Ljubodrag Stojadinović: Đuro nam se skućio

Nije uzalud budući premijer Macut, tačno kad je trebalo, govorio pred „studentima koji žele da uče“. Tamo u parku, gde su se ulogorili sumnjivi ljudi i ozbiljno zagadili prostor, Đuro Macut je držao čas. Na ličnom primeru je pokazao kako se radi na više razboja odjednom. Đuro je lekar, profesor na fakultetu, delatnik u privatnoj praksi, oženjen poslovnom partnerkom. Stručnjak za policistične jajnike i predsednik vlade.

To je bilans za nekoliko karijera, ali sve ovo nabrojano sadržano je u Đuri.

Do pre mesec dana potpuno nepoznat, danas novo lice kaste. Izvučen je odnekud, kao poseban primer šta može vešta ruka despota. Kao i onaj koji je od endokrinologa načinio premijera, Đuro možda negde skriva svoju harizmu – poslednji adut ako propadne u nekoj od brojnih delatnosti. Izgleda i govori kao trgovački putnik iz prošlih vremena, prodavac knjiga, naročitih lonaca ili paročistača. Prisutno lice koje u svet oko sebe isijava dosadu, bez ideje da ostavi bilo kakav trag.

Ali, to je samo utisak koji ostaje posmatraču bez dara da vidi šta je iza fasada koje skrivaju macute, dridove i druge zvezde i crne rupe na nebu pomahnitale sekte.

Birajući Đura, nesrećnik je možda želeo da se otrese gomile suvišnih ulizica, nepotrebnih taman kao i on lično. I da za svoje dnevne potrebe formira novu. Tako bi sa sebe očistio bar deo gadne supstance u koju je zaronio preko glave. Uveren kako je Đuro po njegovim merama čist, pa samim tim i bezlični adut za preporod i opstanak. Pretvorivši Đura u politički fetus, video je pred sobom prozor za provetravanje hada koji je godinama gradio po svojoj zamisli.

Niko, pa ni on nije znao šta Đuro izvan žlezda sa unutrašnjim lučenjem zna. Ali, za posao u koji je ubacio Macuta ne mora da se zna ništa. Ne treba škola niti političko iskustvo, niti čast a o poštenju da ne govorimo. To je deo biografije koji se izmišlja ili stvara prepravkama. Macut je postao premijer sa preteranim kvalifikacijama, koje ga neposredno preporučuju za eksperta bilo čega.

Možda je hulja promovisao Đura još na propalom mitingu u Jagodini. Video je u njemu nešto što niko drugi nije – Macut je tamo održao mlaki i bledi govor bez poruka i sadržaja. Čovek koji je svojevremeno metnuo Brnabić za predsednicu vlade, nije se prevario u proceni beznačajnosti. Jedne večeri tresnuo je ručicom o astal i rekao: mandatar za novu vladu biće Đuro Macut.

Gospodar je uveren da je Macut kadar bez mrlje, čist kao sneg i pouzdana poluga za vladanje u opštoj traumi i pobuni koja se ne zaustavlja. Sredstvo za smirivanje sa zakasnelim neželjenim dejstvima.

Ma koliko po liku i obličju podsećao na skrušenog i skromnog službenika, ispostavilo se da familija Macut ume da stiče. To nije greh, šparanje je osobina koja se ceni. Uz sva svojstva koja isijavaju iz Đura, očita je štedljivost, da ne kažem delotvorna škrtost, koja vremenom donosi blagostanje i sve što uz to ide.

Na ovom mestu se ne zalažem za proleterski egalitarizam, smatram da je sve što ima, Macut stekao poštenim poslom. Kako bi drugačije? Danonoćni rad i odricanje donose imetak. Nije se rasipalo, asketizam je vidljiv na Đurovom mučnom licu. Iz nekog razloga se ostarilo pre vremena. Mučna duša u blagoslovena trudbenika.

Dan pre nego što je položio premijersku prisegu (stara srpska reč za zakletvu), Macut je častio sebe i pazario vilu od oko milion evra. Neki kažu više, neki nešto manje, Krik tvrdi da je više.

To je uradio mudro, da mu se ne zameri da je nekretninu stekao dok je bio predsednik vlade. Nego tačno dan pre. Takva lukavost sa brojnim nijansama podmuklosti, skoro da garantuje da će pametni kupac u državi gazdovati domaćinski.

U Srbiji ima mnogo bogatijih od Đure, mada nije poznato šta on sve poseduje. Otkrili su mu da pored tek stečene vile u mom komšiluku, to jest na Zvezdari, ima još četiri stana u Beogradu, svaki u proseku po sto kvadrata.

Sva četiri stana i vilu od milion evra, to dvoje vrednih trudbenika kupili su od svog rada. Ne znam hoće li Macut da se useli negde u rezidenciju pa da tamo i ostane.

Ne bih da svežem premijeru beležim na raboš rastuće siromaštvo u Srbiji. Sirotinja ima svoje razloge zašto je sve brojnija. Ona buja nezavisno od Đura i njegovih prostora. Ne stiže se da se zaradi, nema se odakle. Velike pare odlaze u najdublje džepove. Juče je bio prvi maj, praznik zatrte radničke klase. Srbijom ne vlada diktator nego siromaštvo i neopisiva pljačka, više od milion ljudi je ispod granica vidljive bede.

Ljudi iz te sfere su najpouzdaniji glasači sekte, zato ih valja čuvati ispod horizonta koji bi im omogućio da vide.

Ovo nije tekst o socijalnom buntu koji bi morao da sledi nezavisno od slepila, nego o Đuri. Ili o Đuru, ako vam je tako lakše.

A na svom političkom vrhuncu, kad su ga proizveli u premijera, Đuro je smislio ovo: „Danas sam došao u ovaj dom naše državotvornosti da kažem da sam ja sin svoga naroda, ljubitelj našeg roda, vaš pravitelj i vaš brat… Ovu dužnost prihvatam kao obavezu koja me je snašla i zadesila i koju kao verni sin svoje otadžbine nisam mogao izbeći…“

To je dakle zadesna stvar, koja je bila suđena. I Đura, kao odani sin naroda, pravitelj i brat to nije izbegavao, niti je kao verni sin mogao. Dan ranije se skućio za velike pare, ostavivši nešto za crne dane.

(Peščanik)