Kristofer Hil: Mislim da većina Srba želi da vidi Srbiju kao deo EU. Litijum vidim kao pravu priliku za vašu zemlju. Poenta sankcija NIS-u je na Rusiji, a ne na pokušajima da se naškodi Srbiji

"Mislim da većina Srba želi da vidi Srbiju kao deo Evropske unije (EU), što Sjedinjene Američke Države podržavaju, kao što i svuda u svetu podržavaju ljudska prava i slobodu medija", izjavio je u intervjuu FoNetu američki ambasador Kristofer Hil i napomenuo da, kao strani diplomata, ne može da rešava specifična pitanja jedne zemlje.

„Sjedinjene Države uvek podržavaju ljudska prava i uvek podržavamo slobodu medija. To je stalni izazov svuda u svetu, ali su to naše osnovne vrednosti“, rekao je Hil, prilikom posete FoNetu, odbacujući prigovore da u Srbiji podržava medije koji su pod kontrolom vlasti.

On smatra da treba biti pažljiv kada se govori o specifičnim pitanjima u određenim zemljama i načinu kako se ta pitanja rešavaju i precizira da moramo biti vrlo pažljivi i kada crtamo liniju, jer određena pitanja treba da rešavaju srpski građani, a ne strane diplomate.

Hil nije želeo da komentariše incident i napad predstavnika i pristalica vladajuće stranke na lidera opozicione stranke Dragana Đilasa, ali je naglasio da bi „ljudi u politici“ trebalo malo da se smire.

„Mi imamo svoje probleme u SAD, ali kao opšte pravilo, mislim da bismo svi trebali da se malo smirimo. Nadam se da se takve stvari neće ponavljati“, poručio je američki ambasador.

Hil nije želeo detaljnije ni da ulazi u pitanja studentskih protesta u Srbiji, ističući da postoje osnovne vrednosti koje svi prihvataju, poput prava na slobodno okupljanje.

To je zaista nešto što treba da odluče ljudi u Srbiji. Moj posao ovde je da se bavim interesima SAD, da radim na boljim vezama sa Srbijom i da vidim da li možemo da nađemo oblasti saradnje, ne samo bilateralno, već i međunarodno, objasnio je Hil.

Za tragediju u Novom Sadu on je rekao da je treba rešiti u pravosudnom sistemu, ali je naglasio da razume veliki zabrinutost srpskog naroda za to pitanje.

Hil podržava slobodnu medija, ali navodi da je to tema za institucije, a ne za strane diplomate.

Razumem želju da se u tome angažuju strane diplomate, čak i da mi se kaže da je to moj posao, ali je moj posao da radim sa Srbijom, srpskom vladom, institucijama i srpskim narodom, obrazložio je Hil.

On ističe da pokušava da ostvari bolji odnos između SAD i Srbije i kroz razgovor sa opozicijom, sa kojom je imao nekoliko sastanaka proteklih dana.

Ja odlučujem koga treba da vidim i pokušavam da se sastanem sa širokim uzorkom ljudi, kako bih bolje razumeo situaciju ovde i kako bih bio siguran da srpski narod razume stav SAD o određenim pitanjima, rekao je Hil.

Navodeći da je Srbija jedinstvena zemlja, ali da njeni problemi nisu ni na koji način jedinstveni, on je konstatovao da svako danas ima mišljenje o svemu i da svako i ima pravo na svoje mišljenje.

Upitan o ocenama da je u Srbiji „hibridni režim“, Hil je odgovorio da radije ne bi ulazio u opis toga kako SAD vide stanje srpske demokratije.

Kako je istakao, radimo sa Srbijom, podržali smo članstvo Srbije u Evropskoj uniji (EU), što smatramo vrlo važnim, i to ćemo nastaviti da radimo.

Na pitanje o izveštaju Amnesti internešnela da vlasti u Srbiji koriste špijunske softvere za nadzor telefona političkih neistomišljenika, Hil je rekao da taj izveštaj ne može mnogo da komentariše.

Prema njegovom viđenju, očigledno je, međutim, da u svakoj zemlji postoji pitanje da li se nove tehnologije koriste za legitimni policijski rad ili se politički zloupotrebljavaju i da se zato uvek može postaviti pitanje balansa između moći države i prava pojedinaca.

Na pitanje o najavljenim američkim sankcijama NIS, Hil je odgovorio da i dalje ne može da potvrdi tu informaciju, ali je ukazao na veliki stepen zabrinutosti zbog Rusije i njenih ulaganja u Srbiju, ali i na drugima mestima, koje koristi za svoje ratne ciljeve u Ukrajini.

