Конференција УН о клими „КОП 29“ у Азербејџану: Главни циљ да се утврди новчани износ за „климатску помоћ“ коју ће развијене земље дати земљама у развоју да наставе без угља и нафте

Званичници су на отварању 29. Конференције УН о клими (ЦОП 29) у Азербејџану позвали на светску сарадњу и обезбеђење новца за земље у развоју да би ублажиле промене климе, а на скуп су продрли еколошки и политички активисти који су бучно протестовали.

„Време је да се покаже да светска сарадња није на мртвој тачки, да је на висини задатка“, рекао је шеф Агенције УН за климу Сајмон Стил (Симон Стиелл) на отварању велике међународне конференције о клими, пренела је агенција АФП.

Двонедељни скуп у Бакуу, где је избушено прво нафтно поље на свету, и где се мирис нафте свуда осећа, одмах се усмерио на оно што се сматра главним. То је постизање новог договора око тога како више стотина милијради или хиљада милијарди долара годишње треба да се усмери из богатих земаља ка сиромашним у покушају да се ограниче климатске промене и тим земљама се помогне да се прилагоде променама, преноси агенција АП.

Новац треба да помогне земљама у развоју да напусте фосилно гориво чије сагоревање загрева армосферу и пређу на „чисту енергију“.

Земљама у развоју треба и надокнадити губитке настале „климатским катастрофама“ углавном подстакнутим „угљеничним загађењем“ богатих земаља, и да се припреме за будуће „екстремне временске појаве“.

Главни циљ конференције која ће трајати до 22. новембра, је да се утврди износ за климатску помоћ коју ће развијене земље дати земљама у развоју да наставе без угља и нафте, и да могу да се суоче с још „већим врућинама и поплавама“.

Сада је тај износ одређен на 116 милијарди долара годишње, а нове преузете обавезе требало би да износе хиљаде милијарди долара, како траже сиромашне земље.

Али Запад сматра да је то нереална сума.

Председник конференције о клими ЦОП29 Мухтар Бабајев говорио је у данашњем уводном говору о „стотинама милијарди“, а ни један преговарач још није „отворио карте“.

„Ове цифре можда изгледају као високе, али то није ништа у поређењу с ценом неделовања“, рекао је Бабајев, азербејднжански министар екологије, и бивши званичник националне нафтне компаније СОКАР.

Бабајев је рекао да је сада „тренутак истине“ за Париски споразум из 2015. године.

Да се тај споразум доведе у питање довољно је да се новоизабрани председник САД Доналд Трамп по уласку у Белу кућу 20. јануара придружи Ирану, Јемену и Либији и изађе из Париског споразума којег су 2015. усвојиле земље света.

Париским споразумом се свет обавезао да „ограничи загревање на два степена Целзијуса у односу на прединдустријско доба“ и да настви напоре да га ограничи на 1,5 степен Целзијуса у односу на 19. век. Ова, 2024. година ће готово сигурно бити на том нивоу. Ако се тај ниво загревања задржи дугорочно, онда ће се сматрати да је климатски лимит достигнут.

„Ефекти климатски промена су већ видљиви по ураганима, суши и поплавама“, рекао је Бабајев.

„На путу смо уништења. Видели ми то или не, људи пате у сенци, умиру у мраку, и потребно им је више него саосећање, више него молитве и папирологија. Они траже вођство и деловање. ЦОП29 је тренутак који се не сме пропуситити да се исцрта нови пут напред за све“, рекао је Бабајев.

Европљани обећавају да ће удвостручити напоре да се надокнади повлачење САД, али мало и је у Бакуу. На конференцији која данас и сутра окупља око 100 вођа из света не учествују ни француски председник Емануел Макрон, ни немачки канцелар Олаф Шолц.

Шеф УН за климу Сајмон Стил, с карипског острва Кариаку, ове године опустошеног ураганом, рекао је да „свет мора да нађе начин да обезбеди новац да се суочи с климатским променама.Треба да заборавимо и помисао да је финансирање климе давање у добротворне сврхе. Амбициозан нови циљ за финансирање климе је у потпуности у интересу сваке земље појединачно, укључујући највеће и најбогатије јер ће спречити да будуће загревање достигне пет степени Целзијуса, куда је по њему свет ишао пре него што је почео да се бори против климатских промена“.

Али, немачка министрка спољних послова Аналена Бербок рекла је да „сви знају да ови преговори неће бити једноставни“.

Расположење у богатим земљама је штедња, на пример у Европи, или повлачење из међународних акција као у САД, пише агенција Франс прес. Многе земље траже да Кина и земље Залива доприносе више. На то је кинески преговарач одговориио да нема говора о поновном преговарању о документима УН која јасно кажу да само развијене земље, по старој УН дефиницији, имају обавезу да плаћају.

Финансијски пакет о којем се расправља на овогодишњим разговорима о клими је важан јер све државе треба да до првих месеци идуће године поставе нове и, како се очекује, јаче циљеве за сузбијање „емисија гасова са ефектом статклене баште“ који настају коришћењем угља, нафте и природног гаса. Део је Париског споразума да земље јачају напоре сваких пет година.

Оштра реторика, хитне молбе и обећања о сарадњи били су у супротности са позадином сеизмичких политичких промена, глобалних ратова и економских тешкоћа, пошто су преговори Уједињених нација о клими већ на почетку дошли до тежег дела: новца – пише агенција АП.

(Бета)