Aljbin Kurti u pismu Kaji Kalas: Srbi na Kosovu uživaju prava. Albanci u Preševskoj dolini trpe sistemsku diskriminaciju i administrativno etničko čišćenje

 Nasuprot svakodnevnim brojnim optužbama koje stižu iz Beograda na račun Aljbina Kurtija, između ostalog i za sprovođenje etničkog čišćenje Srba, kosovski premijer izneo je drugačiju sliku u pismu visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaji Kalas.

Srbi na Kosovu uživaju prava i slobode i integrisani su u društvene tokove, tvrdi Kurti, dok sa druge strane, on optužuje Beograd: „Albanci u Preševskoj dolini svakodnevno trpe sistemsku diskriminaciju, administrativno etničko čišćenje i odjavu adresa“.

Kurti je sinoć javnost obavestio o pismu koje je uputio ovoj visokoj zvaničnici Evropske unije.

Izneo je niz teških optužbi na račun Srbije u kontekstu kršenja prava Albanaca u opštinama na jugu Srbije, i to – „ljudskih prava političke, administrativne, ekonomske, kulturne i identitetske prirode“.

„Albanci u Srbiji su nezastupljeni u javnim, zdravstvenim i pravnim institucijama, ne nude im se usluge na koje imaju pravo, uskraćeno im je obrazovanje na svom jeziku, ne priznaju im se diplome, nemaju osnovna prava i slobode“, naveo je Kurti.

Tvrdi i to da je više od 10 odsto Albanaca „skinuto sa biračkih spiskova“, čime im je, kaže – uskraćeno pravo glasa.

„Stopa nezaposlenosti u oblastima naseljenim Albancima je 30 do 70 odsto, višestruko više od nacionalnog proseka od 12 odsto. Regionalna bolnica u Vranju ima samo dva Albanca od preko 1.000 zaposlenih, a u Medveđi od oko 2.000 opštinskih službenika samo 12 su Albanci“, tvrdi Kurti.

Ujedno je napravio paralelu između položaja Srba na Kosovu i Albanaca na jugu Srbije.

On tvrdi da su Srbi na Kosovu integrisani – dok se Albanci na jugu Srbije suočavaju sa „administrativnim etničkim čišćenjem“.

„Dok srpska zajednica na Kosovu uživa prava i slobode u državi koja ih integriše u društvene sfere, Albanci Preševske doline svakodnevno se suočavaju sa sistematskom diskriminacijom, pasivizacijom adresa i administrativnim etničkim čišćenjem“, kaže Kurti.

Srbija podržava govor mržnje prema Albancima

U optužbama na račun Srbije, otišao je i korak dalje. Kaže da Srbija „podržava govor mržnje prema Albancima“.

Tvrdi da su „nacionalni simboli“, ali i „kulturno umetničko izražavanje strogo zabranjeni“.

Nema integracije, već terorizacije. Albanska zajednica se ne integriše, već Beograd pokušava da je zastraši

„Osnovali su vojnu bazu u Bujanovcu, koja je takođe jedna od najvećih u zemlji, i uspostavili 48 isturenih operativnih baza oko granice sa Kosovom, tačnije u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac. Uvođenje obaveznog služenja vojnog roka od strane Vlade Srbije takođe predstavlja veliku pretnju za Albance u Preševskoj dolini, rizikujući masovno raseljavanje i ponavljanje trauma iz prošlosti“, dodaje Kurti.

U zaključku je zatražio hitnu reakciju EU i međunarodne zajednice, te ocenio je da su postupci Srbije prema Albancima u ovim opštinama – „u suprotnosti sa principima demokratije, ljudskih prava i vladavine prava“.

Politika reciprociteta

Inače, pitanje položaja Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi koje Priština i albanski lideri na jugu kvalifikuju isključivo kao diskriminaciju od strane Srbije se neposredno povezuje sa pitanjem položaja Srba na Severu Kosova, kada to pitanje otvore Srbi ili Beograd, takođe u kontekstu diskriminacije.

„Politika reciprociteta“ je okosnica odlazeće kosovske vlade i značajan deo njenog sprovođenja obuhvata upravo pitanje položaja Albanaca u tri opštine Republike Srbije koje su naseljene albanskim stanovništvom.

(KoSSev-Danas)