Горан Свилановић: Европа није у позицији да наметне Србији обавезу ископавања литијума нити ће се кроз реформску агенду то да намеће

 "Европа није у позицији да наметне Србији обавезу ископавања литијума нити ће се кроз реформску агенду то да намеће", оценио је за Н1 бивши министар спољних послова и некадашњи генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић.

Поново изабрана председница Европске комисије Урсула вон дер Лејен окупила је данас лидере земаља Западног Балкана на радном ручку. Портпаролка Европске комисије Ана Писонеро рекла је да се ручак организује како би се сагледали односи и сарадња ЕУ и Западног Балкана у контексту Плана раста за Западни Балкан.

„Формално гледано, по питању евроинтеграција Србија је иза Црне Горе, Црна Гора је отворила сва поглавља, а затворила је три, док је Србија отворила 22 од 35, а затворила два. Искрено говорећи, цео процес је у великом застоју и мислим да су за то одговорне обе стране, Еу са једне и владе из региона с друге стране, оне су урадиле много мање од очекиваног, а ЕУ је пак фокус окренула у другом правцу“, наводи Свилановић.

Како је рекао, истина је да напад Русије на Украјину довео до тога да ЕУ „гледа мало више око себе“.

 „Истина је да иду два појединачна процеса, један – ЕУ се бави собом и то је последица пандемије и рата, отворио се и низ тема колико је она у утакмици са Америком и Кином близу, уочили су да је велики пад. Онда је дошао извештај ЕК Марија Драгија, који је сада је главна идеја водиља о даљем развоју ЕУ. Тај процес се додирује с процесом придруживања. Све више се говори о економнском расту који недостаје у региону. И када сам ја био министар, мени је немачки министар Фишер то говорио, сваки пут када ме је видео говорио је о економији, рекао је – не можемо да разговарамо док нам не будете близу у економском смислу“, казао је Свилановић.

Према његовим речима, ово о чему се данас разговара је само та тема – економија.

„Где је Западни Балкан када је у питању економски раст. Ми смо данас у просеку између 27 и 50 посто од просечног раста ЕУ, дакле, јако смо ниско. И ово је сада ињекција од шест милијарди евра које би требало у идеалном сценарију да помогне да у наредних 10 година удвостручимо економски раст и мало се приближимо просеку“, нагласио је Свилановић.

На питање где је Косово као тема, он каже:

„То је процес који све време траје. Косово јесте тема, постало је формално поглавље 35, да се све гледа кроз напредак. Није то ништа ново, та тема има успона и падова… Има периода када се говори само о једној теми, то данас није случај с Косовом“, казао је гост Н1.

Како је рекао, данашњи ручак је још једна шанса.

„Ја спадам сада у мањину овог друштва, јер сам уверен да је једина права опција наше земље чланство у ЕУ, реални корак је ово о чему разговарају на овом ручку, да се унапреди еконономски раст. Мора да функционише јединствено тржиште, што подразумева процес придруживања, а то је најкомпликованији део за нас, да заиста поштујемо сва правила европског тржишта. Друга тема за ЕУ су критични материјали и трећа смањење зависности од других“, набројао је Свилановић.

И то су, каже, теме о којима се и данас разговара.

„Шта је тема на овом ручку? Наравно да је Косово, али то је успутна. Главна тема је да ли су земље урадиле домаћи задатак. И ја бих волео да чујем да ли је српски папир добар“, рекао је.

На констатацију да се не зна шта је „српски папир“, Свилановић каже да је он имао увид у нацрт документа.

„Могу да вам кажем шта су приоритети у том нацрту били. Као прво је унапређење пословног окружења, то значи низ регулатива. Под два је енергетска реформа, то је енергетска транзиција, да се повиси удео обновљивих извора енергије. Као трећа тачка је унапређење људског потенцијала, унапредење рада, јер су недовољно припремљени капацитети да би могли реформу да спроведемо. И под четири је владавина права“, набројао је бивши министар.

Додао је да се папири не разликују много ни код других, а казао је и да једино није видео косовска документа, па о њима није говорио.

О томе шта је Србија навела као уанпређење владавине права, Свилановић каже да је у документ укључен извештај ОДИХР-а о изборима у Србији.

