala novi pristup-dvostruki ili paralelni kolosek (twin track approach) koji je Savet ministara podržao u oktobru iste godine... Time je predviđeno, zapravo, da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju za SCG bude 'dvostruki mešoviti sporazum', što je bio jedinstveni primer u praksi Evropske unije.

[4] Planirani deficit je oko 66 miliona evra

 

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner