Đorđe Vukadinović: Pojmovi „levice“ i „desnice“ danas se moraju koristiti sa velikom dozom skepse i opreza, a ne kao „orden“ ili etiketa

Iako su u Srbiji radnička prava i njihova zaštita na niskom nivou, socijalne razlike sve izraženije, državno zdravstvo sve manje dostupno, a status prosvete se urušava godinama, u Srbiji nema ozbiljne partije levice koja bi se bavila tim pitanjima. I to uprkos tome što nekoliko stranaka u nazivu imaju pojmove „socijalistička“ ili „socijaldemokratska“, a čak tri takve stranke dele vlast sa desnim „naprednjacima“.

Ko se sve zvanično svrstava u levicu

U levicu se, makar zvanično, svrstavaju i članice vladajuće većine – Socijalistička partija Srbije, Socijaldemokratska stranka Srbije Rasima Ljajića, ali i Vulinov Pokret socijalista.

Osim njih, na levoj strani političkog spektra nalaze se još nekoliko pretežno parlamentarnih stranaka: Zeleni-levi front, Stranka slobode i pravde, Socijaldemoratska stranka, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Nova komunistička partija Jugoslavije i druge.

Međutim, u praksi, ideje levice se retko čuju, čak i kada su u pitanju predizborne kampanje, a veću aktivnost i vidljivost imaju neformalne grupe poput „Za krov nad glavom“ koja ne dozvoljava da se građani izbacuju iz stanova na ulicu i traže zaštitu doma od izvršitelja.

Doduše, pojedine opozicione stranke reaguju na kršenje određenih prava radnika, ali se sve završava na tim reakcijama i saopštenjima, ali se ne vidi suštinska razlika u odnosu na vladajući politički narativ.

Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke, misli smatra da je tema levice i desnice, ne samo kod nas – već duže vreme zamućena i opterećena brojnim kontroverzama i konfuzijom, pa se opravdano postavlja pitanje da li upotreba tog pojmovnog para danas uopšte ima smisla.

A kod nas je, kako kaže, u tom pogledu stvar još i dodatno zakomplikovana što zbog socijalističko-komunističkog nasleđa, što zbog velikog broja pogrešnih političkih identifikacija i od samih političkih aktera, i od medija, pa i stručnih krugova.

„Tako je, na primer, kod nas godinama, zbog samog naziva i porekla, tj. načina nastanka, „levicom“ smatran SPS. Ili je, još apsurdnije, jedno vreme, zbog anacionalnog stava i protivljenja ratu, „levicom“ smatran LDP, Čedomira Jovanovića, koji je inače imao izrazito „desnu“, čak neoliberalnu ekonomsku politiku“, objašnjava Vukadinović.

Veoma se promenio i socio-ekonomski kontekst i političko okruženje u odnosu na vreme kada je ova pojmovno-politička polarizacija nastajala

Prema njegovim rečima istini za volju, ozbiljna konfuzija i arbitrarnost po tom pitanju postoji i drugde, recimo, i u SAD.

Sve u svemu, kako kaže, veoma se promenio i socio-ekonomski kontekst i političko okruženje u odnosu na vreme kada je ova pojmovno-politička polarizacija nastajala.

„Ne kažem da je termin potpuno neupotrebljiv, ali ga iz navedenih razloga treba upotrebljavati nijansirano, sa dozom skepse i oprezom. Za početak, treba prestati sa korišćenjem izraza „levica“ i „desnica“ kao etikete, ni u smislu optužbe, niti u smislu ordena“, ističe naš sagovornik.

On navodi da je kod nas nevelik broj stranaka koje imaju levu orijentaciju.

„U Srbiji danas neke, ali samo neke, elemente „leve“ politike možemo naći kod „Zeleno-levog fronta“ (naglasak na ekološke teme), kod SSP-a (ekonomska politika, skepsa prema privatizaciji državnog vlasništva), kod Ljajićevog SDP-a, pa čak i kod nekih, nominalno, „desnih“ i nacionalnih stranaka. Programski gledano, ima tih elemenata i kod SPS-a, ali su oni izbledeli skoro do iščeznuća tokom ovoliko decenija vlasti“, ocenjuje Vukadinović.

(Danas, NSPM)