Хаг: Бивши помоћник Мадлен Олбрајт и портпарол Стејт департмента Џејмс Рубин први сведок Тачијеве одбране

 Бивши портпарол Стејт департмента Џејмс Рубин први је сведок који пред специјалним судом у Хагу од јутрос даје исказ у одбрану вође ОВК Хашима Тачија, оптуженог за ратне злочине на Косову и у Албанији, 1998-99.

Рубин ће, како је најавила Тачијева одбрана, сведочити, поред осталог, о Тачијевој улози на мировној конференцији у Рамбујеу код Париза, крајем 1998. и почетком 1999.

На том скупу, Рубин је био као помоћник тадашње америчке државне секретарке Мадлен Олбрајт.

Према сажетку сведокове писане изјаве, коју је Тачијев бранилац Лука Мишетић прочитао у судници, Рубин је у Рамбујеу био "специјални изасланик" Олбрајтове за "демилитаризацију ОВК".

По Рубину, Тачи му је у Рамбујеу пренео своју забринутост да нема овлашћење да потпише мировни споразум без одобрања "војног крила" ОВК, односно старешина на Косову.

Рубин ће, како је најављено, сведочити и да се Тачи залагао за демократско Косово без "етничког насиља", у складу са вредностима западне демократије.

Рубиново сведочење ће, како је рекао председавајући судија Чарлс Смит трајати целе ове недеље.

Терети се за злочине над Србима, Ромима и Албанцима у притворима ОВК

Заједно са Тачијем, за злодела над Албанцима, проглашеним за "колаборационисте", Србима и Ромима у више од 40 притвора ОВК, оптужени су Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи. Сви оптужени били су водећи чланови Главног штаба ОВК и самопроглашене Привремене владе Косова.

Тачијева одбрана најавила је раније да намерава да пред судије изведе 12 сведока.

Поред Тачија, сведоке одбране, њих пет, пред суд ће изводити још само четвртооптужени Краснићи.

Другооптужени Весељи и трећеоптужени Сељими одлучили су да се не бране, зато што су њихови браниоци оценили да тужиоци нису доказали да су они криви.

Тачијев бранилац Лука Мишетић прецизирао је, на једном ранијем заседању, да ће чак девет сведока одбране бити бивши међународни званичници и изасланици на Косову у време обухваћено оптужницом.

Према поднеску који је још 2022., пре почетка суђења, суду упутио тадашњи Тачијев бранилац Грег Кихо, у одбрану бившег вође ОВК могли би сведочити амерички генерал Весли Кларк, који је командовао нападом НАТО на СР Југославију; некадашњи шеф Унмика Бернар Кушнер и бивши челник посматрачке мисије ОЕБС на Косову (КВМ) Вилијам Вокер.

Као своје сведоке, Тачијева одбрана је 2022. споменула још бившег шефа мисије ОЕБС на Косову Дана Евертса; Кларковог политичког саветника Мајкла Дуркија; првог заменика шефа Унмика Џока Ковија и званичника ОЕБС Стива Бенета.

Суђење Тачију и саоптуженима почело је пред судом у Хагу 3. априла 2023., а тужиоци су свој доказни поступак окончали 15. априла ове године.

У хашкој судници је сведочило 125 сведока оптужбе, а изјаве десетина других сведока, тужиоци су као доказе увели у писаном облику.

Доказни материјал тужилаштва чини и 3.000 докумената на албанском, српском и енглеском језику.

У процесу учествује и више од 150 жртава, које, по правилима суда, имају право на обештећење, уколико оптужени на крају процеса буду проглашени кривим.

Оптужница у 10 тачака терети Тачија (56), Весељија (57), Сељимија (53) и Краснићија (74) за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Наведене злочине, припадници ОВК под командом оптужених починили су, по оптужници, над Албанцима, проглашеним за "колаборационисте", Србима и Ромима у 42 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији.

У оптужници идентификовано 75 жртава

Припадници ОВК починили су злочине над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999, пише у оптужници.

У оптужници је идентификовано 75 жртава - 51 српска, 23 албанске и једна ромска.

Шест тачака оптужнице терети Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија за злочине против човечности, а четири тачке за ратне злочине.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.

Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала "противницима".

Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Сви оптужени изјавили су да нису криви. Они су у притвору у Хагу од хапшења на Косову у новембру 2020.

Специјализована већа Косова, како се суд званично зове, основала је 2015. Скупштина Косова под међународним притиском изазваним извештајем известиоца Савета Европе Дика Мартија о злочинима ОВК на Косову и у Албанији, објављеним 2011.

Суд је формално део правосудног система Косова, али ради у Хагу. У пресудама и другим документима, суд је утврдио да на Косову влада упорна клима застрашивања и узнемиравања сведока против оптужених припадника некадашње ОВК.

(Бета)