Danas: Da li je dolazak stranih univerziteta u Srbiju poslednji udarac domaćem visokom obrazovanju - Bez jasnih kriterijuma, zaobilazeći pravila za proveru kvaliteta ustanova koja važe za srpske univerzitete, uz odlivanje državnog novca

Da li je vlast rešila da zada poslednji udarac domaćem visokom obrazovanju ili da, kako tvrdi, unapredi njegov kvalitet time što će obezbediti uslove za dolazak ispostava stranih visokoškolskih ustanova u Srbiju, pitanje je na koje jasan odgovor daje pogled na predložene izmene Zakona o visokom obrazovanju.

A one predviđaju ulazak stranih univerziteta na srpsko tržište visokog obrazovanja bez transparentnih kriterijuma, zaobilazeći pravila za proveru kvaliteta ustanova i njihovih studijskih programa koja važe za sve druge univerzitete u Srbiji, te odlivanje državnog novca za (su)finansiranje školarina budućih studenata inostranih franšiza, pod isto tako upitnim uslovima.

Predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju predviđa da dozvolu za rad inostranim fakultetima i univerzitetima izdaje Ministarstvo prosvete na osnovu potpisanih sporazuma sa tim visokoškolskim ustanovama, u kojima će biti uređena pitanja organizacije njihovog rada, finansiranja, nastavnog osoblja, režim studija, upis studenata i način organizovanja nastave, te način plaćanja naknada studenata za školarinu i druge troškove studiranja.

U cilju unapređenja delatnosti i podizanja kvaliteta rada, za naknadu školarine, odnosno dela školarine studenata kao i za druge troškove studenata državljana Republike Srbije koji upišu studije na visokoškolskoj ustanovi koja ima izdatu dozvolu za rad od strane Ministarstva, sredstva mogu biti obezbeđena iz republičkog budžeta, piše u predlogu izmena Zakona koji je stigao u parlament.

– Mogli bismo da govorimo o pospešivanju kvaliteta visokog obrazovanja da je taj predlog došao kao posledica dogovora sa akademskom zajednicom i kroz koordinirani proces, čemu bi prethodila analiza, kao i razlozi za dovođenje stranih visokoškolskih institucija – kaže za Danas Dalibor Petrović, predsednik Koordinacinog odbora Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti i profesor sociologije na Univerzitetu u Beogradu.

On ističe da je jedna stvar ako se govori o ispostavama vodećih svetskih univerziteta, druga ako je reč o visokoškolskim ustanovama iz Zapadne Evrope o kojima ne znamo mnogo, a treća ako su u pitanju fakulteti i univerziteti iz drugih zemalja.

– Međutim, za sve njih je zajedničko to da se proces akreditacije neće odvijati pod okriljem našeg akreditacionog tela, ali čak i da je tako, pitanje je koliko bi ovo telo, koje je pod kontrolom aktuelnog režima, bilo u stanju da spreči dolazak tih visokoškolskih institucija. Ovde je taj proces potpuno pojednostavljen. Ministarstvo daje dozvolu u vrlo labavoj i netransparetnoj proceduri, čitav ovaj proces je potpuno netransparentan. Namere predlagača su, najblaže rečeno, nejasne. Ali ako bismo ulazili u neke dublje motive, mogli bismo da kažemo da je ovde reč o pokušaju da se minimizira ugled i značaj visokoškolskih ustanova iz Srbije, posledično i stručnjaka koje one proizvode – smatra Petrović.

Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu, se slaže da je Nacionalno akreditaciono telo pod stalnim političkim pritiscima da se akredituju ustanove i studijski programi sumnjivog kvaliteta, ali napominje da u NAT-u i dalje sedi većina vrlo odgovorih profesora koji savesno rade svoj posao.

– NAT nije pod stoprocentnom kontrolom države pa se sve prebacuje na Ministarstvo gde, iz ugla ovog režima, sve može da se uradi za kratko vreme – komentariše Jovančićević predlog da se zaobiđe akreditacija stranih univerziteta po pravilima koji važe u Srbiji.

On ističe da su strani univerziteti akreditovani u „svojim“ državama i da se ne zna šta će ponuditi studentima u Srbiji, te da je ključno pitanje ko će držati nastavu.

Jovančićević smatra da se iza namere države ne krije ništa dobro, a najavljene izmene Zakona vidi kao nastavak urušavanja obrazovanja u našoj zemlji, pre svega visokog, a posledično i nauke i naučnog rada u Srbiji.

