Aljbin Kurti na američkom univerzitetu Jejl: Paralelne strukture Srbije na Kosovu su izgubile bitku sa nama. Kosovo neguje demokratiju dok formira svoje vojne, privredne i političke strukture

„Što se tiče paralelnih struktura Srbije na Kosovu, zaista su izgubili bitku sa nama. Srbi na Kosovu osećaju olakšanje od kriminalnih struktura. Međutim, među njima nema entuzijazma niti sreće zbog toga. I to me brine, želim da budu srećni. Oni osećaju olakšanje od tih struktura, ali nemaju entuzijazam za naš sistem. U ovom prelaznom periodu, veoma je važno šta činimo“, kazao je kosovski premijer Aljbin Kurti na Univerzitetu Jejl.

Smatra da nedostaje dodatni korak da se, kako je kazao, „tranzicija Srba iz paralelnih struktura Srbije – postigne u neku vrstu radosti kroz osnaživanje u političkom sistemu Kosova i demokratskim institucijama“.

Nedostaje dodatni korak da se tranzicija Srba iz paralelnih struktura Srbije postigne u neku vrstu radosti 

Kosovski premijer Aljbin Kurti već skoro nedelju dana boravi u Njujorku. Iako je Kosovo već duže od godinu pod kaznenim merama EU, a sam Kurti sa urušenim odnosima sa američkim zvaničnicima, iskoristio je priliku zasedanja GS UN da se na marginama sastane sa brojnim diplomatama, ali održi i više sastanaka i susreta, uključujući i kroz lobističke aktivnosti.

Sinoć je bio specijalni gost škole DŽekson na univerzitetu Jejl, gde je održao inauguracioni govor za novootvoreni „Plavi centar za globalno strateško procenjivanje“, i odgovorio na nekoliko pitanja studenata i svog domaćina.

O paradoksu istorije sa obrnutim redosledom za SAD i Kosovo

„Kosovo je uspešno dramatična evolucija naroda koji je preživeo genocid u funkcionalnu demokratiju i rastuću ekonomiju za samo 25 godina“, kaže Kurti.

Ipak u pitanju je „naizgled paradoks istorije“, da dok se nešto toliko menja, „ostali ostaju isti“. Kosovo nije deo toga, zaključuje se iz njegovog izlaganja, jer je naglasio da, kada je Kosovo u pitanju, postoji „slaganje između vrednosti i akcija“, i na domaćem i na međunarodnom planu.

A što se SAD tiče, kazao je sledeće:

„Kada posećujem SAD, podsećaju me na rapidnu tehnološku promenu. Ponekad se čini da smo na pragu nečega transformativnog, čak i kada još nismo potpuno shvatili trenutnu stvarnost. Mnogi od vas prate koliko je napredovala veštačka inteligencija, koliko brzo se osećaju njeni efekti i kakve će biti posledice“.

I dok detaljno primećuje koliko su SAD napredovale tehnološki u odnosu na drugu stranu Atlantika, ipak:

„Neke stvari ostaju nepromenjene iako mogu da dobiju drugu formu. Nesigurnost oko predstojećih izbora je konstanta u onome što je obeleženo kao izbori godine. Mi smo u kontinuiranom stanju analize koji aspekti jedne kampanje mogu da se pokažu štetnim po naše živote u konačnom ishodu u novembru“, kaže dalje i dodaje:

„I naravno teme koje postaju centralne kao – rodna pitanja, ekonomija i ostale forme nejednakosti zaista opstaju. Čak i 2024, usred svih promena bez presedana, neke stvari ostaju nikad aktuelnije kao što je centralno pitanje kako da se ojača demokratija a u vremenima krize – kako da je sačuvamo“.

Isti takav paradoks između forme i promene, smatra, postoji i u političkom smislu kada je odnos prema Kosovu u pitanju.

„I dok mi u Evropi možda nismo na čelu tehnološkog proboja u istom stepenu, zemlja se uprkos tome promenila. Da ste videli Kosovo pre 25 godina, danas ga možda ne biste prepoznali“, naglasio je Kurti, sa porukom o Kosovu kao „uspešnoj priči“.

