Život piše romane: blogeri na meti

Internet je poslednjih godina uspeo da preuzme primat od televizije kao najmoćnije sredstvo informisanja. Ovo se pre svega odnosi na države sa visokim stepenom penetracije širokopojasnog interneta. Klasični internet sajtovi sve više gube na značaju, a primat nezadrživo preuzimaju blogovi, društvene mreže i razni drugi servisi gde su korisnici u glavnoj ulozi (kao npr. YouTube). To je sasvim logično, jer je ljudima dosadilo da budu samo pasivni prijemnici i nemi posmatrači.

U prvom objavljenom članku „Devalvirani premijer devalvirane Vlade“ sam pokazao kako je jedan govor postao super hit u Velikoj Britaniji, bez obzira na medijsku blokadu. Internet je tako, u neku ruku, u tradicionalnim demokratskim društvima postao poslednji bastion slobode u tim društvima, barem za ljude kojima je još stalo do slobode. Kako se svetska finansijska (sad već ekonomska) kriza počinjala produbljivati, nezavisni izvori informacija i analiza su postajali sve popularniji, jer nisu prenosili saopštenja vlasti i hora ekonomista (ovo se ne odnosi na sve) koji su negirali i minimizirali krizu. Tako se određeni broj ekonomsko-finansijskih blogera iskristalisao objavljivanjem pravih informacija i svojim stručnim analizama. Danas postoji dvadesetak ekonomsko-finansijskih blogova koji imaju izuzetno veliku posećenost.

Ovaj članak je priča o dva blogera. U prvom slučaju je anonimni Korejac pet meseci svojim pisanjem izazivao tektonske poremećaje u korejskoj ekonomiji dok nije uhapšen, a u drugom je jedan Amerikanac postao meta moćne korporacije Goldman Sachs. Izvođenje zaključaka ostavljam čitaocima članka.

Korejska Minerva

Minerva je bila rimska boginja mudrosti, umetnosti i nauke kod antičkih Rimljana. Bila je rimski pandan helenskoj Atini. Danas moderna Minerva ima svoju reinkarnaciju u Republici Koreji. Njeno ime je Park Dae-sung. 

Park je bloger koji je u drugoj polovini 2008. pisao o finansijskoj krizi, pre svega u Koreji. Na vrhuncu pisanja njegovi članci su imali preko 100.000 pregleda. Broj pregleda na blogu je za pet meseci prešao 40 miliona u državi od 48 miliona stanovnika. Južnokorejski mediji su ga nazvali „onlajn mudracom“ i „internet predsednikom ekonomije“. Kako se Park proslavio?

Predvideo je kolaps američke investicione banke Braće Liman pet dana pre nego što se to dogodilo. Predvideo je oštar pad korejskog vona u odnosu na američki dolar nekoliko dana pre nego što je von implodirao u odnosu na dolar. Predviđao je tačno kretanje vona i kritikovao je vladu zbog grešaka u reakcijama na svetsku finansijsku krizu. Neviđena popularnost nije mogla proći nezapaženo od strane vlasti. Šta su činile južnokorejske vlasti kojima je postao balvan u oku?

Pre izbijanje krize, predsednik Li Mjung-bak, koga je Minervin blog ismejavao i vređao, je srozao svoj ugled odlukom o uvozu američkog mesa, što je dovelo do masovnih protesta. Od početka krize, vlada i predsednik su je negirali, zatim su umanjivali njen značaj i time donosili pogrešne odluke, a onda su krenula da krive druge (zvuči poznato?). Tako je Li početkom oktobra okrivio trgovce devizama da su „pohlepno sledili privatne interese“, a ministarstvo finansija je od početka krize urgiralo strane novinare da „vode brigu o psihologiji korejskog naroda“ i da izbegavaju prideve neuspeh, beznađe ili nervoza pri opisu berze. Paralelno su određeni korejski ekonomski analitičari pritiskani da ne govore previše negativno o stanju korejske ekonomije.