Na pitanje šta je sporno ako država želi konkurencijom da pospeši kvalitet domaćeg visokog školstva, odgovara da je put ka tome ulaganje i bolja organizacija državnih univerziteta na teritoriji Srbije.

Autokratsko-diktatorskom režimu, kakav je danas u Srbiji, ne odgovara obrazovan čovek, jer je njime teže upravljati

– Pokazalo se da privatni univerzitetu ne doprinose tome, a dovođenje stranih univerziteta mi liči na vrstu novog biznisa koji treba da donese finansijsku korist određenom broju ljudi. To je bio motiv i kod osnivanja naših privatnih univerziteta, jer oni koji su ih otvarali to nisu radili zarad obrazovanja, nego zbog zarade – ističe Jovančićević.

Kaže i da autokratsko-diktatorskom režimu, kakav je danas u Srbiji, ne odgovara obrazovan čovek, jer je njime teže upravljati, pa bi i opstanak na vlasti bio sve teži.

Ovako se postižu dva cilja – jedan je da se i dalje uruši visoko obrazovanje u Srbiji, a s druge strane se daje mogućnost dobre zarade pojedincima.

– Mi ovo vidimo kao jednu vrstu dodatnog pritiska na visoko obrazovanje u Srbiji, na raznim nivoima se visoko obrazovanje i njegove institucije marginalizuju. Pored brojnih fakulteta i univerziteta vrlo upitnog i niskog kvaliteta gotovo sam siguran da ćemo sada dobiti i ispostave nekih kvazi uglednih institucija, čime će se dodatno zakomplikovati situacija u visokom obrazovanju. Sve se to dešava u trenutku snažnog demografskog pada, kada sve manje mladih konkuriše za upis na fakultete, jer ih objektivno manje, a s druge strane postoji velika konkurencija i veliki broj mesta za brucoše – kaže Dalibor Petrović.

Prema njegovim rečima, dodatni problem je namera države da potpuno ili delimično finansira studije na tim stranim visokoškolskim ustanovama, čije se školarine mogu meriti u hiljadama evra na godišnjem nivou.

– Šta će biti kriterijumi za selekciju studenata koji će biti finansirani i od kojih para će se ta sredstva oduzeti? Ona će vrlo verovatno biti prelivena iz jednog fonda u drugi. Drugim rečima, možemo da dođemo u situaciju da samoprozvana politička i korporativna elita zapravo sebi napravi nekakve niše u kojima će njihova deca za puno novca iz državne kase dobijati diplome, za koje je pitanje kakvog su kvaliteta, ali to nas na kraju krajeva i ne interesuje – ističe Petrović.

Naši sagovornici se slažu da o najavljenim izmenama zakona treba da se oglase rektori državnih univerziteta, kao i senati.

Komentar sa Univerziteta u Beogradu do objave ovog teksta nismo dobili.

Iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili na pitanja Danasa koji strani univerziteti su pokazali interes za dolazak u Srbiju, zašto domaće akreditaciono telo neće proveravati ispunjenost uslova za njihov rad, u čemu je interes države da finansira školarine studentima koji se budu upisali na ispostave stranih univerziteta u Srbiji, te da li će na isti način postupati i kada je reč o domaćim privatnim visokoškolskim ustanovama.

Na sajtu Narodne skupštine objavljena je vest da se predsednica parlamenta prilikom nedavne posete Italiji sastala u Rimu sa prorektorom Univerziteta Luis „Gvido Karli“, Antonijom Majokijem sa kojim je razgovarala o potencijalnoj saradnji tog univerziteta sa našom zemljom.

„Poseta Rimu je bila i prilika da posetim prestižni Univerzitet Luis Gvido Karli i sastanem se sa Antonijom Majokijem, prorektorom za internacionalizaciju, i da razgovaramo o potencijalima saradnje“, piše u saopštenju.

Preživljavanje

– Na Hemijskom fakultetu u ovom trenutku radi oko 15 profesora koji imaju citranost preko 2.000, pet profesora ima preko 5.000 citata, imamo nauku na visokom nivou i odličnu nastavu, a u nas niko ne ulaže. Jedva smo uspeli da dobijemo novac od Ministarstva da platimo osnovne režijske troškove. Slična situacija je i sa ostalim najjačim fakultetima na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, koji imaju najviše finansijskih problema. To ne može da bude slučajno. Ove visokoškolske ustanove su lideri u nauci i obrazovanju u celom regionu, a jedva preživljavaju. I čemu dovođenje stranih univerziteta sem da neko zaradi novac – kaže Branimir Jovančićević.

(Danas)