Karlos Vaskez: Balkan, naročito Hrvatska, i dalje pokazuje jake pokušaje revizije istorije kroz rasprave o nasleđu NDH. U Evropi se nedovoljno zna o stradanju Srba, Jevreja i Roma u NDH

 MADRID - Odluka španske vlade da ukloni ustaške simbole sa groba Vjekoslava Maksa Luburića predstavlja jasan i hrabar stav prema zločinima počinjenim u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) tokom Drugog svetskog rata, ocenio je danas Univerzitetski profesor iz Madrida i direktor Evropskog instituta za istraživanje totalitarizma i Holokausta Karlos Vaskez, ocenjujući da Balkan, a naročito Hrvatska, i dalje pokazuje jake pokušaje revizije istorije kroz rasprave o nasleđu NDH.

On je za Radio-televiziju Srbije (RTS) naveo da je uklanjanje spornih obeležja sa groba Luburića, nekadašnjeg komandanta logora Jasenovac, važan korak u očuvanju istorijske istine i odgovornog odnosa prema prošlosti.

Luburić je bio ključna figura ustaškog režima i direktno je povezan sa zločinima počinjenim tokom Drugog svetskog rata, posebno na mestu koje svi znaju - Jasenovac, koncentracioni logor, ali i ostale podlogore u ovom delu

"Luburić je bio ključna figura ustaškog režima i direktno je povezan sa zločinima počinjenim tokom Drugog svetskog rata, posebno na mestu koje svi znaju - Jasenovac, koncentracioni logor, ali i ostale podlogore u ovom delu. Zadržavanje takvih simbola na javnom mestu bila je pogrešna poruka. Njihovo uklanjanje ne briše istoriju, već pomaže sadašnjosti na jasan i pošten način. Javni prostor ne treba da odaje počast ljudima povezanim sa masovnim zločinima", istakao je Vaskez.

On dodaje da ovakav primer ukazuje na probleme revizije istorije širom Evrope, gde se zločini umanjuju ili se više pažnje poklanja nacionalnom stradanju nego celokupnoj istorijskoj stvarnosti.

"Proučavanje i ponovno sagledavanje istorije je normalno. Problem počinje kada se činjenice iskrivljuju ili se zločini minimiziraju", ističe on.

Povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i fašizma, koji se u Srbiji vezuje za proboj logoraša iz Jasenovca 22. aprila 1945. godine, Vaskez je istakao značaj kulture sećanja, posebno među mladima.

Prema njegovim rečima, u Evropi se nedovoljno zna o stradanju Srba, Jevreja i Roma u NDH, dok su logori poput Aušvic i Mauthauzen znatno prisutniji u obrazovanju.

 U Evropi se nedovoljno zna o stradanju Srba, Jevreja i Roma u NDH, dok su logori poput Aušvic i Mauthauzen znatno prisutniji u obrazovanju

"Obrazovni sistemi nisu uvek poklanjali jednaku pažnju svim stradanjima. Ti sistemi nisu isti. Ukoliko proverite politiku obrazovnog sistema u Španiji ili u nekim drugim evropskim zemljama, ne govori se, na primer, o Jasenovcu. Ljudi znaju istoriju u vezi sa Aušvicem, Mathauzenom, Ravenzbirkom, o drugim koncentracionim logorima širom Evrope, ali ovaj deo vezan za Balkan je ponekad zanemaren", navodi Vaskez.

Profesor Vaskez ocenjuje da Balkan, naročito Hrvatska, i dalje pokazuje jake pokušaje revizije istorije kroz rasprave o nasleđu NDH, simbolima i imenima ulica, ali da je važno jasno dokumentovati činjenice o zločinima kako bi se izbegla pogrešna ili ublažena tumačenja.

 "Problem nije u diskusiji, ona je normalna. Zabrinjava to što ponekad nema dovoljno jasnoće o režimu čiji su zločini dobro dokumentovani. To je veoma važno pitanje. To može da dovede do tumačenja koja su previše ublažena ili nejasna", rekao je Vaskez.

On je dodao da Evropska unija ima jasan stav protiv revizije istorije i govora mržnje, ali da primena zavisi od pojedinačnih članica.

"Španija pokazuje da promena postoji kada postoji politička volja i odgovoran pristup", zaključio je Vaskez.

Vlada Španije upisala je grob zapovednika koncentracionog logora Jasenovac Vjekoslava Maksa Luburića na gradskom groblju u Karkahenteu kod Valensije u Katalog simbola i elemenata suprotnih demokratskom sećanju.

Ovim je hitno naloženo da se sa tog mesta uklone svi ustaški simboli, kao i da se istovremeno postavi panel koji će objasniti ulogu Luburića u ratnim zločinima tokom Drugog svetskog rata pod okriljem tadašnje NDH.

Luburić je kao ustaški oficir bio na čelu sistema koncentracionih logora Jasenovac, a posle rata je ubijen u akciji jugoslovenske Službe državne bezbednosti i sahranjen u španskom gradu Karkahenteu.

(Tanjug)