Gojko Božović: Režim je napravio stanje u kojem se ne osećaju dobro ni on sam, ni građani Srbije. Od demokratije nije ostao kamen na kamenu

Pisac i jedan od osnivača ProGlasa Gojko Božović izjavio je danas da za trinaest godina režima Aleksandra Vučića u Srbiji "nije ostao kamen na kamenu od demokratije".

Božović je agenciji Beta kazao da uporedo s velikim narodnim protestnim pokretom, režim pokušava da ukine poslednje tragove institucionalnog poretka u zemlji.

"Od krhke demokratije, a drugačija nije ni mogla nastati za dvanaest godina na razvalinama Miloševićevog režima, Srbija je stigla do autoritarne represije. Za samo trinaest godina režim je napravio stanje u kome se ne osećaju dobro ni on sam, ni građani Srbije. To stanje nije ni prirodno, ni podnošljivo, ni održivo. Kada se na takav način suoče režim i većinski deo društvo, onda je jedini mogući ishod da se povuče režim", istakao je.

Prema njegovim rečima, građani Srbije više nemaju gde da se povuku, a povratak u poredak straha i laži, kakav je vladao do pre godinu dana, očigledno više ne žele da prihvate.

Od svega što je obećao, dodao je, režim je ispunio samo jedno: promenio je Srbiju, a popravke tog stanja u nekim aspektima trajaće duže nego što je trajao Vučićev režim.

Naveo je da su od političkih i ekonomskih posledica režima, još poraznije društvene posledice, jer je režim je razorio moralne osnove društvene egzistencije.

"U novije vreme režim se više i ne trudi da održi privid državne vlasti. Paravojno utvrđenje usred Beograda to najbolje pokazuje. Vlast koja je toliko zahtevala da se nađe u istoriji uopšte ne mora da brine: ostaće u narodnom pamćenju i u istorijskim spisima kao vlast koja je je upropastila sve čega se dohvatila, koja nije prezala ni od čega da održi i produži svoj opstanak, koja se toliko mešala u privatne živote običnih ljudi da se ne može naći sličan primer u nacionalnoj istoriji u kojoj nisu bili retki ni živopisni vladari, ni neobične uprave", ocenio je Božović.

"Obećali su borbu protiv korupcije: završavaju u najvećoj korupciji u istoriji Srbije. Obećali su modernizaciju: završavaju u represiji. Obećali su gradnju: završili su u ugradnji, a građevine padaju ili su sklone padu. Kulturna politika se pretvorila u režimsku kulturu i partijski folklor", rekao je.

Božović smatra da je režim izgubio legitimitet i na demokratskim i na nacionalnim temama.

"Režim se sada okrenuo goloj sili, tražeći u njoj poslednje utočište. Iz toga izbora proistekla je društvena i politička situacija kojoj svedočimo posle 15. marta. Od tog dana traje bezuspešni pokušaj režima da obnovi poredak straha u Srbiji. Za manje od pola godine režim je protiv pobunjenog društva upotrebio sonično oružje i bojni CN gas. Uhapšene su i prebijene stotine ljudi. Na ulicama srpskih gradova su pripadnici i vojnih i policijskih jedinica pretili oružjem golorukim građanima, dok upotreba prekomerne sile postaje jedini oblik komunikacije režima s nezadovoljnim društvom", kazao je.

Ukazao je da su neka hapšenja više ličila na otmice, a pretnje policije uhapšenim studentkinjama i studentima "neretko su podsećale na zloglasne epizode južnoameričkih diktatura".

"Slika s ulica gradova na kojima desetine policajaca prebijaju tek punoletne dečake koji leže na kolovozu, ili slika mladića koga na očevu sahranu vode vezanog, u bukagijama, ne mogu ostaviti nikoga ravnodušnim, niti smeju biti zaboravljene dok traje ovo društvo kao slika režima posrnulog u golo nasilje. Slika uhapšenih studenata koji kleče vezani, glava okrenutih zidu, u policijskom objektu, dok iza svakog od njih stoji po jedan policajac, nije viđena u Srbiji od doba okupacije u Drugom svetskom ratu", rekao je Božović.

Komentarišući uvođenje policije u politički život i u društvena pitanja, Božović je kazao da time režim ne postiže efekat za kojim je težio.

"Režim ne pokazuje silu, već strah i nemoć. Policijom se ne može rešavati politička kriza, ali se može produbljivati", ocenio je.

On je podsetio da je od početka protesta pobunjeno društvo je imalo tri ponude za "odnarođeni režim".

"To je najpre bio zahtev za brzu i nepristrasnu istragu novosadske tragedije i pada nadstrešnice. Potom je to bio zahtev za privremenu prelaznu vladu. Kada je i taj zahtev odbijen, pobunjeno društvo je uputilo režimu treću ponudu: zahtev za raspisivanje izbora. Sve tri ponude su po svom karakteru kompromisne i na najbolji način pokazuju mirnu i nenasilnu prirodu studentskog i narodnog protesta", kazao je.

"Zahtev za nepristrasnom istragom je uistinu minimalan zahtev, ali režim, prestravljen da bi se tako otvorila Pandorina kutija bezobalne korupcije, ni na to nije pristao. Privremena prelazna vlada je svojim tranzicionim karakterom uvažavala interese svih aktera i bila put da se stabilizuje stanje u društvu na putu prema izborima s elementarnim uslovima. Zahtev za izbore podrazumeva mogućnost različitih izbornih ishoda, ali režim bolje od ikoga drugoga zna koliko je nepovratno promenjeno raspoloženje u društvu i koliko se takav gubitak legitimiteta više ne može nadoknaditi ni izbornim inženjeringom", objasnio je Božović.

Na drugoj strani, rekao je, režim građanima Srbije preti građanskim ratom.

"To je jedina ponuda režima: ili naša neograničena vlast, ili građanski rat. Otuda provala nasilja i policijske brutalnosti. Režim traži podršku i na Istoku i na Zapadu, jer nema podršku u Srbiji. Mi imamo posla s režimom koji je spreman na sve u odbrani vlasti bez legitimiteta i koji je u potpunosti ravnodušan prema interesima društva. To je prvi element naše jednačine", ocenio je.

Prema njegovim rečima, odgovor na takav izazov režima može biti jedan, "koji se već više od deset meseci vidi na ulicama i trgovima Srbije".

"To je sveobuhvatan i decentralizovan, masovan i miran protestni pokret koji se ne zalaže za razlike i ekskluzivnosti, već za obnovu demokratije, obnovu institucionalnog poretka, obnovu uređenog i stabilnog društva u Srbiji", zaključio je Božović.

(Beta)