Uticaj savezništva Srbije sa Rusijom i Kinom

U nastupu je izneo poznate kritike na račun Srbije i njenog odnosa prema Kosovu, regionu i međunarodnoj politici, uz neizostavno portretisanje nje kao isključivo negativne zemlje.

Srbiju je osim za „genocid“ optužio za ono što u Prištini često opisuju kao „zloćudni uticaj“ savezništva sa Rusijom i Kinom, i to predstavio kroz više primera, od Kosova, preko Crne Gore, itd.

„Za nas ta pretnja nije samo teoretska. Skoro pre godinu dana, oko stotinu srpskih paramilitaraca ušlo je u našu zemlju i otvorilo vatru na našu policiju ubivši jednog narednika“, kazao je nakon govora o ruskim ratovima, odnosno njihovoj invaziji na susednu zemlju.

Uprkos dostupnosti mnoštva informacija i tehničkih mogućnosti da se identifikuju počinioci, Srbija nije preuzela odgovornost, dodaje.

I na druge zemlje se preliva ovaj uticaj Srbije i Rusije – poručuje još Kurti, poput pokušaja Rusije da kupi luku Porto u Tivtu 2015, a potom i pokušaj državnog prevrata naredne godine u istoj zemlji kako bi se svrgao režim Mila Đukanovića.

Kosovo primer demokratskog uspeha i borbe protiv rastućeg autoritarizma

Govorio je o potrebi ujedinjenja demokratskih režima i oprezu prema autokratskim, te u tom svetlu:

„Ako ste pratili politiku Zapadnog Balkana, čuli ste i vlade i analitičare koji izražavaju skepticizam prema povlađivanju (apizmentu, prim.red.) i prema Beogradu i prema Moskvi“.

Istovremeno, on „razume želju“ da se „različite i ideološki oprečne strane dovedu zajedno“, jer ako bi to uspelo, bila bi to „bolja alternativa nego sukob“.

„Ali smo takođe videli ograničenja ekonomske međuzavisnosti u obezbeđivanju mira“, dodaje.

U tom delu on zna gubitke svetske sile – Ruske Federacije u ukrajinskom ratu – preko 70,000 poginulih vojnika, 400,000 ranjenih vojnika, tvrdi.

„To pokazuje da su neke zemlje spremne da žrtvuju sopstvene ljude kako bi izvršile invaziju na druge narode. Njihova posvećenost nasilju je dobro dokumentovana“, dodaje Kurti, pre nego je objasnio svoje viđenje uloge Rusije kroz istoriju od ranog 19. veka.

„Od 1817. Rusija je bila umešana u 48 ratova, sa prosečnim vremenskim intervalom od 4,4 godine između istih“.

I Evropa je dugotrajno koegzistirala sa imperijalističkom Rusijom, poručuje, ali je trenutna situacija i kršenje ljudskih prava učinilo takvu koegzistenciju izuzetno otežanom.

„Dok njihova moć opada i postaje udaljen krik sa vrhunca njihovog imperijalizma, njihova opasnost raste dok nasilno traže da povrate svoj uticaj. Način na koji budemo odgovorili na takvu agresiju neće oblikovati samo naše odnose sa Rusijom, već i sa svim autoritarnim vlastima“.

Jer akcije autoritarnih režima sa jedne strane, i odgovor demokratskih, navodi sa druge strane, pažljivo prate druge države, koje „procenjuju sopstvena ograničenja u takvim okolnostima“.

Sve je ovo naveo da bi objasnio odnos Kosova i Srbije, Kosova koje se nasuprot Srbiji – bori za slobodu, uspeh, demokratiju, štaviše poziciju lidera demokratije na Balkanu, savezništvo sa dobrim delom sveta.

„I to je razlog zašto je Kosovo uspešna priča. Kosovo je jak primer simbolične, ali moćne poruke da demokratija može da raste uprkos svim izazovima pretnjama i nesigurnosti. Nada i snaga naroda je najveća i poslednja pobeda“.

Kosovo neguje demokratiju dok formira svoje vojne, privredne i političke strukture.

