Бошко Обрадовић:Два сценарија за излазак из кризе - или Вучићева оставка, или његово рушење са власти

Студентски протести и захтеви дубоко су исправни јер погађају у суштину проблема са којим се суочавамо као друштво и држава, а то је парализа свих кључних државних институција које не раде свој посао у страху од извршне власти. Србија је и пре актуелних протеста заправо била блокирана држава, јер самостално не функционишу ни Уставни суд, ни Парламент, ни Влада, ни правосуђе у целини. Довољно је напоменути последњи случај у коме председник Републике најављује акције борбе против корупције иако нема никакву надлежност над тужилаштвом и МУП-ом нити би смео да се меша у њихов посао. А то што су поменути надлежни државни органи кренули да хапсе и процесуирају одговорне за корупцију одмах након најаве председника Републике најбоље осликава њихов пад и блокаду: они су на тај начин признали да раде по наређењу председника Републике и да су знали за све те случајеве корупције од раније, као што знају и за многе друге, али да су их држали скривене у фиоци јер нису имали политичку дозволу да по њима законски поступају.

То у пракси значи да ће државне институције почети да раде свој посао само у мери у којој им то одобри извршна власт, а то није оно што је суштина студентских захтева. То опет значи да нормалан, законити рад државних институција зависи од одобрења председника Републике, што је ненормално и противуставно. На крају нема другог могућег закључка сем да виновник овог општег распада државе и врховни уставокршитељ мора да одступи или падне какоби држава слободно профункционисала. Док се Вучић налази у позицији политичке моћи и контроле над системом коју је успоставио - студентски захтеви не могу и неће бити испуњени.

Када ово узмемо у обзир, пред нама су два сценарија за излазак из свеукупне друштвено-политичке кризе, за чије остварење - у оба случаја -морамо извршити додатни притисак на улици јер институционалних метода нема:

1. ПРЕЛАЗНА ВЛАДА:Масовним протестима широм Србије, закључно са „Маршом на Београд” и вишедневним неразилажењем до испуњења захтева, натерати председника Републике да предложи независног мандатара за састав прелазне Владе стручњака који треба да уреде државу тако што ће најпре обезбедити услове да се испуне сви студентски захтеви, а потом и да се одрже слободни избори. Ако би председник Републике на то пристао под вишедневним притиском око милион људи из целе Србије на београдским улицама, онда би и владајућа већина у актуелном сазиву Народне скупштине била присиљена да изгласа такву, прелазну Владу и све њене будуће предлоге закона до слободних избора. То институционалним путем не може другачије, сем да се донесе Lex specialis у Народној скупштини којим би се дефинисала прелазна Влада, али и тај закон мора да изгласа владајућа већина на челу са СНС односно Вучићем.

2. ВУЧИЋЕВА ОСТАВКА ИЛИ ОБАРАЊЕ СА ВЛАСТИ. У другом сценарију председник Републике остаје при свом ставу да неће подржати идеју прелазне Владе и онда би завршни захтев масовних народних протеста у Србији аутоматски требало да постане да председник Републике поднесе оставку, буде ухапшен и кривично гоњен као шеф организоване криминалне групе (његову кривичну одговорност не треба заборавити ни у првом сценарију). Уколико он то упркос свему не жели да учини, онда остаје само револуција и обарање актуелне власти у целини уз помоћ дела служби безбедности које би отказале послушност корумпираној извршној власти. И у тој варијанти би следило формирањепрелазне Владе, али без избора у Парламенту, а коју опет могу чинити стручњаци из разних области и која би имала исте задатке као и прелазна Влада из првог сценарија: испуњавање студентских захтева и припрема поштених избора.

Александар Вучић је потрошио све своје потезе да ову кризу заустави. Он се више не пита. Али, немојмо се заваравати да ће он сам одступити са власти руковођен моралним разлозима и да ће се добровољно ставити на располагање правосудним органима. Сада се питамо ми, грађани Србије, да ли ћемо својом масовношћу на протестима да притиснемо председника Републике на потезе из сценарија 1 или мотивишемо безбедносне структуре да приступе сценарију 2, ако се Вучић и даље опире суочавању са реалношћу. У оба случаја Вучићева страховлада је завршена и долази време прелазне Владе и обнове владавине Устава, закона и демократских процеса у Србији, који пре свега подразумевају поделу власти и њену смењивост кроз политичку и кривичну одговорност оних који се налазе на највишим функцијама. А то је оно најважније како би ова држава имала будућност и како нам се време садашње власти више никада не би поновило.

Упамтимо на крају оно што је најбитније: више ништа није до Вучића већ до нас и наше одлучности да срушимо ову бахату, издајничку и корумпирану власт, и Србију вратимо међу уређене демократске државе.

Аутор је председник Политичког савета Српског покрета Двери