Parkovo pisanje je toliko podgrevalo paranoju zvaničnika da ga je ministar finansija Kang Man-so pre hapšenja javno pozvao da izađe iz senke i da se suoči s njime licem u licem (Kang je otpušten krajem januara). Paranoična i izgubljena u vremenu i prostoru vlada i predsednik Li nisu mogli više da ga tolerišu. 7. januara interventna polija je upala u Parkov stan, a on je uhapšen pod optužnicom da je u periodu od 30. jula do 29. decembra 2008. širio lažne finansijske glasine preko sajta Daum, drugog najvećeg internet portala u Koreji. U slučaju da bude proglašem krivim, pretila mu je kazna zatvora do pet godina.

Javno tužilaštvo ga je optužilo da je svojim pisanjem naneo štetu državi (pozivali su se na (kontroverzan) Zakon o telekomunikacijama). Naveli su primer od 29. decembra 2008, kada je Park objavio da ministarstvo finansija nagovara finansijske institucije da stanu sa kupovinom am. dolara da bi podržale padajući von (to su korejskim medijima neki anonimni trgovci devizama posle potvrdili). Po njima je ta njegova tvrdnja dovela do destabilizacije na deviznom držištu, pa su finansijski zvaničnici morali da intervenišu sa 2 milijarde $ za podršku vonu. U svojoj odbrani na sudu Park je izjavio: „Pisao sam članke nudeći da pomognem ljudima koji su otuđeni od Vlade. Mali trgovci, pojedinci i laici koji su patili od finansijske krize.“ On je negirao da je objavljivao novinske članke pod pseudonimom Minerva i da je to neko ili su neki drugi radili što je podstaklo spekulacije da možda postoji nekoliko Minervi. Tužilaštvo je odbilo da istraži druge Minerve tvrdeći da je Park prava Minerva.

Po hapšenju (10. januara), Minervin identitet je otkriven, kao i detalji iz njegovog života. Spekulisalo se da je u pitanju penzionisani profesor ekonomije, bivši broker sa Vol Strita, bogati investitor i sl. Usledio je šok – u pitanju je 31-godišnjak samac koji nema fakultetsko obrazovanje, nezaposlen je, a o ekonomiji i finansijama je naučio surfujući po internetu i čitajući knjige koje je kupio preko interneta. Njegov otac je izjavio: „Nije čak u stanju da nađe posao.“

Po hapšenju su usledile reakcije grupa za zaštitu prava i sloboda koje su optužile Lija i Vladu za gušenje slobode izražavanja, a pravnici su krenuli u debatu da li hapšenje legalno. Populanost predsednika Lija je opala.

20. aprila Centralni okružni sud Seula je doneo presudu po kojoj Park nije kriv za kršenje Zakona o telekomunikacijama. U saopštenju je navedeno: „Park je pisao članke bez saznanja da je njihovo obznanjivanje sadržalo lažne informacije. Čak i da je bio svestan toga, on nije imao nameru da naudi javnim interesima.“ Njegov advokat je izjavio: „Presuda znači da sudski sistem podržava slobodu izražavanja na internetu i da to ne može biti sprečeno nikakvih sredstvima.“ Pre izricanja presude, Park je izjavio: „Južna Koreja je verovatno jedina zemlja na svetu koja je sudila čoveku koji je kritikovao vladinu deviznu politiku.“ Po izlazku na slobodu je dao izjavu prisutnim novinarima: „Dobro sam. Nikada se više neću vratiti (u zatvor). Žao mi je što sam izazvao probleme u društvu i želim da ovaj slučaj posluži unapređenju nacionalne demokratije kao i ljudskih prava. Nastaviću da pišem članke o raznim temama.“ Javno tužilaštvo je saopštilo da će podneti žalbu na presudu.