„Što se vojske tiče, fokusiramo se na bezbednost naših građana i njihovu slobodu – od pretnji“, tvrdi.

U tom je delu govorio o ulaganjima, kao i o ulozi NATO-a, o kojoj su se mnogo okoristili, a koji im je, kako tvrdi, „pomogao da i izgrade i ojačaju kosovske bezbednosne snage“.

Spomenuvši i ulaganja 2% BDP u razvoj kosovskog KBS-a, ovaj premijer dodaje i sledeće:

„Ovo saglasje između vrednosti i akcija i u domaćim i u stranim poslovima dovelo je našu zemlju do institucionalne stabilnosti koja joj je bila potrebna. Liberalno-demokratski poredak sa socijalno-demokratskom vladom je ono u šta verujemo i što je najpotrebnije građanima“.

Kao primer da je to tako, naveo je da je njegova vlada prva koja je dovršila pun mandat od (jednostranog) proglašenja nezavisnosti.

„U ovim vremenima gde su činjenice sve više upitne, ovo poverenje je od velikog značaja“, ocenjuje poverenje koje, tvrdi ovaj premijer, njegova vlada ima i to u svetskoj areni.

A u svetu demokratija opada, rastu autoritarni režimi i ekstremizam, te je Kurti koju reč i o tome kazao.

Važno mu je zbog toga savezništvo sa pravednim delom sveta, ali i hitnost prijema u NATO. Svestan je potrebe za reformama kako bi se to dogodilo, te da će se „svi preostali geopolitički glasovi na Zapadnom Balkanu i šire – naoružati“.

U trenutnom reljefu nema neutralnog praznog terena

Beograd u paradoksalnoj traumi, problematično kad izgubite ono što niste ni imali

Paradoks je spomenuo ne samo da objasni dihotomiju velikih promena sa jedne i onog što ostaje isto, već i kod same Srbije, koju je često spominjao u sinoćnom nastupu.

Zvanični Beograd se, smatra Kurti, nalazi u paradoksalnoj traumi, jer je „izgubio ono što nije ni imao“.

Beograd se, metaforički opisuje, nalazi u nekoj vrsti „produženog mamurluka bivšeg malog imperijaliste“.

„Izgubili su ono što nisu imali. Jer ako imate nešto i izgubite to, pre ili kasnije ćete moći da se nosite s tim. Ali kada izgubite nešto što niste imali, to je veoma problematično. I mislim da se upravo to dogodilo. Ono što sada vidimo je neka vrsta produženog mamurluka bivšeg malog imperijalista, što je Srbija u našem balkanskom kontekstu“.

Kako ti „mali imperijalisti“, kako je dodao, prave mnogo problema u susedstvu, kaže dalje, potrebna je pomoć EU, SAD, NATO-a:

„Svih naroda koji vole slobodu i demokratskih zemalja da pomognu Srbiji da se emancipuje od prošlosti, pre svega od Miloševića, i od sadašnjosti, pre svega od despotskog predsednika Putina“.

A to je potrebno, jer – „produženi mamurluk uzrokuje mnogo stresa i anksioznosti u regionu“.

Kosovo je, poručio je dalje, sigurno i zaštićeno i nema „unutrašnjih izvora nesigurnosti ili destabilizacija kojim ne možemo da upravljamo ili kontrolišemo“.

Ipak, hibridni ratovi, kaže, postoje:

„Naravno, imamo neke hibridne ratove koje treba da vodimo, a Srbija je veća i jača od nas“.

Srbi osetili olakšanje od kriminalnih struktura, ali i dalje nisu srećni i to me brine

Hvaleći se u ovom delu ostalim postignućima vlade na Kosovu i van njega – od socijalnih akcija, političkih, društvenih, kulturnih, među njima se našlo i to da su se „vladine usluge proširile i na severni deo zemlje“:

Koji je prethodno postao kvazi bezakonita zona preplavljena kriminalom

U tom domenu je kao uspeh ocenio i zatvaranje srpskih institucija na Kosovu, kaže, no istovremeno izrazivši i zabrinutost zbog toga što Srbi, iako tvrdi, osećaju olakšanje – i dalje nisu srećni, a on njihovu sreću „želi“.