„Очигледно је да застој постоји, јер требало је да овај ручак буде финализација договореног о седам посто, 7% је ‘префинанце’ од укупне цифре. Српска цифра је 1,738 милијарди, од тога је трећина грант, а две трећине је кредит, по најповољнијим условима. И то за оно што се договори, пошто се реализује“, прецизирао је Свилановић.

И додао је:

„Конкретно је овде требало да се каже – у реду вам је папир, у реду вам је тих 7%. Очигледно да постоји застој јер ЕУ инсистира да сваки папир одобри. И ми се сад налазимо ту, да ли смо у реду или не“.

А други разлог овог ручка је да се представи нова комесарка Марта Кос, каже.

„Мислим да ће бити коментара, али неће их дати Фон дер Лајен лично, то ради служба ЕУ. И тек када кажу – овај папир смо усагласили, биће ослобођено седам посто. После тога ће бити два пута гпдишње исплата, али после спроведених мера које су договорене са ЕУ“, појашњава Свилановић.

У плану раста за Западни Балкан у фокусу је економија.

„Овде треба да се покаже да ли је земља у стању да у 10 година порасте и удвостручи БДП. То се односи на привлачење инвестиција, енергетску транзицију… Што се тиче владавине права, сви који се баве овим темама кажу да ако нема тог напретка, не може економија сама о себи да се брине. Зато сам говорио о тржишту рада. Јако је висок број људи који су добили радну дозволу из иностранства у Србији, 30 до 50 посто. Ми имамо тржиште које је гладно у том смислу у неким областима“, изјавио је Свилановић.

Европа види стање у Србији

На питање да ли ће ЕУ инсистирати од Србије на руднику литијума, Свилановић каже:

„Не, Европа није у позицији да то наметне, нити ће кроз реформску агенду то да наметне. Зато је важан Драгијев извештај, он је рекао – погледајте колико заостајемо за Америком и Кином, ЕУ заостаје у науци и технологији, заостаје у енергетској транзиција, која није довољно брза, велика је зависност од Русије, а када су у питању критични материјали, велика је зависност од Кине“.

Али, то је, наглашава, тема за ЕУ.

„На нама је да решимо да ли хоћемо то да радимо или не и под каквим околностима, и то важи за све у региону. Ако погледате не само Драгијев извештај, него и задатке Европске комисије видећете да је безбедност нешто што раније није доминирало, али под утицајем рата у Украјини, Европа је померила свој фокус. Сада се све гледа кроз призму безбедности“, оценио је Свилановић.

А Србија је, каже, подељено друштво.

„Европа је на исти начин направила један рез, све гледају кроз призму – или си са мном или си против мене. И ту смо ми остали до краја неопредељени“, рекао је.

Влада Србије определила се да компанији Рио Тинто, ако, како кажу, прођу све провере, дозволи да отвори рудник литијума у долини Јадра. Велики део грађана је против тога и тврди да се – неће копати. Јавност је изненадио став европских званичника који су подржали одлуку о руднику у Србији.

„Европа врло добро види и зна, немојте да имате сумњу у то. Све виде и све знају. То важи и за друге актере. Они разговарају с владом, као и са опозицијом и цивилним друштвом, али сваки разговор почиње и завршава се са владом. За све је потребно поверење, а у овом тренутку због неувођења санкција Русији, то поверење према Србији није потпуно. А сада је већ и касно“, казао је.

Свилановић сматра да је куповина авиона „Рафал“ од Француске корак у добром смеру.

„Прво, када је Француска донела одлуку да нам прода авионе, морала је да разговара с НАТО, јер се технологија не продаје непријатељима. Уговор има елемент шта се тачно даје, тако да је било потребно да имамо известан ниво поверења. Та одлука је једна од озбиљнијих спољно-политичких одлука са обе стране, њима да нам верују, наша да то значи велики искорак у правом правцу, моје је мишљење, приближавању Европи, НАТО-у“, мишљења је Свилановић.

Али, то, додаје, не значи да смо одмах све решили. „Јер, нисмо“, каже.

Па честе одласке Александара Вулина у Русију види као „наставак седења на више столица“.

„Што се тиче Вулинових посета, има неколико нивоа мог одговора, један је – бирачко тело, коме шаљете поруку да сте још увек ту. С друге стране, постоји економски разлог, а то је гас, под којим се условима купује, то се сад преговара. Али, очигледно је да је наставак те политике, неки би рекли, седења на више столица, да се са свим партнерима ради, то је део тога“, изјавио је Свилановић.

(Н1)