Goldman Sachs protiv Majkla Morgana

Majkl (Majk) Morgan je 53-godišnji Amerikanac koji živi u Jensen Biču na Floridi, registrovani je investicioni savetnik i vodi blogove goldmansachs666.com i goldmansachs13.com. Čovek je krajem marta pokrenuo blog iznerviran ponašanjem investicione banke Goldman Sachs & Co.

Bio bi to još jedan u moru „mrzim iks korporaciju“ blog/sajt da 8. aprila nije dobio opomenu pred tužbu od strane DŽona Skvirsa (važi za vrhunskog stručnjaka po pitanju patenata) u ime (velike Vol Strit) advokatske kuće Chadbourne & Parke LLP koji zastupaju Goldman Sachs. U opomeni je navedeno da Morgan krši prava intelektualne svojine Goldman Sachs-a; konkretno da koristi njihov zaštitni znak i time dovodi do konfuzije na tržištu. Dobio je rok do 18. aprila da prestane sa kršenjem prava intelektualne svojine Goldmena – u protivnom će snositi pravne posledice. U pitanju je klasično i potpuno bespotrebno zastrašivanje miša od strane velike korporacije. Ali ovaj put, miš je počeo da ujeda. 

Umesto da se miš ignorisao (zvuči idiotski da se jedan Goldmen zabavlja nekim anonimusom; ostaje pitanje ko je veći idiot: Goldmen i/ili njihovi advokati) i da blog umre sam od sebe, sve što je Goldmen postigao je Strajsend efekat. U pitanju je internet fenomen u kome se pokušaj cenzure ili uklanjanja određene informacije obije o glavu onome ko to pokušava, jer umesto da se informacija ukloni, ona se još više proširi. Kolege blogeri (ekonomisti) su preneli vest i pružili Morganu podršku i time je njegov blog samo povećao broj poseta, jer niko ne veruje u priču o kršenju intelektualne svojine već da se radi o pokušaju gašenja bloga koji iznosi (negativne, ali tačne) informacije o Goldmenu (klasično gušenje slobode govora). Punu podršku mu je pružio Beri Ritholc, vlasnik najposećenijeg američkog ekonomsko-finansijkog bloga The Big Picture.

Vest je ignorisana od strane mas medija, ali su se ipak jedne novine odvažile da o tome napišu članak (tako je i autor članka saznao za slučaj). Britanske konzervativne novine „Dejli Telegraf“ su objavile članak koji je nekih 10-tak dana bio najčitaniji na sajtu „Telegrafa“ (četvrti po čitanosti u aprilu). Morgan je za „Telegraf“ izjavio da je imao sličan slučaj pre nekoliko godina sa američkom građevinskom kompanijom za izgradnju kuća Lennar Corp. sa Floride, jer je postavio sajt sa imenom kompanije gde je kritikovao loš kvalitet izgradnje kuća, a slučaj su rešili na sudu: „Kako sam kroz to prošao sa Lenarom, primam savete od nekih od najboljih advokata za intelektualnu svojinu i znam šta smem, a šta ne da radim. Nećemo se povući iz ovoga.“ Naveo je da u slučaju da Goldmen uspe u gašenju njegovog sajta, da on već ima dovoljno registrovanih drugih domena, a inspiraciju da ubaci broj zveri (666) je dobio na osnovu berzanskog indeksa S&P 500 koji je tim brojem dodirnuo dno prilikom kretanja cena akcija.

Morgan nije čekao da istekne rok 18. aprila, već je 13. podneo tužbu Okružnom sudu južnog okruga Floride protiv Goldmena, verovatno računajući da ako ne blefiraju da će podneti tužbu protiv njega u Njujorku (gde je sedište Goldmena), a ovako mu se više isplati da on njih tuži na Floridi nego da putuje u Njujork zbog troškova suđenja. Podneo je tužbu povodom pisma DŽona Skvirsa o kršenju prava intelektualne svojine Goldmena. U međuvremenu je Morgan redizajnirao svoj blog, koji je bio ružan i vrlo težak za čitanje.