Akademik Slobodan Vukosavić: Priča o litijumu samo šećerna glazura na gorkoj piluli

 "Kada je reč o rudarenju svako ima svoje interese, velike rudarske kompanije, režim u Srbiji ali i Evropska unija. Kada je reč o velikim rudarskim kompanijama one teže da eksploataciju mineralnih resursa rade na što jeftiniji način da bi uvećale svoj profit. Taj najjeftiniji način je najčešće takav da se prave rudnici koji imaju deponije u koje se odlažu nepotrebni i toksični materijali i to na površini zemlje. One su najčešće ekološke tempirane bombe koje pre ili kasnije otruju sav teren naokolo. I sve je to je dozvoljeno u zemljama koje nemaju odgovarajući zakonski sistem, kao što je Srbija. Čvrsto verujem da je priča o litijumu samo šećerna glazura na gorkoj piluli", rekao je za N1 akademik Slobodan Vukosavić.

Velikim kompanijama potrebni su kritični minerali, objašnjava Slobodan Vukosavić i navodi da to potvrđuje i dokument od 27. februara koji nosi pečat Ministarstva rudarstva i energetike.

„U tom dokumentu među prva tri kritična minerala se ne pominje litijum, već antimon, kobalt i magnezijum. Litijum sledi tek docnije. Ako govorimo o rudniku Jadar, tu je moguće je dobiti velike količine bora. Bor su klijenti iz Evrope najviše dobijali iz Tuske, međutim raspoloženje tih ljudi u Turskoj koji ga prodaju je promenljivo pa se to snabdevanje ne može smatrati pouzdanim“, objašnjava akademik Vukosavić u emisiji Newsnight.

On ističe da je potrebno jasno sagledati interese prvo rudarske kompanije, zatim interese vladajućeg režima u Beogradu, kao i interese pojedinačnih predstavnika EU.

Interes rudarske kompanije

Kada je reč o velikim rudarskim kompanijama, objašnjava sagovornik N1, one teže da eksploataciju mineralnih resursa rade na što jeftiniji način, a kako bi uvećale svoj profit. Taj najjeftiniji način je taj da najčešće prave rudnike koji imaju deponije u koje nepotrebne i toksične materijale ostavljaju i to na površini zemlje.

„To su najčešće ekološke tempirane bombe koje pre ili kasnije otruju sav teren naokolo. I sve je to dozvoljeno u zemljama koje nemaju odgovarajući zakonski sistem. Čvrsto verujem da je priča o litijumu šećerna glazura na gorkoj piluli“, navodi akademik Slobodan Vukosavić.

Kada je reč o rudarskim kompanijama Vukosavić kaže da one žele da dođu u Srbiju i objašnjava zašto.

„Eksploatacija bora je veoma opasna i ako iz tih deponija koje postoje kod rudnika iscuri hiljaditi deo bora koji oni nameravaju da u njih stane može se uništiti 10 hiljada hektara zemlje, a da ne govorim o većem curenju. U zakonima Srbije već je uklonjen hemijski element bor iz tabela sa zabranjinim toksičnim materijama u zemljištu. Znači, mi smo več pripremili teren da se može eksploatisati i nekažnjeno zagađivati zemljište borom. Isto tako, ukilonili smo nikl iz liste materijala na osnovu kojih se određuje status vode. Znači, mi smo pripremili naše zakone da praktično ne možemo da istražujemo, ne možemo da radimo primenjena istraživanja osim uz posebnu odluku vlade, a koja je nikada nije donela. Tako da primenjena istraživanja mogu da rade samo stranci, a eksploataciju samo oni koji su uradili primenjena istraživanja“, kaže on.

Interesi režima u Beogradu

Sagovornik N1 smatra da je režim u Beogradu došao u situaciju koja izgleda bezizlazno.

