Естонски министар спољних послова: Европски лидери да буду спремни да пошаљу војне снаге у Украјину како би подржали мировни споразум Кијева и Москве који би склопио Трамп

 Европски лидери треба да буду спремни да пошаљу војне снаге у Украјину да подрже било који мировни споразум између Кијева и Москве који би склопио Доналд Трамп, рекао је естонски министар спољних послова.

Маргус Цахна је за "Фајненшел тајмс" рекао да је најбоља безбедносна гаранција за Украјину чланство у НАТО-у, што Владимир Зеленски упорно тражи. Али ако се САД противе позиву Кијеву да се придружи војном савезу, Европа би морала да се укључи распоређивањем трупа у земљи када се борбе заврше. Европске снаге би, каже министар, служиле као "средство одвраћања" Русије.

"Ако говоримо о стварним безбедносним гаранцијама, то значи да ће бити праведног мира. Онда говоримо о чланству у НАТО-у", рекао је Цахна. "Али без САД то је немогуће. А онда говоримо о било ком облику гаранције у смислу чизама на земљи."

Трамп је обећао да ће брзо окончати сукоб у Украјини чим преузме дужност, што је изазвало страхове да би могао да наметне договор Кијеву претњом да ће повући војну подршку САД или потпуно напустити Украјину. Неколико Трампових савезника позвало је Европу да преузме терет подржавања Украјине.

Цахна је рекао да је Трампова победа на америчким председничким изборима убрзала дискусије међу савезницима Кијева о томе како да ојачају Украјину с обзиром на њене недавне губитке на терену. Европски савезници Украјине такође разматрају како да притисну Москву да седне за преговарачки сто и осигура да сваки прекид ватре буде одржив.

Министар је рекао да би за Европљане било "заиста, заиста, заиста компликовано" да обезбеде безбедносне гаранције Украјини без подршке САД, не само зато што би НАТО на крају могао да буде увучен у сукоб са руским снагама.

Естонија је дуго била једна од најгласнијих присталица Украјине и критична је према резервама других савезника у вези са испоруком оружја Кијеву за које Москва тврди да би то представљало разлог за ескалацију. Талин се такође плаши да ће, ако Русија победи у Украјини, балтичке државе бити следеће у настојању Владимира Путина да поново успостави сферу утицаја Москве на бившем совјетском простору.

Неки аналитичари верују да би сваки европски напор да се ојача Украјина могла да организује коалиција Кијеву наклоњених држава попут Пољске, Британије, балтичких земаља и Холандије. Ове земље, које ће се састати у Талину следећег месеца, су највеће присталице Украјине и дају две трећине европске билатералне војне помоћи Кијеву.

Било би од суштинског значаја да се Француска и Немачка такође укључе, рекао је Цахна. Немачка је други највећи донатор војне помоћи у Украјини после САД.

Британија је имала "прилику и сву одговорност да преузме вођство" у напорима Европе да ојача безбедност Украјине, док је Пољска такође играла веома активну улогу у дискусијама, додао је он. Пољски премијер Доналд Туск рекао је прошле недеље да ће се укључити у преговоре са САД, НАТО и европским савезницима о томе како да се гарантује безбедност Украјине.

Цахна је рекао да не верује да ће Трамп напустити НАТО јер није у политичким или економским интересима Америке да остави Европу на милост и немилост "империјалистичкој Русији". Али Европљани би морали да покажу да су спремни да уложе више у сопствену одбрану, додао је.

(РТ)