Данијел Дашић: Србија гори, а Аца се чешља и шиша

 Свашта се дешава у Србији ових дана. Устали радници, сељаци, просветари, студенти, ђаци (милицајци?). Пумпа се општенародни бунт, и шири кроз све престонице Србије. Од Новог Сада и Крагујевца, до Ниша и Београда, заокружује се велика шетња за слободу. Да ли ће бити завршена 9. или 12. марта, то уопште није битно. Који год да буде датум, битно је да сваки од њих и звучи и мирише на 6. октобар. А за то време Аца ко Аца. Ради оно што сваки ненадлежник ради између два нервна слома - чешља се. И шиша. И то преко Инстаграма.

Неки паметни људи су још давно рекли да је главна сврха постојања и политике и религије да народ довољно разједини и подели, како би власт остварила оно старо римско правило: Дивиде ет Импера, или по нашки: Завади па Владај. Пумпа власт ту игрицу већ годинама, заједно са својим тајкунским другарима, од којих су неки у мантијама, шири тај балон зла, мржње и подела, само да би скренула пажњу са крађе, издаје, корупције, па и уништења државе. А онда је балон од свог тог пумпања једноставно пукао. Дошли неки нови клинци и десило се све као у оној дечјој песмици о страшном лаву: “зуби оштри, поглед зао, он за милост није знао… док га студент једног дана није пумпањем избрисао”. Јер превише ничега на крају ипак мора да пукне.

Урадили су неки нови клинци у само пар месеци оно незамисливо за Србију, кренули онако пешака да уједињују, да мире, да доносе наду. И док ненадлежник иде из грешке у грешку, клинци иду из села у село, и отварају срца, очи и разум обичном човеку. Аца и даље врти ону своју причу о заверама, великим парама које се троше на његово рушење, и обојеној револуцији. Јесте Ацо, ово је обојена револуција, али обојена емоцијама, слободом, правдом и поштењем. Обојили је студенти, не неко споља. Не разумеш ти то. Као ни начин како су студенти тако добро организовани, јер је то само зато што су добро образовани, и то је нешто што ти никад нећеш схватити.

Не помаже ни константно измишљање спољних непријатеља, из године у годину, тако да мало мрзимо Хрвате, мало Албанце, мало Босанце, па онда на ред стиже Америка, ЕУ, и опет Јово наново. Све док се Ацино Јово наново није претворило у Јову Бакића, и епско јурење по улицама. Почело је у Богатићу, па је преко Раче дошао Јова Бакић и до Краљева и Ужица, ко зна где ће бити сутра. Зато је изгледа расписана хитна јединствена набавка код свих Ациних градоначелника – набавка добрих патика за трчање. Код нас у Нишу, кажемо “за бегање”. Не питају за цену, јер су и јајца јефтина, само 11 динара. Ако знате шта хоћу да кажем.

Распад напредњачког система у Србији иде путем без повратка. А у белом свету, неки други проблеми, много се причало а и даље се прича о разним апокалипсама које свет очекује у будућности. Потопи, поплаве, земљотреси, идиоти на власти, ненормални богаташи са опасним идејама, чак ево имамо и астероид “заказан” за 2031. Ми овде у Србији све радимо наопако, ту њихову будућност ми живимо већ десетак година, тако да је њихова будућност наша прошлост. Наравно, све сем астероида. Радимо на излазласку из ове апокалипсе, која се код нас сад од милоште зове ЕXПОкалипса.Светска апокалипса има четири, а ми чак четири и по јахача. И то су наши чувени непоменици: ненадлежни, неусмена, небитан (у оставци), недостојан, и она половинка, познатија као мали од доктората. Они већ годинама стратешки спроводе урушавање Србије кроз ЕXПОненцијални пад законодавне и уставне конструкције, као и фатални лом затега струке услед терета приватног интереса.

Зато се тако жељно очекује заказани датум растанка са наша четири и по јахача апокалипсе. Март у Србији је одувек био месец који никад није досадан. Тако Ацо, можеш да бираш. Или први у Нишу, или пети, да ти направимо опроштајну рођенданску журку, можда девети, да те испрате “сви, сви, сви”. Има ту још датума, па бирај. Јер је Србија коначно и спремна и одлучна да изађе из ове ЕXПОкалипсе, и да каже “па, па” свим нашим јахачима апокалипсе. Да не би чекали Ђурђевдан. Није то препоручљиво. Јер знаш и ти Ацо, чији је то састанак… зато, имам данас поруку за тебе из Ниш. Више је то песма. Знаш она, „све од Ниша, па до Бање, иду људи на #пумпање“.

Ај’ па се видимо код нас у Ниш. Био си у Митровици, у Пожаревцу, дојди малко код нас, имамо и ми КП Дом…