„Što se tiče paralelnih struktura Srbije na Kosovu, zaista su izgubili bitku sa nama. Srbi na Kosovu osećaju olakšanje od kriminalnih struktura. Međutim, među njima nema entuzijazma niti sreće zbog toga. I to me brine. Želim da budu srećni“, kazao je Kurti u odgovoru na pitanja studenata koji su svoja pitanja usmerili na uzdržanost Srba sa Kosova prema Prištini.

Osećam da nedostaje još neki korak u tranziciji olakšanja u radost

Oseća da nešto nedostaje u tom, kako je kazao, prelaznom periodu od „olakšanja zbog oslobođenja od paralelnih struktura do ulaska u demokratsku politiku“.

„Dakle, osećaju olakšanje od tih struktura, ali ne entuzijazam za naš sistem. U ovom prelaznom periodu, veoma je važno šta činimo. Osećam da nešto nedostaje da bi se ovaj prelaz iz olakšanja zbog oslobođenja od paralelnih struktura, pretvorio u radosno prihvatanje ulaskom u politički sistem i demokratske institucije“.

Tu je spomenuo lokalne izbore na Severu, koji se očekuju sledeće godine, a za koje se nada da će biti legitimni. Ta legitimnost trenutnih gradonačelnika je, kaže, prazna.

„Trenutni gradonačelnici koje imamo na severu su legalni gradonačelnici, ali njihova legitimnost je prazna. Međutim, oni su sada tamo…“.

Umnogome kosovska vlada Srbima pomaže, kaže dalje. Dao je primere:

„11 procenata ljudi na Kosovu koji dobijaju socijalnu pomoć su Srbi, iako Srbi čine 5 procenata populacije. Pomažemo im sa renovacijom i popravkom kuća, a takođe ih uključujemo u naša javna preduzeća kao nikada pre“.

Ipak, i dalje oseća da nešto nedostaje „u tranziciji iz paralelnih struktura u neku vrstu radosti“.

„Preduzimamo ove mere, a opet, moram da priznam, osećam da nedostaje dodatni korak da se ova tranzicija iz paralelnih struktura Srbije u neku vrstu radosti postigne kroz osnaživanje u političkom sistemu Kosova i demokratskim institucijama“.

Kada kažem Srbija – nikad ne mislim na Srbe

A šta je ono što Kosovo još čini za prava manjina? O tome je Kurtija upitao student iz Irske.

„Prvo, moramo imati čvrstu odbranu kroz ustav i zakone za prava manjina. Takođe, da budemo u stanju da negujemo jezik i kulturu manjina. Drugo, pristup, odnosno nikada ne postavljati znak jednakosti između naroda i država, između građana i vlada“, poručuje Kurti.

Shodno tome, istakao je, kada kaže Srbija – nikad ne misli na Srbe.

„Tako da, kada kažem Srbija, nikad ne mislim na Srbe. Kada kažem Srbi, nikad ne mislim na Srbiju. Ali isto važi i za Kosovo, za Irsku, da se tako izrazim. Nikada ne postavljam znak jednakosti između političkog sistema i oblika vlasti s jedne strane i imena zemlje s građanima koji žive na tom mestu“.

Takođe, dodao je, moraju se stvoriti prilike i garantovati svima osećaj učestvovanja – ne ostavljajući nikoga iza.

„Tako da je zadatak države da prvo i najviše pomogne onima čije su potrebe veće. Dakle, ne samo, da kažemo, normativni aspekt, normativna dimenzija razmatranja manjina, već i utilitarna iz njihove perspektive, a ne naše perspektive. Kako bismo osigurali da će oni imati koristi, treba da pokažemo da im integracija pomaže, iako se možda suočavate sa drugom državom ili centrom moći koji želi da integraciju učini nepotrebnom“.

Kurti smatra da je Kosovo sve „generalno dobro radilo“, a kako je vremena sve manje – moraće se raditi brže.

A to, kaže dalje, možda i podrazumeva glasove koji se angažuju u kritikama njegove vlade.