Rusija je zato postala zemlja koja je pod teškim sankcijama, kao što su i njeni entiteti pod teškim sankcijama, a jedan od tih entiteta je i vlasništvo koje u Srbiji ima nad NIS, predočio je Hil.

Podsećajući da je kupovina NIS bila prilično povoljna za rusku stranu i da je reč o profitabilnoj kompaniji, on je naglasio da je u priči o međunarodnim sankcijama poenta na Rusiji, a ne na pokušajima da se na bilo koji način naškodi Srbiji.

Budući da se u energetskoj saradnji Srbije i SAD pominje i tema litijuma, Hil jasno stavlja do znanja da o tome treba da odluči Srbija.

Ako pitate za moje mišljenje o litijumu, vidim to kao pravu priliku za Srbiju, rekao je on i dodao da veliko interesovanje evropskih zemalja za litijum nije slučajno.

Pitanje kritičnih minerala i imati ih u blizini je veoma važno. Nemačka kopa litijum. Mi u SAD kopamo litijum, jer je ta sirovima povezana sa modernom ekonomijom, objasnio je Hil.

Govoreći o saradnji u regionu, on je ocenio da je pomalo razočaravajuće kada se posle 25 godina vratio na Balkan, u kojem je radio devedesetih godina, i video da su ista pitanja ponovo aktuelna.

Voleo bih da sam video veći fokus na dobrim odnosima sa susedima, rekao je Hil i napomenuo da zna istoriju regiona, mada je ovde potreba za istorijom premašila potražnju.

Voleo bih da vidim Balkan koji je više u miru sa sobom. Srbija je zemlja koja je prošla kroz težak istorijski period, ali mislim da smo sada u trenutku kada treba da se fokusiramo na to kako da pomognemo građanima i kako da obezbedimo da građani imaju bolji život i ostanu u zemlji u kojoj se nalaze, poručio je Hil.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, on je ocenio da bi sada mogao biti dobar trenutak da se „pritisne“ dugme za obnavljanje razgovora koji se vode pod okriljem EU i koje Sjedinjene Države podržavaju.

Sjedinjene Američke Države i Srbija imaju razlike u pogledu Kosova. Mi ga smatramo nezavisnom državom, dok Srbija još nije na tom nivou, ali svakako želimo da srpska zajednica na Kosovu živi dobro, istakao je Hil.

Želimo da vidimo srpsku zajednicu koja zna šta će biti njena budućnost, koja uživa svoja prava i da ta prava, koja su utvrđena u ideji o Asocijaciji srpskih opština, mogu biti realizovana, naglasio je on, zabrinut što po tom pitanju još nema odgovarajućeg rešenja.

Hil navodi da je proces evropskih integracija bio veoma spor i vrlo frustrirajući za mnoge Srbe, za koje veruje da, uprkos svemu, ipak u većini žele članstvo u EU.

Imate sve ove probleme koje imate i želeli bismo da ih rešite pre nego što uđete u Uniju. Verujem da će, prema svim merilima, bilo da je u pitanju ekonomija ili kvalitet demokratije, Srbija biti jača i bolja zemlja kada bude deo EU, naglasio je Hil.

On se nada i veruje da će tokom vremena EU videti Srbiju kao zemlju koja zapravo donosi nešto za zajednički sto.

Ne mogu da predvidim kada, ali mogu sigurno da predvidim da će se to u nekom trenutku desiti. Nadam se i da će srpski narod razumeti da je ovo dugotrajan proces, ali da je jasan pravac prema članstvu u EU, rekao je Hil.

On je uveren i da predsednik države i Vlada Srbije iskreno žele članstvo zemlje u Uniji, jer misli da to ima smisla za Srbiju, za njenu ekonomiju, demokratiju i bezbednost.

Mislim da Srbija postaje sve važnija za SAD, ocenio je Hil i dodao da je Srbija zemlja koja je podržala veliki cilj SAD – osloboditi Ukrajinu „od strašnog ugnjetavanja i ruske agresije“.

Mislim da je Srbija bila važan partner na ovom pitanju. Ono što otkrivam je da Srbija zaista ima nešto o čemu se ne govori dovoljno, a to je da ima uvide u područja Bliskog istoka, Afrike ili Azije i mislim da su neki od tih uvida za nas zaista vredni. Tako da vidimo rastuće partnerstvo, istakao je Hil.

Upitan da li dolazak novog predsednika u Belu kuću znači i dolazak novog ambasadora SAD u Beograd, Hil je uzvratio da nije u poziciji da nagađa šta će nova administracija ili novi predsednik učiniti kada je reč o njegovom mandatu.

Radim danas i biću ovde sve dok se od mene očekuje da budem ovde i radim najbolji posao koji mogu, zaključio je Hil.

(Fonet)