Dekan Fizičkog fakulteta UB Voja Radovanović: Vlast će nastojati da raspusti Univerzitet, kad već ne može da ga kontroliše. To bi značilo urušavanje stuba obrazovanja dugog dva veka zarad političkih interesa jednog režima

Zapisnike inspekcijskih nadzora koji su stigli na adrese fakulteta, a čije su posledice novčane kazne i do dva miliona dinara, dekan Fizičkog fakulteta Vojin Radovanović vidi kao put ka uništenju Univerziteta. Mišljenja je da će naša vlast nastojati da raspusti Univerzitet, kad već ne može da ga kontroliše, te ističe da bi to značilo urušavanje stuba obrazovanja dugog dva veka zarad političkih interesa jednog režima.

Na adresu Fizičkog fakulteta stigao je, navodi, zapisnik o inspekcijskom nadzoru, u kom je konstatovano da nastava na Fizičkom fakultetu nije otpočela.

Upravi fakulteta, navodi se dalje, imaju rok od osam dana da uspostave nastavu, inače će snositi posledice.

„Posledice su po fakultet od novčane kazne od 200.000 do 2.000.000 dinara, a za odgovorne ličnosti, tj. dekana, do 50.000 dinara. Advokatski tim Univerziteta će uložiti žalbu na rešenje inspekcije, mada lično ne očekujem da se tu nešto bitno promeni. Mislim da će Ministarstvo i inspekcija insistirati da fakulteti plate novčane kazne“, rekao je dekan Vojin Radovanović.

Veruje da će svi fakulteti kad-tad dobiti ovakav zapisnik, jer je to posledica njihovog odgovora na studentske blokade.

Ministarstvo prebacuje lopticu upravama fakulteta da su odgovorni za ovu situaciju, umesto da se i Ministarstvo, i tužilaštvo bave iznalaženjem načina da ispune studentske zahteve.

„Mi, i kada bismo doneli odluku da nastava počine, nama se studenti ne bi vratili. Tu je i problem bezbednosti – ne možemo organizovati nastavu da sa petoro studenata u amfiteatru, a 90 ispred amfiteatra. Podsetio bih da je Ministarstvo prosvete iz bezbednosnih razloga skratilo polugodište u školama prošle godine. Sada su bezbednosni razlozi još veći“, istakao je.

Novčani pritisci na akademsku zajednicu

Fakultet ima obavezu da minimalce isplaćuje zaposlenima, potvrdio je.

„Sada smo dobili oko 50 odsto za nastavnike, a za administraciju kompletan iznos, ali se najavljuje da će za mesec dana to biti jedna osmina, jer je Vlada nezakonitim putem donela jednu potpuno nezakonitu i suštinski pogrešnu uredbu, uredbu koja uništava univerzitet, koja od univerziteta pravi ono što nije“, istakao je.

Većina fakulteta nema sopstvene prihode i zavise od budžeta, podsetio je.

„I desiće se taj problem da fakulteti neće imati dovoljno novca da isplate minimalne zarade. To je očigledno“, kazao je.

Ubeđen je, ipak, da neće biti upada policije na univerzitete i fakultete, jer oni to ne mogu bez odobrenje dekana.

„A mi to nećemo raditi“, naveo je.

Neophodnost i nemogućnost dijaloga

Na kolegijumu Univerziteta u Kragujevcu pružena je podrška studentima, predloženo da se školska godina produži do 31. oktobra, ali i da se studenti obaveste da je 22. april poslednji dan za nastavak školske godine. Predložen je model po kome „može da se protestuje, ali da se nastava odvija“.

„Principijelno sam protiv datuma, zato što je to pritisak na studente i zato što na kraju proći će 22. april i šta? Ako ne počne nastava, čemu onda datum? Prosto mora da se nađe neko rešenje koje će biti prihvatljivo za sve aktere. I neka to studenti kažu. Dva su glavna aktera Vlada sa svojim ministarstvima i studenti. Studenti su izneli vrlo legitimne zahteve – pokažite dokumenta da se vidi zašto smo izgubili 16 ljudi u padu nadstrešnice. Dokle ćemo više da žrtvujemo ljude zbog našeg neznanja, nemara, korupcije, pitaju ih? To je potpuno legitimno i s pravom postavljen zahtev – ali to nije zahtev upravama fakulteta, već Vladi, ministarstvima i tužilaštvu“, istakao je.

I oni su ti koji treba da daju odgovor, naveo je profesor Radovanović, dok uprave fakulteta i veća mogu da budu posrednici u dijalogu.

Očekivanja od nove vlade

Dijalog je, insistira, jedini put, ali do sada komunikacija sa Ministarstvom prosvete i naročito sa ministarkom nije bila dobra, te postoje očekivanja od nove Vlade.

„Lično se nadam da će novi mandatar, profesor Macut sa Medicinskog fakulteta, koji dolazi iz akademske zajednice, razumeti zahteve naših studenata i stavove Univerziteta. On zna šta je nauka, a šta je nastava. Takođe, vrlo je bitno ko će biti ministar prosvete u toj vladi, ali će takođe ukazati da li će ovaj problem moći da se rešava na jedan civilizovan i normalan način“, naveo je.

Opasnost za univerzitete

U zaključcima kolegijuma Univerziteta u Kragujevcu se navodi kakve posledice mogu biti po status visokoškolskih ustanova – u smislu ukidanja ustanove, spajanja sa drugom visokoškolskom ustanovom uz eventualnu mogućnost zadržavanja svojstva visokoškolske jedinice, mogućnost ukidanja univerziteta, osnivanje novog integrisanog univerziteta u kojem fakulteti ne bi imali svojstvo pravnih lica.

Radovanović je ranije nazvao inspekcijski nadzor kao put ka uništenju univerziteta.

„Iskreno, ne očekujem ništa dobro. Mislim da će naša vlast krenuti ka uništavanju univerziteta. Što je prema mom mišljenju potpuno pogrešno. Univerzitet je temelj obrazovanja u ovoj zemlji i temelj razvoja našeg društva. Univerzitet u Beogradu traje dva veka i sad će neka vlada iz političkih razloga, zato što ne može da kontroliše Univerzitet, njega da raspusti. Pa na šta to liči, tako ćemo rasturiti celu državu?“, pitao je.

Odluka o integrisanosti nije sama po sebi loša, ali nju treba da eventualno donese Univerzitet, a ne Vlada ili ministarstvo nekim svojim uredbama, zaključio je.

(N1)