„To su ljudi koji imaju ambiciju da u istoriji ostanu upisani kao pozitivne ličnosti, a po svemu sudeći rizikuju da ostanu zapisani kao ljudi koji su osušili bunare, zatrovali vodu, zemljište, koji su sarađivali na gubljenju određenih teritorija. Podrška Evropske unije za režim je veoma značajna. Ako režim ne bude mogao da obezbedi da ubrzo počne kopanje litijuma u Sribiji, prema mojim procenama a možda grešim, imaće velike poteškoće da ostane na vlasti. I to je interes režima u Beogradu. Osim to, postoji i puno bočnih interesa u vidu kompanija koje su izvođači radova ili pripremaju infrastrukturu i oni imaju interes da počne kopanje. Jedini koji nemaju interes su građani Srbije“, kaže akademik Slobodan Vukosavić.

Interes Evropske unije

Vukosavić podseća da se, kako kaže, EU pre 20-25 godina malo zaletela i krenula u razvoj tehnologija tzv obnovljivih izvora.

„Danas znamo da oni zapravo nisu obnovljivi jer nema dovoljno tih minerala i teško je da ih ponovo pravimo. Ali pošto u Evropi imate 450 hiljada ljudi koji su zaposleni u tom polju morate to da rešite na politički prihvaljtiv način jer ti ljudi ne mogu da ostanu bez posla. Minerali koji su potrebni za obnovljive izvore trenutno se dobijaju iz Kine, i to nije prihvatljivo jer Kina nema dobre namere. Ona će uceniti svoje klijente ako može i to će uraditi ako nađe neki interes. I zato Evropa pokušava da dođe do minerala“, navodi akademik.

Na pitanje kako to Evropa planira da dođe do minerala, Vukosavić objašnjava:

„Nemci su prvo razmatrali da otvore rudnik u Cinvaldu, i tamo su vodili ove naše političare kao neki dokaz da se tamo nešto kopa. Ali taj rudnik nećete naći na ovoj listi EU od 47 projekata. Državni sekretar u Nemačkoj Franziska Brantner je rekla – u Nemačkoj se neće kopati litijum. Isto tako, gospođa Klaudija Kemfert, direktorka jednog važnog isnituta u Nemčkoj kaže – mi bi želeli da kopamo u Evropi, međutim ako poštujemo naše norme zaštite životne sredine a moramo da ih poštujemo onda će nas to preskupo koštati. I oni imaju norme i zakone o maksimalnim količinama tosksičnih materija, čak i one koje smo mi izbacili iz zakona. I onda ona zaključuje – najbolje je da nađemo neko mesto gde ne moramo da poštujemo te norme koje poštujemo u Evorpi, pa ćemo tamo kopati. Da, Nemci su veoma često otvoreni i pošteni“, smatra akademik i dodaje:

„Ako imate državu kao Srbija, gde imate potpuno neslobodne medije i potpunu dominaciju režima, lako ćete ubediti narod da je rudarska jalovina veoma dobra i da je treba bacati na njive pa će bolje da rastu usevi. Možete reći, imamo mobilne pa moramo da kopamo litijum. Ali sva ta obećanja, baterije i automobili, sve su to Potemkinova sela“.

On navodi da Evropa zapravo želi da se oslobodi zavisnosti od Kine.

„A kako to radi, tako što sama sebi skače u usta. Ako bi poverila rudnik Jadar kompaniji Rio Tinto, imajte u vidu da je najveći pojedinačni akcionar te kompanije (Rio Tinto) kineski kapital, tako da je to čudan način da se Evorpa oslobodi zavisnosti od Kineza. Drugo, Evropa nas razočarava i to ne sluti na dobro. Ona podržava jedan autokratsk režim koji dr, videli smo 15. marta, ne ustručava da nasrne na sopstvenu omladinu i to je srašno. A drugo otovreno kaže – mi hoćemo da dođemo kod vas jer ne moramo da poštujemo norme zaštite životne sredine. I onda se u narodu javlja sumnja u pogledu namera EU. I to je veoma opasno i šta god mislili o Evropi mi smo sami u Evropi, u istom smo čamcu. A ako narod počne da gubi poverenje u EU, onda se otvara prostor za van evropske uticaje, šta god oni bili. Ukoliko je uticaj van evropski to nije u interesu ni Srbije ni Evrope. Sve me to jako zabrinjava, pogotovo pad kvaliteta evropskih političara i funkcionalne demokratije u Evropi koja polako klizi ka Srbiji“, zaključio je akademik Slobodan Vukosavić.

(N1)