Gde vidi Kosovo u naredne dve godine?

U naredne dve godine očekuje nastavak reforme – najpre dalji ekonomski razvoj ali kombinovan sa socijalnom pravdom – a to podrazumeva socijalno osiguranje sa jedne strane, a sa druge jačanju poreske politike. Takođe, hoće da eliminiše sivu ekonomiju.

Iako kaže da više nema crne ekonomije na Kosovu, „ipak postoji malo sive“. Zato će to da eliminiše i poveća prihode od poreza jer „želi da kazni one ljude koji najviše doprinose“.

Započeli su i projekat „Suverenog fonda“ ali čekaju na presudu iz Ustavnog suda. On će spojiti javna preduzeća sa poljoprivrednim zemljištem koje će sačuvati od prethodnih agencija za privatizaciju, a u isto vreme hoće da ljudi otkupe deonice i tako na demokratski način učestvuju i budu ne samo aktivni kroz glasanje, već kroz posedovanje deonica.

Time želi da građani kao deoničari „zamene brutalnu neoliberalnu privatizaciju“, koja je bila model u prvoj deceniji nakon rata.

„Dakle, hoćemo da demokratizujemo ekonomiju“, poručuje Kurti.

Takođe želi da u pogon stavi Biro za konfiskovanje imovine i bogatstva bez porekla.

„Ukoliko javni službenici, političari i svi građani uopšteno ne mogu da dokažu da njihovo bogatstvo dolazi od njihovog prihoda onda ćemo problematizovati to kao društvo uz pomoć države“.

Tvrdi da kad god su razgovarali o politici za siromašne nije bilo mnogo debate, ali kad god bi se povela priča o kontroli porekla bogatstva imućnih, bilo je otpora „nekih moćnih centara“.

„Tako da ćemo u sledećom mandatu pobediti i ovo“, samouvereno izjavljuje.

Uopšteno, kosovski premijer očekuju „više poverenja građana u institucije tako što će povećati sopstveno samopouzdanje“.

Sledeće godine očekuje status kandidata za EU a u ovoj deceneiji i članstvo

Na pitanje o tome kako da reši pitanje „delimičnog priznanja“ od strane članica EU, na putu ka pristupu EU, koju je njegov domaćin ocenio kao najbolju stratešku odluku, Kurti je ponovio evropsku orijentaciju Kosova.

Uz novu kraću lekciju iz istorije evropskog tla, objasnio je da želi prednosti, ali da da i doprinos.

Uveren je pozitivan ishod i ovu deceniju obeležava kao vreme za priključivanje i EU i NATO-u. Sledeće godine očekuje status kandidata a da je se EU priključi „jednog dana“.

Odnosi sa manjim brojem članica EU koje ne priznaju Kosovu su dobri, kaže. Pohvalio se viznom liberalizacijom i to baš uz ove zemlje EU.

Tu je i Sporazum o stabilizaciji, koji je takođe sklopljen uprkos tome što ih 5 zemalja ne priznaje. Čak i među njima ima daljeg napretka u promeni stava prema Kosovu, poput toga da sa kosovskim pasošem mogu da putuju u Španiju, da imaju dobre kontakte sa ovim zemljama.

No, svestan je da će im biti potrebno njihovo priznaje za konačni prijem.

„Ranije je bolje nego kasnije“, dodaje, ali mu ne opada nada, jer, kaže, rade mnogo – multilateralno i bilateralno, a atmosfera među ovim zemljama da ih priznaju je „bolja“, uz „male konkretne korake“.

Ipak, poručuje, kao i u životu, mnoštvo malih koraka ne čini veliki događaj, te im je potrebna pomoć onih koji su ih priznali kod nepriznavača.

Kipar se složio za članstvo Kosova u NATO

Kada je u pitanju članstvo u NATO, jedna zemlja je sada manje među njima, a to je, tvrdi – Kipar.

Od 33 zemalja članica NATO, 29 priznaju Kosovo:

„No, ovo je decenija u kojoj bi trebalo da ratifikujemo situaciju i priključimo se EU“.

(KoSSeV)